Ponovo bih da se vratimo, da kada je u pitanju politički deo zastanemo. Nemam ništa protiv ni da 138 poslanika ovlasti nekog drugog da u ovom trenutku bude predstavnik predlagača. Nemam ništa protiv, to je pravo mojih kolega i ako oni kažu, nemam ništa protiv.
Kao predstavnik predlagača, na sednici Odbora, nisam se složio sa amandmanom koji je podneo gospodin Radenković i nisam glasao za taj amandman. To da raščistimo.
To što je bila tehnička greška, o tome ne bih hteo da govorim, ali u obrazloženju na ovaj amandman piše da se amandman ne prihvata. Piše, pročitajte.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušam svoje kolege i ne sećam se da je u ovoj Skupštini na plenumu, ovde, sedeo predstavnik predlagača, da su ga narodni poslanici ubeđivali da prihvati amandman, da su ga ubedili da prihvati amandman, da je on u tom trenutku sazvao Vladu Republike Srbije, jer je ona bila predstavnik predlagača, ona je bila predlagač, a ministar iz Vlade predstavnik predlagača, da taj predlagač, odnosno Vlada zaseda i saglasi se sa amandmanom. Ne sećam se da se to ikada desilo.
Ne mogu da verujem da sad očekujete da ako jedan od 138 predlagača podnese amandman, da je on predlagač čitavog zakona, u smislu da ima pravo da menja zakon tim amandmanima kako on hoće. Znači, procedura jeste – ako hoćete da predlagač zakona podnese amandman, u Vladi Republike Srbije amandmane piše Vlada na sednici, usvaja na sednici, dostavlja Narodnoj skupštini, a u ovom slučaju 138 poslanika mora da potpiše amandman da bi to bio amandman predlagača. Za sve druge radnje između toga može da deluje samo ovlašćeni predstavnik predlagača zakona. To je praksa koja postoji godinama. Hoćemo li to da menjamo? Zašto? Zato što je to regulisano i članom 164. Poslovnika.
Znači, predlagač zakona, tada sedi recimo svih 138 poslanika i odlučuje koji će amandman da bude prihvaćen ili ne kao predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, ako nema ostalih 137 poslanika. To tako funkcioniše.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem iskrenu želju predlagača zakona da popravi Zakon o javnim nabavkama, međutim i sam postupak donošenja zakona podrazumeva, znači, da on mora da bude usaglašen sa osnovnim zakonodavstvom ako se dotiče iste mere.
Kada su u pitanju krivična dela protiv privrede, znači, to je čak i u naslovu Krivičnog zakonika, pa se onda nabrajaju koja su to dela protiv privrede i pravnog prometa. U članu 234a tog istog naslova krivična dela protiv privrede nalaze se i krivična dela zloupotrebe postupka u postupku javnih nabavki. Tako da čak iako prihvatimo, ograničili bi samo na jedan deo krivičnog zakonodavstva, ovako obuhvata i druga krivična dela koja su vezana za privredu, a u samom Krivičnom zakoniku je regulisano da krivično delo u postupku javnih nabavki potpadaju pod krivična dela protiv privrede. Tako piše u tom zakonu i to je jedan jedini razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavi se da su samo izvođači javnih radova privreda Srbije. Šta je sa ostatkom privrede? Šta je sa poljoprivrednom industrijom? Šta je sa njom? Gde je nestala ona? Nemojte tako. Dato vam je u zakonu pozitivna diskriminacija u korist domaće privrede, ali to ne znači da i oni koji vode domaću privredu, treba da se ponašaju nonšalantno.
Na kraju, to se plaća iz džepova poreskih obveznika koji su takođe domaći građani. Nisu oni neki drugi. Nisu pali s Marsa, oni žive ovde.
Šta je sa drugom industrijom? Šta je sa poljoprivredom? Šta je sa prerađivačkom, šta je sa drugim granama koje ne učestvuju u postupku javnih nabavki? Nabrajao sam juče neke firme. Neke od tih firmi su na dušu DSS i Vlade Vojislava Koštunice.
Kada se busate u grudi i podstičete domaću privredu, nemojte da je podstičete samo kroz diskusiju u Skupštini Srbije, nego i kroz ono što ste radili u proteklom periodu dok ste bili na vlasti.

