Možda bi ovo imalo nekog smisla da je samo proizvodnja jedina grana privrede gde će neki određen proizvod da dođe do potrošača.
Osim proizvodnje, postoje i uslužne delatnosti i, na kraju, trgovina. Kako će to sada da funkcioniše? Hoće li davati krajnjem potrošaču ili će davati velikoprodaji koja će to da prosleđuje maloprodajama, a koja će to da poklanja kupcima? U kom delu će to nekim podzakonskim aktom da bude regulisano?
Najbolje je da to bude regulisano zakonom i da se napiše lepo u zakonu – za proizvodne delatnosti 1%, 2% ili 3%, za uslužne delatnosti 1%, 2% ili 3% ili za maloprodaju 1%, 2% ili 3%. Onda nema dileme da li su u pitanju pet guma, da li je u pitanju 10.000 litara. Ipak, morate da priznate da je ta količina od 10.000 litara velika, ne znam ko kaže da je to normalno. Nije normalno. To su često i mesečne proizvodnje nekog proizvodnog pogona, da bi to bilo oslobođeno PDV.
U svakom slučaju, čak je i prethodni ministar, koji je trpeo kritike zbog ovakvih stvari u Skupštini Republike Srbije, u kasnijim izmenama i dopunama poreza na promet proizvoda to stavljao u procente.
Mislim da nije sporno da se nešto uradi i u ovom zakonu. Međutim, izgleda da ministar tera neku svoju priču, neku svoju igru. Videćemo zašto.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz diskusije mog prethodnika vidi se da je traženo da se oblast poljoprivredne proizvodnje oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Da ne bi neko izašao i rekao "pa, znam, poljoprivrednici neće moći onda da dobiju povraćaj sredstava, koja su već uložena u porez na dodatu vrednost prilikom nabavke repromaterijala", samo bih skrenuo pažnju narodnim poslanicima da je SRS podnela amandmane imajući to u vidu, znači da se kompletan reprodukcioni poljoprivredni materijal oslobodi poreza na dodatu vrednost.
Naša poljoprivredna proizvodnja je u veoma teškoj situaciji. Naši poljoprivrednici jedino što mogu da ulože jeste njihov sopstveni rad. Treba prihvatiti ovaj amandman radi smanjenja troškova u poljoprivrednoj proizvodnji. Ni do sada se nisu plaćali porezi na reprodukcioni poljoprivredni materijal.
Od 5. oktobra gospodin Đelić je uveo tu obavezu da se plaća i na veštačko đubrivo, na semensku robu, na sredstva za prehranjivanje, za zaštitu bilja itd. Međutim, da li u neke svoje političke svrhe, pre svega marketinške, kasnije je prepisivao amandmane SRS, to nazivao izmenama i dopunama zakona i to oslobađao poreza na promet.
E, sada, vi ponovo uvodite jedan vid oporezivanja. Zovete ga porez na dodatu vrednost u oblasti poljoprivrede, i samim tim, u startu, povećavate troškove ulaganja individualnih poljoprivrednih proizvođača. To, u svakom slučaju, može i odraziće se i na cenu poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane, zbog skromnih finansijskih mogućnosti naših poljoprivrednika, smanjivanjem tih ulaganja smanjiće se i prinosi. Samim tim i još više reprodukovati troškovi poljoprivredne proizvodnje.
Budimo svesni da jedino što još u Srbiji radi je u određenom vidu poljoprivreda. Da li u oblasti zemljoradnje, stočarstva ili poljoprivredno-industrijske proizvodnje, u vidu mesnih industrija i mlinsko-pekarskih, to je jedino što još u Srbiji radi.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost na sirovinu koju poljoprivrednici koriste, u svakom slučaju, nanosite štetu poljoprivrednicima.
I, sada me još interesuje samo onaj deo kada je u pitanju sadni materijal, jer obično poljoprivrednici, da bi koliko-toliko smanjili troškove proizvodnje, jednom nabavljaju sadni materijal iz instituta, a drugi put, kao drugu reprodukciju, koriste svoj sadni materijal, koji su dobili iz prethodne žetve. Sada me interesuje da li je predlagač, koji nažalost nije tu, predvideo da poljoprivrednici sami zaračunavaju porez na dodatu vrednost na svoju pšenicu koju su sami posejali, sami požnjeli, kada ponovo hoće da je poseju.
To su nelogičnosti kod ovog poreskog zakona. Jednostavno, Vlada Republike Srbije i ministar finansija nemaju sluha za situaciju u kojoj se nalazi i poljoprivreda i svi privredni faktori i subjekti u Srbiji.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović u ime SRS, traži da se u članu 11. posle tačke 4. doda nova tačka koja glasi: "5) voda, električna energija, gas i toplotna energija za domaćinstva oslobođeni su poreza na dodatu vrednost".
Želja podnosioca amandmana je bila da se smanje troškovi, osnovni životni troškovi kada su u pitanju određene usluge koje pružaju komunalna ili određena javna preduzeća, a imajući u vidu određene inflatorne tokove koji će da se dese prilikom uvođenja ovog zakona.
