Ponovo ću da podsetim da Komisija ima šest članova i predsednika. Četvorica moraju da budu diplomirani pravnici i moraju da ispunjavaju uslove da mogu da budu i sudije osnovnog suda. Samo tri člana pripadaju drugoj grupaciji, što ne znači da ne mogu i ta tri člana da budu pod istim uslovima izabrani, odnosno da ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana.
Ne mogu da kažem da delimično niste u pravu, ali činjenica jeste da, kao što i naša mreža osnovnih sudova i sudova posebne nadležnosti, zbog čuvenih zakona koji su bili glasani 2008. i 2009. godine, je još uvek u jednom stanju da nije dovoljno funkcionalno.
Osnivanje jednog takvog posebnog suda za prekršaj, koji bi se bavio samo iz oblasti privrednog kriminala za prekršajna dela, u ovom trenutku, ja sam vas tako razumeo, hajde da ne bude samo za postupak javnih nabavki, nego da bude za prekršaj iz oblasti privrede, u ovom trenutku stvarno nije moguće da izađemo u susret, imajući u vidu kakvo nam je finansijsko stanje.
Ovako imamo komisiju koja mora da postoji i zašto ne bi ona koja ima, budite sigurni, daleko veći kapacitete, nego sada naši sudovi za prekršaje, da vodi prekršajni postupak?
U svakom slučaju, zahvaljujemo se na dobrim namerama da popravite ovaj zakon.

Ne bih da budem zlurad, da me tako shvatite, ali vaša vlada je uvela tu praksu da carine imaju svoje sudije za prekršaje.
Ne možete da merite Ministarstvo finansija sa ovom komisijom, koja je nezavisnjna u svom radu, a Ministarstvo finansija, koje vodi prekršajni postupak preko Uprave za carine, je organ izvršne vlasti. Ko ima veću nezavisnost?
Zbog takvih odredbi Zakona o carinskom postupku i o carinskoj administraciji otvorite sajt Ustavnog suda, pa vidite koliko im se osporava. Pozivam se na to, da vidite kako izgledaju paralelni sudovi iz organa državne vlasti, a sasvim drugačije ova materija koja se reguliše.
Što se tiče sadašnjih sudija za prekršaje, ti podaci koje vam iznosim bili su dostupni svima. Čak je jedan vaš poslanik bio kada je bila rasprava o javnim nabavkama, kada je učestvovala i DRI, kada su oni izneli svoje podatke u koliko su predmeta postupili i podneli prekršajne prijave, koliko krivičnih prijava, koliko je bilo oslobađajućih, koliko je bilo pravosnažnih. Što je najgore, kada su sudovi za prekršaje u pitanju, postupak donetih pravosnažnih, bez obzira da li su oslobađajuće ili nisu, jedva da se kreće 10%. U tome i jeste problem.
Sada ostavite nama da za ovaj mandat uredimo sudove za prekršaje, da ih ospsobimo da počnu da rade posao kako treba, a slažete se da to nije moguće uraditi za nekoliko meseci, a da ovaj zakon uđe u primenu i ne trpi dok se to ne desi. To je bila naša namera. Kada se sudovi za prekršaje opšte nadležnosti urede, postave na sistem kako treba, onda ćemo sigurno imati izmene i dopune ovog zakona, da nadležnosti vratimo njima koje im i pripadaju, ali do tog trenutka ne smemo da dozvolimo da jedan zakon trpi zbog posledica koje je neko drugi proizveo, a koje nažalost svi mi doživljavamo.

Kolega, mislim da su ovi uslovi koje ste vi predvideli amandmanom prestrogi, jer ipak je ovo samo jedan nezavistan organ u pravnom sistemu Republike Srbije. Sa druge strane, stvarno ne znam, ali koje je iskustvo, recimo, potrebno na poslovima pravne struke, nemojte sad tu da se pronalazite, stvarno ne znam, recimo, da bude sekretar u Vladi ili u nekom drugom organu koji isto obavlja jedan važan posao za državu? Nemojte da sada pravimo strožije uslove nego za većinu odgovornih mesta, i ovako su dovoljno strogi, verujte. Za većinu radnih mesta te iste vrste ne postoji u našem zakonodavstvu.

