Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi Narodna skupština trebalo da prihvati ovaj amandman, jer je već u članu 9. stav 2. Predloga zakona predviđeno kako i na koji iznos korporacija može davati garancije banakama. Obrazloženje ministra je da je ako dođe do poremećaja na tržištu hartija od vrednosti potrebno da Vlada interveniše, a ne da interveniše Narodna skupština Republike Srbije; onda biste vi, gospodine ministre, bar dok obavljate tu funkciju, ako uopšte dovodite u pitanje pretpostavku da to može da vam se desi, pošto pripadate jednoj ekspertskoj grupi, trebalo da podnesete ostavku, a pogotovu vam skrećem pažnju kada čitate zakone, jer ste malopre i mene i mog kolegu Zorana Krasića optužili da ne čitamo zakone.
Podsetio bih vas da je baš član 9. stav 3. Predloga zakona, vi to niste znali, nego sam ja morao da vam čitam na Odboru za finansije i o tome postoji stenogram, postoje kolege poslanici iz moje poslaničke grupe, iz poslaničke grupe koja vas podržava. Nemojte da optužujete poslanike SRS da ne znaju o čemu pričaju, i te kako znaju dobro zakone...
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na amandman.)
... i te kako se dobro spremaju, i te kako dobro i stručno diskutuju o tim zakonima.

Moja kartica je ubačena, ja sam to i hteo da kažem, znači, sumnjam u ispravnost elektronskog sistema i tražim da se elektronski sistem resetuje i da utvrdimo koliko je stvarno prisutnih poslanika u sali.

Dame i gospodo poslanici, dok čovek sluša gospodina ministra kako obrazlaže ove zakone zapita se da li je to stvarno moguće u ovoj zemlji.
Međutim, kada se uđe u suštinu predloga zakona vidi se da je u stvari ovo jedna najobičnija politička demagogija i nečija lepa želja, a pogotovo kada je pitanju Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Navodno, ovaj zakon bi trebalo da poboljša rešavanje stambenih pitanja građana Srbije.
Međutim, šta se ovim zakonom postiže? Samo jedna stvar, da banke koje su i dalje nosioci kredita za stambena pitanja imaju garanciju države da će taj kredit da bude vraćen i još navodno obećanja da će biti niže kamatne stope. Navodno će biti smanjen rizik banke prilikom davanja kredita, pa će to uticati na nižu kamatnu stopu. Iskreno mislim da je to jedna najobičnija laž, jer je to nemoguće.
Sama nacionalna korporacija je, barem prema Predlogu ovog zakona, zamišljena kao državna korporacija u kojoj je većinski vlasnik država, u početku osnivač, a kasnije treba da se transformiše u akcionarsko društvo koje će da funkcioniše. Ako je namera da funkcioniše kao akcionarsko društvo, samim tim se podrazumeva da će jedna takva korporacija imati i svoje izvorne prihode koji neće biti iz budžeta Republike Srbije. Ti izvorni prihodi će biti traženi od banke da bi banka mogla da dobije garanciju za kredit, koji je neki građanin Srbije uzeo da bi rešio svoje stambeno pitanje.
Samim tim to će uticati na kamatnu politiku banke, jer sada sa jedne strane ima smanjen rizik od neisplaćivanja kredita, a sa druge strane ima troškove da obezbedi garanciju koju treba da da nacionalna korporacija. Gospodin ministar reče da će hipoteka koja se bude davala bankama isključivo biti prihvatana kao hipoteka onog objekta, da li stambenog, individualnog objekta, da li stana u nekoj stambenoj zgradi, koji se kupuje namenski, odnosno za koji se uzima namenski kredit za rešavanje stambenog pitanja.
Međutim, u čitavom ovom zakonu nigde nisam primetio da piše i sigurno ne piše da je predmet kredita i predmet hipoteke i da je to uslov na osnovu koga može da se dobije garancija. To se ostavlja pravilniku o radu koji je podzakonski akt i koji upravni odbor i nadzorni odbor korporacije mogu da menjaju kako se njima svidi, odnosno kako je interes nekome ko predstavlja tu nacionalnu korporaciju i taj upravni odbor.
Najbolje rečeno, ovakav zakonski predlog nema nikakvu budućnost i perspektivu, jer je isključivo predložen i donosi se u političke svrhe, najverovatnije zbog predsedničke izborne kampanje koja se sprovodi.
