Javljam se po istom povodu, biću kratak. Jeste da su lošiji vremenski uslovi za putovanje, tačno je…
(Predsedavajuća: Izvinite, gospodine Arsiću, po kom osnovu ste se javili?)
Po Poslovniku.
(Predsedavajuća: Koji član, ja se izvinjavam?)
Član 27.
(Predsedavajuća: Dobro, izvolite.)
To je tačno, tačno je i da narodni poslanici koji su u opoziciji nisu dužni da jednoj vladajućoj većini daju kvorum za početak rada sednice, pa se zbog svih ovih problema koji su nastali početkom ove sednice, izvinjavam, na prvom mestu svim građanima, predstavnicima Vlade, narodnim poslanicima koji su došli na vreme. Samo bih hteo da kažem da ovo nije stvar političke prirode, nego da su pojedini narodni poslanici svoj posao shvatili možda neozbiljno.
SNS kao najveći koalicioni partner, svakako ima i najveću odgovornost za ovo što se jutros desilo i verujte da ćemo ovaj problem veoma brzo da rešimo i da se više nikad ne ponovi. Isto tako bih još hteo da prenesem izvinjenje i predsednika SNS Aleksandra Vučića povodom ovog događaja od pre nekih sat vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao svoje kolege poslanike i ministra i ne mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što danas imamo jedan ovakav zakon u raspravi i u proceduri. Koliko god to nekome zvučalo banalno, ali ovaj zakon je nažalost iznuđen. Zamolio bih sve kolege da ono što se dešavalo ranije sa bankama koje su izgubile dozvolu za rad ne povezuje sa ovim. Mogu da razumem da je neki razlog bio i taj da je država sa tim bankama bila u nepovoljnom položaju, da je često finansirala i državu i određene privredne i druge prohte koji su bile pre sankcija koje su uvele UN, pa su na kraju te banke došle u veoma tešku situaciju.
Ovde je sada reč o bankama koje posluju po novim zakonima, po novim propisima i koje su zloupotrebile, odnosno rukovodioci tih banaka su zloupotrebili poverenje kada su dolazili na određene funkcije. Mogu da kažem posredno su zloupotrebili, zato što oni koji su birani nekom voljom građana najviše su zloupotrebili poverenje tih istih građana.
U čemu je suština? Jedna banka koja je izgubila dozvolu za rad od NBS u jednom izuzetno kratkom periodu je plasirala sredstva koja više ne može da vrati. U tome je suština. Ništa drugo nije u pitanju. Ne samo da je plasirala svoj kapital, nego je plasirala i kapital građana koji su imali štednju kod tih banaka i plasirala je kapital privrednih subjekata koji su imali i štednju ili su obavljali platni promet preko te banke.
Ovo je sada jedan problem koji se ovim zakonom samo delimično rešava. Može se reći da je ovo sistemski problem, zato što oni koji su uzimali novac od "Agrobanke" nisu ga uzimali, da razvijaju svoju privrednu delatnost nego da opljačkaju "Agrobanku". Kako drugačije da se nazove vlasnik jednog preduzeća koji podigne kredit od banke i kredit prebaci na drugo pravno lice, a onda izazove stečaj u svom pravnom preduzeću i onemogući banci da naplati svoja potraživanja? Šta reći osim da su saučeesnici oni koji vode tu banku ako su tom istom vlasniku omogućavali za druge privredne subjekte da podiže kredite? Znači, znali su već da preko povezanih lica on to stalno radi.
Isto tako su meni pomalo čudni izrazi da su određene banke za specijalne namene, da pripadaju jednoj teritorijalnoj grupaciji, na jednom ograničenom delu teritorije Republike Srbije obavljaju svoju delatnost. Kaže neko da je "Razvojna banka Vojvodine" bitna za Vojvodinu zbog poljoprivrede. Kako se zove to "Agrobanka" i šta je njena primarna funkcija bila? Gde je novac iz "Agrobanke" završio? Najmanje u poljoprivredi.
Kada se dovodi u pitanje likvidnost banke i dokapitalizacija to je moguće, ali ne kada imate potraživanja u 80% pa i više koja nisu uplativa, nego je moguće samo u situaciji ako je banka plasirala sredstva u naplativa potraživanja i u nekom vremenskom periodu taj novac treba da se vrati banci a nedostaje joj za njene dalje finansijske aktivnosti na tržištu. Ako ćemo stalno da pokrivamo gubitke koji su nastali zbog tržišnih pravila nego su nastali zbog toga što se tržišna pravila nisu poštovala i što se zakon kršio i što se neko prema državnom novcu i državnom kapitalu odnosio kao da je tuđ onda nema smisla govoriti o nekoj dokapitalizaciji.
Baš kada je u pitanju "Agrobanka" tu je sistemska greška, a zakazala je čitava država. Svi instrumenti koji su trebali da spreče zloupotrebe u "Agrobanci" su zakazali i ne može da me ubedi da je to baš bilo slučajno. Baš u takve sluačjnosti teško mogu da poverujem. Da namerno se daju krediti koji su nenaplativi, da NBS ništa ne preduzima po tom pitanju, ne proverava likvidnost te banke i kada dođe do trenutka kada to više ne može da se sakrije, do trenutka kada treba novac da se vrati nekom od ulagača onda NBS interveniše, oduzima dozvolu za rad i onda se pravi jedna krajnje sumnjiva transakcija sa osnivanjem "Nove Agrobanke". Ništa drugo nije u pitanju.