Čak je i prethodna Vlada, koja je uvela porez na električnu energiju, porez na telefonske usluge, porez na vodu, u svojim kasnijim izmenama i dopunama htela je da smanji ove poreze ili da na određene stvari te poreze ukine. Sada se nastavlja sa tom politikom da se i osnovno sredstvo za život, posle vazduha to je voda, oporezuje. Sada se postavlja pitanje, kada će nekome pasti na pamet da se uvede i porez na vazduh, jer još jedino vazduh i sunce nisu oporezovani ovim predlogom zakona.
Čak i diplomatsko-konzularna predstavništva su oslobođeni ovakvih stvari, samo građani Republike Srbije na ona osnovna životna sredstva moraju da plaćaju porez, pa čak i na one osnovne tekovine civilizacije mora da se plaća porez na dodatu vrednost. Tu na prvom mestu mislim na električnu energiju, koja je ponovo poskupela, jer ste ponovo vršili neki rebalans, imate tu zone plave, zelene, crvene, došlo je do povećanja električne energije.
Svi smo svesni one afere koja se dešavala i koja je tresla Srbiju u proteklom periodu, da jedino opravdanje, proisteklo iz tih afera da je cena struje bila povećana zbog velikih troškova proizvodnje, nije tačno, već da bi se određeni finansijski, bankarski, uvozni i izvozni lobiji bogatili na račun građana Srbije, derući im kožu sa leđa.
Sada dolazi finale svega toga, povećali ste cenu električne energije i kao finale svega toga sada uvodite još i porez na dodatu vrednost za električnu energiju, na vodu iz česme, na gas, jer već se uveliko priča kako će kroz celu Srbiju će biti provučene gasne instalacije.
Čini mi se da država u ovom slučaju jedino brine o samoj sebi, da joj nije cilj da brine o građanima, a država baš postoji zbog toga da bi uredila sistem u kome građani, privreda i sve ostale tekovine civilizacije mogu normalno da funkcionišu. Hvala vam.

Ne bih da kršim Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se malo bolje pogleda šta je, u stvari, predlagač tražio u stavu 3. člana 23, slobodno može ovaj amandman koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Nemanja Šarović da se prihvati.
Pazite šta po stavu 3. gospodin ministar bliže uređuje. Po stavu 3. ministar bliže uređuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1) i 4) – 12) ovog zakona. U stavu 2. tačka 1) ministar treba da nam odredi šta je to hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, šta je jestiva masnoća životinjskog i biljnog porekla. Mislim da je već i samim predlogom zakona to jasno rečeno i da je stav 3, bar kad je tačka 1) u pitanju, potpuno suvišan. U tački 4) ministar treba da određuje šta su to dobra, koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
Ministar finansija izgleda sebe smatra univerzalnim ekspertom, pa se on potpuno razume i u poljoprivredu, i u medicinu, i u ekonomiju, i u bankarstvo, u sve moguće oblike i zanimanja koja postoje na ovom svetu.
On je čak taj koji je merodavan da određuje šta su to dobra koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
U najmanju ruku ovo bi trebalo da bude posao Ministarstva zdravlja. Izgleda mi da gospodin ministar Dinkić sebe smatra kvalifikovanijim iz te oblasti nego što je to njegov kolega iz Vlade i stranke Tomica Milosavljević.
Kao vrhunac svega još određuje ministar koje su to komunalne usluge na koje treba po Predlogu ovog zakona da se plaća porez na dodatu vrednost. Zato je stav SRS da je već samim članom 23. stav 2. tač. od 1) do 12) precizno rečeno šta se oporezuje po nižoj poreskoj stopi od 8 posto i da je sasvim nepotrebno da se ministar meša u taj deo posla.
Jedino ako ne želi da kasnije, sada ovde zarad priče, a kasnije kada zakon stupi na snagu, kaže da ovde u tački 1) ne piše hleb nego nešto drugo, ne piše mleko, nego nešto drugo, ne piše brašno, nego nešto drugo, šećer, jestivo ulje itd, i da na to uvede porez po opštoj stopi od 18 posto.

Dame i gospodo poslanici, u ovom članu 23. Predloga zakona, na koji je u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Igor Mirović podneo amandman, vidi se uzaludnost priče sa jučerašnjeg zasedanja, kada je pričao gospodin ministar da ne treba neke stvari oslobađati poreza na dodatu vrednost, zato što će kasnije, sve se povezuje, proizvođač, zahvaljujući nižim i opštim poreskim stopama, da dobije određen povraćaj uplaćenog poreza.
Kao primer za to je gospodin ministar naveo hleb i, navodno, sirovine za hleb se oporezuju sa 18%, ali će zato on da uvede porez na hleb od 8% i onda će proizvođač imati povraćaj neke razlike, 8% ili 7%, sve zavisi kolika je novostvorena vrednost.
