Sada, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 107. Niste opomenuli prethodnog govornika da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine zato što ni za jedan jedini zakon, koji je predložila Vlada Zorana Đinđića, kao narodni poslanik, nikad nisam glasao.
Kada pričate o tajkunima, taj zakon o privatizaciji dao im je to zemljište. Ono je sada njihovo. Hteli vi to da prihvatite ili ne. Njihovo je. Ušli su u posed. Imaju pravo korišćenja. Ako je toliko, vi ste na vlasti u Beogradu, donesite urbanistička akta da ne mogu da zidaju ili vam je samo zapelo da dođete do novca. Zašto? Da bi ste kupovali skupe autobuse, da prebacite budžet za izgradnju mosta dva puta, tri puta, koliko, četiri puta. Zašto? Da bi gradonačelnik Beograda bio još bogatiji. Za to vam treba taj novac, da ga tajkuni dele međusobno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 103. stav 9. Poslovnika. Predsedavajući je dozvolio narodnim poslanicima da reklamiraju da je prekršio Poslovnik između dve sednice. U članu 103. stav 9. narodni poslanik može da ukaže na takvo kršenje Poslovnika, ali pisanim putem. Isto tako, mogu da kažem da primene ovog poslovnika, one oštrije, nisu uvedene u ovom sazivu parlamenta, nego još ranije kada je jedan narodni poslanik sa liste LDP isključio celu poslaničku grupu sa sednice Skupštine Srbije, čak i poslanike koji nisu tog dana bili u sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju prethodnog govornika, vidim da cilj opravdava sredstvo. Znači, po njemu je sasvim logično zato što on nekoga smatra za vandala, nasilnika da bude isključen sa sednice Skupštine Srbije iako nije u sali, s jedne strane.
S druge strane, zamolio bih gospodina Čedomira Jovanovića da ne preispituje tuđu političku prošlost, dok ne preispita svoju. To je na prvom mestu. Inače, ne krijem da sam bio narodni poslanik SRS…
(Predsednik: Molim vas da ne dobacujete, jer time kršite Poslovnik Narodne skupštine. Gospodine Miliću, molim vas da se ne obraćate narodnom poslaniku tokom njegovog izlaganja.)
Jedan od poslanika koji su izazvali pad Vlade Zorana Živkovića, u kojoj je gospodin Čedomir Jovanović bio potpredsednik.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem da ljudi u svojoj političkoj borbi kažu neke stvari ali barem neka vode računa o onome o čemu govore.
Kada su u pitanju oslobađajuće presude, samo da ponovim ono isto što je rekao i gospodin ministar – a ko je birao te sudije? Nije sve birao Visoki savet sudstva, ni sudije Ustavnog suda, birani su ovde u Skupštini, jedan dobar deo. Nemojte da izbegavate odgovornost za ono što sada neki državni organi donose neke odluke. Možda se vama sviđaju ili ne sviđaju, ali to oni rade na osnovu ovlašćenja koja im je neka druga većina dala. Nas u to nemojte da petljate.
Kada je u pitanju taj famozni član 138. stav 3, mogu da kažem da se ukida pored onoga što je rekao ministar i zbog toga zato što su i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić hrabri ljudi. Ne vidim nijedan razlog zašto bi to ostalo u zakonodavstvu, osim da se vi plašite nečega pa hoćete da posebno budete zaštićeni zakonom. Ne znam zbog čega je to?
Kada su u pitanju pobede u zatvorima, slažem se da tamo ima kriminalaca za najteža krivična dela, ali jedna velika većina su ipak ljudi koji su osuđeni zbog materijalne dobiti koju su stekli protivzakonito. Čini mi se da su ti najviše glasali protiv DS i protiv takve vlasti koju je ona vršila, smatrali su, zato što je veliki broj lica koja treba da bude osuđena, baš pod zaštitom te iste stranke. Zato je SNS pobedila na izborima a kada je u pitanju to ko predlaže zakone, ne crtamo mi metu Aleksandru Vučiću, on je član Vlade. Predlagač ovog zakona je Vlada i on je glasao za ovaj zakon ne da bi sebi nacrtao metu, nego zato što je hrabar čovek.