To samo pokazuje da je uz sve prethodne radnje, koje je radila "Agrobanka", bio je umešan neko iz Vlade Republike Srbije. Kako inače da se objasni da je isto rukovodstvo prebačeno u "Novu Agrobanku" i da je dat državni novac u hartijama od vrednosti od 130 miliona evra, osim da se priča zataška i da se bar deo dugova prema građanima vrati dok ne vidi neko šta će da rade dalje sa tom pričom. Desila se promena vlasti, pa taj scenario nije mogao do kraja da se odigra. Ništa drugo nije u pitanju, nego samo to.
Koliko štete ima Republika Srbija i građani? Osim novca koji je izgubljen i koji će morati država da vrati deponentima, znači građanima i privredi, napravljena je još veća šteta. Kako mislite da neko u neko skorije vreme ulaže svoj kapital, bez obzira da li je iz inostranstva ili iz Srbije, u banke gde je većinski vlasnik država, odnosno Republika Srbija. Teško.
Sada dolazimo u jednu situaciju da će naše banke, ovo što je još preostalo, biti u jednom teškom položaju i moraće da se oslanjaju na državu. Ako se postavi pitanje – što da ovakav zakon ne donosimo, i ako građani počnu da obilaze šaltere koji su zatvoreni, da traže svoj novac koga tamo nema, niko ne postavlja pitanje da je to najveći mogući problem finansijske likvidnosti na čitavom tržištu, jer građanin se ne razume toliko u finansijsko tržište kao ljudi koji se time bave. Ako ne može jedan da podigne u "Agrobanci" ili "Novoj Agrobanci", pomisliće da ne može ni u jednoj drugoj banci.
Sa tim počinje povlačenje uloga iz banaka, ništa drugo. To bi sve banke, čak i one koje su zdrave, moglo da dovede u situaciju da se postavi pitanje njihove likvidnosti, pa čak i one koje bi uspele da isplate uloge građana koji se nalaze u tim bankama, izazvalo bi sasvim drugi problem, a to je povećanje cene kapitala na tržištu. Postaće mnogo skuplji krediti i za privredu i za građane. Ako privrednici počnu da sumnjaju u bankarski sistem, eto nama sive ekonomije. Kako bi nastala? Jednostavno, prestao bi da se obavlja platni promet između banaka, počela bi gotovinska razmena robe i novca. Zato jedan ovakav zakon mora da se donese. Iz razloga da stavimo do znanja svim građanima, koji su sada oštećeni i oni koji bi u budućnosti bili oštećeni, da država garantuje za uloge koje imaju kod banaka, a država mora da garantuje. Zato što je ona izdala dozvole za rad banaka i zato što njen organ, Narodna banka, vrši kontrolu poslovanja banaka i superviziju poslovanja banaka koje posluju na ovom tržištu.
Da ovakav zakon nije donet, siguran sam da bi jedan ovakav scenario nastupio. Imali bismo neku sličnu priču, kao što smo imali i sa Dafiment bankom i sa bankom Jezdimira Vasiljevića i svim drugim bankama koje su nanele ozbiljnu štetu i državi i ugled njenom bankarskom sistemu, a verovatno bi se nešto slično dešavalo, kao što se dešavalo devedesetih da je građanin imao određena deponovana sredstva, pogotovo devizna, kod poslovnih banaka i da nije mogao da ih podigne nazad. Ako to nastane kao pravilo, priča, u jednoj banci, budite sigurni da će se preneti polako i na druge banke, u smislu da bi zavladao strah na tržištu i da bi građani povlačili svoje uloge od banaka.
Samim tim mislim da nije uredu da izjednačavamo u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, državne i privatne banke. Privatne banke gde kapital nije državni itekako vode računa o tome kome će da daju kredit, da li ispunjava uslove, kakav mu je bonitet i kakva sredstva garancije može da ponudi. Da su se tako ponašale "Agrobanka", a sad čujem i još jedna banka koja po najavi Narodne banke ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, danas ne bismo imali ovakav zakon.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon, baš zbog mogućnosti da nastupe ovakve štetne posledice ako ovaj zakon ne bude donet. Nadam se da će ovo biti poslednji put da će jedan ovakav zakon biti primenjivan barem u nekom narednom periodu, jer očekujem da se državne banke u jednom delu privatizuju. Dok se ne privatizuju da svoj posao obavljaju kako treba, a ne da omogućavaju ekstraprofite, ekstra zarade nekim drugima koji su do sad bili povezivani sa bivšim režimom i sa odlaskom tog režima. Nadam se da će ovakve zloupotrebe da prestanu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš narod ima jednu izreku, "džabe je gluvom šaputati i ćoravom namigivati", nemoj da se neko nađe uvređenim, nego izgleda mi da je ovde želja da se delimičnim čitanjem zakona stvori neka pogrešna slika o samom zakonu. To ne mogu, a da se ne umešam sa te strane. Znači, dati su izuzeci na koje se ovaj zakon ne odnosi, krivična dela koje su najteža gde su lica osuđena na preko 30 godina zatvorske kazne. Po sadašnjim zakonskim važećim propisima to može da bude i jedno ubistvo. Često se za jedno ubistvo ljudi osuđuju po 40 godina. Znači, ubice nisu baš tako amnestirane ovim zakonom? Da sada ne nabrajam koje su sve koji su sve izuzeci. Članom 3. kaže se – 25% ako mu je ostala izrečena zatvorska kazna.