Izgleda da ministar, kada je to obrazlagao, nije znao da se hleb pravi od brašna ili nije znao da je porez, prema njegovom Predlogu zakona, na brašno 8%. Možda nije znao da je potrebna i voda. Voda se često navodi kao komunalna usluga, a ovde u tački 12) člana 23. piše da se na komunalne usluge plaća 8%. Nije znao da je so sirovina za pravljenje hleba i da se isto po ovom članu 23. na so plaća porez od 8%. Samo bih da podsetim gospodina ministra da osim vode, na koju je i stari ministar naplaćivao porez, sve ostale sirovine su bile oslobođene poreza na promet na osnovu poreske izjave, i struja, gospodine ministre, jeste.
Sada neka gospodin ministar izađe i neka mi objasni kako je to moguće da 108 dinara bude manje od 100 dinara. To je taj problem koji vuče porez na dodatu vrednost i to je ova demagogija koja je do sada bila za ovom govornicom i koja je pričana, da će uvođenjem poreza na dodatu vrednost određene namirnice, koje možemo slobodno ubrojati u životne namirnice, možda pojeftiniti, a u najgorem slučaju zadržaće postojeći nivo cena. Šta to sve gospodin ministar stavlja u nižu poresku stopu?
Hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla. Sve ovo je do sada, gospodine ministre, i kao sirovina i kao proizvod široke potrošnje, u prodavnicama bilo oslobođeno poreza na promet, a vi sada uvodite na te proizvode porez na dodatu vrednost.
Dalje, sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, ribe i jaja.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, na osnovu amandmana SRS, slobodno mogu da kažem da ih je Đelić prepisao, ti proizvodi su bili oslobođeni poreza na promet. Dalje, lekovi, koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Na to gospodin ministar uvodi poresku stopu od 8% i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet.
Ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada gospodin ministar kao predstavnik predlagača uvodi na to porez na dodatu vrednost.
Dalje, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka, i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet, a sada ministar uvodi porez na dodatu vrednost.
Udžbenici i nastavna sredstva, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada se plaća po ovom predlogu porez na dodatu vrednost.
Dalje, ogrevno drvo, tu je spustio sa 20% na 8%, i komunalne usluge, na koje se do sada plaćalo 20%, smanjio je na 8%, neću da grešim dušu.
Jedan moj kolega reče da iz protekle decenije učešće ličnog dohotka koji su građani primali ili kako vi to volite da kažete, zarada...
(Predsednik: Vreme.)
...do sada sam citirao, gospodine predsedavajući, odredbe zakona, tako da sigurno ima bar još minut i po... da su građani Srbije trošili oko 40% do 45% svojih ličnih primanja ili zarada na nabavku hrane. Od 5. oktobra nominalno možda jesu plate porasle, ali činjenica da građani Srbije sada troše oko 60 do 65% svojih ličnih primanja na nabavku hrane i osnovnih životnih namirnica.
Još izađe jedan vaš kolega, gospodine ministre, iz Vlade Republike Srbije i kaže - znate šta, inflacija u ovom mesecu je ispod 1%, ali je nažalost poskupela potrošačka korpa za 4,5%. Ono što određuje ...
(Predsednik: Šest minuta, gospodine Arsiću, molim završite.)
Gospodine predsedavajući, molim vas da mi odbijete vreme koje sam uzeo dok sam čitao zakon, jer po Poslovniku o radu Skupštine Srbije, citati i čitanje zakona ne ulaze u vreme.

Da završim, gospodine predsedavajući.  Vrlo je malo, kako kažete, 4,5% skuplja potrošačka korpa, ali i inflacija nešto ispod 1%. Najveći deo sredstava koje građani zarade koristi se baš za tu potrošačku korpu. Nemojte da pričate kako ste uspeli da zaštitite životni standard građana Srbije.

 Gospodo poslanici, iznenađuju me kolege koje kažu da su porez na dodatu vrednost i preneti porez slične kategorije, jer u osnovi, preneti porez je porez na promet robe ili gotovih proizvoda.
Porez na dodatu vrednost je porez na dobra. Znači, na sirovinu i poreska osnovica nastaje sama stvaranjem određenog dobra.
Na član 24. u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman i tražio sam da se proširi lista proizvoda i dobara koji su oslobođeni poreza na dodatu vrednost. Tražio sam da se u članu 24. u stavu 1. posle tačke 16) doda nova tačka, da se porez na dodatu vrednost ne plaća na "17) vodu za domaćinstva" (znači, za vodu iz česme za koju građani sada plaćaju porez na promet).
Zatim, na "flaširanu vodu za piće domaćeg porekla", jer me je jednom ministar napao, i celu poslaničku grupu SRS, da mi želimo da oslobodimo uvozne sokove akciza, i na taj način ugrožavamo domaću poljoprivrednu proizvodnju, pa smo ovim amandmanom hteli da kažemo, da zaštitimo nešto što nam niko u svetu ne može osporiti, taj kvalitet, a to je flaširana voda, i da zaštitimo industriju koja se tim poslom bavi.
Dalje, "električnu energiju za domaćinstva, toplotnu energiju za domaćinstva, gas za domaćinstva, ogrev za domaćinstva, hleb, mleko, brašno, šećer, jestiva ulja, jestive masnoće biljnog i životinjskog porekla, sveže i rashlađeno voće domaćeg porekla, povrće domaćeg porekla, meso domaćeg porekla, ribe domaćeg porekla, jaja domaćeg porekla..."
