Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta sam bio ovlašćeni predlagač nekog zakona i kao narodni poslanik sam predložio neki zakon. Niko ne može da mi ospori da nisam pažljivo slušao svoje kolege iz opozicije i da nisam cenio njihov rad i želju da se neki predlog zakona reguliše, poboljša. Cenio sam i to što svaki poslanik hoće da u predlog zakona stavi i svoju političku ideologiju, program svoje političke stranke, ako to nije bilo u suprotnosti sa strategijom za šta je zakon donet i to je bilo usvojeno. Ono što je bilo u suprotnosti sa strategijom, nije bilo usvojeno. Ne možete da kažete da smo loši narodni poslanici koji podržavaju Vladu Republike zato što nećemo za svaki predlog da vam izađemo u susret. To ne možete da kažete.
Isto tako sam pažljivo slušao vas. U Zakonu o ministarstvima se ne nalaze javna preduzeća. Objedinjavanje rada javnih preduzeća treba da bude regulisano Zakonom o javnim preduzećima. On tu materiju reguliše, i ko je osnivač i kako se imenuje direktor i kako se imenuje rukovodstvo tog javnog preduzeća itd. Tako da to ne može da bude predmet ovog zakona.
Kada ste rekli – kreditno-monetarni sistem, pročitaću zakon - da ministarstvo, između ostalog, vrši nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa inostranstvom i obavlja delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom i druge poslove devizne inspekcije, u skladu sa zakonom, sistem finansijskih odnosa sa inostranstvom itd, pa, između ostalog kaže i – međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, carinski sistem, carinsku tarifu, mere vancarinske zaštite iz slobodne zone, kreditno-monetarni sistem.
Narodna banka kontroliše kreditno-monetarni sistem u zemlji. Kreditno-monetarni sistem koji je sa inostranstvom, za koji je vezan Devizni inspektorat kontroliše Ministarstvo finansija. Ranije je to bila Narodna banka. Ne znam zašto je to promenjeno. Promenjeno je. Stavljeno je u nadležnost Ministarstva finansija. Da li ima svojih prednosti? Ima. Da li ima svojih mana? Ima i toga. Nisam bio u stanju kada sam ovaj zakon predlagao da procenim šta je bolje ili gore. Hajde da vidimo da nastavimo ovako kakve će rezultate da da. Znači, to se odnosi na spekulativni karakter kreditno-monetarnih sa inostranstvom, sa iznošenjem novca za razne avanse, za uvoz roba i usluga koji se nikad ne desi, za izvoz robe pa se nikada ne donesu devizna sredstva od izvoza te robe, niti se uveze neka druga roba. To su sve oblici kreditiranja, kreditno-monetarne politike, ne samo preko finansijskih institucija, ali ima i međunarodnih finansijskih institucija.
Ministarstvo finansija u saradnji sa Narodnom bankom, baš tako sam rekao, treba da ostvari kontrolu. Znači, Narodna banka je ta koja daje servis Deviznom inspektoratu. To tako funkcioniše.
Kada je u pitanju poljoprivreda, dinamika je već predviđena SSP-om. Nemamo mi tu nešto mnogo da taktiziramo.
Kada su u pitanju rudna bogatstva, ako Vlada Republike Srbije nešto ne proglasi da je strateško važno, nego neki pojedinac reši da se bavi eksploatacijom nečega, pa mora da uništi poljoprivredno zemljište, mora da uradi projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljišta i po završetku eksploatacije da vrati u prvobitno stanje, da li je to radilo do sad? Da li je to funkcionisalo? Nije. Da li je zato nadležna inspekcija u poljoprivredi? Jeste.
Kada je u pitanju vađenje šljunka iz vodotokova, ko je nadležan za to? Ko to reguliše? Pa, nadležno Ministarstvo poljoprivrede. Imamo upravu. Šta se dešava? Da bi jedna mala grupica ogroman novac trpala sebi u džepove. Upropašćuje se jedan grad. Jedan od gradova koji se upropašćuje je i Požarevac. Samo za zaštitu vodoizvorišta grad je potrošio 300 miliona dinara da bi neko mogao da eksploatiše šljunak, a nadležno ministarstvo ne štiti svoj vodotok. O tome pričamo.