Ni u jednom trenutku nisam rekao da je Komisija mali organ, samo sam rekao da je ozbiljan organ u sistemu državne uprave. Takođe, nemojte da postavljamo strožije uslove nego što su uslovi za sudije i tužioce. Mislim da čak i sudija višeg suda ne ispunjava uslove koje ste vi predvideli svojim amandmanom.
Kada smo pričali o državnim sekretarima, nisam spomenuo državne sekretare, spomenuo sam, recimo, funkciju sekretara Vlade. On se stara o zakonitosti odluka koje donosi Vlada Republike Srbije. Isto tako i državni sekretari. Po vašem amandmanu, ako bismo to predočili kao uslove za koje neko može da bude državni sekretar, takođe ih ne bi ispunjavali. Nemojte da postavljamo kriterijume koji su strožiji nego što važe, a bitno strožiji nego što važe u domaćem zakonodavstvu, sa jedne strane.
Sa druge strane, verujte, ne znam o kome je reč. Ako možete, dostavite mi kovertirano, pa mi recite kada da otvorim.

Iz jednog prostog razloga, zato što onog trenutka kada zatraži da mu se objašnjenje, on je zaustavio rokove za podnošenje žalbe i sada oni počinju da teku od onog trenutka od kada mu bude dostavljeno pojašnjenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu malih, očigledno, neslaganja. Nismo mi prvi ovo izmislili. Pogledajte Zakon o poreskom postupku i o poreskoj administraciji. Hajde da napravimo razliku između nepovredivosti stana i poslovnog prostora. Hajde da vidimo kada neko ima registrovanu delatnost, da li on baš ima nepovredivost privatnog poseda.
Kako to da, recimo, poreska policija može da uđe u objekat, poslovni prostor, čak i za onaj koji nije registrovan kao poslovni prostor, ali se sumnja da se u njemu vrše dela koja su vezana za poreski postupak i poresku administraciju. Po tom istom zakonu, čak mogu da uđu, da proveravaju, da nešto od dokumentacije nije izneto u privatan posed, mogu da zaplene opremu, mogu da zaplene knjigovodstvene podatke, da o tome izdaju samo priznanicu i da odnesu u dalju kontrolu. Mislim da je taj zakon baš donela vaša vlada i onda on nije bio neustavan.
Znači, ovde nije reč o nepovredivosti stana, tu nema kršenja Ustava, nego o proveri poslovnog prostora. Svi državni organi sa određenim javnim ovlašćenjima, kada je u pitanju obavljanje delatnosti, ne primenjuje se na njih u potpunosti nepovredivost privatnog poseda, zato što vrše određenu delatnost, tako da nemojte da ulazimo više u tu priču.
Ne znam koliko puta još moram da vam kažem za sastav komisije, barem četvorica od sedmorice, moraju da ispunjavaju uslove da bi bili sudije. Šta ćete više da bude pravnik?

Kolega, čini mi se da smo se bar u nečemu složili. Vi ste spremni da radi poboljšanja efikasnosti naplate poreza date određena ovlašćenja nekom državnom organu. Evo, i ja se slažem. Malo je neuobičajeno, ali tako je.
Sa druge strane, ne slažete se da ti isti prihodi koje obezbeđuju ovi organi i poreski obveznici budu kontrolisani na sličan način. To vam je kao kada nađete dobar izvor, postavite na njega česmu, ali sipate u kofu na kojoj je dno probušeno. Vi o tome govorite.

Sada kada čitamo po novinama šta se sve radilo u sistemu javnih nabavki, građani mi često postavljaju pitanje – u redu je, lepo je što vi hoćete s tim da se izborite i treba, ali šta mi imamo od toga, gde je novac koji je pokraden od države. Sad ćemo da pokrećemo druge parnične postupke da država nadoknadi štetu, plen imovine koja je nastala vršenjem krivičnog dela itd.
Hajde mi objasnite kako, ako komisija nema ta ovlašćenja, može da proveri da li je ugovor zaključen ili nije, a sumnja da jeste­­? Da piše krivičnu prijavu tužiocu, koji će da postupi u roku od 30 dana, 60 dana, 90 dana?
Tu ima još jedna stvar. Ovo nije pitanje delatnosti, ovo je pitanje trošenja javnih sredstava. Ko hoće da učestvuje u ovoj priči, neka učestvuje i neka prihvati pravila igre koja su u ovom zakonu. Ko neće, ne mora. Oni koji vrše javne nabavke, niko nikoga ovde ne bije po ušima ni da bude član komisije, ni da bude direktor javnog preduzeća. Niko nikoga na to ne tera, to je njegov izbor. Ako je to njegov
izbor, takođe mora da se pridržava jednog ovako rigoroznog zakona, jer baš zbog tako širokih tumačenja zakonske regulative, mi smo danas došli ovde gde jesmo.
Ovaj zakon nije samo želja da se uradi nešto bolje, nego je na prvom mestu cilj da se spašava ono što je preostalo da se spasi. Pogledajte, neću više da ulazim u neke velike polemike i diskusije, ali najveće zloupotrebe su bile u postupcima javnih nabavki…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Baš zato što smo dozvoljavali da se zakon naširoko i nadugačko tumači, a i kada su otkrivane, šta su od toga imali oni koji su izgubili sredstva, a to su građani sa jedne strane, a sa druge strane još uvek i po ovom zakonu postoji mehanizam sudske zaštite, tj. pokretanja upravnog spora pred nadležnim sudom i tu se odlučuje kao poslednjom instancom.

