U članu 103. se predviđa neka vrsta kazne ukoliko korisnik budžetskih sredstava neka određena sredstva investira u neku banku, bez znanja i saglasnosti određenog organa, predviđeno u članu 10, ovog zakona, i o tome ne obavesti Upravu trezora.
Mogu da kažem da je to pitanje investiranja lokalne samouprave, pa čak i ministarstava, raznih uprava koje imaju određena sredstva na svojim trezorskim računima, dakle, da je to pitanje investiranje u poslovne banke prilično sumnjivo. Prvo, nije mi poznato da li se oglašava neko takvo finansiranje i ko će raspolagati sredstvima budžeta lokalnih samouprava? Da li se raspisuje poziv? Da li se daje javna nabavka ili, to, na svoju ruku, onako kako stignu, ili onako kako se kome sviđa, ovlašćena lica zaključuju ugovore o deponovanju sredstava?
Sada, mi živimo u vreme svetske ekonomske krize. Evo, ministar finansija i predsednik Vlade najavljuju rebalans budžeta i kažu da deficit treba povećati, da ne treba smanjivati plate i penzije. Slažem se za plate, slažem se za penzije, većine zaposlenih u organima državne uprave. Ne slažem se da treba povećati deficit.
A, ako smo u takvoj jednoj finansijskoj situaciji, odakle pravo i ministru finansija i predsedniku Vlade i lokalnim samoupravama da, ukoliko emituju hartije od vrednosti ili se zadužuju kod poslovnih banaka i podižu kredite, oročavaju svoja sredstva kod poslovnih banaka? Hajde da mi neko objasni tu logiku.
Znači, oročio sam 100 miliona dinara u neku poslovnu banku sa kamatom od 0,75% ili 1% mesečno, a onda sam od te iste banke uzeo svoj novac pod kredit, sa kamatom od 1,5, ili 2% mesečno – ko to normalan još radi? Da li su u pitanju možda provizije koje agenti banaka imaju kada zaključuju ovakve ugovore? Da li možda agenti banaka i dele tu svoju proviziju koju dobijaju od banke, sa lokalnom samoupravom, odnosno ovlašćenim licem koje je zaključilo u ime lokalne samouprave ili nekog drugog budžetskog korisnika jedan takav ugovor?
Jedna ovakva pojava je izuzetno izražena u velikom broju opština. Ja sam se dugo pitao zašto jedna opština ima 120 do 150 miliona dinara koji svaki put prenoće na depozitnim računima te opštine, odnosno kod poslovne banke, a imaju hronični nedostatak novca kod budžetskih korisnika?
Postavljam pitanje – koliku to kamatu naplaćuje banka i kome isplaćuje ''na sredstva po viđenju''? Za tako velike deponente provizija se kreće od 0,8 do 1,2% agentu koji je zaključio jedan takav ugovor. Sa kim taj agent deli taj novac? Znači, neko svakog meseca samo na osnovu jednog budžetskog korisnika zarađuje milion dinara.
Nemojte da mi kažete da to radi sam ili kakvu protivuslugu ta opština očekuje od poslovne banke, ako se tako ponaša prema svojim sredstvima?
Gospođo ministre, ja sam mislio da ćete sa ovim predlogom zakona da uredite budžetski sistem Republike Srbije, da mogućnost zloupotreba bude svedena na minimum. Shvatam da je teško pisati zakone za jedno vreme, ali u takvom vremenu, nažalost, živimo.
Srbija je siromašna zemlja i treba zakone da prilagodimo ovom vremenu, siromašna zemlja sa puno kriminala – to morate da priznate. Pa, kako se stanje po pitanju kriminala popravlja, a bogatstvo zemlje raste, tako da menjamo naše zakonodavstvo. A ovako, napravili ste zakon koji može da funkcioniše u državama gde policija nije korumpirana, gde budžetska inspekcija radi svoj posao, a ne sluša ministra, gde pravosuđe nije korumpirano, gde tužilaštvo nije korumpirano – ovakav zakon je moguće primenjivati. U našoj državi, nažalost, zbog ovih problema ovo je samo jedna utopija, koju će na kraju da plate građani Srbije. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo imali jednu sednicu pre nešto, možda, malo više od pola godine, kada smo birali članove RIK, evo, sada opet imamo sličan dnevni red i kao narodni poslanik, i više puta kandidat za narodnog poslanik, mogu dosta o tome da pričam, kakvih sve primedbi imam na rad RIK i kakve sve odluke donosi RIK, koje su suprotne zakonu o izborima, koji se u jednom određenom trenutku sprovode.
Samo ću jedan primer da navedem, Republička izborna komisija je promenila Zakon o izboru narodnih poslanika tako što je proglašavala pojedine liste sa manjim brojem potpisa nego što je to potrebno i predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika. Republička izborna komisija je do sada stavljana isključivo u svrhu politike, ne da omogući ravnopravno sprovođenje određenih izbora, već da određenim strankama da određenu prednost još pre nego što počne glasanje.
Možemo da pričamo i o tome kao što su bili pokloni, što je tačno. Možemo da pričamo i o tome kako se pojedini zapisnici razmatraju, kako se razmatraju prigovori, kako se krši izborna tišina, kako se krši ravnopravnost stranaka prilikom informisanja. Sve je to u nadležnosti Republičke izborne komisije. Ona po svim tim pitanjima vrlo malo ili skoro nikako ne reaguje, da svim učesnicima u predizbornoj kampanji omogući ravnopravno učešće na izborima.
Zato smo i protiv toga, da se obrazuje neko posebno, neko novo, radno telo koje će da sprovodi izbore. Nazovite ga kako god hoćete, RIK ili bilo kako drugačije, biće daleko gore nego sada, a i ovo nije savršeno rešenje.
