Znamo i vi i ja da se sednica snima i stenografiše, pa vas molim da mi uključite mikrofon.

Da, želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika jer očigledno je da diskreciono pravo predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg da odredi šta je pravo na repliku se često zloupotrebljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno se oduševljavam nekim pesimističkim predviđanjima narodnih poslanika iz DS. Moraću možda i da kažem kako mi iz SNS vidimo šta će da radi ova Vlada ceo svoj mandat.
Ova Vlada će ceo svoj mandat da vraća dugove koje nije stvorila. Ova Vlada će morati da brine o građanima tako što neće biti visoke inflacije. Ova Vlada će morati ceo svoj mandat da brine o kursu dinara. Ova Vlada će morati da brine o preduzećima koja se 12 godina nisu restruktuirala. Ova Vlada će morati ceo svoj mandat da traži posao za 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Ova Vlada će ceo svoj mandat morati da vraća ugled zemlji koji je izgubila za vreme vlasti Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića. Ova Vlada ima puno posla da otklanja posledice jedne nebrige, jednog javašluka i jedne neodgovornosti.
Mi to tako gledamo u SNS. Ako su nas građani birali da ih predstavljamo, ako smo pobedili na izborima i osnovali Vladu, to znači da moramo o tim građanima da brinemo, a ne o sebi.
(Predsednik: Vreme.)
Ako brinemo o sebi, država će da propadne, a neko će da bude bogatiji za nekoliko desetina milijardi. Takvih kod nas u SNS nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne branim poslanicima DS da se hvale šta su dobro uradili. Ali, podsećaću ih i šta su uradili loše.
Navešću vam jedan primer kakvu ste brigu imali o zaposlenima. „Mesna industrija Damjanović“ – 400 zaposlenih. Bruto promet dve milijarde dinara. Neto iskazana dobit – 400 miliona dinara. Da država ne mrdne, 40 miliona dinara je tada išlo u budžet. Zatvorena je po nalogu gospodina Dragina i gospodina Mićevića zato što nije hteo da trguje sa Miškovićem i Matijevićem. To što vam pričam mogu da dokažem materijalno.
Mogu da vam pričam o preduzećima koja su izdvojena iz sistema EPS-a. I još nešto, kada spominjete preduzeća koja su zatvorena i propala, slobodno po vašem izboru izaberite preduzeće koje je osnovano 2001, 2002, 2003, 2005, 2007. godine, da odemo da pogledamo bilanse tog preduzeća, da pogledate zašto su propadala. Propadala su zbog kredita koji su uzimani u evrima i evro je skakao po 10, 15%, nisu mogli da zarade samo za banke. Mnoga danas preživljavaju i tavore i pokrivaju te gubitke.
To je isto i sa građanima. To je isto i sa državom. A zašto je nestalo četiri i po milijarde evra deviznih rezervi? To odgovorite. Ne morate vi da odgovorite, ali, to su rezultati.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu samo da kažem da ne postoje nikakvi spiskovi u Kostolcu lica koja će da se zaposle ukoliko SNS  pobedi na izborima, a pobediće, to nemojte da se sekirate. Pobediće iz jednog drugog razloga. Godine 2014. Kostolac, gradska opština Požarevac biće najveće gradilište u Srbiji. Pravi se nova termoelektrana snage 340 megavata. Ona će da pravi nešto. Ona će da zapošljava ljude, ali ne po stranačkom principu, nego po principu struke i 2018. godine treba da se završi. Da li je nekome žao što se pravi nešto novo u Srbiji? Nešto što će da zarađuje novac? Nešto što ne troši novac?
Kada je u pitanju briga za radnike, u Kostolcu postoje izdvojena preduzeća koja su bila prepuštena milosti i nemilosti. Postavljeno je rukovodstvo koje nije htelo da učestvuje u javnim nabavkama za izvođenje radova na „TE-KO“ Kostolcu.
Dobijali su posao neki drugi, zato što nesposobno rukovodstvo nije htelo da ga dobije, a onda su ta ista preduzeća, izdvojena iz sistema elektroprivede, bili podizvođači, dok je neko trpao novac u džepove od razlike. Nemojte da brinete za preduzeća u restukturiranju. I PRIM, proizvodnja i remont i montaža i „Georad“, biće početkom 2014. godine vraćeni u sistem elektroprivrede, gde im je i mesto. To smo obećali građanima u predizbornoj kampanji 2012. godine, ali kao gradski odbor SNS Požarevac, i to ćemo da uradimo. I za „Autotransport“ se rade analize, i za sva druga preduzeća, koja su izdvojena se rade analize o opravdanosti njihovog vraćanja u sistem. Tako da, nemojte da brinete za te ljude, oni neće da dobiju otkaz, radiće svoj posao i primaće plate.