Kada je u pitanju razvoj demokratije u ovoj Narodnoj skupštini, tu mogu samo u jednom delu da zamolim kolege narodne poslanike koji su i stari i novi potpredsednici, a to je kada je koleginica Gordana Čomić bila potpredsednik Narodne skupštine, kako su njeni predsednici vodili sednice. Ako tako vodi sadašnji predsednik, Maja Gojković, podneću ostavku i vratiću se na to da budem običan narodni poslanik, što ste vi trebali da uradite kada je u Skupštini bio ukidan prenos, kada su poslanici bili isterivani iz sale, kada su poslanici isključivani sa sednice, koji nisu ni bili u zgradi Narodne skupštine. Nemojte nama o tome da pričate.
Što se tiče manje zastupljenog pola u Savetu, nemam ništa protiv. Ali, šta ako predsednik Vlade reši da u tom Savetu budu samo dame, a mi smo ga zakonom to sprečili? Nemamo nameru da polemišemo kada je u pitanju rodna ravnopravnost. Mi iz SNS-a želimo da naše dame imaju mesto u društvu koje im pripada i da ostvaruju svoja prava, naravno, onoliko koliko one to žele i onoliko koliko to misle da mogu, a ne da ih naterujemo u nešto što možda i same ne žele. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem prethodnom govorniku. On je upravo rekao neke stvari na koje je SNS spremna. Mi smo još pre nego što je predsednik SNS postao mandatar za sastavljanje Vlade hteli o ovoj Vladi da razgovaramo sa svima, sa svima onima koji su prešli cenzus i koji se nalaze u Skupštini. Nismo mi ti koji su postavljali uslove. Mi kao poslanički klub imamo 136 poslanika, a 158 poslanika je osvojila lista koju je predvodila SNS. Nama za formiranje Vlade bukvalno ne treba nijedan koalicioni partner, ali smo bili spremni da razgovaramo sa svima i nismo postavljali uslove – hoćemo sa ovim ili hoćemo sa onim. To su neki drugi radili. To nije naš problem.
Mi smo sve one koji žele da budu dobronamerni pozvali u Vladu Republike Srbije i niko ne može da nam prigovori da nije tako. E sad, ako neko želi da da svoj doprinos kao stranka koja ne želi da učestvuje u izvršnoj vlasti, već da ceni isključivo kvalitet zakona koje budemo donosili, ili želi da ceni isključivo kvalitet rada Vlade, a da ne podržava tu Vladu, ali želi da da svoj doprinos, mi ni tome nećemo da se protivimo i da se ljutimo. Ne možemo nikoga da nateramo ni u Vladu, niti da mu zabranimo da podržava Vladu. Uvek smo se ponašali na taj način da smo sve dobronamerne predloge, sugestije, šta god je dolazilo iz redova narodnih poslanika koji ne podržavaju Vladu Republike Srbije, a poboljšavalo je i tekst predloga zakona, prihvatali kao nešto što je dobro i što treba da se nađe u nekom predlogu zakona ili, u krajnjem slučaju, u nekom zakonu. Tako da, nama te stvari ne možete da prigovarate.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi člana 39. Predloga zakona, da li možete jednim zakonom da ukinete odredbe drugog zakona, samo mogu da kažem da smo mi recimo u ranijem zakonodavstvu imali situaciju da se donosi neki zakon, recimo, Zakon o budžetskom sistemu ili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa se u taj zakon ubace krivične odredbe.
To je bila jedna praksa Narodne skupštine sve negde do 2008. godine, da smo imali dva krivična zakona, jedan Krivični zakon koji je baš regulisao vrstu i kvalifikaciju krivičnog dela i drugi Krivični zakonik koji je bio rasut u razne zakone, pa kada se donosio novi Krivični zakonik, sve odredbe koje su bile krivične po drugim zakonima, bile su ukinute novim Krivičnim zakonikom. To je nešto sa čim smo se već sretali u praksi. Niko nije imao primedbe na to. Čak mislim da ste vi podržali jedan takav zakon. Ne znam zašto ste tu u nedoumici.
Što se tiče javnih preduzeća, nažalost, čini mi se da su mnoge političke stranke vlast doživljavale kao plen, izborni plen i da gde bude postavljen ministar iz jedne političke stranke, po dubini tog ministarstva idu samo kadrovi iz te stranke, počev od kabineta, pa do javnih preduzeća, čak i šefova i portira. To nas je dovelo do toga da sada imamo probleme u funkcionisanju javnih preduzeća, u načinu rukovođenja. Jako je teško bilo po sadašnjoj regulativi izvršiti profesionalizaciju vođenja tih javnih preduzeća. Nije bitno da li će to biti u nadležnosti jednog ministarstva ili posebnog organa koji će time da se bavi. Bitno je da se izvrši kompletna profesionalizacija javnih preduzeća i da rukovodstvo u tim javnim preduzećima raspolaže tim javnim preduzećem na najbolji mogući način i da ono nije gubitaš ili generator koji će da isisava novac iz budžeta Republike Srbije, već javno preduzeće koje će budžetu da donosi sredstva.