Da to ne treba da radi jedna stranka ili vladajuća većina, već da treba da bude konsenzus svih političkih stranaka, govori samo primer o ponavljanju izbora na Voždovcu. Rezultati sa te tri izborne jedinice su poništeni, poništila ih je Opštinska izborna komisija, iako na zapisnicima nije bilo prigovora od članova biračkih odbora, nego je Opštinska izborna komisija otvarala, brojala, uništavala, prepravljala, popravljala, da bi se opravdala i opravdala svoju stranku, koja ju je predložila, zašto nije bolji rezultat.
E, zato smatram da gospodin Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pod čijim ingerencijama je i ta opština, kao i sve ostale u Srbiji, nije ni sposoban, ni kvalifikovan, ni dovoljno moralan, da nam predlaže, nama, u Skupštini jedan takav zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo vama pričam.
Što se tiče predloženog dnevnog reda, hajde da raščistimo a zašto sada posle šest ili sedam meseci ponovo imamo izbor članova RIK. Pojedini članovi RIK su podneli ostavku na funkciju člana RIK. Razlog nije ono što su radili i što je bilo protivzakonito u izbornim kampanjama, nego višemilionski iznosi koji su isplaćivani. Mogu da kažem da nije bilo kršenja zakona prilikom isplaćivanja tih iznosa, ali isto tako mogu da kažem, da znaju i građani, a i vi dame i gospodo narodni poslanici, da na te milione koji su isplaćivani članovima RIK niko ne mora da plati porez, odnosno oni ne moraju da plate porez i da barem jedan deo na jedan nemoralan način stečenog novca vrate u budžet građanima Srbije.
Kako je uopšte došlo do ove situacije da RIK može da sebi da pravo da njih 34 potroše više novca u jednoj izbornoj kampanji za svoje naknade, za svoje dnevnice, za svoje putne troškove, više nego što stranka dobije za sprovođenje izbora iz budžeta Republike Srbije, a osvoji najveći broj glasova na tim izborima­? Ili, da vam preradim, opet u nešto što će poslanicima da bude jasnije, njih 34 više potroši za mesec i po-dva dana, koliko traje jedna izborna kampanja, nego 250 narodnih poslanika za dnevnice za celu godinu. Ako vam je to lakše za računicu.
Međutim, odakle sve ovo kada je u pitanju RIK da se dešava u Skupštini i da to tako dugo traje? Članovi RIK oteli su se kontroli političkih stranaka koje su ih predlagale za članove RIK. Barem u tom delu. To možda i ne bi bilo strašno da su se otimali u delu koji se tiče zakonitog sprovođenja izbornog postupka. Međutim, oteli su se samo kada je u pitanju novac, i to potpuno, kontroli. Da bude još gore, RIK se potpuno otela kontroli i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nijedno skupštinsko radno telo, nijedan skupštinski organ, ni na jednoj sednici Skupštine Srbije, ni jedan jedini narodni poslanik nisu do sada imali priliku da vide finansijske izveštaje RIK i koliko su novca utrošili za svoj sopstveni rad!
Mogu da kažem da sam više puta, kao član Odbora za finansije, tražio da mi se jedan takav izveštaj dostavi, da se o tom izveštaju vodi rasprava u Odboru za finansije i da, na kraju, ako bude bilo potrebno, i taj izveštaj usvaja Odbor za finansije. Posle tri godine (tražio sam na jedan prilično agresivan način) uz pomoć predsednika Srpske napredne stranke i šefa Poslaničke grupe Napred Srbijo, Tomislava Nikolića, narodni poslanici su konačno saznali koliko RIK troši za svoj rad. Mogu da vam kažem da ozbiljno sumnjam u verodostojnost tog izveštaja koji je podnet, zato što na samom tom spisku ima mnogo ljudi koji su angažovani za rad u RIK, a ne znam da li rade u Skupštini Srbije.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, Zakonu o izboru predsednika Republike, stručne službe Skupštine Srbije sprovode tehnički postupak izbora po ovim zakonima. I problem jeste u tome, jedna grupica zaposlenih u Skupštini Srbije, uz pomoć svojih šefova, a neke i vi birate ovde, dame i gospodo narodni poslanici, ''vedre i oblače'' u Skupštini Srbije.
Možete da odmahujete glavom, ali i vi sami znate da jedan manji broj ima veća prava nego narodni poslanici. Sve ovo što se dešava sa Skupštinom Srbije ide odatle. Možemo o tome da raspravljamo koliko god hoćete. Pogledajte pažljivo Izveštaj koji vam je dostavljen, videćete da u tom izveštaju ima zaposlenih koji su podizali milione.
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika i predsednika Republike postoje birački odbori i u inostranstvu. Kako su članovi biračkih odbora putovali u inostranstvo? Preko kojih turističkih agencija? Preko kojih kompanija? I nemojte da se iznenadite ako saznate da su one agencije koje su organizovale putovanja članovima biračkih odbora nagrađivale pojedine zaposlene u Skupštini sa putovanjima u Majami, u Pariz i slično.
Možete da pogledate, dame i gospodo narodni poslanici, i izveštaje o unutrašnjem radu Skupštine Srbije, pa ćete da pronađete da u svakoj komisiji ima jedan isti čovek, kao da je supermen, naći ćete ga i na spisku od milion i nešto.
Da bi se začepila usta članovima RIK, nagrađivani su sa dva ili tri miliona dinara za svoj rad, da bi jedna grupica zaposlenih mogla da radi šta god hoće. Oni članovi RIK koji su bili barem moralni, podneli su ostavke na članstvo u RIK. Sada raspravljamo o njihovim zamenama.