Danas sudovi oslobađaju bez zakona, bez posebnog zakona na lica koja su izdržala tri četvrtine zatvorske kazne. S tim da ste, recimo, jednog upravnika zatvora, baš Zabele smenili sa tog mesta zato što je neko napisao žalbu, a vaspitač se izjasnio po njoj, a upravnik je uputio nadležnom sudu. Brajevića ste upravo zato smenili. Zato što je taj koji je napisao žalbu bio politički osuđenik. Tako ste menjali upravnike i sudije.
Kada je u pitanju to da li će neko lice da bude više puta amnestirano, to ne može. To je regulisano članom 5. Lepo piše – ima izuzeća lice koje je već uživalo pogodnosti neke ranije amnestije. Zašto sada ulazimo u taj deo priče? Voleo bih jedan konstruktivniji stav u smislu da ako je možda nešto trebalo da se nađe od izuzeća od amnestije navedete, a ne da paušalno napadate jedan član zakona bez obzira šta piše u sledećim članovima.

Reklamiram Poslovnik, član 65. stav 2, a sad ću da obrazložim zašto.
Pažljivo sam slušao svoje kolege iz DS, i dame i gospodo niti Srbija počinje sa ovom vladom, niti život ovog parlamenta sa ovom većinom, postoji on već izvestan broj godina. Samo bih hteo da podsetim narodne poslanika iz DS da ste pre samo 15 meseci čerečili narodne poslanike preko Administrativnog odbora i razvlačili po štampi, i one koji se nisu pozivali na imunitet, skidali ste im imunitet na Administrativnom odboru. Nemojte to da kažete da nije tačno, na Administrativnom odboru jeste.
Skidali ste svima, zakazivali ste sednice o skidanju imuniteta narodnim poslanicima kojima je protok vremena zaustavio krivično gonjenje, ali je bilo bitno da se piše u štampi. Bilo je bitno da tadašnji predsednik Administrativnog odbora izađe i govori kako niko nije zaštićen imunitetom narodnog poslanika. Za saobraćajne udese ste to radili i sad pričate otkad je reč o visokom funkcioneru bivše vlade, o ministru. Ja ne presuđujem, niko ovde nikome ne sudi. Državni organ je zatražio skidanje imuniteta. Zašto? U pitanju je, po njihovom mišljenju da postoje ozbiljne pretpostavke da je izvršeno krivično delo, i nije ništa drugo u pitanju.
Ako vi smatrate da naš kolega, baš tako kažem poslanik, nije kriv, onda je u njegovom interesu da se odbrani pred pravosudnim organima. Ali, isto tako treba i da znate ono što stalno izbegavate da kažete, a to je da narodni poslanik može da iskoristi svoje pravo na pozivanje na imunitet dokle god traje prvostepeni postupak. Znači, u bilo kom trenutku. Hvala.

Javljam se u vezi člana 253. Poslovnika Narodne skupštine.
Pošto sam pažljivo saslušao neke od svojih kolega, prvo da kažem da ni jednom narodnom poslaniku iz poslaničke grupe iz prethodnog saziva SNS nije skidan imunitet niti je uspostavljen.
Ono što sam hteo da kažem jeste i ono najružnije, a to je da je Administrativni odbor skidao imunitet i predlagao skupštini, osam meseci pre datuma održavanja izbora, da se narodnim poslanicima ukine imunitet.
(Nenad Konstantinović, s mesta: Po kom osnovu govori narodni poslanik?)
Član 253.
Po kojim to merilima je nastupao bivši Administrativni odbor kada je u pitanju imunitet narodnih poslanika?
Ne znam da li je ikada bilo takve jedne hajke prema narodnim poslanicima i kakav se čitav cirkus po štampi provlačio zbog običnih narodnih poslanika, gde su predmet krivičnog dela uglavnom bila dela iz nehata, a ne zloupotrebe službenog položaja. U tome jeste razlika između vaših odluka i ove sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da u svakoj diskusiji treba da postoji neka taktika, očigledno je da ovde DS hoće sebe da predstavi kao žrtvu. Ali, da vam kažem, nije ovo prva sednica gde se raspravlja o jednom imunitetu. Dok ste i vi bili na vlasti skidali ste ljudima imunitet, na javnim debatama, npr. Branislavu Ivkoviću i to je bio tada politički proces.
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, reklamirali ste Poslovnika, molim da kažete po kom članu.)
Reklamiram Poslovnik zato što narodni poslanik koji je govorio pre mene spominje da prvo trebamo da počnemo da hapsimo od svojih …
(Predsedavajuća: Koji član Poslovnika reklamirate?)
