Član 36. – naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, ako u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu. O tome se i radi. Ako hoćemo tako da tumačimo stvari, kao što ste i sami rekli, svi mi hoćemo da imamo što precizniji zakon koji će pokušati da bar većinu životnih problema reši još u njegovom donošenju. To se postiže ovim članom 37. Ne možete da pokrenete pregovarački postupak zato što ne znate tehničku specifikaciju predmeta javne nabavke, odnosno njegovu strukturu. Nema iskustva na tržištu koje će da omogući tako nešto.
Zato i jeste dato da se u nekom kraćem postupku ostvari uspešna javna nabavka koja neće biti zloupotrebljena.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se prethodnom govorniku na nekim kritikama, ali neke stvarno nemaju mesta. Ukoliko bi objavili ceo plan javnih nabavki, odnosno kada bi taj plan bio dostupan, to bi bilo jedan od načina da se ponuđači dogovore. Oni koji učestvuju u postupku javnih nabavki kao izvođači imali bi priliku da se dogovaraju. Onda zakon jednostavno gubi smisao.
Sa druge strane, kada je u pitanju krivična odgovornost, jeste, postojala je praksa jedno vreme u zakonodavstvu Srbije da su krivične odredbe bile pisane u zakon koji nije Krivični zakonik. Mi smo, nadam se, sa tom praksom završili. Imali smo pre samo nekoliko dana izmene i dopune Krivičnog zakonika, gde su konačno i zloupotrebe u postupku javnih nabavki postale krivično delo. Da li to može da bude zastarevanje za godinu, dve ili tri, to je stvar oko koje možemo da se dogovaramo, ali treba prestati sa tom praksom da imamo više paralelnih zakona koji regulišu jednu materiju koja treba da bude regulisana jednim posebnim zakonom.
U svakom slučaju, pažljivo ćemo razmotriti vaše amandmane i videti koji su prema našim procenama oni koji će poboljšati kvalitet zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da kada zakon uđe u primenu može da pokaže određene nedostatke. Slušao sam svog kolegu koji je govorio pre mene, znam da je veliki stručnjak iz oblasti javnih nabavki. Zato postavljam sebi jedno pitanje, a i njemu, kako možete one stvari koje su predmet  ugovora da ubacujete u zakon? Da li treba sprovoditi postupak javne nabavke kada gorivo poskupi? Ako ste ozbiljan čovek i ozbiljno rukovodite nekim određenim organom, mi mu govorimo – platite unapred, jer ste na osnovu pozicija koje imate, koje su opredeljene za nabavku goriva, recimo, predvideli koliko treba, raspisali javnu nabavku, platili gorivo, trošite ga. Šta vi imate sa tim što će gorivo da poskupi? Apsolutno nikakve veze nemate sa tim. Recimo, to se reguliše ugovorom koji se zaključuje po sprovedenom postupku.
One druge životne stvari, kada je zakon u pitanju, svesni smo da kada zakon uđe u primenu i pokaže određene nedostatke, spremni smo da ga popravimo i iskorigujemo.
Što se tiče ćutanja administracije, tu postoji i drugi zakon koji to reguliše, a to je Zakon o upravnom postupku, pa se zna šta se radi kada je ćutanje administracije u pitanju. Isto tako je to i signal nama ovde u Skupštini Srbije da neki organ ne radi svoj posao kako treba, pa ćemo vrlo lako da raščistimo sa onima koji vode taj organ. Ne možemo mi da predviđamo da li će neko da radi svoj posao ili neće i da to uokvirujemo u zakon. Ako ga radi kako treba, uredu. Ako ga ne radi, na onima koji vrše vlast jeste da preduzmu određene radnje da se taj organ dovede u funkciju onako kako to treba.
Kada su u pitanju lokalne samouprave, izuzeci, samo bih da podsetim da je sada prvi put da ta mogućnost da se lokalne samouprave udružuju i sprovode postupak javnih nabavki. Da li će to da ima efekata? Svakako da hoće.
Dolazim iz okruga koji ima osam opština, a ima 193.000 birača. U nekim opštinama živi 10, 12, 14, 15 hiljada ljudi. Zamislite koje oni probleme imaju da sprovedu jednu javnu nabavku, recimo, za asfaltiranje jedne ili dve ulice i koliko će to da bude skuplje zato što su male površine koje se rade, ali po jedinici mere cene su visoke. Na taj način smo pokušavali da utičemo, kroz zakonsku regulativu, da se olakša tim malim opštinama da nabavljaju dobra i usluge po nižim cenama, nego što je to sada.