Kada je u pitanju termoelektrana, taj deo priče oko toga da je to započela prethodna vlada je zapao u ćorsokak iz koga nije mogla da izađe zbog standardizacije opreme. Sada, zašto je to bio problem, ne bih mogao da odgovorim, jer ću ispasti tendenciozan. Oprema nije odgovarala našim uslovima koje predviđa elektroprivreda.
Što se tiče radnika PRIM-a i „Georada“, koji se vraćaju, maja meseca sam inicirao razgovor sa predstavnicima sindikata…
(Borislav Stefanović, sa mesta: „Autotransport“.)
Doći će na red i „Autotransport“.
… inicirao razgovor sa predstavnicima sindikata svih izdvojenih preduzeća, sa rukovodstvom TEKO Kostolac. Iz tog razgovora sa predstavnicima TEKO Kostolac i sindikata, ta dva preduzeća su ušla u postupak vraćanja u sistem elektroprivrede i biće vraćena, nemojte da brinete o tome.
Što se tiče „Autotransporta“, u tome jeste razlika između SNS i DS, sačekaćemo da vidimo kakve će analize da budu kada je u pitanju „Autotransport“, da li ispunjava uslove da bude vraćen u elektroprivredu Srbije ili ne. Nećemo unapred paušalno to da gledamo i o tome paušalno da pričamo.
Moje su neke lične procene da su velike šanse da se „Autotransport“ vrati. Videćemo. To ćemo znati za možda par nedelja. Potpuno korektno. Znači, ne želimo da obećamo ljudima nešto, pa posle da ispadne da smo ih slagali. U tome, kažem, postoje neke stvari. Mi želimo da budemo oprezni, da znamo šta možemo da uradimo, a šta ne. Smatram da tako politika treba da se vodi, a ne sa nekim unapred obećanjima koja su unapred osuđena na propast, ali znate ima dovoljno lakovernih ljudi da u to poveruju i da glasaju za neku političku opciju. Ne želimo ni sa kim da se igramo, ni sa čijom sudbinom da se kockamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo privodimo kraju prvi deo rasprave o budžetu. Nastavak će biti u četvrtak.
Potpuno razumem narodne poslanike, pogotovu iz bivšeg režima što žele da stvari prikažu gorim nego što jeste. To je jedan vid političke borbe, ali mogu da odam i priznanje predstavnicima Vlade koji uvode jednu novu praksu, a to je da ne prave situaciju lepšom nego što jeste. To je svakako jedna novina u srpskom parlamentu, zato što je Zakon o budžetu jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zakon koji jedna skupština donosi.
U toku ove rasprave sam čuo mnogo kritika na račun budžeta. Neću da pričam o zakasneloj pameti, to bi bilo potpuno besmisleno, ali i mene kako narodnog poslanika neke stvari pomalo iritiraju, a to je da moje kolege poslanici, često, valjda u žaru svoje borbe, kažu i ono što u zakonu ne piše, ono što bi možda oni voleli da piše u zakonima koje predlaže ova Vlada. Zamolio bih sve svoje kolege da kada govore, govore istinu, pa makar i prećutali jedan deo istine, a govore samo ono što im se ne sviđa, ali stvarno postoji u Zakonu o budžetu.
Jedan od kolega reče prvo 200 miliona za otpuštanje, pa onda 600 miliona evra, itd. Ne postoje sredstva predviđena za otpuštanje, ne postoji programski ciljani devizni kurs dinara, da će on biti 117, pa 127, kao što je svima poznato naš devizni kurs se formira na osnovu ponude i potražnje. Jako je važan za otplatu budžeta, a vidim da se i ministar pridržava onoga što sam ga zamolio, a to je da stvari predstavlja gorim nego što jeste.
To su znači jedne projekcije za najgoru moguću opciju, a mislim da će kurs i dalje da bude stabilan, ne vidim ni jedan ekonomski razlog zašto ne bi bio u naredno periodu, pogotovo što je sada već dve trećine uvoza pokriveno izvozom, tako da se još nekim doznakama koje stižu iz inostranstva, a nisu vezane za kredite i zaduženja, platni bilans između Republike Srbije i ostatka sveta je potpuno izbalansiran.
Mnogo je bilo priči oko Zakona o javnim nabavkama pa je neko postavio pitanje zašto je budžetom predviđeno 10% više nego u prethodnoj godini, da li to znači da Zakon o javnim nabavkama ne valja. Ovaj zakon o javnim nabavkama je najbolji koji je Srbija do sada imala. U narednom periodu ćemo neke ne loše strane zakona, nego neke strane zakona koje su neki zloupotrebljavali da ispravimo, ali zakon je postigao onu svoju svrhu, a to je da polako idemo ka onom evropskom proseku javnih nabavki u skraćenom postupku, a to je 5%. I ono što je još dobro u Zakonu o javnim nabavkama, koji je takođe bitan za Zakon o budžetu, jeste da nema više aneksa ugovora i da oni koji zloupotrebljavaju zakon, zloupotrebljavaju ga zbog tih aneksa ugovora, jer su ogromne pare trpali usvoje džepove, kao navodno najbolji ponuđači, a onda su aneksima postojali višestruko najgori i oni koji zapadaju u Zakon o javnim nabavkama neka budu svesni da njihove privatne interese štite ti koji su se na državnim parama bogatili potpuno nezakonito.