Narodni poslanici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem, 103, 104. 105. član koji god hoćete. Da raščistimo sada i nešto kada je u pitanju institut imuniteta.
Znate, kada raspravljamo o imunitetu, razdvojte više jednom javna ovlašćenja i zloupotrebu službenog položaja iz javnog ovlašćenja. To nije isto. Vi ste nekim bivšim ministrima pisali krivične prijave i bili su krivično procesuirani i oslobođeni zato što nisu trošili sredstva od svoje reprezentacije na ručkove i večere, nego su kupovali fudbalskim klubovima dresove i kopačke i to omladincima ili pionirima, ne znam već kako, podmlatku fudbalskog kluba. Znači, time ste se čak bavili. Vaše kolege, sadašnji poslanici, tada ministri su im pisali krivične prijave. Sada raspravljamo o tome da cela jedna poslanička grupa treba da prvo krene da hapsi od svojih, a koga? Pa, na vlasti su tek 70 do 80 dana …
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, molim vas da se držite povrede Poslovnika.)
Držim se povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih voleo da u nekim budućim diskusijama ne raspravljamo o tome da narodni poslanici vode nekakav postupak protiv lica koja su osumnjičena za korupciju. To prvo da raščistimo. Niti smo mi nadležni, niti raspolažemo sa dovoljno informacija, niti znamo to da radimo, možda neki zato što su završavali te škole, ali većina nas ne. Budite sigurni da niko iz SNS unapred ne osuđuje kolegu Dulića. Mi za to nemamo mandat i sa tom pričom bih zamolio da završimo.
Kada je u pitanju medijska kampanja, za medijsku kampanju morate da imate na prvom mestu podršku medija. Većinu medija danas kontroliše DS, još iz vremena kada je bila na vlasti. Čak vam je i predsednik stranke to priznao, sadašnji. Nemojte nas da optužujete za to. Kada je u pitanju pravosudni sistem i sistemska borba protiv korupcije, kažite – kog sudiju smo smenili, kog tužioca smo smenili? Slažemo se, ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, nosioci pravosudnih i tužilačkih funkcija moraju da imaju kontinuitet i niko nije smenjen.
Pitanje revanšizma, pazite, Oliver Dulić je bio predsednik Skupštine, bio je ministar u Vladi, nije bio neka, da kažemo, perjanica DS koja je napadala svoje političke protivnike…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… pa da bi on bio žrtva političkog revanšizma. Sve to što navodite, samo bih hteo još jednom da ponovim, ovo je stvar zahteva nadležnog tužilaštva, a reč je o radnji za koju je potrebna određena dokumentacija, gde nema nameštanja dokaza, kao što to može u nekim drugim postupcima sa izjavama svedoka koji ne postoje ili nisu bili tu.

Mogu samo da obavestim svoje kolege poslanike, a i građane Srbije, da ukoliko nadležni državni organi saznaju da bilo koji funkcioner sadašnje Vlade Republike Srbije učestvuje u vršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, neće imati zaštitu SNS, sa jedne strane. Sa druge strane, ako i ostale članice Vlade ne istraju u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, neće biti ni ove vlade. To vam garantujemo mi iz SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi predlozi zakona uglavnom regulišu prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i onom manjem delu da neko tako pravo ostvaruje kod nas.
Pošto dolazim iz Braničevskog okruga koji verovatno po broju stanovnika procentualno ima najveći broj zaposlenih lica koja su na prinudnom radu u inostranstvu, zbog toga su mi i poznate sve one poteškoće koje oni imaju da bi ostvarili neko pravo koje bukvalno treba da pripadne bilo kom građaninu, na bilo kojoj teritoriji.
Kada je u pitanju Sporazum sa Austrijom, to samo mogu da pozdravim, zato što veliki broj naših građana koji su ostvarili pravo na penziju imaju problem da ukoliko odjave prebivalište na teritoriji Austrije i dođu da žive na teritoriju Republike Srbije, imaju značajna umanjenja po pitanju penzija. Moraju da se dovijaju na razne načine – ili ostavljaju da ne odjavljuju mesto prebivališta, nego ostave broj banke u kojoj će da im se uplaćuje penzija, pa jednom u šest meseci odu, ili ovlaste nekog drugog da podiže taj novac umesto njih i donosi ga ovamo. To njima stvara određene teškoće i probleme. U krajnjem slučaju, jedan vid pritiska da moraju stalno da budu u strahu da im neko pravo koje su ostvarili iz radnog odnosa ne propadne, a svi znamo da se prava iz radnog odnosa smatraju ljudskim pravima koja su zaštićena i Poveljom UN. Ovaj sporazum sa Vladom Republike Austrije mogu samo da pozdravim.
Što se tiče Sporazuma sa Italijom, tu takođe postoji jedan veliki broj problema. Voleo bih da je ovaj sporazum makar malo detaljniji. On samo jednu tehniku opisuje, ali imamo i neke životne probleme koje sama primena ovog sporazuma neće da reši.