Mislim da je ovaj predlog zakona daleko bolje rešenje, nego zakon koji je bio 2008. godine. Sve ove mane koje ste hteli nama da predočite, da ih u ovom zakonu ima, mogu da vam kažem da u onom zakonu od 2008. godine, koji je do sada važio, svi ovi problemi, odnosno većina ovih problema, uopšte nije bila regulisana tim zakonom.

Uredu. Kada ste se već dotakli priče oko putarskih preduzeća i održavanja puteva, pa pročitajte samo malo novine nekih desetak dana unazad. Ko je kupovao ta preduzeća? Koga je štitio dok je kupovao ta javna preduzeća, putarska preduzeća? Šta se dešavalo sa tim putarskim preduzećima desetak godina unazad? Da li više postoje? Šta je sa njihovom mehanizacijom? Šta je sa njihovom opremom? Šta je sa raskinutim ugovorima između lica koje je izvršilo privatizaciju i države? Gde su krediti dok je taj  koji je vršio privatizaciju zaduživao ta preduzeća, a onda ih vratio zadužene državi? Da li treba da spomenem ime i prezime? Reći ću, nije problem. Gospodin Mišković.
To je tek početak onoga što će se sve otkriti i šta se sve dešavalo. Stvarali smo jednog monopolistu na tržištu. To je bilo za vreme vlasti DS. U tome nije učestvovala SNS. Kada postavljate ta pitanja, razmislite kakav će odgovor da bude.
Ovo što se tiče stručnosti i životnih pitanja, možemo i tu priču da otvorimo, ali ipak ne bih da kršim Poslovnik.

Da li vi to branite Miškovića? On je 20 i kusur godina u privredi. Mislite li da je baš toliko sposoban da je sve to zaradio u skladu sa zakonom? Hoćemo li da pričamo o elektroprivredi? Nelikvidnost je 45 milijardi dinara. Toliko su vam dobri bili stručnjaci koji su vodili elektroprivredu.
Ovamo ste napadali čoveka što je prihvatio da vodi jedno preduzeće koje je do guše u problemima, koji hoće da se bori da reši probleme, napadate ga da vrši zloupotrebu, a on nije uzrokovao probleme u tom preduzeću. Nemojte tako.
Nije ovaj zakon pisao neko ko se nikad nije bavio upravom, ko se nikad nije bavio zakonodavstvom, ko se u krajnjem slučaju nikad nije ni bavio ovim problemima o kojima pričate. Ovaj zakon je pravila jedna radna grupa gde su baš ljudi koji su toliko puta učestvovali u postupcima javnih nabavki, koji su signalizirali da Zakon o javnim nabavkama važeći nije dobar i preko tih njihovih primedbi to je pretočeno u ovaj zakon. Svakako mislim da je ovaj zakon korak napred ka uređenju sistema javnih nabavki i stavljanje pod kontrolu onih koji troše novac građana Srbije. Svakako dosta veći korak nego onaj Zakon o javnim nabavkama iz 2008. godine koji je doveo do svih ovih problema.
Zamislite sad kako to izgleda da neko dobije posao i da 25% od ugovorene cene, pre nego što počnu radovi aneksira ugovor, samo zato što je njegova ponuda za 2-3% bila niža od drugih, a onda je skuplji za 25% od svih drugih. To je vaš zakon dozvoljavao. Toga više nema. To je bila zloupotreba, zakonita zloupotreba, da stvar bude još gora.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da se dešavalo da je u zakonima, kada nisu bili definisani rokovi kada treba neki organ da postupi u sistemu javnih nabavki, da smo čekali i po šest meseci da se završi žalbeni postupak.
Sada mora da se završi u roku od 30 dana i žalba da bude usvojena ili odbijena. Tako da, smatram da dobar deo ove diskusije za koju smatram da je dobronamerna, mislim da je suvišan, pogotovo što ima jedno bolje i efikasnije rešenje nego što je to u sadašnjem zakonu. Videćemo da još kroz jedan zakon, potpuno razumem zašto DS osporava Zakon o javnim nabavkama, ali ćemo kroz još jedan zakon, a to je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, sprečiti da oni koji su učestvovali u javnim nabavkama, dobijali posao kao izvođači javnih nabavki, finansiraju političke stranke.
Mislim da je to jedan od najvećih problema koji DS pravi zbog ovog zakona.