Još u jednom delu je zakon ostao nedorečen, barem kada je u pitanju član 9. Predloga zakona. U članu 9. stav 2. glasi: "Ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana može biti najviše do 16 puta veći od iznosa kapitala korporacije". Stav 3: "Ukupan nominalni iznos obaveza korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti korporacije iz stava 1. ovog člana prema pojedinačnoj poslovnoj banci i pojedinačnom pravnom licu utvrdiće se pravilima poslovanja korporacije." Vlada može, na obrazložen predlog upravnog i nadzornog odbora korporacije, promeniti da iznos može biti veći od 16 puta, i samim tim postavlja se smisao postojanja člana 9. i stavova 2, 3. i 4.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, tu se dodaje samo jedan novi stav 6a. po kome Narodna banka ima pravo da izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja, vrši kontrolu, odnosno nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Ovo je želja predlagača da osiguravajuća društva stavi pod kontrolu Narodne banke. Svi smo svesni kako je to bilo dok je guverner Narodne banke bio Mlađan Dinkić i dok je obavljao kontrolu poslovanja poslovnih banaka, da ne pričam o tome kako su određene poslovne banke koje su bile u društvenom ili državnom vlasništvu, nazovite kako god hoćete, bile zatvarane zbog interesa nekih drugih privatnih banaka.
Uvek se to nekako poklapalo sa prelaskom zapadnih valuta u evro, sa prelaskom platnog prometa iz Zavoda za obračun i plaćanje u poslovne banke, gde se odjednom stvarao jedan veliki vakuum na tržištu i baš su te privatne banke imale izuzetan upliv u jedan vakuum koji je nastao zatvaranjem velikih državnih banaka.
Imajući u vidu da je gospodin ministar prilikom obrazlaganja ovih zakona rekao da su banke bile jedan od faktora koji su davali Predlog ovog zakona, postavlja se pitanje da li gospodin ministar radi u interesu građana Srbije ili je jednostavno produžena ruka finansijsko-bankarskog lobija.
Ja bih još za ovih sedam minuta, koliko imam vremena... Uspeo sam samo dva zakona da obrazložim, od pet koliko ste predložili i spojili u jedinstvenu raspravu. Nemam ništa protiv što se vama, gospodo poslanici, žuri, ali mislim da je rasprava o pet zakona u jednoj tački dnevnog reda previše.
Ne znam razloge i vaše motive, ali mogu da vam kažem da sledeći put kada budete davali ovakve predloge za objedinjavanje rasprave treba da se zamislite da poslanici SRS mogu da izlaze po svakom amandmanu.
Svaki poslanik može da izlazi, tako da vam objedinjavanje tih rasprava neće puno vredeti. Jer, izgleda da je to jedini način da se ova vladajuća većina, koja nastavlja politiku prethodne vladajuće većine, nauči kako se gaji demokratija.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom sam tražio da se ulje za loženje i petrolej za osvetljenje oslobode plaćanja akciza, a da iznosi akciza koji se plaćaju na motorni benzin i dizel gorivo ostanu isti.
Naime, nije tačna priča da se akciza za motorni benzin i dizel gorivo samo povećava za tri dinara, konkretno za motorni benzin 4,35 dinara, za dizel gorivo 3,76 dinara. Dobijamo uverenje ovde, i iz poslaničke grupe G17 i iz Ministarstva finansija, da i pored povećanja akcize, motorni benzin i dizel gorivo neće imati bitnijih poremećaja u maloprodajnoj ceni i da će ona da se kreće oko 0,5%. Dakle, 0,5% je recimo na cenu benzina koja je sada negde oko 25 para.
Interesuje me, da li ta gospoda mogu matematički da mi dokažu da 4,5 dinara minus 0,25 para jednako nuli. U prošlom mandatu sam imao jednog kolegu poslanika koji me je zabavljao ubeđujući me na taj način što je pokušavao da mi dokaže da jedan i jedan mogu da budu nula, ali mislim da bi i ovo sada za Zeldžu Hurića bilo previše.
Znači, u svakom slučaju, ide se na to da se marža koju ostvaruju javna preduzeća, opet u vlasništvu države, koja opet puni budžet svojim prihodima, siromaše, s jedne strane, jer NIS je imala negde oko 5 milijardi dinara suficit u poslovanju prošle godine. To je bilo na cenu evra, kada se kretao oko 62 dinara, a sada je 70 dinara. Znači, to se mora uzeti u obzir, pa i sa već postojećim rešenjem zarad tih javnih preduzeća se umanjuje. Insistiranjem da cena benzina ostane ista, a pošto su u vlasništvu Vlade Republike Srbije, mogu da nateraju i NIS i "Jugopetrol" da održe postojeće cene i ta preduzeća će da posluju sa gubicima.