Međutim, koliko god se trudio, koliko god da se upinjem, ne mogu da pronađem dve političke stranke na ovim papirima, ne mogu da pronađem G17 i ne mogu da pronađem SRS. Šta je to njihove članove RIK zadržalo na tim funkcijama? Šta to, posle tih milionskih iznosa, stranke koje ih podržavaju njima duguju, pa moraju takve da ih trpe?
Da li su te iznose dali strankama ili, jednostavno, i oni sami rukovode strankama, kao što ima pokušaja da ovde zaposleni u Skupštini Srbije vode politiku Skupštine Srbije, da određuju narodnim poslanicima šta smeju, a šta ne smeju, da niko ne sme da im se zameri, jer će fingirani izveštaji o finansijama jednog poslanika da stignu u novine.
Toliko za sada, dame i gospodo narodni poslanici. Nadam se da ne zamerate na svemu ovome, ali mislim da ima odgovornosti i vaše i vaših šefova za sve ovo što se dešava u Skupštini Srbije, pogotovo za ove dve stranke koje nisu predložile izmene, jer ako stvarno misle Srbiji dobro, ako se stvarno zalažu da ne bude prevelikih i prekomernih zarada zbog članstva u upravnim odborima, najmanje što bi mogli da učine jeste da donesu odluku da to treba da važi i za RIK i za svaki drugi republički organ.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, možda jeste školovaniji od mene, veće škole izučili, ali jednu stvar ne možete nikako da poreknete, a to je da sam stariji od vas, i da imam iza sebe i neko životno iskustvo.
Zato, gospodine Martinoviću, nemojte da završavate prljav posao za druge ljude, jer ćete vrlo brzo da postanete izraubovan političar, a srpsko pravo izgubiće jednog naučnog radnika, jer više ni kao naučni radnik nećete da vredite ni pet para zbog onoga što govorite ovde.
Samo da vam kažem, da vas podsetim, da ste jednom prilikom baš zbog toga, da biste nekom učinili uslugu, napali čoveka koji je pomagao komitetu za odbranu Vojislava Šešelja i vi to dobro znate, samo da biste nekom učinili uslugu.
Kada je u pitanju RIK, zarade za članove RIK isplaćivane su u skladu sa zakonom i to nikad nisam sporio. Međutim, zbog afere koja se desila i kada se konačno saznalo koliko članovi RIK primaju novca, članovi koji su bili iz SNS, iz moralnih i časnih razloga podneli su ostavke.
Nemojte vi nama da pričate o časti, moralu, poštenju, o tome da brinete o građanima Srbije, kada i dan-danas ti članovi RIK-a ispred SRS sede u tom istom RIK-u i posle višemilionskih iznosa. Nemojte da pričate o nepotizmu, kao nekoj pojavi, jer setite se, znate i vi dobro da ste morali da isključite iz stranke čoveka ako je njegova sestra ili supruga bila samo kandidat za odbornika po lokalnim skupštinama, a ovamo sede članovi RIK koji su u izuzetnim rodbinskim odnosima sa narodnim poslanicima i funkcionerima stranke koju predstavljate. Nemojte o tome da pričate!
A, što se tiče DS i glasanja na sednici Administrativnog odbora, gospodine Martinoviću, glasalo se o ostavci koju sam povukao, jer po zakonu ta ostavka može da se povuče. Nije zakonom regulisan institut neopozive ostavke i vi to, takođe, dobro znate. Samo da vam i to kažem radi toga…
(Predsedavajuća: Tri minuta, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
..završavam, samo još jedna rečenica, samo da vam kažem da su isti oni koji su glasali da nama ostanu mandati vaši odbornici su u SO Malo Crniće…

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ovde tvorac ovog zakona, gospodin ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da malo sa narodnim poslanicima ukrsti argumente.
Član 4. reguliše da komunalna policija ima pravo na primenu sile, iako u svom obrazloženju Vlada tvrdi sasvim suprotno. Ako se pogleda član 4. i pažljivije pročita, on se čitavo vreme poziva na odredbe Zakona o policiji o postupku pružanja pomoći u izvršenjima i podzakonskog propisa o načinu obavljanja policijskih poslova kojima se bliže uređuje pružanje ove pomoći. Apsolutno komunalni policajac ima pravo da upotrebi sredstva prinude, u ovom slučaju palicu, ima pravo da vezuje, da upotrebi lisice itd.
U kom delu je zakon loš? Ne vidim šta će ovakve nadležnosti komunalnoj policiji. Možda bi mogli da se bave problemima u saobraćaju ili da pruže pomoć inspektorima, da neko ne napadne inspektora, ali asistencija prilikom mere izvršenja apsolutno, bez obzira na prisustvo redovne policije, podrazumeva i silu.
Postavljam pitanje – na osnovu kog znanja će komunalni policajac da upotrebi silu srazmerno otporu ili njegovoj ugroženosti, ili lica koje on štiti? On za to nije sposoban, nije osposobljen. Nigde u zakonu ne piše da li on mora da prođe neku obuku, kod koga prolazi tu obuku, kakva je ta obuka. Policajac ima obuku šest meseci, godinu dana, neću u to da ulazim, ali obuku ima. Ovaj nema nikakvu. Pitanje je da li je on sposoban da proceni, zato što nije imao obuku, koju će silu da upotrebi i koliko je ugrožen.