Ne delim vaše mišljenje da će komisija biti zatrpana žalbama, zato što su do sada, na osnovu važećeg zakona, žalbe bile ulagane zato što je neko prijavu popunio rukom i zato on u postupku javne nabavke nije mogao da učestvuje.
To je samo jedan primer a da ne pričam o dokumentaciji koja je nedostajala a predata je. Onda su sami ponuđači, jedini način da ostvare svoja prava, je bilo da pišu žalbe komisiji. Sa ovakvim načinom vođenja evidencije i konačnim rešavanjem šta je to bitno nedostajuće, a zakonom je predviđeno, rešavamo i probleme koji su vezani za pisanje žalbi komisiji. Dešavalo se da čak i namerno Komisija za javne nabavke napravi materijalan propust da bi se poništio izbor izvođača radova, koji nije imao nikakav sukob interesa sa članovima komisije. Uvek je bilo nešto nedostajuće materijalno, dok taj izvođač radova ne odustane i onaj za koga je namenjena javna nabavka, ne dobije posao. I to se dešavalo.
Pošto je sada sva dokumentacija jasna, vidljiva, svako može u bilo kom trenutku postupka da napiše žalbu, jer nekad bude kasno, mislim da komisija neće imati toliko posla po ovom sada važećem zakonu.

Samo sam hteo da kažem da nema potrebe da DS brine o žrtvama bivšeg režima. Mi ćemo da rešimo taj problem u ove tri ili četiri godine koliko bude trajala Vlada Republike Srbije i nemojte vi više da se sekirate za one koji su ostajali bez posla dok je državu vodio premijer Mirko Cvetković i predsednik republike Boris Tadić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nama nije sporan amandman DS, samo Zakon o budžetskom sistemu sprečava prihvatanje jednog takvog amandmana.
Kada izražavate toliku sumnju o kvalitetu ovog zakona i tvrdite da nikakvih ušteda neće biti, podsetio bih vas da kada ste predlagali izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, da ste tada izjavljivali da će uštede biti 200 miliona evra. To su reči Božidara Đelića.
Postavljam pitanje - što tad kad ste predviđali tim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, uštede 200 miliona evra, niste formirali ovaj fond? Razumem da neko evoluira, to je normalno, i poželjno, ali bih isto tako voleo pošto DS ima toliko iskustva i toliko godina koliko je bila na vlasti da mi date makar jedan primer, iz zemalja okruženja može, iz čitavog sveta, da li postoji neki takav fond nastao na osnovu ovakvog jednog zakona. Ako to uspete da pronađete, onda ćemo da razmislimo da li je moguće da promenimo i Zakon o budžetskom sistemu samo da prihvatimo vaš amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako su uštede to što je država ostala 20 milijardi dinara dužna za subvencije poljoprivredi, nemojte tako da nas učite. Ako su uštede da nije dovoljno opredeljeno sredstava za nezaposlene, pa je to već nestalo u martu, aprilu mesecu 2012. godine, nemojte ni tako da nas učite. Ako ste štedeli tako što su vam vršeni javni radovi pa ih niste plaćali, nemojte ni tako da nas učite kako se vodi država.
Imamo natpise u novinama kako se mi ubrzano zadužujemo. Ne zadužujemo se mi više uopšte. Vi ste nas zadužili. Samo realizujem vaša zaduženja koja moramo da realizujemo. O tome se radi. Vodite brigu o licima koja su ugrožena finansijski, pa gde ste bili do sada? Ko ih je ugrozio? Srpska napredna stranka ili neko drugi? Nemam ništa protiv da se zalažete i za takve, ali nemojte nas da učite kako mi treba da radimo. Vi ste nam primer kako ne treba da radimo i verujte neće biti teško da ova vlada bude bolja od Vlade Mirka Cvetkovića. Dovoljno je da ništa ne uradi i biće bolja jer ona stara šta god je radila nije bilo dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da kada se govori, o tim nekim stvarima, kako se zadužujemo, barem kaže koji su uzroci zaduživanja. Upravo sam naveo. Uzrok zaduživanja države su obaveze koje su bile predviđene Zakonom o budžetu za 2012. godinu, a koji je izglasao bivši režim, koga je tada predstavljao Mirko Cvetković.
Poljoprivrednim proizvođačima ste ostali dužni 20 milijardi. Zatečena je prazna kasa i dugovi. Sada vi nas okrivljujete što isplaćujemo vaše dugove. Mi se kobajagi zadužujemo. Ne zadužujemo se mi. Vi ste nas zadužili.