Nažalost, zbog raznog izgubljenog vremena, zbog loših navika, zbog loših pravila koja su ranije uspostavljena, to će biti teško, ne i nemoguće i to je svakako jedan od najvažnijih zadataka nove Vlade, da se sa monopolima u javnom sektoru i lošim kadrovima u javnim preduzećima konačno raščisti. To je moguće u ovom trenutku, za sada, samo na ovaj način. Kada se prevaziđe sva ova problematika koja nas muči već decenijama, mislim da onda možemo da raspravljamo o nekom drugom zakonskom rešenju. Za sada, morao ovako.

Da neke nedoumice rešimo, jer očigledno da se ovde ne zna zašto postoji DRI i zašto Vlada ima pravo da ima svog revizora.
Državna revizorska institucija je osmišljena da radi za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne za Vladu Republike Srbije. Narodna skupština Republike Srbije ima zakonodavnu i kontrolnu ulogu i nema kapacitet da sama sprovede kontrolnu ulogu. Zato postoji državni revizor. On kontroliše opravdanost i zakonitost trošenja javnih sredstava u ime Narodne skupštine Republike Srbije i zbog toga joj podnosi izveštaj. Da li neko ko raspolaže javnim sredstvima hoće da proverava kako organi kojima on poverava sredstva mogu da imaju svog revizora koji će da radi internu reviziju? Mislim da to ni zakonom nije sporno.
Telo koje će da se bavi analizom efekata propisa. Kamo sreće da smo imali normalno telo u Vladi Republike Srbije koje je donelo Zakon o privatizaciji, odnosno predložilo Narodnoj skupštini, da je izračunalo koliko će ljudi da ostane bez posla, koliki će da nam bude pad bruto proizvoda, koliki će da nam bude pad standarda. Nije, nego se doneo zakon, izvršila privatizacija i izađe stranka i kaže – mi smo živeli bez kredita. Pa jeste, prodavali ste sve živo. Onda dođoše ovi i kažu – zašto toliki porezi? Zato što mora neko da vraća kredite koje ste podizali. Kako reče jedan kolega – živelo se od kredita, a sada mora da se živi od rada i od zarađenog da se krediti vraćaju.
Što se čudite za savete? Srbija kakva je zatečena 2012. godine, zar neko stvarno misli da nam ti ljudi koji imaju ugleda ne trebaju? Ne rade oni to džabe, samo ih mi ne plaćamo. U tome je razlika.
Mi smo u tako lošoj ekonomskoj situaciji, da svako ko nam pomogne da se izvučemo iz ekonomske situacije u koju ste nas vi dok ste bili na vlasti ugurali. Njegove reference rastu u međunarodnim institucijama, zato to radimo. A ako ne uspeju, rizik je bio njihov, naš malo veći, to je to. Mi nismo u obavezi njih da poslušamo. Odluke će biti naše.
Još nešto, ako neko od tih priznatih stručnjaka pomaže Vladi Republike Srbije i u svom profesionalnom okruženju kaže da Republika Srbija je danas sigurna država za vaše investicije, ima uređen pravni i ekonomski sistem, možete tamo nešto da napravite, možete tamo nekog da zaposlite, imate odličnu radnu snagu. Zašto ih ne primiti? Što ih izbegavati?
Ili ćemo da se bavimo političkom demagogijom u smislu koji tim je koliko utakmica igrao i šta je uradio. Srbija zbog katastrofalne vlasti vodi danas utakmicu koja je u produženom trajanju i ovde nema revanša. Ovo mora da dobijemo. Nema više isprobavanja raznih politika. Sada mora da se vodi država na sigurno, ili želite da pričam o 2016. godini kada dolazi najveći deo kredita na naplatu, sa kojima ste nas zaduživali. Spreman sam i o tome da pričamo.