Član 104. a možemo da pričamo i o članu 106, 108, možemo o kom god hoćete, zato što ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika, da je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skuštine, a ne da spominje puteve koji su zavejani, zato što jednom kriminalnom privatizacijom smo ostali bez putarskih preduzeća, a o tome možete da pročitate i u novinama,  a o tome kakve su nam sudije bile i kako su sudile, vidimo na slučaju Janjušević – Kolesar i ko ih je oslobađao.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109. stav 1. alineja 7.
Možda nije rečeno ime i prezime, ali jeste rečeno da predsedavajući dozvoljava polemiku sa licem koje je falsifikovalo pečat. Ko god da je, tom narodnom poslaniku treba da se izrekne opomena, koji je to izgovorio. Znači, tu je prekršen Poslovnik.
Upravo se dešava ono u Skupštini što odavno tvrdimo – DS i LDP, to je jedno te isto.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih prvo da postavim pitanje ministru pravde, gospodinu Selakoviću, da li se studenske organizacije registrovane kao političke partije, koje u svom programu naginju ka desničarskom političkom opredeljenju, ako su registrovani kao nevladine organizacije i njima nije primarni cilj da se bave politikom, imaju pravo da izraze svoje političke stavove? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje se odnosi na privatizaciju "Sartida". To pitanje upućujem prvom podpredsedniku Vlade i ministru odbrane, gospodinu Vučiću, po čijem zahtevu je predmet o stečaju "Sartida" prebačen iz Trgovinskog suda u Požarevcu u Trgovinski sud u Beogradu, pošto je Trgovinski sud u Požarevcu mesno nadležan, da li su bile i druge ponude prilikom privatizacije "Sartida" i da li su pojedini potpredsednici Vlade uticali na stečajnog sudiju da bude izabran "U.S. Steel" kao kupac "Sartida" u stečaju u vreme "Sablje"?

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne prihvatanjem ovog amandmana, dovodimo ovde jedan sistem, a to je da sve političke stranke, koliko god da se trude uvek jedan deo prilikom predlaganja i poslaničkih lista ne mogu da ispune, a to je da pokušavaju, barem one ozbiljne, da predlože kandidate koji se nalaze iz svih oblika društvene zajednice, iz svih mogućih profesija, teritorijalnoj zastupljenosti, itd.
Ako ostane ovako kako je u Predlogu zakona dato nama, ne prihvatanje ovog amandmana, rizikujemo da ovde u Skupštini Srbije nemamo kvalitetne lekare zato što mogu da rizikuju da izgube posao u ustanovi u kojoj rade. Onda ćemo ili imati lekare bez posla, pa i im je Skupština ne drugo radno mesto, nego prvo i jedino, a pošto su bez posla, ne ulazeći u njihovu stručnost, znanje koje su stekli na fakultetima itd, nemaju onog životnog iskustva da učestvuju kvalitetno u raspravama koje se tiču sistema zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja itd.
Ako gledamo ovakvu situaciju ovako kako jeste, možemo da biramo. Hoćemo li da kršimo Zakon o radu, mada ne znam u kom delu se krši, ili ćemo da kršimo Zakon o izabranim, imenovanim i postavljenim licima, koji takođe reguliše status lica koja su odlučila da se profesionalno bave nekim drugim poslom, a po zakonu im pripada pravo mirovanja radnog odnosa.
To je taj problem koji je kolega Mileta Poskurica i još nekoliko narodnih poslanika, prilikom ovog amandmana želeo da izbegne. Ostaje da ministarstvo podzakonskim aktom od volje ministra ili njegovog kabineta odredi šta će da se primenjuje, Zakon o radu, ovaj zakon ili Zakon o izabranim, imenovanim i postavljenim licima. Ništa se u životu na podrazumeva, nego zakon određuje koje su obaveze lica koja učestvuju u nekom poslu prilikom obavljanja neke dužnosti.