Bilo je priče oko Etihada i Er Srbije. Ne mogu da razumem zašto nešto može da bude i šta je to u stvari problem. Pa neka je iznajmljen taj avion. Postavljam pitanje – šta je sa avionom koji je trebao da bude kupljen na lizing, a nikada nije kupljen, a sredstva su potrošena? O tome predstavnici bivšeg režima ne žele da razgovaraju.
Da li je tačno da se zakup plaća tri hiljade i četristo dolara ili evra? Verovatno jeste. Ali, vidite kako je neiskren, taj poslanik koji je to rekao. Plaćaju to građani Srbije. Ne plaćaju to građani Srbije, to plaćaju putnici koji se voze u avionu, jer niko nije iznajmio avion da se vozi prazan po nebu Srbije ili sveta. Znači, to su sve bukvalno zlonamerne optužbe, da li iz ljubomore, da li iz zavisti, da li iz neznanja, da li zbog neuspešne politike koju su predstavljali u nekom ranijem periodu.
Postavlja se dalje pitanje oko sudbine JAT-a i niko neće da kaže od kolega koji su sa obe ruke glasali kada se JAT zaduživao i da se to stvarno vraćalo iz budžeta Republike Srbije, znači, od građana Republike Srbije.
Pitanje javnog duga da li može da bude postavljeno ako se zna da najveći deo sredstava iz budžeta ide za Penzioni fond, Fond zdravstvene zaštite, da će najveći deo zaduženja da ide u infrastrukturu, a ne u tekuću javnu potrošnju što je rupa bez dna i u investicije.
Da li je problem narodnim poslanicima bivšeg režima to što će konačno da se završi Koridor 10, sa kojim su se oni mučili 12 godina a više od pola biće završeno za tri godine. Jedan kolega poslanik se pobuni zbog Kostolca, a rekao bih da tamo nije kampanja. Da li je problem što će nova termoelektrana da bude napravljena u Kostolcu? Neka bude bilo gde u Srbiji. To je šest miliona kilovat sati dnevno puta 300 radnih dana pa izračunajte koliko to utiče na bruto dohodak Srbije.
Potpuno ne mogu da razumem da neko priča o 140.000 viška radnika, a da ne prihvati svoj deo odgovornosti za taj višak zaposlenih u državnoj upravi. Ne mogu da prihvatim kao činjenicu zašto neko ne bi plaćao porez na zarade iznad 60.000 dinara, kome se to kolege poslanici dodvoravaju? Ne mogu da prihvatim da je ova vlada kriva što po prvi put znamo koliko imamo zaposlenih u državnoj upravi i koliko se njih izdržava iz budžeta RS, pa je sada problem što se odjednom pojavio višak. To ne može biti problem.
Nemojte više da plašite građane Srbije kataklizmom. Nijedna od kataklizmi se nije desila, koju ste predvideli, i kao što kažete mi smo na pola mandata, a vi ste to predviđali prva tri meseca mandata. Kataklizmi više nema. Nećemo da dozvolimo bilo kakve kataklizme. Nemojte da nam neko priča kako je neko zabrinut za prodaju računara jer to navodno nije više sredstvo luksuza, a i veš mašine su na 20%, električni štednjaci na plin su na 20% i mnoga druga tehnička roba je na 20% pa ne vidim kakav je to sada veliki problem koji će da utiče na životni standard građana. Ako neko ima platu 60.000, ne potroši je celu…
(Predsednik: Vreme.)
… na nabavku hrane, ali u toj najgoroj varijanti neće biti 10% kao što neki predviđaju nego samo 2% na ukupnu platu. Ta 2% su iznuđena i mogu samo da kažem da zbog načina na koji je ovaj budžet pravljen, odnosa Vlade prema budžetu, odnosa Vlade prema građanima Srbije SNS u danu za glasanje će glasati za ovaj budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj novac koji se spominje namenjen je za restrukturiranje tih preduzeća koja već 12 godina nisu restrukturirana, a ne za otpuštanje radnika i naknade za ta otpuštanja. Da li neko nešto ima protiv da deo, sada već bivše društvene imovine, a sada državne, bude prodat po onoj ceni po kojoj stvarno košta na tržištu?