Znači, da se pozitivnom poreskom politikom, tj. kada uvodimo novi porez zaštitimo domaću industriju, domaću privredu, koja i sa ovim uslovima poreza na promet robe i proizvoda kako-tako uspeva da se nosi sa uvozničkim lobijem, koji uvozi robu i koji zbog niskih carinskih stopa pravi nelojalnu konkurenciju.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost, čak i tamo gde imate oslobođenje u slučaju izvoza, troškovi koji su prouzrokovani proizvodom na dodatu vrednost ostaju ukalkulisani u cenu proizvoda, bez obzira da li je na domaćem tržištu, da li se izvozi.
Dalje, na lekove koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Za ovaj poslednji deo, izvinjavam se svojim kolegama poslanicima lekarima, jer nisam znao da postoje lekovi koji služe za lečenje jedne iste bolesti, neki se nalaze na listi, a neki ne, a ja sam mislio da su na negativnoj listi aspirini, dijetalni lekovi, lekovi protiv, odnosno za odvikavanje od pušenja i tako dalje.
Međutim, nisam znao da postoji takav lobi ovde u državi, i da se on bavi time koji će proizvođač ili uvoznik da bude, i njihovi proizvodi, na listi lekova socijalnog osiguranja.
Dalje, ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva. Videvši one prethodne diskusije, vidi se i besmislenost, gospodine ministre, člana 23. stav 4, gde ste tražili da vi određujete koja će to biti medicinska i protetička sredstva.
Ministre, vama se lično obraćam. Proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, materijal za dijalizu, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal, priplodna stoka, sredstva za prehranjivanje odojčadi, dečje pelene, igračke za decu, pomagala za bebe, udžbenike, nastavna sredstva i komunalne usluge – to sam tražio da se ovim amandmanom, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, oslobodi poreza na dodatu vrednost. Preko 90% ovih proizvoda su danas oslobođeni poreza na promet. Ne vidim kako će to, ministre, ovome sadašnjem budžetu, koji je i sada previše raskošan i sada previše opterećuje građane i privredu, da naškodi.
Prihvatanjem ovog amandmana sprečili biste nešto što je u svakom slučaju jedina prednost poreza na dodatu vrednost, krije se u njegovom samom imenu, koje vešto prikriva neminovno nastajanje inflacije, a taj porast cena se kreće u prvom periodu od 5 do 22%, sa nekim periodom od 16 do 18%...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... nastupaju druge negativne posledice jednog ovakvog vida oporezivanja.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman na član 26. treba prihvatiti, jer u svakom slučaju njegovim prihvatanjem ne može neka velika šteta nekom da se nanese, a neprihvatanjem postoji opasnost da se odredbe ovog člana 26. zloupotrebe, što je bio čest slučaj ovde, pogotovo kada je  u pitanju šverc cigareta, nafte i naftnih derivata.
Roba je ulazila u Srbiju, negde je skladištena pod navodno carinskim nadzorom i fiktivno je izlazila, a završavala je najvećim delom na domaćem tržištu. To je taj primer koji jedan kolega ovde reče za prerađevine duvana, kada je u pitanju niška industrija, kada ste na tržištu imali da kupite isključivo proizvode domaće duvanske industrije, sa akciznim markicama koje su bile namenjene izvozu. Roba je fiktivno napuštala teritoriju Srbije, oslobođena je i završavala na crnom tržištu na teritorije Republike Srbije.
Ovakvim zakonskim predlogom, gde se ne uplaćuje nikakav depozit na robu koja je pod nekakvim carinskim nadzorom, a taj carinski nadzor je vrlo sumnjiv, jer imao sam prilike da vidim carinske fakture, da su recimo, farmerke bile ocarinjene sa 1,2 evra, da je ulazna vrednost tih pantalona bila 1,2 evra, ili rukavice da su koštale oko 70 para. Tako vidite koliko možete da imate poverenja u carinsku službu.
Bilo je primera da su čak i carinski inspektori (gospodine ministre, imate svog pomoćnika pa pričajte s njim u kabinetu, ovde ste u Skupštini) pokušali da izvrše naknadnu kontrolu carinskog postupka, da robe nije bilo, a da pravni subjekat, odnosno pravno ili fizičko lice koje je uvezlo robu, za koje postoji rešenje za rad, postoji matični broj, postoji poreski identifikacioni broj, uopšte ne može da se pronađe. Verujem da će biti takvih slučajeva i sa ovom robom koja je u članu 26. i uslovima koji su pobrojani po tačkama 2), 3), 4) i 6).
Ono što isto iznenađuje, a to je vaš deo posla, da niste, pošto vaši carinski inspektori nisu mogli da izvrše naknadnu kontrolu, o tome obavestili MUP da pronađe vlasnike i osnivače tih pravnih lica i da se taj posao završi.
Zato smatram da biste ovaj amandman trebalo da prihvatite. Ovo je jedan od retkih amandmana koje podnosi SRS, a traži da vaš predlog zakona bude stroži.