Da izvadim stenograme i da postavim pitanje koje sam postavljao vama, te kredite koje je podizala Vlada Mirka Cvetkovića, dvadeset puta sam iz ove sale pitao – ko će da vrati? Pa izgleda mi da će morati da vrate na prvom mestu građani Srbije, na drugom mestu u njihovo ime Aleksandar Vučić koji treba domaćinski da raspolaže tim sredstvima. Zato smo vas toliko pobedili na izborima. Budite sigurni, ponovo ćemo za četiri godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam pažljivo prethodnog kolegu. Mogu da kažem da je sigurno uloženo puno truda da se napravi jedan novi koncept Zakona o ministarstvima. Ako ste podneli 38 amandmana, vaš predlog bi verovatno bio ostvarljiv i prihvatljiv da Srbija, prilikom reforme državne uprave, nije izgubila 12 godina.
Prva intencija je bila da se određene nadležnosti koje su imala ministarstva ili razni organi državne uprave prebace na državne agencije. Da li je to bilo primereno našem ekonomskom trenutku? Mi smatramo da nije. Ali, da zlo bude još veće, osnivane su državne agencije, prenošene su im razne nadležnosti i da stvar bude još gora, u tim agencijama nisu postavljani za rukovodioce stručnjaci, bez obzira na političku pripadnost, nego isključivo i u najvećem broju slučajeva samo politički podobni rukovodioci. Ne sposobni, nego politički podobni. Onda smo došli do toga da su te državne agencije jednostavno služile same sebi i ničemu više. U jednom trenutku smo čak imali državnu agenciju koja se bavila osnivanjem državnih agencija, da to više ne bude osnivano zakonom. Dotle smo došli.
Potrošili smo 12 godina. Potrošili smo puno para na te agencije, a rezultata nije bilo. U razvijenim pravnim sistemima to bi bilo moguće. Imate državnu agenciju u kojoj rade isključivo profesionalci, ministarstvo i ministar je taj koji određuje strategiju, spušta ka državnoj agenciji a državna agencija je sprovodi. Ili, ako je dugoročna strategija, ministarstvo se bavi isključivo načinom sprovođenja te strategije i davanjem uputstava državnim agencijama.
Ovako, izgubljeno je puno vremena za nove eksperimente. Srbija nema vremena. Po meni, ako ćemo da dovedemo stanje i stvari na svoje mesto, pošto je ministar taj koji pred građanima odgovara za rad svog ministarstva, pred Narodnom skupštinom takođe, kao i pred narodnim poslanicima koji su nosioci suvereniteta građana, onda mu treba dati i određena ovlašćenja da one programske ciljeve koje je zacrtalo njegovo ministarstvo ili predsednik Vlade svoje ciljeve preneo na određeno ministarstvo, i stvarno ostvari. Oslanjanje više na državne agencije koje su kod nas pokazane kao jedan jako skup i jako neuspešan projekat, možemo da ostavimo za neka druga vremena. Tada bi vaš predlog zakona i vaši amandmani za nas bili prihvatljivi.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svim kolegama narodnim poslanicima koji su na kvalitetan način hteli da raspravljaju o predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane koje ćemo da pregledamo jako pažljivo. Zahvaljujem se i onim narodnim poslanicima koji su se podsmevali zato što se arče, rasipaju i upropašćuju prirodna bogatstva Republike Srbije. To dokazuje kakav su odnos imali prema imovini i prema građanima Republike Srbije dok su bili na vlasti i ništa više. To verovatno po onom principu – sit gladnom ne veruje, zato što neko da bi zaradio mnogo novca mora neke građane da ostavi bez vode za piće. Zato je jako lepo živeti na Vračaru gde ima vode za piće u izobilju, a u unutrašnjosti nema veze.
Što se tiče 2012, 2013, 2014. godine, samo da podsetim, kurs dinara je danas za četiri dinara manji nego 2012. godine, a nije potrošeno 4,5 milijarde evra deviznih rezervi na odbranu kursa dinara koji je za četiri godine od 2008. do 2012. godine skočio za 50%.
Koji su još rezultati ove vlade? Inflacija u 2012. godini je bila 2,2%. Ne mogu da kažem da je to neuspeh i pozivam one koji misle da bi bolje neka pokažu svoje rezultate pošto smo se svi ovde u ovoj sali manje ili više izmenjali na vlasti.
Rast BDP u 2013. godini je 3,5%. Zaustavljeno je povećanje nezaposlenosti sa 27% i smanjenje na 22%, 23%. Povećanje ugleda zemlje u inostranstvu. Dobijanje datuma početka pregovora o pristupanju EU. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Priznata reforma pravosuđa od međunarodnih institucija koji se bave reformama pravosuđa. Za razliku od reforme pravosuđa koja nije uspela, pa od reforme, reforme koja takođe nije uspela. To su rezultati Vlade koja je bila do ovih izbora na vlasti. Da li je to dovoljno? Nije. Da li može bolje? Uvek. Da li može više? Mora. Zato smo izašli na izbore.