Da vas podsetim kako se radila privatizacija. Osnovica je bila knjigovodstvena vrednost, sa svim otpisima koje ima, ne tržišna. U 99% slučajeva tržišna cena je 10 puta veća od knjigovodstvene, da bi i to bilo mnogo. Početna cena je 30% od knjigovodstvene. Posmatrajte najprostijom mogućom ekonomskom logikom. Ako nešto kupite po mnogo jeftinijoj ceni nego što košta na tržištu, hoćete li da ulažete u njega, ili ćete da ga rasparčate i prodate deo po deo i steknete profit? Svako ko se bavi ekonomijom uradiće ovo drugo. Nije problem taj koji je to uradio. Problem su oni koji su napisali takav zakon i dozvolili i štelovali ga prema nekima koji su to uradili.
Nećemo da pričamo o Mesnoj industriji Požarevac, koja je imala potraživanja od vojske i dugovala fondovima. Fondovi su kamatarili 0,2% dnevno MIP. Ta kamata nije mogla da se nadoknadi kamatom od potraživanja od vojske. Jedan ministar je odbio da potpiše saglasnost na prebijanje dugova, treba da kažem njegovo ime i prezime, dok kamate fondovima nisu pojele imovinu MIP i potraživanja od vojske.
(Predsednik: Vreme.)
Mi to nećemo da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, da rešim neke nedoumice kada je u pitanju SNS i njen poslanički klub.
Kada je glavni odbor SNS donosio odluku ko će biti predsednik poslaničkog kluba doneta je bila odluka i da se izvrši rotacija šefova poslaničkog kluba. Tako da ne vidim ni jedan razlog da se osećam zbog nečega povređenim ili nezadovoljnim. Znači, bio sam pripremljen na ovu situaciju još onda kada sam postao šef poslaničkog kluba. Bila mi je čast što sam bio šef poslaničkog kluba SNS. Čast mi je što sam zamenik predsednika poslaničkog kluba SNS i bila bi mi čast i da sam najobičniji poslanik SNS.
Tako da ne treba mene niko da udomljuje, zadovoljan sam sa onim što mi je stranka dala, i to doživljavam kao jednu veliku moralnu satisfakciju za sve ono dok smo pravili stranku, kroz kakvu smo, da kažem, jednu medijsku golgotu prolazili u tom proteklom periodu. Tako da bih vas zamolio da bar taj deo diskusije da sam ja sa nečim nezadovoljan, izbegnete to uopšte nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa uživanjem sam slušao nadahnuti govor bivšeg ministra finansija, bivšeg potpredsednika Vlade. Samo postavljam pitanje – da li neko stvarno misli da građani imaju tako kratko pamćenje i da ne znaju šta se dešavalo dok je dotični bio na tim javnim funkcijama?
Priča o RTS i pretplati. Tačno je da su ukinuli pretplatu, ali je tačno da im je pet godina dok su bili u Vladi posle ukidanja pretplate ta ista pretplata nije smetala. Inače, reč je o idejnom tvorcu čuvenog poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Kupili ste automobil i svaki put kada ga registrujete, morate da platite porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. To je isti onaj potpredsednik Vlade koja je oslobodila avione i jahte poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. To je onaj isti ministar koji je uveo porez na mobilni telefon.
Ne znam o čemu se sada ovde govori i kakve su ovo zamene teza. Priča oko grčkog scenarija je završena krajem jula ili početkom avgusta meseca 2012. godine kada je država nekim čudom zadužena blizu 60% BDP. Kada se spominje deficit od četiri milijarde, koji prvo nije tačan, hajde da pogledamo strukturu sadašnjeg deficita koji je negde 172 milijarde dinara. Od toga 60% ide na otplatu dugova koji je zadužila prethodna Vlada, a 40% na „Agrobanku“ i Razvojnu banku Vojvodine. Tako da gospodo iz DS mi ne želimo da nama pripisujete vaše rezultate. Imate svoje rezultate, a to je 300.000 novih nezaposlenih građana Srbije.
Vi se hvalite svojim, a mi ćemo svojim.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim da slušam nadahnute govore svojih kolega iz bivšeg režima. Neki put me stvarno oduševljavaju, ali čini mi se da neki put i kada ih neko demantuje, zaborave to vrlo brzo, pa nastave sa starom pričom.
Podsetio bih kolegu da je SNS sakupljala potpise za smanjenje broja narodnih poslanika, ali, kao što je i vama poznato, sa tim morate i vi da se složite, pošto je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu da bismo smanjili odredbu Ustava koja određuje broj poslanika u Narodnoj skupštini.
Kada se spominje inflacija i kurs evra, mogu da kažem da retko koja vlada može da se pohvali da inflacija na šestomesečnom nivou bila 2% ove godine. Da li je to pošlo za rukom nekoj prethodnoj vladi?
Nemojte više da iznosite neistine da je hrana poskupela po čaršijskim pričama, zato što po zvaničnim podacima imamo deflaciju u poslednjih nekoliko meseci kada je hrana u pitanju i to za 4%. To su zvanični podaci.