Hajde da vidimo, šta je sa tim preduzećima koja su vršila javne radove za Vladu Republike Srbije. Što im niste platili? Onaj radnik sa lopatom na temperaturi od 40 stepeni, što je asfaltirao put, nije dobio platu. O tome se radi. To smo isplatili.
Ako mi nismo u pravu, pogledajte, projekcija budžeta za 2013. godinu, 3,5% budžetski deficit. Dva puta manji, nego projekcije u Zakonu o budžetu za 2012. godinu. Dva puta manje, a država će postati dužnija za 10% bruto dohotka. Nije to ova vlada napravila, nego dospeva na naplatu to što se zaduživao bivši režim.
Slažem se da svako treba da nosi svoj krst, ali nemojte vaš krst da stavljate na naša leđa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio poslanike DS, odnosno bivšeg režima, da prvo reše stvari u svojem dvorištu, pa da nama govore kako mi treba da rešavamo naše probleme.  
Kada se dotaknete priče o departizaciji, nije problem da se uopšte i spomene da je recimo, naš bivši kolega Ćirić, bio direktor Pošta Srbije, ili iz koje stranke je bio direktor "Telekoma". Ako je jedina zamerka Predlogu zakona o javnim nabavkama, to da napadate kolike će uštede da budu, nama samo dajete priznanje da je zakon dobar, toliko dobar, da je dobio podršku mnogih međunarodnih finansijskih institucija, da je dobio podršku Evropske komisije i da je čak potpisan memorandum između Evropske centralne banke, potpisao ga je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, da nama Evropska banka za obnovu i razvoj, daje besplatnu tehničku podršku za primenu ovog zakona. Ja još uvek iz redova narodnih poslanika koji pripadaju bivšem režimu, nisam čuo jednu suštinsku primedbu na Predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo se već dotakli Narodne banke, onog dana kada je sadašnji guverner preuzeo dužnost, kurs evra je bio 119,07, a danas je 113. Izračunajte na kursnu razliku od šest dinara koje su uštede države za vraćanje kredita koji nam je ostavila Vlada koju je predvodio DS. Samo to izračunajte, ne treba više.
Kada spominjete dvorište, da vi vaše dvorište raščišćavate nemam ništa protiv, ali ima jedan drugi problem, što su dvorišta Srbije zbog vaše vlasti opustošena i fabrike zatvorene i radnici bez posla i država u dugovima. To je tako. Da ne pričam o 200.000 radnih mesta da bismo dobili predsednika DS da vodi državu i nikad se nije odrekao mesta predsednika DS. Šta je predsednik? Šta odražava po Ustavu? Da li je on predsednik samo za demokrate ili za sve građane? Uhvatili ste sve instrumente vlasti i možete da napadate vaše koalicione partnere koliko god hoćete. Ako vam nisu valjali, zašto ste bili sa njima? Ako ne valjaju, zašto ova Vlada ima mnogo bolje rezultate nego što je imala Vlada Mirka Cvetkovića za kratak vremenski period?
Ne trebate ništa više, samo otvorite novine i pročitajte kolika je popularnost SNS. Ništa više vam ne trebam reći.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da podsetim da je, čini mi se, u junu mesecu inflacija bila 6%. Znači, do juna meseca inflacija u Srbiji je bila 6%. Sada je u decembru mesecu 13. Ako ništa drugo, bar je polovina inflacije iz Vlade Mirka Cvetkovića.
Kada spominjemo strane investitore, prvo moram da kažem da su investitori odavde počeli da beže kada nije potpisan sporazum o podršci i likvidnosti Narodne banke i kursa evra sa MMF.
U odbranu kursa, zbog nepoverenja stranih investitora gospodin Šoškić je potrošio 1,3 milijarde evra i nije sačuvao kurs. Investitori nisu bežali pod nama, nego dok ste vi bili na vlasti. Zato što više ne beže kurs je niži, a nije potrošen ni jedan jedini evro iz deviznih rezervi da se kurs sačuva. Ako ništa drugo, bar to priznajte.
Možemo uvek da pričamo jedna vlada, druga vlada itd, ali ovo su rezultati. Ako pričate o inflaciji, pa nije inflacija krenula u avgustu mesecu, krenula je još od januara. U junu je bila tačno polovina ove inflacije. Nismo mogli to da zaustavimo. Ova vlada punu odgovornost može da ponese od 1. januara naredne godine.