Dame i gospodo poslanici, predlagač je u ovom članu odredio da poreski obveznici koji smatraju da neće ispuniti uslov od 2 miliona dinara prometa, na početku kalendarske godine, a u kasnijem poslovanju smatraju da mogu da ostvare i veći u nekom zakonskom roku, treba to da prijave nadležnom poreskom organu i da počnu da obračunavaju PDV na osnovu ovog zakona.
Međutim, ono što je sporno u ovom delu jeste to da ta kasnija obaveza poreskog obveznika traje najmanje dve godine od trenutka obračunavanja i vođenja evidencije o PDV. Smatramo da je to previše dugačak rok i predložili smo ovim amandmanom da to bude rok od godinu dana, jer je to sasvim primeren rok.
Situacija na tržištu je takva da je teško predvideti koliki promet će imati određeni poreski obveznik, ako se ima u vidu da još uvek nismo u stanju da sagledamo posledice koje će imati PDV kada počne da se primenjuje u privredi, koliko će biti prometa, koliko će biti pad prometa u određenim delatnostima, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, i pogotovo kada su u pitanju zanatske radnje, i pogotovo kada su u pitanju samostalni individualni proizvođači, čija vrednost dobara često zavisi od vremenskih prilika, a ne samo od uslova koje im stvori država i trenutnih uslova ponude i potražnje njihovih proizvoda.
Smatram da bi ovaj amandman predlagač trebalo da prihvati. To je jedna mala tehnička korekcija njegovog zakona. Ne može se imati nikakva šteta prihvatanjem njegovog amandmana. A neprihvatanjem ćemo da uslovimo određene privredne subjekte da dve godine vode evidenciju i plaćaju jedan relativno skup porez ili, ako to nisu u stanju, da zatvaraju svoja preduzeća, svoje zanatske radnje, i samim tim, em što neko ostaje bez egzistencije, em država ostaje bez svojih obveznika.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Darko Glišić, u ime poslaničke grupe SRS, traži da se član 34. briše. Tražimo da se briše, jer ovo je nastavak ovih amandmana koje je SRS podnosila do sada, a tiču se poljoprivrede.
Do sada je u amandmanima na Predlog zakona na dodatu vrednost traženo da se više od 90% reproduktivnog materijala i poljoprivrednih proizvoda oslobodi plaćanja PDV. Treba imati u vidu da je naša poljoprivredna proizvodnja izuzetno smanjena, da su troškovi ulaganja i sada već previše veliki, da je do sada reproduktivni materijal, kao što je sadni materijal, veštačko đubrivo, sredstva za prehranjivanje i zaštitu bilja, priplodna stoka, bio oslobođen plaćanja bilo kakvog poreza na promet robe.
A sada uvodimo porez na promet dobara, pod izgovorom da će poljoprivredni proizvođač, zato što se većina dobara koje on koristi oporezuje po nekoj većoj stopi, a on ih prodaje po stopi od 5%, da ima neku refundaciju, odnosno povraćaj od države.
To što neko smatra da je to neka prednost, u principu je to jedna velika greška, jer reč je o poljoprivrednim proizvođačima koji imaju prihoda taman toliko da obezbede određen kapital za ponovno investiranje u poljoprivrednu proizvodnju. Prisiljavati ih da posluju, kako vi to rekoste, preko tekućeg računa, kao zanatske radnje ili ne znam koju ste definiciju tu upotrebili, to znači da će morati da vode knjigovodstvo.
Zamislite da jedan poljoprivredni proizvođač mora da vodi poreske knjige, poresku dokumentaciju, za koju najčešće nije kvalifikovan, a onda će morati da unajmi i da plaća knjigovođu, koji će morati to da uradi umesto njega, da piše republičkoj i područnoj poreskoj upravi da mu izvrši povraćaj sredstava, da podnosi određene račune, bilans uspeha, poreski bilans itd. Očekivati to od poljoprivrednog proizvođača u ovom trenutku je iluzija, pogotovo što je reč, u najvećem broju slučajeva, o ljudima koji su kvalifikovani samo da rade poljoprivredu, nemaju pojma o knjigovodstvu, nemaju pojma o poreskoj politici.
Terati ih da posluju kao preduzeća i kao preduzetnici, da posluju preko tekućeg računa koji povlači i neke druge troškove. Jer malopre ste se, gospodine ministre, hvalili kako ste za vrlo kratak vremenski period prebacili platni promet iz Narodne banke u poslovne banke, a niste rekli da ste troškove platnog prometa uvećali za oko 5-7 puta. To je trošak na koji svako ko reši da posluje kao preduzetnik, kao zanatlija ili kao pravno lice, mora da računa.
Zato smatramo da ovaj amandman i Vlada i poslanička većina treba da prihvate, da bismo smanjili troškove ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, da bismo poboljšali standard i poljoprivrednika, a sa poboljšanjem njihovog standarda, neminovno dolazi do poboljšanja standarda građana Srbije.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić trebalo bi da prihvatite.