Zato još jednom apelujem na ministra i njegove saradnike da bar do dana za glasanje razmisle o ovom amandmanu, da ne bismo došli u jednu ovakvu situaciju. Trpeće ili ministarstva i Skupština Srbije i svi drugi organi koji se bave nekim višim oblikom zdravstvene zaštite, gde su imenovana izabrana i postavljena lica, jer može da se desi da čak neki i dobar kandidat za predsednika neke lokalne samouprave jednostavno ne želi da prihvati taj posao, nego da zadrži svoje radno mesto u ustanovi u kojoj radi, baš iz tog razloga što se plaši da izgubi posao. Mislim da bi bilo dobro da još jednom razmislite i da do dana za glasanje imamo vaš stav po pitanju ovog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da narodni poslanici bivšeg režima žele da posvađaju sadašnju koaliciju, ali to vam neće uspeti, dragi kolega.  Sada, osim i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dešava se u Skupštini još nešto, a to je da je Skupština ipak organ koji je iznad Vlade Republike Srbije i da je presudno mišljenje i stav narodnih poslanika. Naravno, sa druge strane smo imali ministra koji je to uvažio i rekao – hajde da vidimo kako će to da izgleda.
Inače, ta priča oko centralizovanih javnih nabavki, znam da je mnogima trn u oku, pretpostavljam najviše Agenciji za javne nabavke grada Beograda, koji neće više moći da nabavlja lekove, medicinska sredstva i opremu za primarnu zdravstvenu zaštitu koja pripada teritoriji grada Beograda. Tu je još jedan poseban razlog, a to je što je protiv direktora te agencije DRI podnela krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja.
Šta je cilj centralizovanih javnih nabavki? Ne samo da se smanji korupcija i svede na onaj nivo po nama nulte tolerancije, što nije moguće možda u prvim trenucima, ali videćemo da to bude na nekom prihvatljivom nivou sa jedne strane, a sa druge strane, da se konačno izvrši standardizacija medicinske opreme koju Srbija ima, bez obzira da li je na primarnom ili na sekundarnom, odnosno na nivou lokalnih samouprava u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili na sekundarnom, ili na kojem već nivou zdravstvene zaštite imate na teritoriji Republike Srbije, jer mi nismo dovoljno bogati da obezbeđujemo više vrsta opreme sa istom namenom, više vrsta servisa, više vrsta rezervnih delova i onda nepotrebno izlažemo građane jednom velikom, prilično ozbiljnom trošku.
Isto tako, te centralizovane javne nabavke, koliko sam razumeo ministra kada smo razgovarali o tom zakonu i oko tog amandmana, ne bi bile u prvom trenutku potpune, nego bi se postepeno uvodile i sve više i više centralizovale, baš zbog ovog problema, dok organ koji sprovodi javne nabavke postepeno ne uđe u kompletnu suštinu problema i potreba zdravstvenih ustanova centara, kliničkih centara itd, da ne nabrajam. Hvala.
Naravno, svaka centralizovana javna nabavka jeste dobra, ali ima jednu drugu stvar koja može da bude kao jedna loša posledica, a to je monopol na tržištu. Zato se i ostavljaju ove male javne nabavke, malih vrednosti, da ne bude, recimo, Republički fond za zdravstvenu zaštitu taj koji će da nabavlja hranu za pacijente za čitavu Srbiju. To je stvarno nemoguće. S jedne strane, napraviće, umesto uštede, možda moguće uštede na jednoj, ali daleko veće troškove na drugoj strani. Tako da, ne bih da previše ulazimo u tu polemiku.