Kada je u pitanju navodna briga za poljoprivrednike, mogu da kažem da je ovaj budžet, čak i ovaj sa rebalansom i u procenutalnom i u nominalnom iznosu veći nego agrarni budžet koji je predviđala Vlada Mirka Cvetkovića. Isto tako je i prvi potpredsednik Vlade na ovoj sednici danas dao podatak da je do nedelje isplaćeno 94% planiranih sredstava iz agrarnog budžeta i da će danas ili sutra da bude isplaćeno svih 100%. Ta briga za poljoprivrednike jako je zanimljiva kada se o njoj neko brine zato što je neko tražio iz DS da se sredstva predviđena agrarnim budžetom u budžetu Republike Srbije, u iznosu od 10 milijardi umanje i prebace AP Vojvodini. To je jako zanimljivo.
Jako je zanimljiv ovaj problem koji danas imamo sa otkupnom cenom pojedinih poljoprivrednih proizvoda, jer čini mi se da ti koji ih danas otkupljuju, da su imali neverovatno veliku podršku vaše Vlade, u ranijem periodu da otkupljuju poljoprivredne proizvode jeftino a da ih skupo prodaju na tržištu.

Zamolio bih svog uvaženog kolegu da kaže u kom tom delu sam ja njega lično uvredio ili čak njegovu političku opciju? Neka citira tu rečenicu. Nemojte tako. Uvrede nisu bile.
Što se tiče prošlosti i budućnosti, problemi koje imamo nisu problemi koje je napravila ova Vlada, nego prethodna i sa tim problemima danas živimo. Deficit u budžetu Republike Srbije, neisplaćene subvencije u poljoprivredi, galopirajući evro prošle godine, loša reforma pravosuđa.
To je situacija koju je zatekla ova Vlada i da bismo merili uspehe i rezultata ove Vlade moramo sa nečim da je uporedimo. Nećemo da je upoređujemo sa marsovcima valjda, nego sa Vladom koja je bila pre toga na vlasti, koja je uzrokovala probleme koje sada ova nova Vlada rešava. Ako je veliki uspeh da 290.000 ljudi ostane bez posla za četiri godine, onda je Vlada koju ste vi podržavali i koju ste vi birali bila jako uspešna.
Izvinjavam se građanima Srbije zato što sam više puta rekao da je za vreme Vlade Mirka Cvetkovića 200.000 ljudi izgubilo posao. Pogrešio sam. Izgubilo je skoro 300.000 i sada očekujete da za 13 meseci, ono što ste upropašćivali godinama, neko reši za tih 300.000 ljudi i nađe posao. To nije moguće. Ono što stalno izaziva repliku, javljaću se svaki put za repliku.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Arsiću.)
Završavam. Kada iznosite netačne podatke, podatke koje sam ja govorio su iz zvaničnih organa koji se bave statistikom, a ne iz novinskih natpisa i članaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, u proteklom periodu i ova dva dana koja su vezana za rekonstrukciju sam se svega i svačega naslušao. Ne mogu da kažem da su neke primedbe, koje su bile tu izrečene, bile neosnovane, ali moram da primetim da je mnogo toga bilo neosnovano, bezrazložno, iako to neki žele da predstave da misle najbolje Srbiji. Oni su često u svojim izjavama iznosili paniku i nemir među građane.
Da bismo uopšte mogli da merimo rezultate ove Vlade, da bismo mogli da odredimo pravce u kojima će da se okreće i u kojima će da se kreće nova rekonstruisana Vlada, hajde prvo da pogledamo kakvu je to Srbiju zatekla SNS i tadašnji mandatar za sastav Vlade Republike Srbije gospodin Ivica Dačić. Da pogledamo kakvu smo to državu nasledili, šta je urađeno za ovih godinu dana, da li je to mnogo, da li je to malo, da li je to dovoljno.
Situacija u Srbiji je bila sledeća. U pravosuđu smo imali jednu neuspelu reformu, pa još jednu neuspelu reformu neuspele reforme. Ta oblast uopšte nije bila uređena. Imali smo strahoviti pritisak i od međunarodnih organizacija koje bave tim pitanjem, a i od EU, da se oblast pravosuđa konačno uredi. Reforme, jedne, pa druge, takođe neuspele bilo je izloženo i tužilaštvo. To je što se tiče jedne grane vlasti i nosilaca pravosudnih funkcija.
Valjda zbog izuzetno dobre i uspešne reforme korupcija je bila svuda prisutna. Da stvar bude još gora, na snazi je bio Zakon o javnim nabavkama koji je bio prepun rupa koje su dozvoljavale koruptivne elemente. Imali smo slučaj da se 60% javnih nabavki vodi po skraćenom postupku i u pregovaračkom postupku. Oni koji danas brane ovaj zakon treba da ih bude sramota.