On samo znači jednu tehniku pravljenja računa. Reguliše, osim svih ovih zakonom o porezu na dodatu vrednost predviđenih stavki, koje moraju biti naznačene u računu (naziv, adresa i PIB obveznika – izdavalac računa, mesto i datum izdavanja, redni broj, naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa, vrstu i količinu isporučene robe, vrstu i obim usluga, datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja, iznos osnovice, poresku stopu, iznos PDV-a, napomenu o poreskom oslobođenju) da se obavezno upiše - datum kada račun dospeva za naplatu.
A sve to radi usklađivanja sa nekim odredbama Zakona o završnom računu, koji je sada u proceduri, zbog nekih stavki.
Izgleda mi da je cilj predlagača ovog zakona da jedino ono što je u interesu države bude u ovom zakonu. Ono što je u interesu građana, privrednih subjekata - ne mora.
Posledica kod svih zemalja u tranziciji – a pokušavam da odbranim Srbiju, zemlju u tranziciji, samo ne znam da li ide napred ili nazad – koje su slepo prihvatile porez na dodatu vrednost kao okosnicu moderne fiskalne reforme, da je došlo do povećanja maloprodajnih cena, do ekonomskog zaduživanja privrede, do pada kupovne moći, do rasta troškova, do smanjenja prodaje koja ne može da pokrije troškove, do rasta troškova života i do dvostrukog povećanja dohotka države.
Do toga dolazi zbog toga što je suženo oslobođenje od poreza, što je redukovano nulto poresko oslobođenje, a to su upravo ova poreska oslobođenja o kojima su narodni poslanici SRS podnosili amandmane - na prehrambene proizvode, što je broj proizvoda sa tzv. poreskom osnovicom znatno sužen itd.
Međutim, stara je istina da država koja zahvata previše od vrednosti nacionalne proizvodnje može da dovede do sloma privrede, u kojoj će smanjenje proizvodnje neminovno redukovati poresku osnovicu, u koju se ugrađuje visoka poreska stopa. Zato je cena poreskih reformi veoma visoka.
Jedino efikasna poreska kontrola može da najrigoroznije uteruje poreske dugove i da redukuje izbegavanje plaćanja poreza, sa nadom da će i preduzeće lakše i brže naplaćivati svoja potraživanja, poput države, u ovom slučaju Srbije, koja jedina brine za naplatu svojih dohodaka.
A, da je sve ovo tačno možete proveriti u izvršnim odeljenjima trgovinskih sudova. Videćete da tamo stoji veoma veliki broj predmeta, koji su u izvršnom postupku, stari po nekoliko godina. Zato smo tražili da se ovim amandmanom uvede i odredba da je zakonom obavezno naznačivanje datuma kada račun dospeva za naplatu, imajući u vidu i zakonske predloge koji su na ovoj sednici u proceduri, pa ćemo o tome malo više kada ti zakonski predlozi budu došli na dnevni red.

Dame i gospodo poslanici, jedan i drugi amandman, koje su narodni poslanici SRS podneli, ima smisla. To su amandmani koji se tiču kaznene politike, koju sprovodi ova vlada prema poreskim obveznicima ukoliko prikažu porez, ali zakasne sa njegovom uplatom ili ako ga ne obračunaju kako treba. Ne kaže se, ako više obračuna, nego samo manje.
U najmanju ruku čudi što je predlagač u zakonu o porezu na dodatu vrednost uveo kaznene odredbe, jer su kaznene odredbe već regulisane zakonom koji je nedavno bio u proceduri.
To je bio Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde je gospodin ministar do dva, pet, pa i deset puta neke kazne povećao, računajući da i porez koji nije obračunat ili je pogrešno obračunat može i do pet puta da se naplati od strane poreskog izvršioca, odnosno poreskog inspektora.
Tako sada, uvođenjem kaznenih odredbi u ovaj zakon, jednostavno imamo situaciju da neko može biti kažnjen i po jednom zakonu, znači zakonu o porezu na dodatu vrednost, ali i po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
I jedan i drugi vid kažnjavanja su drakonski. Samo je jedan sasvim dovoljan, tako da smatramo da je ove kaznene odredbe u svakom slučaju trebalo izbaciti iz ovog predloga zakona, pa je jedan od naših poslanika išao na to da se kazne smanje, a drugi poslanik je tražio da se ovaj član iz Predloga ovog zakona briše.

Gospodin ministar je u članu 68. tražio da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a da počinje da se primenjuje od 1. januara 2005. godine.
U jednom od svojih izlaganja je pričao da se ovaj zakon donosi zbog harmonizacije poreskih zakona sa zemljama Evropske unije i da je ta harmonizacija jedan od uslova za priključenje Evropskoj uniji.
Gospodin ministar izađe za ovu govornicu i kaže da to nije jedan od zahteva Evropske unije, ali ne znam i nisam se pozivao na Šestu direktivu Evropske unije, i ako to ne traže od nas radi priključenja, onda se postavlja pitanje da li je jedina svrha donošenja ovakvog zakona ta da se država, bez obzira na cenu koju će građani platiti, obezbedi po pitanju rešavanja budžetskog deficita, a vaš budžetski deficit jeste isključivo zbog previše raskošne strane budžeta Republike Srbije, strane na kojoj se novac troši.