Smatram da ovaj zakon treba da se povuče, da se ozbiljno doradi. Kao komunalni policajac ne može da se zaposli lice samo na osnovu konkursa, ako ispunjava neki minimum uslova. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar unutrašnjih poslova mogu da se dogovore, pa da se u istom centru vrši obuka komunalnih policajaca, naravno o trošku grada, a ne samo ono – na 5.000 stanovnika, pa ćemo da zapošljavamo. Neka grad obuči svoje komunalne policajce koji će da rade, a ne ovako – minimum uslova, osnovna škola, primena sile, palica, lisice itd. Povucite ovaj zakon, ozbiljno ga doradite, pa ga vratite u proceduru.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i rekao u svom prvom obraćanju povodom ovog zakona, čini mi se da su ovaj zakon pisala deca koja su se igrala. To ostavljam gospodinu Markoviću kada se uozbilji jednom, pa počne da radi svoj posao ministra, spusti malo nos dole i postane čovek i prihvati svoje greške.
Pravi je zločin ovo što ste napisali u ovom obrazloženju, odnosno mislim da je taj ko je pisao obrazloženje slagao gospodina Cvetkovića, predsednika Vlade, koji je potpisao, biće blam da kažem, jednu neistinu.
U obrazloženju zašto se ne prihvata moj amandman se kaže: „Amandman se ne prihvata.
Uslovi iz člana 14. Predloga zakona su zakonski (posebni i opšti), ali među opštim uslovima na koje se upućuje članom 14. Predloga zakona je i uslov iz člana 6. stav 1. tačka 6) Zakona o radnim odnosima u državnim organima, prema kome i ova lica moraju ispunjavati i uslove predviđene drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta u organu, kako prilikom prijema u radni odnos, tako i prilikom raspoređivanja na pomenuta radna mesta primenom člana 14. Zakona o radnim odnosima u državnim organima“.
Prvo, da odmah raščistimo, na zaposlene u organima lokalne samouprave ne primenjuje se Zakon o zaposlenima u državnim organima, osim ako to posebno nekim zakonom nije regulisano. Zakon se poziva na član 14. i podnosilac zakona tvrdi da se primenjuje Zakon o radu u državnim organima.
Pročitaću član 14. stav 1, da bi i građani Srbije a i poslanička većina koja će da glasa za ovaj zakon znali kakvu Vladu imaju: „Za rad na poslovima načelnika komunalne policije zaposleni mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju najmanje četiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva u struci“, u kojoj struci, nigde ne piše, makar da je neko napisao - na poslovima bezbednosti, „kao i da ispunjava opšte uslove propisane za rad u organima grada“. Znači, ne u organima državne uprave, kako to u ovom obrazloženju stoji.
Znači, sistematizacija grada određuje koje uslove mora da ispuni načelnik komunalne policije. Pošto sistematizaciju propisuje gradonačelnik, zašto ne bi mogao da napiše u toj sistematizaciji, a nema zakonsku prepreku da to napiše, da načelnik komunalne policije može da bude akademski slikar, dramaturg, arheolog, da ne nabrajam? Nema zakonsku prepreku da to stavi u sistematizaciju. Imaćemo situaciju da će neko ko je dobar prijatelj sa gradonačelnikom, ako ima završen bilo koji fakultet, ispunjavati uslove da bude načelnik komunalne policije.
Možemo da pričamo o tome kada su u pitanju načelnici nekih odeljenja, ali ovde pričamo o načelniku čiji će službenici direktno da budu u kontaktu sa građanima i koji imaju pravo da primene silu prema građanima. Onda je ministar Marković, koji je tvorac ovog zakona, jedno malo dete kome ste dali vlast, pa se igra sa njom.

U prilog svemu ovome što sam rekao za svoj prethodni amandman ide i obrazloženje koje je dato za amandman na član 15. koji je podnela moja koleginica narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Član 15. se tiče toga ko raspoređuje načelnika komunalne policije. Predlagač traži da načelnika komunalne policije raspoređuje načelnik jedinstvenog organa gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna policija. Odbornici u skupštini grada neće moći da utiču na izbor načelnika komunalne policije.
Na ovaj način, osim što će biti kakav-takav konkurs, koji ne garantuje da će kvalifikovano, stručno i moralno lice da obavlja ovaj posao, nego isključivo odluka lokalnih političkih partija i gradonačelnika ko će da bude postavljen na mesto načelnika komunalne policije...
Amandmanom je traženo da načelnika komunalne policije predlaže gradonačelnik, da bismo znali ko će biti odgovoran, taj ko je u neposrednom kontaktu sa građanima kao najviši predstavnik lokalne vlasti, a ne načelnik opštinske ili gradske uprave, koji nema direktnu komunikaciju i koji ipak nema najveću odgovornost za funkcionisanje lokalne samouprave, pa u ovom slučaju ni komunalne policije.
Tražili smo amandmanom da načelnika raspoređuje skupština. Zašto da ne? Neka ga predloži gradonačelnik, neka većina podržava tog gradonačelnika, odbornička, neka ga predloži, neka to lice bude kvalifikovano za taj posao, neka se isturi pred predstavnike opozicije, neka se i gradonačelnik isturi pred predstavnike opozicije, ukoliko njegov predlog ne valja. Jednostavno, na taj način, zbog javne rasprave, vodi računa o stručnoj osposobljenosti i moralnim kvalitetima načelnika komunalne policije.