Takođe, mnogima je verovatno poznato da imamo veliki broj lica koji su na privremenom radu u Italiji i imaju problema sa vozačkim dozvolama, pogotovo kada su u pitanju profesionalne kategorije. Jednostavno, bili su ostavljeni pred izborom – ili da nemaju nikakvu dozvolu, ili da tamo polažu vozački ispit. Ranije je bilo moguće polaganje vozačkih ispita na maternjem jeziku. Međutim, unazad nekoliko godina, osim što to prilično i košta, čak i za njihove standarde, polaganje je bilo moguće samo na njihovom državnom jeziku, tj. na italijanskom, tako da zbog specifičnosti izraza koji se koriste u saobraćaju, veliki broj naših građana nije mogao to pravo da ostvari.
Date su im određene mogućnosti, međutim, ima veliki broj ljudi koji to pravo ni iz jednog osnova nisu ostvarili – imaju vozačke dozvole koje nisu zamenili, polagali su za amaterske kategorije u Italiji, voze amaterska vozila, ali profesionalne kategorije čuvaju za neka druga vremena. Zato što ako tamo daju svoju vozačku dozvolu iz Srbije, izgubiće profesionalne kategorije i u Srbiji.
Sam zakon tretira Sporazum da je ovo moguće samo u periodu od godinu dana od trenutka prijavljivanja lica na teritoriji Italije. A šta ćemo sa onim građanima koji su već duže vremena prijavljeni, ispunjavaju uslov da imaju vozačku dozvolu koja je starija od datuma prijave na teritoriji Italije i tu vozačku dozvolu nisu zamenili? Da li će na njih da se primenjuje ovih godinu dana, odnosno taj period, obzirom da oni to pravo do sada nisu mogli da ostvare? Nije postojao zakonski osnov, niti međudržavni ugovor. Ako ostavimo ovu formulaciju ovako kako je sada, da to važi, znam da se radi o međunarodnim ugovorima i teško je to regulisati naknadno, ali da pokušamo kroz pregovore sa italijanskom vladom da dopunimo ovaj sporazum i da se onim građanima koji ispunjavaju sve uslove i nisu menjali vozačke dozvole, omogući da zamene te vozačke dozvole u nekom narednom periodu, baš zbog činjenice da i ovo rešenje, ovakvo kakvo je, svakako daje određene mogućnosti, ali ne rešava kompletan problem.
Mnogi građani su dolazili, žalili se i pitali se kada ćemo to pravo da im omogućimo. Pokušano je nešto, ali mislim da većinu ovaj benefit neće da obuhvati. Zato je možda potrebno u nekim naknadnim razgovorima pokušati da se nedostaci ovog sporazuma otklone. Zato što su ovi zakoni svakako, ne plod nečijeg političkog interesa, nego isključivo u interesu građana, potpisnica sporazuma, SNS će u Danu za glasanju podržati ove sporazume.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao šta moje kolege tvrde. Prvo moram da kažem i da istaknem da, čak i oni koji se bave uvozom i prodajom i daljom distribucijom opreme i hrane za bebe, trpe određene ekonomske posledice. Budite sigurni da neće da se odreknu marže, ionako imaju mali promet.
Ovaj zakon, odnosno dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost, slažem se, nije potpuna i nije ni blizu da je dovoljna da se poveća natalitet u Srbiji. Mislim da smo posle Zakona o davanju porodicama sa decom određenih sredstava, da su sve prethodne Vlade na tome zastale. To je zakon koji je napisan, čini mi se, pre šest ili sedam godina. I ništa se više nije radilo.
U međuvremenu, država je ušla u strahovitu finansijsku krizu. Moramo da budemo svesni da možemo da pomažemo samo onoliko koliko imamo. Slažem se da ovo nije dovoljno, ali trenutno je to jedino realno. Možemo o tome da diskutujemo, ali barem za ove prve dve godine kada su najveći troškovi oko dece, država je pokušala nešto da uradi.
Mogu da kažem da je čak i predlog Vlade u prvom trenutku bio daleko strožiji. Tražilo se da to pravo ostvare samo porodice koje imaju manje od 80.000 dinara primanja čitavog domaćinstva. Izašli su u susret Odboru za finansije i tu se predložilo da to budu samo roditelji, da samo oni ulaze u taj zbir.
Ako pažljivo razmislite, to je nešto malo više od primanja proseka Republike Srbije. Najveći broj građana će uživati ovu povlasticu. Najveći broj najugroženijih građana će uživati ovu povlasticu. Oni koji imaju određena sredstva, više od ovoga, verujte da to njima do sada nije ni trebalo, njima jednostavno to nije potrebno.
Potpuno sam siguran kada se stanje u našim javnim finansijama uredi, da će se sigurno i drugi koraci, bez obzira koja Vlada bude bila u pitanju, da nastupe daleko radikalnije i daleko sa većim povlasticama za svako novorođeno dete. Danas, u ovom trenutku, to je jedina mogućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu.