Stalno se ponašate kao da je Komisija strana u postupku. Ona je arbitar. Nije strana u postupku, ona je arbitar u postupku javnih nabavki, o tome se radi, između ponuđača i naručioca javne nabavke. Zašto sada dovodite tako nešto u pitanje, s jedne strane?
S druge strane, ko bira te članove Komisije? Narodna skupština. Ona i bira i razrešava. Vama one dobre odredbe zakona razumem da nisu sporne i voleo bih da možemo i da imamo kapaciteta, ne kao predlagača, nego da država ima kapacitet da tu bude i više članova, da to bude, kao što vi predlažete da bude i posebno veće za prekršaj u sastavu tog organa. Ali ne možete da kažete, u suštini, prekršajni postupak u ovom delu je na nivou upravnog spora. Postoji sudska zaštita i ne možete da kažete – kadija te tuži, kadija te sudi. Pokrenulo je, dobilo je rešenje i na osnovu tog rešenja je neko uložio žalbu Upravnom sudu. Ako ima osnova, žalba će da bude usvojena.
Prevashodni cilj jeste da pokušamo sa onim resursima koje danas imamo, i finansijskim, i tehničkim i kadrovskim da smanjimo mogućnost zloupotreba u postupku javne nabavke.
Isto tako sam potpuno siguran, zato što je ovaj zakon u mnogo čemu novina, da će da pokaže i svoje dobre strane, ali da će da pokaže i svoje loše strane. Od toga ne bežimo i to prihvatamo kao deo odgovornosti. Ne bežimo od toga da tamo gde smo pogrešili, napišemo izmene i dopune zakona i otklonimo te greške. Hajde da pokušamo da donesemo zakon da vidimo gde je on to dobar a gde loš. Ovako ako nastavimo, zahvaljujem se na konstruktivnim raspravama, ali ako nastavimo ovako, u suštini, samo usporavamo donošenje ovakvog zakona.

Nezavisnost se ogled u donošenju odluke, a kontrola se ogleda u podnošenju izveštaja. To je očigledno moja i vaša različitost u pogledu shvatanja nezavisnosti. Ta komisija mora da podnosi izveštaj Skupštini i da bude pod kontrolom Skupštine. Ona nije nezavisna od Skupštine, šta je uradila, već je ona nezavisna dok vodi postupak, a odgovara nama za rezultate tog postupka jesu li oni bili u skladu sa zakonom ili nisu. Ne može da bude apsolutno nepovredivost za odlike koje se ne donose u skladu sa zakonom, pa makar to bili i članovi ove komisije.

Kolega, mislim da jeste problem ove države što Narodna skupština često nije bila u funkciji da razmatra izveštaje državnih organa.
Kao opozicioni poslanik, voleo sam i pokušavao sam da znam šta to rade državni organi, kakvi su njihovi izveštaji, da ih vidim, da ih razmatram, da pričam o njima u ovoj sali. Vrlo retko sam imao tu priliku. Zato ako ta gospoda koja su u Komisiji i koji sede u Komisiji znaju da će jednog dana svi da sednu ovde i da budu kritikovani od opozicije, ako su grešili, bogami i od ove vladajuće većine, voleo bih da vidim kakve će odluke da donose – hoće li one biti u skladu sa zakonom ili će biti u skladu sa nekim drugim interesima?
Najbolji način kontrole svih organa jeste njihova javnost u radu. Ne postoji bolja kontrola. Neću da koristim neke izraze koje su neki drugi koristili, zato što ih niko nije razumeo, kao što je transparentnost. Ali, javnost u radu je nešto što je najbolji sistem načina borbe protiv korupcije. Baš zato ti izveštaji moraju da se podnose Skupštini. Vaš je izbor da li ćete da ih gledate, da li ćete da ih čitate ili ćete da ih bacite odmah u korpu. To je vaše pravo kao poslanika.