Lepa je ta priča ako na jednoj strani stvorite obavezu, međutim država kakva je Srbija, sa privredom i ekonomijom kakvu ima, iz ovakve krize može da izađe ne drastičnom poreskom politikom, ne drastičnim poreskim stopama, ne kaznenom politikom kakvu predlagač daje, već isključivo jeftinom, efikasnom, sposobnom administracijom, uz štednju državnog novca.
Imajući u vidu da je ipak jedan ovakav zakon zbog Evropske unije, imajući u vidu da su vaša najskorija predviđanja da ćemo ući u postupak priključenja Evropskoj uniji 2011. godine, tražio sam da ovaj zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2016. godine.
Zahvaljujući brzini sprovođenja reformi prethodne vlade i ove koja predstavlja kontinuitet prethodne, članstvo u zemljama Evropske unije može se očekivati najranije 2016. godine pod uslovom da ova Vlada ostane do kraja ove godine.
Ako se to ne desi onda će taj rok biti pomeren za još deset godina, a pošto očekujemo da ćete u svakom slučaju vrlo brzo da padnete sa vlasti, možda i pre kraja ove godine, ako prihvatite ovaj amandman, mi ćemo izvršiti samo jednu korekciju, da počne da važi od 1. januara 2010. godine, jer će tada Srpska radikalna stranka sigurno da uvede Srbiju u zemlje Evropske unije.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što pređemo na sam zakon, ipak moram da kažem da ne mogu da odolim da ne reagujem na uvodnu reč predstavnika Vlade, gospodina ministra Dinkića, kako me je ubeđivao da će za neke proizvode koji spadaju u životne namirnice, a koji su sada oslobođeni poreza, pa kada uvede porez na dodatu vrednost, da dođe do pojeftinjenja, odnosno deflacije.
To pravda time što je osnovna sirovina, brašno, oporezovana sa 18 posto, hleb 8 posto, pa će ona razlika da se vraća proizvođaču. Sadašnja situacija je, gospodine ministre, da proizvođač na osnovu poreske izjave ne plaća nikakav porez i istina je da trgovac koji nabavi hleb od njega, po sadašnjem važećem Zakonu o porezu na promet, ne plaća nikakav porez, tako da, čini mi se, vi brkate babe i žabe u ovom slučaju. To su dva sasvim različita vida oporezivanja i to je vaš problem.
Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, činjenica jeste da je to jedan od uslova da Srbija i Crna Gora budu članovi Evropske unije i da je to jedan od razloga što ova vlada predlaže jedan ovakav zakon. Osnovna zamerka jeste sam koncept zakona i trenutak u kome se zakon donosi, odnosno trenutak od kada zakon počinje da važi. Osnovna zamerka u pogledu čitavog jednog ovakvog zakonskog predloga jeste nedostatak slobodnog kapitala da ovaj zakon uđe u normalnu primenu, bez štetnih posledica za stanovništvo.
Osnovna, jedina i najvažnija zamerka, jer je činjenica da naša privreda nema slobodnog kapitala da kreditira državu, jer se sada po ovom predlogu zakona porez na dodatu vrednost plaća i na sirovine. Da bi jedan proizvođač nabavio sirovinu, sada plaća samo cenu sirovine, na osnovu poreske izjave, bez poreza na promet, bez ikakvog vida oporezivanja. Sada će morati da kupi sirovinu sa porezom. Na koji način će moći da nabavi tu sirovinu, osim ako u ovakvoj situaciji u kakvoj je ne pokuša da dobije neki kratkoročni ili dugoročni kredit od naših poslovnih banaka.
Zahvaljujući gospodinu ministru Dinkiću, ondašnjem guverneru Narodne banke Jugoslavije, mi smo izgubili domaće bankarstvo, a trenutno na tržištu najviše mešetare strane banke ili određeni bankarski lobiji ovde, koji diktiraju cenu kapitala na tržištu.
Cena kapitala na tržištu, u najmanju ruku, jeste 12 do 14 posto fiksne kamatne stope i preko 17 posto preračunate kamatne stope, gospodine ministre, a vrši se revalorizacija, ne po stopama koje propisuje Narodna banka Srbije, već na osnovu rasta evra. To je sada taj problem koji imate sa tako visokim kamatama, jer vam se sada dešava da ne možete da zaustavite rast evra, koji polako ali sigurno raste.
Znači, jedan proizvođač će morati i te stvari da ukalkuliše u svoj proizvod i nemojte da me ubeđujete da je to mala stavka u jedinici mere proizvoda, već i te kako će da učestvuje u ceni, iako se računa da će neko sledeći u nizu morati isto da uzima kredit od banaka da bi kupio to od proizvođača. Isto se dešava i sa maloprodajom i počinje zidanje cena. To zidanje cena se, gospodine ministre, zove inflacija.
Sećam se 2001. godine, kada ste vi učestvovali u donošenju tog zakona, makar kao Institut G17, i kada je uvedena opšta poreska stopa od 20%, i kada je za ovom govornicom tadašnji ministar Božidar Đelić rekao da će biti inflacija između 30 i 35%. Sa ove iste govornice sam ga opomenuo da ne može da bude manja od 65%, a završilo je na 73%.