Poreski sistem je bio u potpunom kolapsu. Siva ekonomija je zauzela preko 30% tržišta, a i ono što je funkcionisalo u poreskom sistemu nije izvršavalo svoje poreske obaveze. Potpuni prekid bilo kakve saradnje sa međunarodnim finansijskim organizacijama zarad dnevne politike, neuspelih projekcija budžeta i nemogućnosti da se nađu rešenja za probleme koji su tada tištili Srbiju.
U bankarskom sektoru, odsustvo kontrole banaka i finansijskog tržišta. Samo bih hteo da vas podsetim na čuvene afere koje su vezane za „Agrobanku“ i za „Razvojnu banku Vojvodine“, gde je Centralna banka, Narodna banka Srbije potpuno zakazala, a da je vice guverner nagrađen, koji je bio zadužen za kontrolu poslovnih banaka, tako što mu nije falila ni dlaka sa glave. Da stvar bude još gora, jedini posao Centralne banke tada je bio da pokuša da zaustavi pad dinara prema evru, a jedini način na koji je to radila je bio prodaja deviznih rezervi i to u iznosu od milijardu i 350 miliona evra. Pored toga, kurs je nastavio da divlja.
Svakako jednoj takvoj situaciji možemo da zahvalimo ekstra dobrom zakonu koji je prethodna Vlada donela, a to je Zakon o deviznom poslovanju koji je u suštini dozvoljavao nekontrolisan odliv deviza, evra i bilo koje druge valute van platnog sistema Republike Srbije i da novac završava u poreskim rajevima.
Naravno, onaj najveći problem koji je Republika Srbija tada imala jeste politička situacija vezana za probleme sa Kosovom i Metohijom, koja je takođe blokirala priključenje Srbije EU. Naravno, jedan potpuni gubitak poverenja građana Srbije nealbanske nacionalnosti koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, koji su raznim obećanjima i pravljenjem barikada na koje ih je terala izvršna vlast u Beogradu, izgubili potpuno poverenje u institucije koje se nalaze u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, predsedniče Vlade, kandidati za ministre, takvu smo Srbiju zatekli pre 13 meseci.
Sada se postavlja jedno normalno pitanje - ako ne valja Zakon o NBS, ako ne valja Zakon o javnim nabavkama, ako ne valja Zakon o deviznom poslovanju, ako imamo neuspele reforme pravosuđa, kakav je cilj bio napraviti Srbiju?
Zakoni se donose da se određene oblasti urede, a cilj uređivanja tih oblasti je da se pruži pravna sigurnost svim građanima pred državnim organima. Zato što imamo te loše zakone, kao što je stari Zakon o javnim nabavkama, Zakon o deviznom poslovanju koji je promenjen i koji još treba da se promeni, daju za pravo da ovaj visoki dom je često donosio zakone koji su, izgleda, bili u interesu finansijskog lobija i često spominjanih tajkuna. To je odsustvo svake odgovornosti prema građanima, ako smo mi koji smo birani od građana Republike Srbije živeli u jednoj takvoj državi.
Sada pitam sve kolege poslanike - da li žele da žive u takvoj državi, kakvu smo nasledili 2012. godine, ali ne sa pozicije narodnog poslanika, sa pozicije političara, nego sa pozicije običnog građanina, koji je jedini put ima priliku da vodi politiku kada izađe na glasanje? Ako bi uspeli u svojim glavama da se postavimo na to mesto, potpuno sam sigurna da ne bi želeli da u takvoj državi mi da živimo.
Kao rezultat takve jedne politike imamo jedan strahovit odliv građana Srbije koji beže iz Srbije u inostranstvo. Ne mislim tu na ove koji su završili prestižne fakultete, ima i njih, mislim na one obične. Samo iz Braničevskog okruga, koji ima 200 hiljada stanovnika, 60 hiljada ljudi je u dijaspori, i to u poslednjih nekoliko godina taj broj se drastično povećao i koliku je neko dolinu suza ovde u Srbiji napravio, ne samo da odlaze tamo na privremeni rad, nego se odriču svoje države i uzimaju državljanstvo tih zemalja u koje su otišli. Dotle smo doveli Srbiju poslednjih 12 ili 13 godina.
Slušam ovde tirade o tome kako građani Srbije gube posao, a niko ne želi da prihvati odgovornost da je 2008. godine 1.999.476 ljudi bilo u radnom odnosu, da je gubitak radnih mesta u 2009. godini bio 110 hiljada i da se broj smanjio na 1.889.085 zaposlenih. Godine 2010. broj zaposlenih se smanjio na 1.795.775, odnosno za 96 hiljada, 2011. godine broj zaposlenih se smanjuje na 1.746.138 zaposlenih, manje za još 50 hiljada. U 2012. godini na 1.727.000, za 19 hiljada. Za vreme prethodne Vlade 295 hiljada građana Srbije izgubilo je posao, nezaposlenost je bila na nivou 25,9%. Takva je bila situacija.