Shvatite, ljudi, ovim zakonom pravite parapolicijski organ. Samim tim, rad tog organa mora da bude mnogo više kontrolisan od strane javnosti, građana, odbornika, nego bilo koji drugi zakon koji donosite. Zato i smatram, kao što sam rekao povodom prethodnog amandmana, da su se mala deca igrala s tim i napravila jedan ovako loš zakon. Samo postavljam pitanje – šta će da se desi kada neki komunalni policajac ili načelnik komunalne policije prekorači ovlašćenja, pogotovo kada je u pitanju upotreba sile i, ne daj bože, neko smrtno nastrada? Sa time se igrate.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. potvrđuje ono što smo mi iz SNS pričali čitavo vreme. Zakon je napravljen i koncipiran tako da se pravi novi policijski organ. Ako se pažljivije pročita član 21. Predloga zakona, vidi se da ni pripadnici MUP-a nemaju ovakva ovlašćenja. Pripadnik MUP-a može da pregleda vozilo, pretresa lice itd. samo pod uslovom da je izvršilo krivično delo ili sumnja da se predmet vršenja nalazi kod lica ili u njegovom prevoznom sredstvu, ali osnovano sumnja.
Sada, ovde je po članu 21. dovoljno da građanin baci papirić iz vozila i da mu komunalni policajac ne pregleda, kako je to ovde napisano, nego pretresa vozilo. Pregled vozila je nešto drugo, pregled vozila je kada zatraži da mu pokaže prvu pomoć, sijalice, trougao, rezervni točak, alat koji mora da ima pri sebi. To je pregled vozila. Ovo se zove pretres.
Pod kojim uslovima može redovna policija da pretresa? Samo ukoliko je izvršeno delo ili samo ako osnovano sumnja, a da bi osnovano sumnjao mora da poznaje navodnog počinioca, da zna njegovu prošlost, da li je kriminogena ili ne. Komunalni policajac nema takve podatke na raspolaganju.
Žalosno je što se tvorac ovog zakona gospodin ministar Marković poneo kao najveća kukavica i, pod izgovorom da ne može da prisustvuje sednici, stavio u vrlo neprijatnu situaciju gospođu ministra, koja u ovom slučaju ima ovlašćenje da neki amandman odbije ili prihvati, ali ne sme, jer se boji šta će da kaže njen kolega Marković. Ako ste za sve to znali, gospođo predsedavajuća, ova sednica danas nije ni trebalo da se održi, dok gospodin ministar ne bude na raspolaganju da odgovara za ove gluposti koje je napisao u zakonu o komunalnoj policiji.
Još jednom ponavljam, najbolje je da povučete Predlog zakona. Pravite novi parapolicijski organ. Nemojte, gospodo iz vladajuće većine koji ćete da glasate za ovaj zakon, da se nadate da ćete doveka da budete na vlasti. Vlast je promenljiva, to je dokazano. Nemojte posle, kada se promeni vlast, pa se vi zamerite nekim komunalnim policajcima i kada budu počeli da vam vraćaju, i to debelo... Predlažem vam da ne glasate za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da je gospodin Marković stvarno preterao u ovom zakonu, kako idemo od člana do člana.
Član 41. bi trebalo da reguliše boju i način označavanja vozila i plovila, kao i opremu komunalne policije. Po Predlogu zakona to bi trebalo da propiše skupština grada, a po predlogu SNS to bi trebalo da propiše ministar, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Amandman je odbijen. Ne bih toliko da zalazim u detalje samog obrazloženja, koje nema nekog prevelikog smisla, ali čini se da će, kada ovaj zakon stupi na snagu, po Srbiji da nastane jedno pravo šarenilo po gradovima kada su u pitanju uniforme komunalnih policajaca.
Interesuje me, ali Marković ne može da mi odgovori pošto nije tu, hoće li uniforma da bude radna i svečana? Komunalna policija, zašto da ne, i redovna policija tako radi. Hoće li gradonačelnika svaki put kada dolazi na posao, ili možda ministra Markovića, da sačeka počasni vod komunalne policije?
Da vam postavim još jedno pitanje – kako će to da izgleda ako čak i uniformu određuje skupština grada? Da li bi uniforma koju odredi Skupština grada Beograda mogla da izgleda kao najobičnije građansko odelo? Da li ima nekih prepreka? Nema. Hoće li to da bude zabranjeno u Beogradu? Hoće. Hoće li da bude zabranjeno u Požarevcu? Neće.
Ja ću morati da kupim taj atlas koji je spominjala gospođa Jorgovanka Tabaković i da vodim računa svaki put kada nekuda idem da slučajno ne obučem onakvo odelo kakvo ima komunalna policija u tom gradu gde idem. Ili, ne daj bože, da se vozilo ofarba ili ima istu boju kao vozilo komunalne policije u gradu u koji idem. Ima još jedan problem – taj atlas će morati da se dopunjuje svaki put kad se promeni vlast. Budite sigurni, neke stranke neće sigurno da dozvole da komunalna policija vozi plavo-žuta vozila. Čim dođu na vlast, odmah ima da ih prefarbaju, u to budite sigurni.
Postavljam pitanje – kako bi to izgledalo, recimo, u Požarevcu lokalna samouprava voli crveno-žutu boju, sa blagom, stidljivom plavom, a ovde u Beogradu plavo-žutu? Znači, onaj ko vozi vozilo iz Požarevca može plavo-žuto da vozi, ali ne sme da ga doveze u Beograd, platiće kaznu.
Zato vam kažem, ovakav zakon i ovakvu glupost koju je napravio gospodin Marković povucite što pre. Ili, ako ne možete, bolje da mu predsednik stranke ne potpiše ovaj zakon, da ga vrati u Skupštinu i konačno da se odbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se u članu 30. malo preciznije definišu obaveze registratora prilikom odbacivanja prijave. Tražio sam u tom amandmanu da nadležni organ, pre nego što odbaci ovu prijavu, zahteva od podnosioca prijave da u roku od osam dana dopunom prijave otkloni nedostatke zbog kojih bi prijava bila odbačena.