Sa ovakvim zakonom, sa ovakvim načinom uvođenja poreza na dodatu vrednost prvih mesec ili dva, eventualno tri, neće biti inflacije. Možda će čak i da bude određene deflacije zbog robe koja se trenutno nalazi u magacinima i u radnjama, ali čim bude počela nova roba da pristiže, za prvih šest meseci 30 do 35%, do kraja godine kada sirovine iz poljoprivrede, ova pšenica o kojoj smo sada pričali, kukuruz i ostali poljoprivredni proizvodi, počinju da ulaze u proces proizvodnje, u industrijsku proizvodnju, doći će do inflacije od preko 100% i vi ćete za to biti odgovorni.
Ova priča koju ste sada ispričali oko pada cena ili deflacije, ili pada inflacije u zemljama koje su uvele porez na dodatu vrednost, jeste, ali to je tek posle onih 100, 120%, i tek onda dolazi do pada inflacije za nekih 9%. To je taj pad inflacije. Znači, da bi se vratili na neku normalnu vrednost, proći će najmanje sedam, osam, do deset godina. Crna Gora je imala inflaciju preko 80%. Mogu oni da pišu u njihovim statistikama, da izdaju saopštenja itd, da je manja. Druga je stvar ono kada čovek uđe sa određenom količinom novca u prodavnicu i hoće nešto da kupi, tada vidi koliko je to skuplje.
U svakom slučaju, jedan ovakav vid oporezivanja dovešće do rasta troškova života, smanjenja kupovne moći. Sa smanjenjem kupovne moći smanjujete produktivnost, gospodine ministre, a sa smanjenjem produktivnosti dolazi do povećanja cena proizvoda po jedinici mere u samoj fabrici, u samoj hali, u samoj uslužnoj delatnosti, u samoj trgovini. To je stvar sa kojom ćete morati da se pomirite.
Kada su u pitanju istočnoevropske zemlje, o kojima ste vi ovde pričali u svom ekspozeu, mogu da vam kažem da istočnoevropske zemlje, koje su uvodile porez na dodatu vrednost 90-tih godina, sve su zarad socijalne sigurnosti svojih građana, zaštite životnog standarda, na osnovne životne namirnice uvodile nultu poresku stopu, dok ovde sada to nije slučaj. Ovde se na jedan određen broj proizvoda, koji se mogu nazvati životne namirnice, uvodi poreska stopa od 8%.
Samo da vas podsetim na 2001. godinu i na taj famozni reformski zakon o porezu na promet proizvoda, da je i tadašnji gospodin ministar Đelić uveo na te iste proizvode poresku stopu od 20%, da bi u cilju neke predizborne kampanje za predsedničke izbore obično izlazio sa predlogom izmena i dopuna Zakona o porezu na promet i, zarad političkih poena, prepisivao amandmane SRS, gde su poslanici SRS-a tražili poresko oslobođenje za te određene proizvode.
Novina u svemu ovome jeste još u ovom predlogu zakona da će sada po prvi put da se oporezuju poljoprivredni proizvodi koji pripadaju primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a to je pšenica, kukuruz, to je sojina sačma, to je uljana repica. Svaki seljak koji ostvari prihod veći od milion dinara, po bilo kom osnovu, postaje poreski obveznik i moraće da plaća porez 5% na svoje proizvode. Tako piše u članu 34. Predloga zakona.
Zbog ovakve situacije u kojoj se i nalazi Srbija, naša privreda i siva ekonomija, koja je svakako prisutna u privredi, sa porezom na dodatu vrednost mogli ste da otpočnete etapno. Jeste da bi to bilo prvi put da neko na jedan takav način uvodi porez na dodatu vrednost, ali jedini koji može da da neke određene rezultate i da smanji sve one negativne posledice koje povlači ovakvo naglo uvođenje tog poreza.
Imate određena iskustva u tim etapama, primenjuju se u pojedinim zakonskim odredbama, a to je da prva etapa bude plaćanje poreza na ukalkulisanu vrednost. Već sada postoji ta mogućnost da pojedini trgovci plaćaju porez na ukalkulisanu vrednost, a ne na ostvaren promet robe i usluga. Samo, na ovaj način prvo bi se opteretila trgovina, koja prva i dolazi do gotovog novca i do kapitala.
Druga etapa bi bila, preneti porez, koji se već primenjuje na pojedine proizvode, kao što su nafta i naftni derivati, alkoholna pića i cigarete, i tek poslednja etapa bi bila uvođenje ovakvog ili nekog drugog sličnog zakona o porezu na dodatu vrednost.
Da li će on biti tehnički drugačiji, da li će imati neke druge poreske stope, da li će to tzv. nulto oporezivanje da bude šire ili ne, to je sada neka priča za diskusiju, ali to je jedini način da postepenim uvođenjem poreza na dodatu vrednost zaštitite domaću privredu i građane Republike Srbije.
Nije mi jasno zašto se i toliko žurite kada su najoptimističnije prognoze za priključenje zemljama EU 2011. godina, a tvrdim da niste u pravu i tvrdim da je taj trenutak mnogo dalji i što god više ostajete na vlasti biće nam sve dalje i dalje.