Mnogo se stvari promenilo od tada. Promenjen je Zakon o javnim nabavkama za koji su sve ozbiljne međunarodne institucije rekle da je dobar. Pošto vidim da moj kolega iz DS, šef poslaničke grupe nije tu, očigledno da o jednoj stvari, kada su javne nabavke u pitanju, govorimo, a ne razumemo se. Svrha jednog Zakona o javnim nabavkama jesu uštede, ali na taj način da ono što se plati iz budžeta u skladu sa zakonom stvarno toliko i košta, a ne da bude zidanje kroz razne ugovore i anekse ugovora, pa čak i da se ne sprovede Zakon o javnim nabavkama. Da li je problem što je to postalo krivično delo – zloupotreba u postupku javnih nabavki? Meni nije. Izgleda da nekima jeste.
Kada je u pitanju bankarski sektor, Narodna banka sada vrši kontrolu poslovanja i banaka, nadam se da će Ministarstvo finansija sada sa novim ministrom daleko ozbiljnije da kontroliše devizno poslovanje svih privrednih subjekata, ali mogu da vam kažem da je danas kurs 114,34, a da je, kada je sadašnji guverner preuzimao dužnost, bio 119,06, da je sada razlika, dan za dan u godini, negde oko četiri dinara i da se to u Srbiji do sada nije desilo. Da vas podsetim, 2001. godine jedna marka je koštala 30 dinara, 60 je bio evro. Sada razmislite dokle smo dogurali za godinu dana.
Kada je u pitanju zapošljavanje, počeli su da se dešavaju manji pomaci, tako da je nezaposlenost danas smanjena na 24,3%. Reforma pravosuđa je sprovedena onako kako je jedino mogla da se sprovede, a to je izvršenjem odluka Ustavnog suda. Politički problemi koji su vezani za KiM se rešavaju i konačno je Srbija nastavila postupak priključenja EU. Ono najveće zlo za koje se mi često napadamo, to je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, mogu da vas obavestim, gospodo poslanici, vas i sve građane Srbije, da je tek počela.
Kao što se vi mi zalažemo da se zakoni koje mi donosimo poštuju, mislim da je vreme da državni organi to prihvate, a znam da mnogi već jesu i da na tome uporno rade i da zakone, ne samo poštuju, nego i sprovode u delo.
Zašto onda, kada je sve ovako i kada je u skoro svakoj oblasti bilo napretka, se vrši jedna ovakva rekonstrukcija? Srbija je išla jednim tempom, koji nije bio za hvalu, u propadanje velikom brzinom. Pročitao sam vam namerno neke podatke, da shvatite kakve su to razmere bile. Prosek gubitka posla u poslednje četiri godine prethodne Vlade je bio – 74 hiljade ljudi je gubilo posao godišnje, dok se država neprestano zaduživala, neprestano podizala kredite, da bi kako-tako obezbedila bilo kakav privid ekonomske sigurnosti, zarad političkih sitnih poena.
Imamo privatizaciju koja po meni nije uspela, imali smo poljoprivredu koja je bila u haosu, sa neplaćenim subvencijama, bez prerađivačke industrije i sa nelojalnom konkurencijom koja je uvozila smeće koje nije bilo za ljudsku ishranu.
Sve ovo se danas koliko-toliko dovelo u red. Dinar je stabilan, spoljno-trgovinski deficit se smanjuje, poreski sistem funkcioniše onako kako je to moguće, sa onim problemima koje je do sada imao, a privreda je u jednom postepenom zamahu do nekog oporavka.
Da li je to dovoljno? Mi u SNS smatramo da to nije dovoljno. Nije dovoljno i to je razlog rekonstrukcije ove Vlade. Čini mi se da se sve ove godine u Srbiji gajio jedan kult nerada, kult toga da je bolje da neko radi u državnoj upravi, a ne u fabrici, i da na taj način ostvari svoje želje i ambicije. Zaboravilo se da u državi u kojoj otac i majka ne ustaju ujutru u sedam sati, ne budi ih sat da idu na posao, ne može da se preživi. Ne može ni u onoj država u kojoj deca ne idu u školu zato što smatraju da, ako i završe školu, neće naći posao adekvatan svojoj stručnoj spremi. Sve su to problemi koji su nasleđeni i smatramo da baš ovi novi ministri, koji su sada predloženi od predsednika Vlade, na tome treba najviše i da rade.
Naravno da će najveći pritisak da bude na gospodina Krstića, mnogo se očekuje od Ministarstva finansija. Znamo mi da tamo ima puno problema, ne samo u poreskom sektoru i u poreskoj kontroli, već i u deviznom poslovanju. Želim da vam skrenem pažnju da na to posebno obratite pažnju, jer se nekako taj deo funkcije izmigoljio iz ruku Centralne banke i prebačen je na Ministarstvo finansija, po Zakonu o ministarstvima i Vladi. Mislim da ćete tu svašta da pronađete kada budete začeprkali.