Inače, da smo nastavili vašu politiku, napravili kontinuitet vlasti, kako volite to da kažete, da li bi danas imali devizne rezerve i koliki bi bio kurs evra. Svaka država i njen rejting kod investitora meri se po tome koliko ima finansijsku stabilnost, a uspeli smo da postignemo da kamate sa 7,6% spustimo na 5,5%.
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, najlepše vas molim da se vratimo na temu.)
Govorim o javnim nabavkama, koje su posledice usvajanja jednog ovakvog zakona. Govorim o posledicama.
Znači, samo u tom delu smo uspeli da popravimo rezultat i to nije mala stvar za neku budućnost.
Nemojte da se sekirate za strane investicije, biće ih mnogo više u mnogo kraćem periodu nego što je bilo za vreme prethodne vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da nekoliko stvari raščistimo, barem kada je zakon u pitanju. Taj amandman koji je podnet na neuobičajeno nisku ponudu jeste bila tema razgovora, ali da li treba zakonom ograničiti pravo onih koji sprovode postupak javne nabavke određenim procentom. Čini mi se da je 20% predloženo, ako cena odstupa od realne tržišne. Zar nije neuobičajeno niska ponuda i 19%? Mislim da tu treba ostaviti onog ko sprovodi javnu nabavku da sam prema svojim procenama i saznanjima traži izveštaj o kakvoj se ponudi radi, inače ta odredba je prepisana iz starog Zakona o javnim nabavkama.
Kada je u pitanju iskazivanje ponude sa PDV i bez PDV, tu su određena ekonomska pravila koja već postoje. Vi kada fakturišete robu imate posebnu stavku – usluga ili roba, a onda kao dodatna stavka jeste obračun PDV i na kraju zbir usluge ili robe sa PDV.
Kada je u pitanju krivično zakonodavstvo, bila je ideja, intencija da prekinemo sa paralelnim zakonodavstvom. Mi smo samo pre nekoliko dana ovde imali izmene i dopune Krivičnog zakonika. U tim izmenama i dopunama koje su usvojene, članom 22. dodaje se naslov – Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom. Član 234a – odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika, a koje je u vezi sa javnom nabavkom, a podnosi ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili na nedozvoljeni način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da tako utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, kazniće se zatvorom itd. Sada imamo stav 2, 3, 4. Ovo je već regulisano onim zakonom kojim treba da se regulišu kaznene odredbe za kršenje Zakona o javnim nabavkama.
To da prethodna Vlada nije korumpirana, hoćemo li da pričamo o aferi koja je vezana za "Agrobanku". Nemoguće je da nestane iz jedne banke 300-350 miliona evra i da država ne reaguje na to, osim ako nije postojala sprega između onih koji su vodili i dozvolili da nestane taj novac i nekog iz Vlade Republike Srbije. Hoćemo li o aferi Dulić, hoćemo li o aferi Saša Dragin? Sve su to ministri bivši. Hoćemo li i u sledećoj raspravi koja ovde treba da bude pokrenuta oko Razvojne banke, odnosno Razvojnog fonda AP Vojvodina. Kako to da je Razvojna banka Vojvodine prestala da bude likvidna? Gde je taj novac? To su sve državne ustanove, bez obzira na to da li ih je osnivala Republika ili autonomna pokrajina ili ima neki drugi oblik državne svojine.
Ne mogu da se složim da prethodna Vlada nije bila korumpirana. Ne kažem da su svi ministri u Vladi bili korumpirani. Taman posla da tvrdim da je jedna stranka, da su svi koji su u toj stranci lopovi. To nikada nećete čuti iz mojih usta. Činjenica jeste da oni koji su vršili javna ovlašćenja, barem jedan deo njih, je kršio zakon. U ovoj Vladi, nemam ništa protiv, potpuno smo svesni, ne može ni jedna politička stranka, ni jedan političar beskonačno dugo da bude na vlasti i da se štiti preko mehanizama izvršne vlasti. Izvolite, gospodo, da li za četiri, pet, šest, deset godina, neko će da kontroliše ono što ova Vlada nije sebi iskontrolisala, ali verujte da neće biti puno da se kontroliše. Vrlo malo. Onda možemo da raspravljamo o tome, ali za sada svi pokazatelji govore da u ovoj Vladi, do današnjeg dana, nije bilo korupcije.