Srbiji su potrebne mnogo brže reforme. Srbiji je potrebna izgradnja državnih institucija. Srbiji je potrebna ekonomska stabilnost, razvoj, povećanje zaposlenosti, povećanje životnog standarda građana. Smatramo da su ovi rezultati prethodne Vlade jedna dobra osnova za rad buduće Vlade, a da će novi zakon o Vladi, odnosno o ministarstvima da bude jedan dobar temelj za novu Vladu Republike Srbije da svoje programske ciljeve ostvari. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas će Narodna skupština Republike Srbije, verovatno da reši enigmu koja opterećuje medije na teritoriji Republike Srbije, razna nagađanja i licitiranja ko je naš kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ne bih mnogo da pričamo o značaju predsednika Narodne skupštine, o onome koja on ovlašćenja ima predviđena zakonom i Ustavom, već o onom što je možda, isto tako važno, a to je koliko predsednik Narodne skupštine doprinosi ugledu Narodne skupštine i ugledu svakog narodnog poslanika ponaosob.
Nažalost u proteklom periodu od 2000-te godine do 2012. godine, čini mi se da je želja svih predsednika Narodne skupštine bila da Narodna skupština izgubi značaj koji ima predviđen Ustavom i zakonom. Da izgubi značaj da je to najviše telo u Republici Srbiji koje donosi zakone, a možda i ona druga funkcija na koju mnogi zaboravljaju, a to je funkcija da Narodna skupština i kontroliše rad izvršne vlasti.
Da stvar bude još gora, u svim poslovnicima koje Narodna skupština donosila u tom periodu svaki Poslovnik o radu Narodne skupštine bio je sve gori i gori. Da vas podsetim, ranije u sali Narodne skupštine Republike Srbije bilo je potrebno da sedi 126 narodnih poslanika da bi Skupština mogla da vodi debatu. Navodno zbog velikog broja radnih dana i obaveza narodnih poslanika, a ne znam šta su to veće obaveze narodnih poslanika nego da učestvuju u radu Narodne skupštine, ta odredba je promenjena pa je bilo potrebno da sedi samo jedna trećina narodnih poslanika u sali. Pa je i to bilo teško izvodljivo, ne znam zbog čega, pa je određeno da u Narodnoj skupštini treba da sedi predsednik Narodne skupštine i makar jedan poslanik sa kojim će da vodi debatu.
Postavljam pitanje – Kakvu smo to mi sliku kao Narodna skupština slali građanima Republike Srbije? Možda je to imalo nekog smisla u periodu kada su prenosi 2003. godine Narodne skupštine bili ukinuti, pa građani nisu videli šta se ovde dešava, ali posle toga sednice Narodne skupštine su postojale i Narodna skupština je konstantno gubila ugled zbog toga što u sali nije bilo narodnih poslanika. Želja je bila izgleda i onih koji su donosili i glasali takve poslovnike, da narodni poslanik nema previše prava, pogotovo u debati Narodne skupštine i da narodni poslanik što manje učestvuje u radu Narodne skupštine.
Takva je bila situacija do 2012. godine. Poslovnik na žalost nije promenjen, ali je promenjen način ponašanja i ophođenja prema narodnim poslanicima. Poslovnik nije promenjena najviše iz razloga, pošto smo se svi izređali i kao vlast i kao opozicija u tom poslovniku, osetili njegove i dobre i loše strane, da imamo želju da napravimo jedan normalan poslovnik koji će Narodnoj skupštini da vrati ugled koji zaslužuje.
Kandidat za predsednika Narodne skupštine Maja Gojković ima bogato parlamentarno iskustvo u svom životu. Ono što je najvažnije bila je i narodni poslanik opozicionih stranaka. Kao narodni poslanik koji je bio u opoziciji, bio je u situaciji da oseti na svojoj koži šta to znači biti predsednik koji nije dobar, šta to znači biti predsednik koji zloupotrebljava ovlašćenja koja su mu data poslovnikom. Potpuno sam siguran da je njen životni moto – što ne želiš sebi, ne čini ni drugima. Zato i smatram da će biti jedan od najboljih predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u novijoj parlamentarnoj istoriji Republike Srbije.