Mislim da je to rešenje i oko tih centralizovanih javnih nabavki dobra ideja. Videćete i sami u nekom budućem periodu, već imamo u proceduri, ali imaćemo i raspravu o novom zakonu o javnim nabavkama gde je čak i ovo usklađeno sa tim predlogom zakona, odnosno Zakon o javnim nabavkama je usklađen, Predlog zakona o javnim nabavkama sa ovim zakonom, da ne bi bilo kolizije između dva zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko priča za obrazloženje Vlade – nema para, nema para, prvo moram da postavim pitanje, kada se pričalo o poljoprivredi, koliko je agrarni budžet po Zakonu o budžetu za 2013. godinu veći i u nominalnom i u procentualnom iznosu, nego za 2012. godinu?
Ovo je replika na izlaganje prethodnog govornika.
(Poslanici poslaničke grupe DS dobacuju: Koga je spomenula?)
Poslaničku većinu.
Ako neko kaže da nema para za trudnice, vrlo me interesuje…
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte dobacivati.)
… zašto takve stavove nije imao za prethodnu Vladu, kada je podržavao tu istu prethodnu Vladu. Kada neko kaže – nema para, neka preduzme i preuzme svoju individualnu odgovornost zato što je podržavao Vladu koja je dovela Republiku Srbiju na ivicu finansijskog opstanka. Kad to konačno preuzmete, taj deo odgovornosti, onda imate pravo da ona davanja iz budžeta koja su veća nego kada ste vi podržavali tu Vladu, kritikujete i ovu Vladu.

Hoćete da kažete da niste spominjali da nema para u poljoprivredi…
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim vas, pošto se ministarka prva javila, ona ima prednost.)
Molim vas da završim, pošto ste mi dali reč. Mislim da i gospođa ministar neće imati ništa protiv.
Hoćete da kažete da niste spominjali poljoprivredu u svom izlaganju? Da nađemo stenogram i da pogledamo? Jeste, spominjali ste poljoprivredu i to znači da ova Vlada ne vodi računa o poljoprivrednicima.
Kada ste podnosili te amandmane i kada su oni bili odbijani, zašto ste podržavali tu Vladu? Kada se sa nečim ne slažem, ne prihvatam činjenice kao realnost i onda imam prava i da ne podržavam nešto. Ako ste podržavali tu Vladu, i sami ukazivali na problem koji ta vlada ne rešava i kroz tu podršku Vladi, vi ste svakako i saučesnik u tome šta je ta vlada radila.
Ako to niste mogli da uradite dok ste bili poslanik vladajuće većine, odnosno bivšeg režima, nemojte nama da spočitavate to što sada na ovakav način moramo da rešavamo finansijske probleme u zemlji. Ne može niko da ubedi nikoga više u Srbiji da sva ova zaduženja, koja su nastupila u rebalansu za 2012. godinu, da je kriva ova vlada, nego je kriva Vlada gospodina Cvetkovića koju ste vi podržavali. Prihvatite taj deo odgovornosti.
Kada rešimo situaciju sa finansijama u republici, budite sigurni da će biti više para i za poljoprivrednike, i za penzionere i za trudnice koje održavaju trudnoću.

Član 106. Poslovnika, zato što kada je prethodni govornik davao svoje mišljenje, jeste diskreciono pravo predsedavajućeg da odredi da li narodni poslanik ima prava na repliku ili nema, ali ako gospodin okrene pogled, pruži ruku i kaže – narodni poslanik iz vladajuće većine, koji je maločas govorio, jedino nije izgovorio moje ime. Tako da smatram da imam prava na repliku, pogotovo zbog Poslovnika, koji je sada važeći, koji ćemo svakako da promenimo, Poslovnik koji nismo mi doneli nego vaša vladajuća većina.
Ne samo Poslovnik, promenićemo Srbiju, promenićemo loše navike, promenićemo to da su se ministri prema državi odnosili kao da je to neka tuđa država, kao da nije njihova, promenićemo to da prestanu da rade za sebe nego za narod, jer su ih narodni poslanici birali da budu ministri u Vladi Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam slušao izlaganje prethodnog govornika. Tačno je da je veliki broj javnih preduzeća u dugovima. Postavljam pitanje – kome se duguje? Mislim da pripadnici bivšeg režima to najbolje znaju, zato što su oni rukovodili tim javnim preduzećima i republičkim i lokalnim.