Kada već dolazimo do toga šta treba da radi Narodna skupština to je regulisano Ustavom, Zakonom o Narodnoj skupštini u članu 15. nadležnosti Narodne skupštine, pa kontrola – u ostvarivanju kontrolne funkcije Narodna skupština vrši nadzor nad radom Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, kontrolu i nadzor nad službama bezbednosti, guvernera NBS, Zaštitnika građana, drugih organa i tela u skladu sa zakonom. To su nadležnosti Narodne skupštine i nemojte da se odričete tih nadležnosti ni kada ste u vlasti, ni kada ste u opoziciji, zato što su vam uvek potrebne.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam rekao da su me građani pitali šta oni imaju od ovog zakona, nego su pitali kakvu oni korist imaju od toga što su lica koja su vršila organizovani kriminal i korupciju. To je prva stvar. Druga stvar, uštede. Sam sistem javnih nabavki odnosno funkcionisanje države predviđa da ne možete sve da stavite pod jednu kapu zato što ne ide sve iz budžeta RS. Nisu sve javne nabavke iz budžeta RS već su neke iz prihoda javnih preduzeća, neke su iz prihoda koje ostvaruju lokalne samouprave, neke su iz prihoda koje ostvaruje AP Vojvodina, neke su iz prihoda koje imaju javna preduzeća na nivou lokalne samouprave.
Zamislite vaše kolege iz Vojvodine i Bojana Pajtića koji bi ostvario određene uštede primenom ovog zakona, a ta je sredstva morao da prebaci u republički budžet. Mislim da bi otvorio rupu na nebu. Imali biste ozbiljnih stranačkih problema ako biste ovaj amandman prihvatili. Zamislite predsednika ili gradonačelnika Đilasa koji ostvari određene uštede u sistemu javnih nabavki pa taj novac treba da prebaci, da ga troši ministar finansija Mlađan Dinkić ili neko drugi iz tog Fonda.
Mislim da bi on otvorio rupu na nebu. Znači, ušteda u postupku javne nabavke se ogleda u tome da uslugu ili robu koja je predmet javne nabavke platite onoliko koliko ona ima stvarnu tržišnu vrednost. Ako se ostvari ušteda, ona može biti vraćena u budžet Republike Srbije i preneta u sledeću godinu, ako je reč o republičkom organu koji troši sredstva iz budžeta, i prikazana kao suficit i dobije neku drugu namenu, neku drugu upotrebu ili da izvršite rebalans i nastavite da obavljate delatnost i za taj isti novac sa kojim se izvršena ušteda naručite novo dobro ili uslugu.
Znači, ušteda se ne ogleda samo u tome gde ćete da vidite koliko je novca preostalo, već i gde ćete da vidite da li je više urađeno sa većom količinom novca. To je ušteda. To je isto kao kad neko ode u prodavnicu, pa primera radi, za isti novac kupi tri kutije keksa, a juče je mogao dve. Znači, o tome se radi. Taj vaš amandman ...
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Arsiću.)
Mogu da trošim vreme od poslaničke grupe.

Sada se javljam po amandmanu, kao narodni poslanik iz poslaničke grupe SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, o nekim diskusijama ne želim da polemišem. Mislim da za neke ljude vredi ona izreka – džabe je gluvom šaputati, a ćoravom namigivati.
Koliko sam razumeo podnosioca amandmana, on traži da, recimo, prihodi koje ostvaruje JKP Vodovod i kanalizacija iz Požarevca, ako napravi uštede na planu javnih nabavki, taj novac treba da prosledi u budžet Republike Srbije, u fond koji je formirala DS. Koliko sam razumeo i Javno preduzeće Toplifikacija to isto treba da radi sa sredstvima koja obezbeđuju Požarevljani, Kruševljani, Kraljevčani, Novosađani, Beograđani i da ne nabrajam ostale. Ljudi, kada tako nešto pričate, siđite malo među te ljude. Da li će oni sa tim da se slože?
Ovo što vi tražite vašim amandmanom, zbog načina funkcionisanja budžetskog sistema je nemoguće, neostvarivo, neprimenjivo. To je utopija. To je najviši oblik komunizma. Više ne znam kako to da nazovem. To ne postoji nigde u pravnoj praksi. To je nemoguće ostvariti na terenu.