Kao ovlašćeni predstavnik predlagača.

Kad već tražite insistiranje na odgovoru, vi kao pravnik znate da su međunarodni sporazumi i ugovori stariji i važniji, imaju veće pravno dejstvo nego domaće zakonodavstvo. Taj SSP je ratifikovala ovde Skupština Srbije. Svako u principu, čak i ako donesemo taj zakon, može da bude predmet osporavanja pred Ustavnim sudom, što vi kao pravnik dobro znate, jer će se pozvati na taj sporazum koji je ova Skupština ratifikovala.
Sad, da li vi smatrate da je on dobar ili loš, to je vaše pravo, neću da vam ga osporavam, ali on je trenutno na snazi. Takođe, i mi ne bežimo od odgovornosti za sve što smo radili i za sve ono što nismo uradili, a mogli smo. I to isto nosi posebnu težinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću oko uporednog zakonodavstva. Ko vodi prekršajni postupak kada su u pitanju carinski postupci? Jedan diplomirani pravnik i dva carinska službenika. To sada već ima u zakonu.
To da su lica koja se nalaze u sastavu komisije ne ispunjavaju uslove, samo ću pročitati šta se članom 141. opredeljuje kada bi mogao da bude član republičke komisije. To je – za predsednika republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim u vezi sa Pravosudnom akademijom i ko ima radno iskustvo od pet godina u oblasti javnih nabavki.
U stavu 3. se kaže – za člana republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom i ko ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki.
Isto tako, u stavu 5. se kaže – da se najmanje četiri člana republičke komisije bira među licima koje ispunjavaju uslov iz stava 3. ovog člana.
Znači, ta komisija će imati četiri pravnika od šest članova koji moraju da ispunjavaju uslove da bi bili sudije osnovnog suda. Zašto je bitno da ovo stoji u zakonu? Osim što imamo negativna iskustva, kada je u pitanju pokretanje i vođenje postupka u vezi kršenja Zakona o javnim nabavkama sa našim sudovima za prekršaje, imamo i situaciju, a to moram da kažem, da je za mnoge od sudija za prekršaje postupak javnih nabavki je postupak za koji nemaju dovoljno prakse i iskustva. Imali smo situacije, i ako neko ko ispunjava određene uslove, a nije radio u toj oblasti, sudi u nekom prekršajnom postupku da da oslobađajuće presude baš zbog toga što nema dovoljno iskustva u ovoj materiji.
Ostajemo pri tome da republička komisija ima pravo da vodi prekršajni postupak za kršenje odredbi ovog zakona, pogotovo iz razloga što je kapacitet tih ljudi takav da oni mogu da budu sudije osnovnog suda.

Ponovo ću da podsetim da Komisija ima šest članova i predsednika. Četvorica moraju da budu diplomirani pravnici i moraju da ispunjavaju uslove da mogu da budu i sudije osnovnog suda. Samo tri člana pripadaju drugoj grupaciji, što ne znači da ne mogu i ta tri člana da budu pod istim uslovima izabrani, odnosno da ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana.
Ne mogu da kažem da delimično niste u pravu, ali činjenica jeste da, kao što i naša mreža osnovnih sudova i sudova posebne nadležnosti, zbog čuvenih zakona koji su bili glasani 2008. i 2009. godine, je još uvek u jednom stanju da nije dovoljno funkcionalno.
Osnivanje jednog takvog posebnog suda za prekršaj, koji bi se bavio samo iz oblasti privrednog kriminala za prekršajna dela, u ovom trenutku, ja sam vas tako razumeo, hajde da ne bude samo za postupak javnih nabavki, nego da bude za prekršaj iz oblasti privrede, u ovom trenutku stvarno nije moguće da izađemo u susret, imajući u vidu kakvo nam je finansijsko stanje.
Ovako imamo komisiju koja mora da postoji i zašto ne bi ona koja ima, budite sigurni, daleko veći kapacitete, nego sada naši sudovi za prekršaje, da vodi prekršajni postupak?
U svakom slučaju, zahvaljujemo se na dobrim namerama da popravite ovaj zakon.