Koji je razlog da ta dva profitabilna preduzeća, koja su učestvovala u punjenju budžeta, posluju sa gubicima? Jedan od razloga može i da bude da je to politička demagogija i predizborno obećanje za vaše predsedničke kandidate Dragana Maršićanina i Borisa Tadića. S druge strane, da se možda NIS polako ali sigurno uništava, smanjuje obrtna sredstva, smanjuje kapital, smanjuje ulaganja nauštrb neke politike koju vodi ova vlada, a sve ucilju da se tim preduzećima u procesu privatizacije umanji vrednost, taman za onoliko koliko su Vuk Hamović i Vojin Lazarević zaradili pljačkom naroda i građana Srbije preko struje. Znači, red veličina 300 do 400 miliona evra i da za taj novac koji pripada građanima Srbije kupe NIS i "Jugopetrol".

Dame i gospodo poslanici, SRS smatra da je ova vlada nastavila sa poreskom politikom koju je vodila prethodna vlada i prethodni ministar finansija. Predloženi zakoni su u stvari samo kozmetičke izmene postojećih zakonskih propisa i možda može da se kaže da služe za nečiju predizbornu kampanju.
Ne mogu da se složim ni sa tvrdnjom aktuelnog ministra finansija da ako jedan vid oporezivanja oslobađate poreza na promet, na drugom mestu da biste nadoknadili tu razliku morate da povećate porez na promet, pa je navodno to bilo da su se oni siromašniji slojevi stanovništva oslobađali poreza na promet, a da se za luksuznu robu porez na promet povećava.
Međutim, postoji još jedan način fiskalnog oslobađanja, a to je da se smanje i budžetski korisnici koji koriste ta sredstva. Već sam na Odboru za finasnije, kada je bila rasprava o budžetu Republike Srbije, tvrdio i danas tvrdim da je sadašnji budžet previše raskošan. Hteo bih da kažem gde će taj novac od ovih poreza ići, delom, a ne sve. Tako pored ministarstava koja troše veliku količinu novca imamo razne agencije i kancelarije.
Imate Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, koja treba ove godine da potroši 42.400.000 dinara, pa Kancelariju za saradnju sa medijima, a to je Vladina kancelarija, koja treba da potroši 20.680.000. Imate Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza – 27 miliona dinara. Ne znam zašto ti ljudi primaju platu, jer nam je uvoz četiri do pet puta veći od izvoza, a o stranim ulaganjima nema ni reči.
Dalje, Savet za borbu protiv korupcije – 318 miliona dinara, a još uvek tvrdim da je naša država, a pogotovo kada je u pitanju državna uprava, i te kako korumpirana i da se stepen korupcije nije smanjio, pa ne vidim razloga zašto bi ova gospoda dobila tih 318 miliona dinara.
A da ne pričam da je još uvek stavka u budžetu, a o tome se ne pita ministar finansija već Narodna skupština, da se izdvojilo i 13 miliona dinara za Komisiju za lustraciju i da nije ministar taj koji treba da odredi hoće li taj novac da se troši ili ne, to je već odredila Skupština. Ova stavka nije ni trebalo da bude u predlogu budžeta.
Imate Agenciju za unapređenje državne uprave, pandan Ministarstvu za državnu upravu koje treba da potroši 9.376.000 dinara.
Imate RTS – 3.200.000 dinara; Upravu za javna plaćanja – 1.007.000.000 dinara; Upravu za javne nabavke – 22.236.000 dinara; Agenciju za duvan koja se finansira iz budžeta sa 16.801.000 dinara, a smatram da im je zahvaljujući onim taksama za dobijanje dozvola za prodaju duvana taj iznos sasvim dovoljan. Postavlja se pitanje kolike su plate gospodi u toj agenciji. Imate Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave 5.746.000 dinara i imate Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Imate Agenciju za ruralni razvoj – 4.466.000; Agenciju za odnose sa dijasporom – 8.888.000 dinara; pa Republičku direkciju za robne rezerve – 531.210.000 dinara. Postavlja se pitanje na šta oni troše novac, jer setite se kako je bilo prošle godine kada je bila u pitanju cena žive stoke; Republička direkcija za robne rezerve i služi za to da kada dođe do poremećaja na tržištu, do pada nekog strateškog proizvoda, interveniše, da otkupi tržišne viškove i kada se pojavi manjak da ih plasira na tržište po većoj ceni i na taj način da se finansira. Zašto će oni da dobiju više od pola milijarde dinara?
Imate Agenciju za energetsku efikasnost – 7.509.000 dinara. Najbolje bi bilo da tu agenciju finansiraju Vuk Hamović i Vojin Lazarević, a ne Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije ...