Priča oko departizacije javnih preduzeća zbog toga da nije postignut konsenzus i postavlja se namerno pitanje - da li je SNS pravila problem oko donošenja ovog zakona? Jeste, ali ne u onom pravcu u kome ste vi to hteli da prikažete, nego u pravcu da stvarno bude potpuna departizacija.
Da li je ovaj zakon dobar? Bolji je od prethodnog. Da li je najbolji? Nije. To ste čuli i od predsednika SNS. Kada je u pitanju ta famozna imovina, najveći dužnici su u suštini dužnici i dugovi su nastali po osnovu kredita. Ko se malo razume u finansijski sektor to zna. Zna se i da ako je javno preduzeće, osnivač je Republika, ako uzima kredit, saglasnost mora da da Narodna skupština, tako da se imovina barem tih javnih preduzeća garantuje budžetom Republike Srbije.
Slično je i sa lokalnim samoupravama, jer i za njihova zaduženja, saglasnost i garanciju daje jedinica lokalne samouprave. Međutim, ono pitanje koje se večito postavlja u čitavoj ovoj priči, kada je ovakvo zakonodavstvo bilo u pitanje, a to je – otkud naknadna pamet? Gospodo iz DS, imali ste svoju priliku. Što je niste iskoristili? Verujte da mi ovu priliku nećemo da propustimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, možemo da pričamo o tome ko je član stranke, da li je funkcioner, itd, ja to prihvatam. Ali, u SNS se nije desilo da predsednik Republike bude i predsednik stranke. To se dešavalo DS.
Gospodin Tomislav Nikolić, koji je osnivač SNS, njen prvi predsednik, nije više ni član SNS, zato što predsednik odražava jedinstvo svih građana RS i ne mogu da budu podeljeni po političkoj pripadnosti, to je bilo kršenje Ustava, ne zakona.
Kada je u pitanju policija, kome vi možete da zabranite da bude član stranke? Druga je stvar ako postane funkcioner, direktor policije, tada imate pravo da kažete – on je član SNS i neka se odluči hoće li da bude direktor policije ili član stranke, i to nadam se nije sporno.
Slušao sam mnoge tvrdnje mog prethodnog govornika i u njegovom prvom izlaganju, a kakve veze imaju ministri u Vladi Republike Srbije sa direktorima javnih preduzeća, gde je osnivač lokalna samouprava? Apsolutno nikakve, njih postavlja osnivač.
Još jedno pitanje, a kako se utvrđuje ko je to prvi na listi kandidata za direktora? Po azbučnom redu? Po broju cipela? Po čemu? Možda po boji očiju? Komisija ima pravo da predloži kandidata za direktora, ali sve koji su učestvovali na tom konkursu mora da predloži i Vlada. Hvala lepo.

Zamolio bih da poslanici pričaju ono što je istina, a ne da stavljaju neke druge reči nekima u usta.
Svako može po Ustavu da bude član političke stranke dok ne postane nosilac javne funkcije koja je nespojiva sa članstvom u političkoj stranci. Nemojte da kršimo Ustav. Možemo da napišemo u zakonu da u poslednjih pet godina nije bio član nijedne političke stranke. Da li mislite da će to proći na Ustavnom sudu?
Ovaj član 37. dosta se pogrešno interpretira zato što se to odnosi na javna preduzeća gde je osnivač Vlada Republike Srbije. To nema nikakve veze sa javnim preduzećima gde je osnivač lokalna samouprava.
Ministar nadležan za poslove lokalne samouprave može da smeni bilo kog direktora javnog preduzeća u Srbiji? To je nemoguće. To je lokalna samouprava. Ne piše u zakonu, to se odnosi samo na javna preduzeća gde je osnivač Vlada Republike Srbije. Postoje nadležni resorni ministri.
Zamolio bih kolege poslanike da ne mešaju te dve stvari. Lokalne samouprave imaju svoje mesto u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije. Vlada Republike Srbije van ustavnih nadležnosti ne može da izađe.