Moraće puno da radi na povećanju ugleda Narodne skupštine Republike Srbije, na ugledu svakog narodnog poslanika, na ugled i kvalitet sednica koje će se voditi u narednom periodu. Moraće da prestigne, ne samo da dostigne standarde koje je postavio dosadašnji predsednik Nebojša Stefanović, koji su jako visoki i potpuno sam siguran da u tom poslu neće biti lako. Ali, Srbija mora da se menja, moraju da se menjaju neke loše navike sticane u prošlosti i Narodna skupština mora da zauzme svoje mesto u srpskom društvu koje joj pripada, a to je da su narodni poslanici nosioci suvereniteta građana Srbije, da odgovaraju građanima Srbije za svoj rad i da predsednik Narodne skupštine kao lice koje predstavlja Narodnu skupštinu mora to isto da postigne prema građanima Srbije. Potpuno smo sigurni da Maja Gojković ispunjava sve ove uslove i zato smo je i predložili kao kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem predsednika poslaničke grupe DS. Ovo je njemu prvi mandat. Ja iskreno ne bih voleo da oseti 10% na koži kao narodni poslanik opozicije ono što sam ja osećao do 2012. godine, isključenja sa sednica narodnih poslanika koji nisu bili u sali, oduzimanje reči, deljenje opomena, izmene Poslovnika.
Ne znam šta je loše u tome što sam u svom izlaganju rekao da Narodnoj skupštini treba da podignemo ugled, da je predsednik Narodne skupštine najodgovorniji za ugled Narodne skupštine, a bogami su odgovorni i narodni poslanici. Zašto da nemamo radni kvorum? Šta ima za one koji žele da se bave politikom i da budu narodni poslanici, šta ima lepše, važnije i ozbiljnije nego da sede u sali kada je debata Narodne skupštine?
Ne bih voleo ni da, kada su u pitanju citiranja da je naš kandidat rekao da „političkim neistomišljenicima treba da se satre seme“, nadam se da sam pogodio citat, ali sada ću reći još jedan drugi. Rečeno je na mitingu u Novom Sadu, naš kandidat za predsednika Narodne skupštine je rekao: „Korupcija i kriminal su seme zla koje treba iskoreniti“, nije ni reči o opoziciji. Ne znam zašto se neko oko toga identifikuje?
Što se tiče zakona o bankarskom sektoru, možda sam prevideo, ne sećam se da sam video jedan takav zakon. Možda je i bio, ali znam da smo doneli Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i znam da je tada u donošenju tog zakona, gde je bio predlagač Narodna banka, poslanička grupa SNS aktivno učestvovala u donošenju zakona i da smo uz pomoć svih narodnih poslanika uspeli da neke odredbe zakona ispravimo i da zakon napravimo još boljim.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna određena razlika između gledanja na situaciju kakva je danas između mene i gospodina Šutanovca. On je bio u nekoj sličnoj situaciji 21. januara 2001. godine. Imali su tada većinu 176, mogli su u ovoj Skupštini da rade šta god hoće, da donose zakone kakve god su hteli, mogli su bukvalno da rade šta im padne na pamet. Tada sam bio opozicija i naučio sam dok sam bio ta opozicija kako treba da se ponašam kada sam na vlasti. To je ta škola.
Kada sam pričao prošlosti, pričao sam šta predsednik Narodne skupštine ne treba da radi, zato što ne želim da ni gospodin Šutanovac, ni bilo ko drugi u ovoj sali mora predsedavajućeg da poliva vodom, da gađa cipelom, da bi ostvario neko pravo koje mu pripada po Poslovniku i po zakonu. Znači, ne želimo da tu vlast koju imamo u Narodnoj skupštini zloupotrebimo, već da svi narodni poslanici, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze, imaju ista prava.
Nije problem da se Poslovnik promeni. Kada budemo o tome raspravljali, pozvaćemo i vašu političku stranku u radnu grupu, ali nam je želja bila dok se primenjuje ovaj Poslovnik da i oni koji su glasali za njega osete i dobre i loše strane, da jedan loš Poslovnik bude škola svim političkim strankama, da takav Poslovnik ne treba da postoji više u Skupštini Srbije. Kada se donese novi, želimo da ne bude za jedan mandat, za jednu vladu, za jednu većinu, već da bude nešto što može dugo da se koristi i može samo da se popravlja u nekim svojim delovima gde je možda neka greška napravljena ili zbog usaglašavanja sa Ustavom. Nama je to cilj u SNS. Gledamo vaše greške i ne želimo mi da ih ponavljamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem zabrinutost narodnih poslanika kada je upitanju primena pojedinih zakona. Jako me je dirnula priča o nesposobnosti Vlade.