Predlagač (Vlada) nije prihvatio amandman. Obrazloženje je sledeće: „Amandman se ne prihvata, jer se u svim pitanjima koja se tiču postupka, a nisu posebno uređena Predlogom zakona, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, u konkretnom slučaju odredbe člana 58. tog zakona.“
Međutim, nekoliko puta sam pregledao čitav zakon i ni u jednom njegovom delu nisam pronašao da se zakon u svojoj primeni oslanja i na Zakon o upravnom postupku. Možda gospodin ministar, a baš njegovo ministarstvo se zove Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, misli da se to podrazumeva. Ako tako misli, onda mogu da mu kažem da je ovaj zakon prilično laički, odnosno početnički napravljen. Čitav je takav napisan, jer se ne spominje upravni postupak i Zakon o upravnom postupku.
To se, po ministru podrazumeva, ali se zato on u svom predlogu oslanja na Zakon o računovodstvu i reviziji. Ako se podrazumeva Zakon o upravnom postupku, zašto se i ovaj zakon ne podrazumeva, nego je posebno naznačen?
Onda ide neka terminologija koja ne može baš da se nalazi u samom zakonu, pravna pravila o građanskom ortakluku. A koji to zakon reguliše, koja uredba, koji podzakonski akt? Koja to praksa reguliše, neka navede da znaju oni koji će da primenjuju ovaj zakon. Pa, onda, Zakon o overi potpisa, prepisa i rukopisa (pa i to se podrazumeva, ako se podrazumeva Zakon o upravnom postupku); Zakon o parničnom postupku takođe je naveden; Zakon o registraciji privrednih subjekata takođe je naveden; Zakon o porezu na dohodak građana...
Nisu znali lepo da napišu predlagači, odnosno ministar, zato što je to napisao u jednoj oblasti gde se regulišu propisi iz oblasti poreza i Zakon o porezu na dobit privrednih društava; tako se zovu, gospodine ministre, zakoni na koje se pozivate, a ne onako kako ste vi napisali u svom predlogu zakona. Isto tako, opet pogrešno napisano, Zakon o deviznom platnom prometu.
U svim ovim oblastima, u primeni ovog zakona oni koji će da ga primenjuju oslanjaju se na ove zakone koje sam sada pročitao i koji se nalaze, manje ili više neispravno ili ispravno napisano, u predlogu. Nigde ne spominjete, gospodine ministre, Zakon o upravnom postupku. Jer, ako se on podrazumeva, zašto se i ovi ostali ne bi podrazumevali? Tako da možete da uvedete jednu novu praksu kao ministar za državnu upravu, a to je da odmah na početku ili u prelaznim i završnim odredbama zakona napišete koji će sve zakoni kada neki zakon stupi na snagu da se primenjuju. Tako će vam biti lakše, lakše ćete moći da kontrolišete svoje saradnike koji vim pomažu.
Ovaj amandman je odbijen, mogu da kažem, zbog jednog smešnog razloga. Izgleda da gospodin ministar svaki zakon koji njegovo ministarstvo predloži, ili možda on učestvuje u njegovoj izradi, smatra maltene kao neko svoje dete, kao neku zaostavštinu Republici Srbiji i građanima Srbije, pa ne daj bože da se neko usudi da to promeni nekim amandmanom.

Ovde je reč o tome kako, pod kojim uslovima se koristi pogodnost prilikom finansiranja udruženja kada su u pitanju finansijske subvencije.
Pošto predlagač kaže da se amandman ne prihvata budući da se pod finansijskim subvencijama u smislu stava 1. član 36. Predloga zakona podrazumevaju svi mogući oblici finansijskih subvencija propisani posebnim zakonima, a ne samo finansijske subvencije za realizaciju programa od javnog interesa utvrđene ovim zakonom, mene interesuje, gospodine ministre, jesu li moguće subvencije kada su u pitanju porezi? Može li neko da bude subvencionisan i povlašćen i da mu se zbog nekog javnog interesa umanji određena poreska osnovica?
Ako je to moguće, da li će on ta sredstva da koristi u svrhu javnog interesa ili će da pokuša da prevari poreski organ (ili će poreski organ dozvoliti da bude prevaren) da bi stekao neku protivpravnu imovinsku korist, odnosno neku određenu pogodnost, za sebe lično ili za neko udruženje od koga građani neće imati koristi?
Zato mene interesuje da malo više i bolje objasnite. Ovo obrazloženje kaže da može, ali ne mora. To, naravno, zakon ne sme da dozvoli. O svemu tome mogu da kažem da jedno ovakvo obrazloženje uopšte ne stoji kada su u pitanju amandmani i zakoni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji sam podneo tražio sam da lice koje upravlja određenim fondom može imati udela u vlasničkom delu tog fonda do 10%.
Amandman je od strane Vlade, odnosno predlagača, odbijen. Obrazloženje je da je poželjno da društva za upravljanje investicionim fondovima imaju određen ulog u samom investicionom fondu. Međutim, ne vidim gde sam to u svom amandmanu, gospođo ministre, tražio da društvo za upravljanje fondovima nema vlasničkog udela, samo sam smatrao da je prikladnije i bolje da to bude do 10% od ukupne imovine fonda, ništa više.
Čak je navedeno da u pojedinim zemljama... U samom obrazloženju Predloga zakona kaže se: „Napominjemo da zakonska rešenja u većem broju zemalja propisuju obavezu društava za upravljanje da ulažu svoja sredstva u fondove kojima upravljaju.“ Voleo bih da znam koje su to zemlje, ali ne sumnjam da ste u pravu. Neću ovo da proveravam, ali mi samo recite gde u ovom predlogu zakona piše da društvo za upravljanje fondovima mora da ima vlasničkog udela u fondu. Nigde, ostavljeno je da to bude po njegovoj slobodnoj volji; može ako hoće, ali po zakonu ne mora.