Dolazim iz opštine u kojoj to nije problem, pošto je Požarevac u proseku skoro, nešto malo i nedostaje, međutim, tu ima jedna stvar koja je čisto ekonomske logike. Znači imamo dva privredna subjekta. Jedan posluje na teritoriji opštine koja ima visok prosek zarada i drugi posluje na teritoriji opštine koja ima niži prosek zarada. Obavljaju sličnu delatnost, imaju sličan promet u smislu dohotka koji ostvaruju, jedan već zbog velike ponude za radnom snagom plaća radnike niže nego što se to plaća u opštinama gde je prosečna zarada na nivou Republike Srbije, jer nivo zarada zavisi od ponude radne snage koja se nalazi na tržištu. To znači da smo ne prihvatanjem ovog amandmana omogućili da onima koji već kroz isplate većih zarada pune budžete lokalnih samouprava nastave da ih pune još više, za razliku od onih gde je prosečna zarada ispod proseka Republike, na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, koji manje plaćaju radnike i manje će da plaćaju taksu, a iskazuju istu dobit.
Jednostavno, poreski sistem, stope poreza, takse su fiskalna davanja, treba da budu u skladu sa ekonomskim mogućnostima poreskog obveznika. Ne prihvatanjem ovog amandmana, jednostavno, stvaramo jednu određenu situaciju da do nečega takvog i dođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao diskusiju svojih prethodnika i ima dosta stvari sa kojima mogu da se složim, ali ima i stvari koje pomalo prelaze granice dobrog ukusa.
Činjenica jeste da sada posle, nešto malo više od mesec dana ponovo raspravljamo o Narodnoj banci, odnosno izboru viceguvernera Narodne banke i nije izgleda moglo da se izbegne spominjanje izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci. Mogu da shvatim svačiju političku borbu, svaku političku želju, cilj, ali ne mogu da razumem svaki način na koji se ta politička borba vodi.
Jedan deo, nadao sam se da je to ostalo u našoj dalekoj prošlosti, a to je da su određeni politički faktori u Srbiji bliski bivšem rukovodstvu Narodne banke pokušali da uvuku razne međunarodne organizacije, finansijske, da utiču na ovu Skupštinu, ove poslanike da se zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci ne donese. Kad neko tako nešto počne da radi, postavljam pitanje da li je svestan koliko štete može da nanese svojoj državi, zarad svog političkog interesa i cilja, a to se upravo radi.
Mnogo vremena smo ovde proveli ubeđujući najviše javnost, da neće biti štampanja novca. Mnogo vremena smo ovde uveravali javnost da neće biti hiperinflacije. Mnogo vremena smo uveravali građane da neće biti gubitaka kreditnog rejtinga koji su vezan iza izmene i dopune Zakona o NBS.
Rezultati za ovih nešto malo više od mesec dana, govore nam u prilog da smo bili u pravu. Možda neko bude i nezadovoljan rezultatima, ali imajući u vidu u kakvom je stanju naša privreda, kakvom je stanju naš bankarski sistem, pogotovu kada je u pitanju domaći kapital, imajući u vidu kakav nam je trgovinski deficit, kakve smo špekulativne navike zatekli na finansijskom tržištu, mogu da kažem da je rezultat i više od očekivanog.
U trenutku preuzimanja dužnosti guvernera od strane Jorgovanke Tabaković, kurs dinara je bio prema evru 119 dinara i sedam para. Danas je bez trošenja deviznih rezervi 115 dinara i 25 - 6 para, nemojte da mi zamerite ako sam za neku paru pogrešio. Mnogo bi lakše bilo, i možda bi mnogo bolji rezultat bio rada NB, da nije bilo baš ovog pritiska koji se konstantno dešavao tokom donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o NB. Danas su se ponovo neke kolege dotakle navodno, sve je to lepo, ali zašto to radite tako i tako? Sad jedan od mojih kolega je predložio nije tu, zašto guverner treba da predlože viceguvernere Narodnoj skupštini kad su to njegovi saradnici i on treba da ih bira, a ovamo se zalaže za nezavisnost? Kako će viceguverner biti nezavistan ako ga imenuje i razrešava guverner? Sasvim je prirodno da onaj ko imenuje i razrešava i sasvim bi nemoralno bilo da stavimo u zakon da guverner bira a Skupština razrešava. Šta mi imamo s tim? Što mi da trpimo posledice nečijih loših procena i odluka? Ako se viceguverneri biraju u Narodnoj Skupštini, Narodna Skupština je ta koja ih razrešava. I tu se ogleda nezavisnost u javnoj debati koja treba da se vodi zbog nekog postupka NB. I bez obzira što neko kaže - vladajuća većina može da donese sve, i da je danas nedelja i da je 2015 godina, ta javnost u radu Narodne skupštine štiti integritet svakog ko radi svoj posao kako treba, i tu se ogleda jedan deo nezavisnosti NB.
Drugi deo nezavisnosti, jeste lični integritet ljudi koji vode NB, jer džabe, mi možemo bilo kakvim zakonskim predlogom da damo neograničenu nezavisnost, njihovu nesmenjivost, ali svi funkcioneri imaju i svoj mandat, čak i NB, i verujte mi da ljudi koji imaju slabu ličnost, sve će uraditi za onu političku opciju koju procenjuju da će u trenutku reizbora ona da bude na vlasti, i na taj način da ugroze nezavisnost institucija koje vode. Imali smo više takvih prilika da vidimo u svojoj prošlosti.
Što se tiče samih kandidata, drago mi je da su svi kandidati koji su predloženi već radili u NB, već imaju određeno iskustvo, i kako neko reče – nadamo se da je to dobar početak rada ove vladajuće većine i novog guvernera, zato što su većina stranaka koje su došle u ovu Vladu iz opozicije i željni su imenovanja i postavljenja.