Ne bih da budem zlurad, da me tako shvatite, ali vaša vlada je uvela tu praksu da carine imaju svoje sudije za prekršaje.
Ne možete da merite Ministarstvo finansija sa ovom komisijom, koja je nezavisnjna u svom radu, a Ministarstvo finansija, koje vodi prekršajni postupak preko Uprave za carine, je organ izvršne vlasti. Ko ima veću nezavisnost?
Zbog takvih odredbi Zakona o carinskom postupku i o carinskoj administraciji otvorite sajt Ustavnog suda, pa vidite koliko im se osporava. Pozivam se na to, da vidite kako izgledaju paralelni sudovi iz organa državne vlasti, a sasvim drugačije ova materija koja se reguliše.
Što se tiče sadašnjih sudija za prekršaje, ti podaci koje vam iznosim bili su dostupni svima. Čak je jedan vaš poslanik bio kada je bila rasprava o javnim nabavkama, kada je učestvovala i DRI, kada su oni izneli svoje podatke u koliko su predmeta postupili i podneli prekršajne prijave, koliko krivičnih prijava, koliko je bilo oslobađajućih, koliko je bilo pravosnažnih. Što je najgore, kada su sudovi za prekršaje u pitanju, postupak donetih pravosnažnih, bez obzira da li su oslobađajuće ili nisu, jedva da se kreće 10%. U tome i jeste problem.
Sada ostavite nama da za ovaj mandat uredimo sudove za prekršaje, da ih ospsobimo da počnu da rade posao kako treba, a slažete se da to nije moguće uraditi za nekoliko meseci, a da ovaj zakon uđe u primenu i ne trpi dok se to ne desi. To je bila naša namera. Kada se sudovi za prekršaje opšte nadležnosti urede, postave na sistem kako treba, onda ćemo sigurno imati izmene i dopune ovog zakona, da nadležnosti vratimo njima koje im i pripadaju, ali do tog trenutka ne smemo da dozvolimo da jedan zakon trpi zbog posledica koje je neko drugi proizveo, a koje nažalost svi mi doživljavamo.

Kolega, mislim da su ovi uslovi koje ste vi predvideli amandmanom prestrogi, jer ipak je ovo samo jedan nezavistan organ u pravnom sistemu Republike Srbije. Sa druge strane, stvarno ne znam, ali koje je iskustvo, recimo, potrebno na poslovima pravne struke, nemojte sad tu da se pronalazite, stvarno ne znam, recimo, da bude sekretar u Vladi ili u nekom drugom organu koji isto obavlja jedan važan posao za državu? Nemojte da sada pravimo strožije uslove nego za većinu odgovornih mesta, i ovako su dovoljno strogi, verujte. Za većinu radnih mesta te iste vrste ne postoji u našem zakonodavstvu.

Ni u jednom trenutku nisam rekao da je Komisija mali organ, samo sam rekao da je ozbiljan organ u sistemu državne uprave. Takođe, nemojte da postavljamo strožije uslove nego što su uslovi za sudije i tužioce. Mislim da čak i sudija višeg suda ne ispunjava uslove koje ste vi predvideli svojim amandmanom.
Kada smo pričali o državnim sekretarima, nisam spomenuo državne sekretare, spomenuo sam, recimo, funkciju sekretara Vlade. On se stara o zakonitosti odluka koje donosi Vlada Republike Srbije. Isto tako i državni sekretari. Po vašem amandmanu, ako bismo to predočili kao uslove za koje neko može da bude državni sekretar, takođe ih ne bi ispunjavali. Nemojte da postavljamo kriterijume koji su strožiji nego što važe, a bitno strožiji nego što važe u domaćem zakonodavstvu, sa jedne strane.
Sa druge strane, verujte, ne znam o kome je reč. Ako možete, dostavite mi kovertirano, pa mi recite kada da otvorim.