Kako onda mislite da opravdate razloge za donošenje ovog zakona kada ste ostavili mogućnost da društva za upravljanje ne moraju da imaju svoju imovinu u fondu? Jer, to je razlog zašto predlažete ovaj zakon, da bi društva za upravljanje vlasničkim udelom stekla veće poverenje drugih ulagača da ulažu u taj fond. Ali, ne vidim gde je ta obaveza društava za upravljanje. U tome je problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da pitam predlagača ovog zakona da li je ovaj zakon pisala Vlada ili ga je samo usvojila, a pisalo ga je osiguravajuće društvo? Zakon, ovakav kakav jeste, nije u interesu osiguranika, nego je napisan i koncipiran tako da zaštiti osiguravajuća društva, i to u najmanju ruku zloupotrebom.
Imamo dva amandmana, gospodina Mića Rogovića i Božidara Delića, koji se odnose na situaciju kada nije moguće naplatiti štetu po osnovu obaveznog autoosiguranja. Po prvom osnovu se kaže da šteta ne može da se naplati „usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala“. Znači, ako građanin ima osiguranje, nalazi se na autoputu i njegovo vozilo pretrpi štetu od nuklearne energije koju neko prevozi, on nema pravo na naplatu štete. Jesu li to osiguravajuća društva imuna ili je cilj samo da zaštite što veći broj polisa, a da kada je šteta u pitanju bude, eto, baš kad mora?
Ili, amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Delić, koji se odnosi na deo teksta koji kaže da nije moguće naplatiti obavezno osiguranje „usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete“.
Hajde, sad mi objasnite po kom to osnovu mi oslobađamo osiguravajuća društva ako, recimo, prilikom vojnih manevara bude uzeto vozilo, najčešće su to transportna vozila, pošto vojska nema više transportnih vozila, od koga neko pretrpi štetu, i ako je to vozilo osigurano nije moguće naplatiti tu štetu, nego će da se naplati od države? Gospođo ministre, razmislite jeste li vi za državu ili za osiguravajuća društva? Da li država treba da plaća štetu ili osiguravajuća društva, ako već primaju pare po osnovu polisa? Da li to štitite neke koji su ranije prilikom pobuna, jer 5. oktobra nije bilo ništa drugo nego pobuna, nanosili štetu motornim mašinama građanima Srbije i imovini države Srbije?
Okanite se toga i prestanite da štitite ovakvim zakonima osiguravajuća društva. Ovaj zakon na prvom mestu ima svrhu ako štiti osiguranika i njegove interese, a ne osiguravajuće društvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je prihvatila moj amandman, ali hteo bih da ga obrazložim svakako, pošto ne znam da li su nadležni odbori, pa još nije postao sastavni deo Predloga zakona.
Član 23, onakav kakav jeste i kakav je predložen, upravo potvrđuje da je zakon koncipiran tako da bude u svrhu zaštite osiguravajućih društava.
Znači, predlagač je predvideo da rok za prijavu štete bude tri dana. Ako neko doživi neki saobraćajni udes, dužan je da u roku od tri dana od dana saobraćajne nezgode obavesti osiguravajuće društvo. Kao da je reč o razbijenim prozorima, saksijama ili poderanim cipelama, a ne o saobraćaju. Hoće li vlasnik motornog vozila uopšte biti u situaciji, zdravstveno sposoban, da u roku od tri dana prijavi osiguravajućem društvu nastalu štetu na vozilu? Ili će imati mnogo drugih, većih, zdravstvenih problema u svemu ovome?
Koliko je zakon površan i koliko je u svrhu osiguravajućih društava, to već vidimo u sledećem članu, u članu 24, gde se kaže – ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete u roku od 90 dana... Pazite, osiguravajuće društvo ima 90 dana da raspravi i odlučuje hoće li nadoknaditi štetu i ako hoće, koliko će, a osiguranik ima tri dana, kako je to po Predlogu zakona.
Neki razumljivi rokovi su čak i 30 dana, ali sam se prilikom pisanja ovog amandmana plašio da će to za osiguravajuća društva, koja očigledno imaju lobi u Vladi Republike Srbije, da bude previše dugo, pa sam se odlučio za rok od 15 dana.
U svakom slučaju, Vlada, osim što je prihvatila ovaj amandman, treba da prihvati i sve sledeće amandmane koji se odnose na prava koja osiguravajuća društva imaju kada su u pitanju rokovi i kada oni treba da postupe. Ti rokovi treba da budu znatno kraći nego što je zakonom predviđeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 97. stav 1. tačka 2), mogu da kažem da je ovo najobičniji reket predlagača zakona, koji usvajanjem ovog zakona treba da postane legalan.
O čemu se radi? U članu 97. pomenuta tačka 2) – kazniće se ako kao vlasnik prevoznog sredstva vozaču prevoznog sredstva ne omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru. Sada, pazite, tačka 1) je da je ta ista kazna za vlasnika motornog vozila, odnosno prevoznog sredstva ako nema polisu, odnosno ako nije zaključio ugovor o osiguranju, a pustio je vozilo u promet, znači, nije registrovano.
Vi ste potpuno izjednačili one koji apsolutno nelegalno učestvuju u saobraćaju i vozila koja su sasvim legalno i zakonski registrovana kažnjavate zato što nema polise. Obrazloženje jeste, između ostalog, da bi se što pre prijavila šteta.