Od svih stranaka koje su došle iz opozicije, jedino je lista SNS iz opozicije, i imam pravo da se osećam pomalo i prozvanim.
Da podsetim, ova ista skupština je izabrala Sašu Jankovića koji je već bio na toj funkciji, direktor Telekoma, gospodin Ćulibrk, takođe nije član SNS, inače je radnik Telekoma dugo godina. Evo sad biramo ponovo Savet državnih revizora, znači ostao je isti predlog za predsednika DRI i mislim da to nije samo početak, već jedan nastavak jedne prakse, za koju se nadam da će da se nastavi i ta praksa i kada možda nekog dana SNS ne bude na vlasti.
Kada je u pitanju sama DRI, mogu da kažem da je u proteklom periodu bilo vrlo teško biti državni revizor.
Mogu da kažem da se to često graničilo i sa hrabrošću ljudi koji su hteli da rade državnu reviziju na onaj način kako je to zakon predviđao, sa onom moralnom i profesionalnom odgovornošću koju su ti ljudi osećali. DRI je još pre pet godina osnovana, pre tri godine tek, rešene je njen prostor u kome će ona da radi i to samo delimično. Jedan od kolega reče da mu je drago što su Državni revizori vratili sredstva u budžet RS. Lepo je to sa njihove strane, ali nisu ga vratili zato što su hteli, ne zato ni što su morali, nego zato što nisu mogli da zaposle dovoljno ljudi koji bi radili za DRI, da bi rezultati DRI i kontrole trošenja javnih sredstava bili još bolji.
To pokazuje odnos bivšeg režima kako su gledali na javna sredstva kojima su raspolagali. Tačno je da je podneto nekoliko stotina prekršajnih prijava, tačno je da je podneto par desetina krivičnih prijava. Za prekršajne, mislim da je samo sedam ili osam pravosnažno rešeno, kad su u pitanju krivične nije ni jedna, što pokazuje u kakvom sistemu živimo. Može jedan državni organ da radi svoj posao kako treba, ali ako čitava država kao institucija ne funkcioniše, onda se postavlja pitanje u kakvoj državi mi to živimo.
Mislim da u narednom periodu treba nastaviti sa izgradnjom institucija, treba dati i omogućiti DRI da radi svoj posao kako treba, ne samo da bi kontrolisala bivši režim, nego i sadašnju Vladu RS, zato što sredstva koja dobijamo od građana su ograničena, a budžetskih korisnika imamo mnogo, sa privredom koja je u teškoj situaciji, pa je neko govorio i o kreditima. Kada bi smo racionalizacijom troškova, a posao DRI nije samo taj da ona gleda zakonitost, nego i opravdanost troškova, mogli da smanjimo pritisak na budžetske korisnike, smanjimo pritisak na poreske obveznike, i na taj način počnemo polako da razvijamo i onaj ekonomski deo našeg društva koji je sada, mogu da kažem u jednoj izuzetno teškoj situaciji.
Zbog već određenih rezultata i u radu NBS i rezultata kada je u pitanju DRI, SNS u danu za glasanje podržaće predloge i za izbor viceguvernera i funkcionera DRI.

Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans ovog budžeta je u stvari i nastavak one rasprave koju smo imali tokom jučerašnjeg dana. Sada sam bio u jednoj priličnoj zanimljivoj situaciji da slušam diskusiju između bivšeg predsednika Vlade, i bivšeg ministra finansija, i sadašnjeg ministra finansija.
Jedno veliko pitanje stvarno imam da postavim pred ovom Skupštinom, a to je, da li je to tačno da u Predlogu zakona o budžetu stvarno nije bilo naknada za nezaposlene u dovoljnoj iznosu? Da li je tačno da nema 12 plate za železnicu? Da li je tačno da nedostaje milijardu i 700 miliona dinara za rudare u "Resavici", a to je rudnik sa podzemnom eksploatacijom? Da li je tačno da nedostaje milijardu dinara za sprovođenje izbora za predsednika Republike Srbije? Da li je tačno da nedostaje četiri milijarde za otplatu kamata? Da li je tačno da nedostaje dve milijarde za otplatu sudskih kazni? Da li je tačno da nedostaje dve milijarde na ime plata za vojsku?
Samo pola da je od ovoga tačno, neko je prevario i narodne poslanik koji su podržali originalnu verziju budžeta. Ako je tačno, prevario je i sve korisnike budžeta. I ako je tačno, a što je najgore, prevareni su i građani Srbije. Ovaj rebalans biće prvi rebalans, prvi budžet za kog ću da glasam, a jedan je od najgorih koje sam video. I neću da glasam samo zbog toga što, kako neki kažu, zbog lojalnosti stranci, poslaničkoj grupi itd, već smatram da je ovaj rebalans budžeta naša trenutna realnost.