Iz jednog prostog razloga, zato što onog trenutka kada zatraži da mu se objašnjenje, on je zaustavio rokove za podnošenje žalbe i sada oni počinju da teku od onog trenutka od kada mu bude dostavljeno pojašnjenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu malih, očigledno, neslaganja. Nismo mi prvi ovo izmislili. Pogledajte Zakon o poreskom postupku i o poreskoj administraciji. Hajde da napravimo razliku između nepovredivosti stana i poslovnog prostora. Hajde da vidimo kada neko ima registrovanu delatnost, da li on baš ima nepovredivost privatnog poseda.
Kako to da, recimo, poreska policija može da uđe u objekat, poslovni prostor, čak i za onaj koji nije registrovan kao poslovni prostor, ali se sumnja da se u njemu vrše dela koja su vezana za poreski postupak i poresku administraciju. Po tom istom zakonu, čak mogu da uđu, da proveravaju, da nešto od dokumentacije nije izneto u privatan posed, mogu da zaplene opremu, mogu da zaplene knjigovodstvene podatke, da o tome izdaju samo priznanicu i da odnesu u dalju kontrolu. Mislim da je taj zakon baš donela vaša vlada i onda on nije bio neustavan.
Znači, ovde nije reč o nepovredivosti stana, tu nema kršenja Ustava, nego o proveri poslovnog prostora. Svi državni organi sa određenim javnim ovlašćenjima, kada je u pitanju obavljanje delatnosti, ne primenjuje se na njih u potpunosti nepovredivost privatnog poseda, zato što vrše određenu delatnost, tako da nemojte da ulazimo više u tu priču.
Ne znam koliko puta još moram da vam kažem za sastav komisije, barem četvorica od sedmorice, moraju da ispunjavaju uslove da bi bili sudije. Šta ćete više da bude pravnik?

Kolega, čini mi se da smo se bar u nečemu složili. Vi ste spremni da radi poboljšanja efikasnosti naplate poreza date određena ovlašćenja nekom državnom organu. Evo, i ja se slažem. Malo je neuobičajeno, ali tako je.
Sa druge strane, ne slažete se da ti isti prihodi koje obezbeđuju ovi organi i poreski obveznici budu kontrolisani na sličan način. To vam je kao kada nađete dobar izvor, postavite na njega česmu, ali sipate u kofu na kojoj je dno probušeno. Vi o tome govorite.

Sada kada čitamo po novinama šta se sve radilo u sistemu javnih nabavki, građani mi često postavljaju pitanje – u redu je, lepo je što vi hoćete s tim da se izborite i treba, ali šta mi imamo od toga, gde je novac koji je pokraden od države. Sad ćemo da pokrećemo druge parnične postupke da država nadoknadi štetu, plen imovine koja je nastala vršenjem krivičnog dela itd.
Hajde mi objasnite kako, ako komisija nema ta ovlašćenja, može da proveri da li je ugovor zaključen ili nije, a sumnja da jeste­­? Da piše krivičnu prijavu tužiocu, koji će da postupi u roku od 30 dana, 60 dana, 90 dana?
Tu ima još jedna stvar. Ovo nije pitanje delatnosti, ovo je pitanje trošenja javnih sredstava. Ko hoće da učestvuje u ovoj priči, neka učestvuje i neka prihvati pravila igre koja su u ovom zakonu. Ko neće, ne mora. Oni koji vrše javne nabavke, niko nikoga ovde ne bije po ušima ni da bude član komisije, ni da bude direktor javnog preduzeća. Niko nikoga na to ne tera, to je njegov izbor. Ako je to njegov
izbor, takođe mora da se pridržava jednog ovako rigoroznog zakona, jer baš zbog tako širokih tumačenja zakonske regulative, mi smo danas došli ovde gde jesmo.
Ovaj zakon nije samo želja da se uradi nešto bolje, nego je na prvom mestu cilj da se spašava ono što je preostalo da se spasi. Pogledajte, neću više da ulazim u neke velike polemike i diskusije, ali najveće zloupotrebe su bile u postupcima javnih nabavki…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Baš zato što smo dozvoljavali da se zakon naširoko i nadugačko tumači, a i kada su otkrivane, šta su od toga imali oni koji su izgubili sredstva, a to su građani sa jedne strane, a sa druge strane još uvek i po ovom zakonu postoji mehanizam sudske zaštite, tj. pokretanja upravnog spora pred nadležnim sudom i tu se odlučuje kao poslednjom instancom.