Sada mogu da kažem da taj ko je to napisao nema pojma ni šta su osiguravajuća društva, ni kako ide postupak naplate štete. Ne možete da naplatite štetu od drugog osiguravajućeg društva, ukoliko nemate zapisnik MUP-a, saobraćajne policije. Sastavni deo zapisnika saobraćajne policije jeste i broj polise i koje osiguravajuće društvo zastupa kog učesnika u saobraćaju.
Pošto ne živimo u vreme Ned Ludove industrijske revolucije, nego u 21. veku, gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava saobraćajne policije može da vam dostavi u roku od tri minuta, tako da je ova odredba potpuno suluda. Ne znam kako da je drugačije nazovem, nego apsolutno državni reket da bi se obezbedila, izgleda, plata ili naknade za rad upravnog odbora garantnog fonda...
(Predsednik: Vreme.)
Imam još minut od poslaničke grupe.
(Predsednik: Upravo taj minut.)
Ne vidim šta je drugo u pitanju, nego isključivo da se budžet napuni, da se nešto pronađe, jer nema štetnih posledica. Vozilo je registrovano, vozilo ne bi moglo da bude registrovano da nema zaključen ugovor o obaveznom autoosiguranju i samim tim ovakva kazna ne može da se stavi u isti rang kao kada je u pitanju vozilo koje učestvuje u saobraćaju, a nema uopšte ni registraciju, ni zaključenu polisu osiguranja.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman i tražio da se malo preciznije definiše šta je to državna pomoć i u kojim oblastima ona može da bude upotrebljena. Tražio sam da se veća sredstva, kada je u pitanju privreda, izdvajaju za one delatnosti koje obezbeđuju izvoz sa teritorije Republike Srbije od naše domaće industrije.
Obrazloženje koje je meni Vlada dala, zašto odbija moj amandman, glasi: „Amandman se ne prihvata jer se predloženo rešenje ograničava samo na delatnosti koje su strategijom izvoza označene kao prioritetne, što nije suština odredbe sadržane u članu 5. tačka 3) Predloga zakona, koja je šira od datog predloga u amandmanu.“
Voleo bih da mi vladin predstavnik objasni šta mi to u Srbiji hoćemo da razvijemo. Mnogi se ovde zaklinju u poljoprivredu, a poljoprivreda ima jedan hroničan nedostatak – nisku cenu poljoprivrednih proizvoda, koja guši domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Taj nedostatak može da se eliminiše samo ukoliko imamo poljoprivrednu prerađivačku industriju, koja će poljoprivredne proizvode da plasira van zemlje. Da li je država uradila nešto po tom pitanju? Cela stara SFRJ je živela od izvoza poljoprivrednih proizvoda, i to najviše sa ove teritorije. Jeste da je Srbija služila kao baza raznim preduzećima u Hrvatskoj i Sloveniji da odavde otkupljuju proizvode, prerađuju, pa izvoze van, ali me interesuje da li je ova vlada, koja…
(Predsednik: Oprostite, da li želite da koristite vreme…? Izvolite, nastavite.)
Da, želim da koristim vreme poslaničke grupe. Interesuje me da li je ova vlada, koja manje-više ima kontinuitet od deset godina, koja je navodno otvorila naše proizvodne kapacitete prema zapadnoj Evropi, nešto po tom pitanju uradila?
Doneli smo sada nekoliko zakonskih propisa koji regulišu oblast standardizacije. Čak smo počeli da zatvaramo poljoprivredno-prerađivačke kapacitete zato što ne ispunjavaju HASAP uslove. Da li je država omogućila, raznim subvencijama i državnom pomoći, da se ti kapaciteti modernizuju da bi mogli da izvrše standardizaciju svojih proizvoda i da svoje proizvode ne prodaju samo u Srbiju, nego i van?
Postoji neko mišljenje da imamo tržište koje nas jedva čeka, samo da mi nešto uradimo, pa ćemo tamo da prodamo robu. Nije tačno. Svako tržište, ma koliko da je liberalno, postavlja svoje uslove kakvu robu hoće da kupi. Mi smo, s jedne strane, dozvolili da se maltene svi poljoprivredno-prerađivački kapaciteti zatvore, prodaju u bescenje ili da rade isključivo na domaćem tržištu. Imamo problem i sa cenom žive stoke, imamo problem sa stočnim fondom, koji je već, pogotovo kada je krupna stoka u pitanju, u izumiranju.
Zato me čudi zašto Vlada samo ispunjava određene zakonske uslove, a ne prilagođava i ne sprema privredu Republike Srbije za izuzetno tešku utakmicu koja nas čeka sa proizvođačima sa teritorije EU i uvozničkim lobijem, koji je ipak uspeo da Sporazum o slobodnoj trgovini stupi na snagu, jednostrano od strane Republike Srbije, pa sada, gospođo ministre, imate problem da i dalje imate deficit, za koji ne znate kako ćete i iz kojih izvora da ga pokrijete, osim da još opteretite građane i poljoprivredu. Ali, nažalost, go se ne skida, pa imate i taj problem.
Razmislite o svemu tome, da ovo malo novca što planirate da odvojite za poljoprivredu odvojite za prave stvari: za modernizaciju poljoprivrednih kapaciteta, modernizaciju poljoprivredno-prerađivačke industrije, da bismo mogli da izvozimo. Nemojte da se desi da za neki mesec čujemo da je neki ministar iz Vlade Republike Srbije podigao kredit ili dobio neku određenu državnu pomoć, pa umesto farme ovaca otvorio kafić, kao što je to uradila vaša bivša koleginica iz iste stranke Marija Rašeta-Vukosavljević.