U toku raznih rasprava svega i svačega sam se naslušao, a dobili ste svi kolege od ove vlade stepen izvršenja budžeta Republike Srbije za prvih šest meseci. Pa, se on kreće u nekom rasponu oko 42%, 43% prihodna strana, a ubedljivo najbolje izvršavano je zaduživanje države, 80,2%. Tako da ako bismo i to sveli na 50% koliko treba da bude u prvih šest meseci, celo izvršenje bi bilo četrdesetak posto, sve u originalnoj verziji budžeta, ovog koji sada menjamo. Napravljeno je na osnovu netačnih i to namerno netačnih procena prihodne strane budžeta.
Rekoh, razumem što je neko možda pokušao da prevari narodne poslanike, što je neko pokušao da prevari MMF, ali ne mogu da verujem da se neko zarad politike, zarad izbora igra sa životima i sudbinama ljudi.
Kad se pogleda, osim javne potrošnje, opet jedna stvar koja najviše bode oči, jeste da su kapitalne investicije uložene samo 37%. Zaduživali smo državu, a znate i sami, tako i piše u budžetu, da zaduženja mogu da budu samo zarad sprovođenja javnih politika, a javna politika su investicije preko nacionalnog investicionog plana, to izvršenje je samo 37%. Toliko je predsednik Vlade i ministar finansija odobrio tom ministarstvu.
Mi prošlost da vratimo ne možemo. Novac koji je potrošen možemo da vraćamo piće bankama, ali da ga vratimo u svoj svojinu, to ne. Zato imamo sada jedan ovakav rebalans budžeta.
Bio sam na sednici i Odbora za finansije kada smo raspravljali oko stavova, ovog našeg čuvenog tela i Fiskalnog saveta i najveće njegove zamerke su bile, zašto se ljudi neotpuštaju sa posla u svrhu štednje. Znate, kad neko ima siguran posao i zna da ne može da ga izgubi, on može o tome da priča, a pričamo o živim ljudima koji imaju svoje porodice, svoju decu, a vreme je krize i teško se nalazi posao u realnom sektoru. Zato je možda i napravljeno jedno kompromisno rešenje, da se konačno ograniče plate zaposlenih u javnom sektoru.
Ne može niko da me ubedi da predsednik države prima nešto malo preko 100.000 dinara, ministar u Vladi prima preko 100.000 dinara, predsednik Vlade preko 100.000 dinara a razni savetnici po 350 i 400, e pa ne može. Opet u svrhu da neko ne bi izgubio posao, sopstveni prihodi raznih uprava, agencija i drugih državnih organa, a tu nisu baš kako to mnogi hoće da kažu – neko im nešto oduzima, nije nego su im poverena javna ovlašćenja pa na osnovu tih javnih ovlašćenja ostvaruju prihod, postaju sastavni deo budžeta, baš zbog toga da bi se ovakve nesrazmere izbegle.
Druga zamerka Fiskalnog saveta jeste subvencije, i to subvencije za privredu i subvencije za poljoprivredu. Možda bi to bilo u radu da živimo u nekom drugom svetu, u nekom drugom vremenu, u nekoj drugoj zemlji, ali kada se poreski obveznik bori ne zato da plati porez nego da preživi, onda je sasvim prirodno da država zarad sebe same i građana pokuša da da određena podsticajna sredstva i privredi i poljoprivredi. Jedna od zamerki je i bila, kada se originalna verzija budžeta donosila – zašto sa jednom ovakvom privredom kakvu imamo, sa okruženjem kakvo imamo, sa svetskom ekonomskom krizom, sa krizom u evropskoj monetarnoj uniji, naša država ukida subvencionisane kredite. Zbog tog ukidanja subvencionisanih kredita imamo izvršenje 40% za prvih šest meseci. Zato što smo morali privredu da nateramo da podiže komercijalne kredite koji su skupi, pa su zato smanjivali radnike, smanjivali potrošnju da bi opstali na tržištu. Prirodno je da u ovakvoj sadašnjoj situaciji država interveniše subvencionisanjem kredita da bi pokrenuli privredne tokove, da bi podstakli određenu i proizvodnju i potrošnju i na taj način iz realnih izvora punili naš budžet.
Kada je u pitanju poljoprivreda, mislim da tu ne treba puno govoriti. Ona je, čini mi se nekako, svih godina najviše je bila zapostavljena. Svi su se nekako oslanjali na vitalnost naših poljoprivrednih proizvođača i odanosti tom imanju koje imaju, pa da će uvek biti nekakvih kultura, nekakvih investicija itd. Danas, posle ove suše koja je bila, ako nemamo subvenciju u poljoprivredi, ako ne isplatimo ono što država duguju sada a ne iduće godine, naš seljak, naš poljoprivredni proizvođač neće imati sredstva da započne novi proizvodni ciklus, a i sami znate koliko naši poljoprivredni proizvodi učestvuju i u bruto domaćem proizvodu i u izvozu. Zato smatram da ovaj budžet ma koliko god da je loš, ali ne zaslugom ove Vlade, nego zato što je nasleđen i ogromna sredstva su utrošena, a ipak, barem je delimično ispravio sve one greške koje je takođe prethodna Vlada pravila, treba da ima podršku da bismo se spremili za sledeći budžet za 2013. godinu, za koju se nadam da će biti sasvim drugačija priča od ovog rebalansa koji imamo, tako da će SNS u danu za glasanje ovaj budžet da podrži.