Postavljam jedno pitanje. Ova odredba u zakonu je bila predviđena još 2004. godine, pa 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine. Koliko znam, od 2004. godine do 2013. godine DS je participirala u vlasti punih sedam godina. Nije mi jasno zašto za tih sedam godina nije regulisala ovu oblast?
Dalje, nije ovo pitanje nesposobnosti Vlade nego nesposobnosti osiguravajućih kuća i kompanija, zašto nisu upodobili svoje poslovanje sa zakonskim odredbama. Ovde izlazimo u susret osiguravajućim društvima i kompanijama da im damo još godinu dana da usklade svoje poslovanje sa zakonom. Inače, smatramo da važeći zakon nije najsrećnije rešenje i da ga treba promeniti.
Čisto racionalno da pogledamo, hoćemo li da uđemo u primenu jednog zakona koji će u vrlo bliskom periodu da bude promenjen pa ponovo da izlažemo osiguravajuće kompanije i društva novim troškovima u vezi sa usklađivanjem sa zakonom ili da produžimo rok ovog zakona do stupanja novog zakona na snagu? Mislim da je ovo drugo racionalnije nego ovo prvo. Nemojte to da spočitavate SNS.
Što se tiče vaše zabrinutosti, tehnički gledano, može da se ispuni taj rok i za osam dana, ali nemamo ništa protiv ni da prihvatimo amandman u Danu za glasanje da rok primene zakona otpočinje od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ i onda ćemo da rešimo sve probleme i nedoumice koje ćemo imati.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ponovo neke zamene teza. Nismo mi spominjali čaroban štapić da ga imamo i to nemojte da nam trpate u usta. Rekli smo da ne postoji čarobni štapić koji može Srbiju za kratko vreme da izvuče iz krize i to iz krize u koju je nije SNS uvela, nego DS. Vi ste vršili vlast, a ne mi. Možete da se sakrivate od toga, ali činjenice su po tom pitanju neumitne.
Što se tiče izbora, nemojte vi da nam trpate reči u usta koje opet nismo rekli. Voleo bih da budu izbori. To je moje lično mišljenje i to izbori u Beogradu, Vojvodini, izbori u Srbiji. Pričate da se izbori dese, a molite Boga da do njih ne dođe. To je bila karakteristika jedne stranke koju ste spomenuli dok ste mi dobacivali, i SRS je u periodu od 2009. do 2012. godine tražila vanredne parlamentarne izbore, a bežala od njih da se ne dese. Vidite sada koliko sličnosti ima između SRS i DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa kolegom iz DS da su u nekim preduzećima u restrukturiranju potrebna određena finansijska sredstva. Potpuno je u pravu kada kaže je bilo u ranijem radu stranačkog zapošljavanja i privilegija. Navešću primer „Tigar“ iz Pirota, onaj deo koji  „Mišlen“ nije kupio. „Mišlen“ je platio 50 miliona dinara, te pare nestale za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Iz države je uplaćeno 10 miliona dinara, takođe te pare nestale. Neki visoki funkcioneri Vlade su išli čak i u odmarališta koja pripadaju tom „Tigru“ iz Pirota.
Firma je bila pred stečajem. Kad smo promenili direktora i kad smo promenili zastupnika kapitala, danas je „Tigar“ u Pirotu firma koja radi, i to radi izvozni program, uz avanse, 75% proizvodnje je u izvozu a radnici primaju plate redovno. To je razlika između Vlade Mirka Cvetkovića i ove nove Vlade. Znači, ovde novac ne nestaje, nego se koristi za osposobljavanje tih preduzeća da uđu u postupak privatizacije.
Kada su u pitanju subvencionisani krediti, nije ovo prvi put da Vlada Republike Srbije subvencioniše kredite za privredu tako što doplaćuje razliku kamate od onih koji uđu u program povoljnih kredita između banaka i komercijalnih kredita. To nije nešto novo, to ste radili i vi. Samo je razlika između vas i nas, što su to dinarski krediti, a i ako su devizni, kurs evra je stabilan.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vi ste u prethodnom periodu davali indeksirane kredite u evrima, ljudi su se zaduživali kad je evro bio 92, 93, 94 dinara, a vraćali su te subvencionisane kredite kad je evro bio 107, 108 dinara. Kažite mi, molim vas, kakva je to onda subvencija? Samo na kursnim razlikama su gubili, plus kamate koje su plaćali. Zato danas imamo toliki broj preduzeća koja su u blokadi.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, 40 sekundi ste prekoračili vreme.)