Kada je u pitanju gospodin Radulović, takođe se očekuje oporavak privrede. Međutim, i treći ministar od koga se najviše očekuje jeste gospodin Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, jer vas trojica treba da nosite budući razvoj Republike Srbije. Srbija nije ništa drugo nego poljoprivredno-agrarna zemlja. Oni koji se zanose da će probleme u Srbiji da reše nekom teškom industrijom, grdno se varaju. Baš taj deo srpske privrede je najviše upropašćen. Kada pogledamo strukturu naših izvoznih roba, primetićemo da Srbija veoma malo izvozi poljoprivrednih proizvoda, uglavnom poljoprivrednih sirovina. Sa tim treba da se prestane i treba da se okrenemo prerađivačkoj industriji. To je, naravno, posao ministra privrede i ministra poljoprivrede, a Ministarstvo finansija da poreskim zakonima, subvencijama, a voleo bih da nemamo samo subvencije po površini obradive zemlje, već i subvencije za ono što je gotov poljoprivredni proizvod i izveze se van teritorije Republike Srbije, da pomognemo na određen način iz budžeta razvoj privrede, razvoj poljoprivrede, industrije na svaki način, a ne da podižemo kredite da bismo kupovali sebi političku budućnost ili eventualno obezbedili još neki dan opstanka na vlasti, baš zato što SNS ne želi dAAa građani Srbije žive u vreme suza, već želimo da oni budu zadovoljni i srećni.
Smatramo da ovi rezultati koje su imali prethodni ministri daju nadu da će ovi novi ministri da budu još bolji i zato ćemo u Danu za glasanje da podržimo Predlog za izbor novih članova Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam svog kolegu. Postavlja pitanja, ali izgleda mi da osim na ova pitanja koja je on postavio, SNS moraće da dâ odgovore i na neka pitanja za koja nije ona odgovorna, a ta pitanja su sledeća.
Prvo jeste privatizacija „Sartida“, gde je otpisano milijardu evra duga „Sartida“ potpuno očišćen od bilo kakvih dugova i prodat za 25 miliona evra, negde oko 34, 35 miliona dolara. Banke koje su sada u likvidaciji i stečaju su tada potraživale od tog istog „Sartida“ negde oko 900 miliona dolara, a „Sartid“ je bukvalno poklonjen.
Ako se već raspituje za nešto što je kupljeno, pa je prodato po nižoj ceni, to se podrazumeva da je privatizacija, a u privatizacionom ugovoru imate i procenat investicije koji treba da se uradi na objektu koji se smatra privatizovanim. To znači koliko će da se uveća njegova tržišna vrednost i koliko će investicija da bude.
Ako možemo da pričamo o pljačkama veka, a ja ću biti malo blaži, zloupotrebama u vršenju vlasti i pravljenju zakonskih okvira, da zloupotreba ne bude procesuirana pred zakonom jeste privatizacija „Sartida“. Samo zemljište koje je dato tada, bez fabrike, bez pogona, koštalo je više nego taj novac koji smo dobili prilikom privatizacije.
Tako da, nemojte nama da pričate o tome kako se privatizacija vršila. Imali smo prilike da je vidimo. Imamo i dan danas zatvorene fabrike, zatvorene pogone, radnike bez radnih mesta, Srbiju bez proizvodnje i one koji su kupovali tu istu društvenu imovinu radi lokacija gde su pravili stambene zgrade i prodavali po mnogo većim cenama. To je bila vaša privatizacija.

Zarad istine i toga da li sam ja čovek prošlosti, samo da vas podsetim da je Vlada Mirka Cvetkovića „Sartid“ otkupila za 240 miliona i jedan evro. Toliko je plaćen, a prodali smo ga istom tom za 25 miliona evra. O tome vam govorim.
Znači, kada su bila u pitanju radna mesta, da bi se zadržalo u „Sartidu“, to je plaćeno 240 miliona i jedan evro i niko protiv toga nije imao ništa. Niko vas zbog toga nije napao, ni Mirka Cvetkovića, ni bilo koga drugog, a vi sada nas optužujete da plaćamo nova radna mesta mnogo više nego vi. Obrnuto je. Srbija treba da se razvija. Ne možete vi nijednog investitora da privučete sa strane a da nešto ne date i toga smo potpuno svesni i vi i ja, neki put kroz direktan novac, neki put kroz imovinu.
Bio bih srećan kad bismo mogli da dovedemo investitore, da im poklonimo i zemljište i kompletnu infrastrukturu i priključke na vodovod, kanalizaciju, struju, samo da zaposle ljude, samo da ih zaposle, a ne da ih otpuštaju, kako je to bilo u vaše vreme. Tada su ljudi gubili posao.