Zato što su morali da pokrivaju kursne razlike…
(Isključen mikrofon.)

Prvo, što se tiče mesne industrije „Damjanović“. Za ovo što pričam imam dokumentaciju, mene nema potrebe da zovu građani, nego postoji dokumentacija koju su izdavali državni organi, dok su oduzimali dozvolu za rad. Znači, ne možete da kažete da su pogovaranja, ako ih je uopšte i bilo, tačnija od državne dokumentacije. Znači nije bilo reči ni o kakvoj ekološkoj katastrofi, nego o jednom jako perfidnom načinu sklanjanja konkurencije i kada bi sve klanične industrije u Srbiji zatvarali po tom principu, bile bi sve zatvorene.
Što se tiče drugih stvari, ko će da glasa za budžet ili neće, to je njegov problem, jer jedna od stvari za koje smo se mi u SNS, izborili jeste da ne postoji više imperativni mandat narodnog poslanika.
Da li neko ovde zastupa interese građana za koje su ga građani birali, ili neke druge interese, to je na njegovoj savesti. Ja ću uvek da zastupam interese građana koji su birali i glasali za narodne poslanike, bez obzira za koju političku stranku ili opciju, ne za bilo kakav drugi motiv ili neku drugu odluku, ili bilo šta drugo.
Isto tako apelujem na sve narodne poslanike, da se rukovode interesima građana koji su izašli na izbore, interesima građana Srbije, a ne nečijim privatnim interesima.
U tome je razlika između nas u SNS koji smo većina i ostatka političke scene u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da mi možemo da razvijemo Srbiju onako kako mi to želimo, ali ne možemo zato što smo morali da pokrivamo gubitke „Agrobanke“, zato što smo morali da pokrivamo parama iz budžeta, odnosno građana Srbije, gubitke „Razvojne banke Vojvodine“. Ne možemo zato što je Grad Beograd zadužen 450 miliona evra, zbog jednog mosta. Hajde da izračunamo koliko je to kilometara autoputa. Ne možemo da razvijamo Republiku Srbiju zato što smo imali jednu malu hiper inflaciju do 2012. godine. Ne možemo da razvijamo Srbiju kako bismo mi hteli, zato što je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla za četiri godine, ali barem u jednom delu, dok vadim taj balvan iz oka o kome govorite, video sam da je inflacija ove godine 4%, da je smanjen deficit prilikom spoljne trgovine, video sam da je kurs evra stabilan, da je niži pre nego 18 meseci kada je ova Vlada prvi put izabrana.
To su rezultati. To nisu izmišljene priče. To nisu novinarski članci. To su rezultati, koji se vide i osećaju. Rezultati koji daju privredi da pravi svoje planove i da se razvija, a ne da špekulativnim radnjama novac i njihova zarada završava kod nekih drugih, kao što je to bilo ranije. O tome vam govorim.
Što se tiče direktora Uprave za veterinu, menjaćemo ih dokle god Republička uprava za veterinu ne počne da radi svoj posao onako kako je zakonom predviđeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da postavimo jedno pitanje građanima. Ovih 2% nije popularna mera. Niko u Vladi Republike Srbije tu meru ne bi uvodio da ne mora. Postavimo im pitanje – da li je bolje da se povećaju cene za 2% tog poreza na dodatu vrednost, nego da inflacija u Srbiji bude 10%? Hajde da ih pitamo – šta bi rekli?
Govorim o inflaciji koja je bila za vreme vlade Mirka Cvetkovića. Ne govorim o nekoj fikciji.
Niko u SNS nije obećao pojeftinjenje struje, ali smo zato napravili program za socijalno ugroženo stanovništvo i olakšice prilikom plaćanja struje i subvencionisane cene, što vaša prethodna Vlada nije uradila.
Odakle novac još može da se nabavi za budžet Republike Srbije? Verujte, kada budu počele konačno pravosnažne presude da pristižu za aferu „Agrobanke“, za aferu „Razvojne banke Vojvodine“. Što to pitanje niste postavili svom predsedniku Vlade u Vojvodini? Šta je sa tom bankom? Kada budu počele da pristižu pravosnažne presude imaćemo daleko izbalansiraniju situaciju u budžetu.
Znači, oni koji su uzimali od građana Srbije, moraće to da vrate nazad. To je taj problem, koji najviše smeta nekima, ne svima u DS, ne svima.