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, molim vas.)
Pričam gde se troši novac od ovih poreza, i te kako smo u temi.
Uprava za zaštitu životne sredine – 558.840.000 dinara, a onda imate i Agenciju za zaštitu životne sredine – 13.718.000 dinara. Tako se troši novac iz budžeta, a to su razlozi zašto jedan vid oporezivanja ne može da bude oslobođen dok se drugi ne poveća. Zato je ovaj budžet previše raskošan.
Sada da se vratimo na zakone koje predlaže aktuelna Vlada. Kada je reč o akcizama, bilo je tu neke priče da se uglavnom oslobađa roba koja vrlo malo učestvuje u prihodima budžeta Republike Srbije, pa mi tako nije jasno zašto se povećava ovako enormno cena motornog benzina i dizel goriva i to, kako to predlagač kaže, za oko tri dinara.
Mogu da razumem kada je u pitanju cena benzina, ali ne mogu da razumem kada je u pitanju cena dizel goriva. Dizel gorivo se koristi za putničke automobile, uglavnom se koristi u industriji, u prometu roba i usluga i u poljoprivredi. Svako povećanje cena dizel goriva mora da se odrazi na povećanje cena robe široke potrošnje, što automatski dovodi do pada životnog standarda.
Kada su u pitanju cigarete, tu se u stvari pokazuje da predlagač ovih zakona ne oslobađa najsiromašnije slojeve stanovništva, nego da čak, naprotiv, te slojeve stanovništva još više fiskalno opterećuje. Za najjeftinije cigarete planira se povećanje akcize za preko 150%, dok za najskuplje cigarete povećanje akcize ide oko 60 do 70%.
Pogotovo iznenađuje član 17. i postavlja se pitanje zašto uopšte i raspravljamo o ovom zakonu i ovim povećanjima akciza, jer izmene i dopune Zakona o akcizama imali smo tačno pre godinu dana, čini mi se, gde je utvrđena indeksacija da se akcize povećavaju srazmerno rastu cena na malo po izveštajima Zavoda za statistiku. Postavlja se pitanje, da li već nisu ove akcize povećane, ali vam se čini da je inflacija veća, a to ne smete da priznate, pa ste rešili da kroz izmene i dopune Zakona o akcizama još više povećate akcize i oprihodujete budžet Republike Srbije.
Kada je u pitanju Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, demagogija je opet da se najsiromašniji slojevi stanovništva oslobađaju i da imaju olakšice samo zato što se, recimo, najmanje oporezuju vozila radne zapremine do 1.150 kubika. U taj rang se stavljaju i "Zastavina" i vozila zapadne proizvodnje koja su mnogo luksuznija nego domaća.
Takav je vid oporezivanja i klasifikacije vozila da li su luksuzna ili ne, na osnovu radne zapremine ili kubikaže, zastareo. Osiguravajuća društva koja moraju da vode računa o tome već su odavno prešla na procenu luksuza nekog vozila na osnovu snage koju to vozilo ima. To je mnogo realnije i mnogo preciznije određuje cenu vozila, a cena vozila je povezana sa luksuzom tako da onaj ko vozi stvarno skup automobil i plaća najveći porez.
U svakom slučaju, SRS je protiv ovakvog jednog vida oporezivanja, jer kada kupite automobil morate da platite porez na promet, kroz eksploataciju automobila plaćate porez na promet na motorni benzin, plaćate porez na promet za rezervne delove, plaćate putarine. Prilikom registracije plaćate različite takse za naknade puteva, za građevinsko zemljište i tako dalje. Znači, jednostavno, za jedan automobil koji je možda star 15 ili 20 godina država planira da uzme od njega i po 300, 400% više nego što je taj automobil vredeo kada je bio kupljen.
Kada su u pitanju mobilni telefoni, čini mi se da još uvek neki smatraju da je mobilni telefon luksuz. Kada je uvedena taksa na mobilni telefon, najjeftiniji mobilni telefon je koštao od 700 maraka pa naviše, a vrednost takse je bila negde oko 13 maraka. Znači, morali ste da plaćate tu taksu pet godina da biste postigli vrednost telefona.
Sa ovih 200 dinara povećavate na 300 i smatrate da je mobilni telefon luksuz, a jeftinije je sada kupiti mobilni telefon, bez obzira koja je kartica, postpejd ili pripejd, nego uvesti fiksni telefon kući. Nikako ne možemo da smatramo da je mobilni telefon nešto što treba dodatno da se oporezuje, jer se već ionako kroz eksploataciju mobilnog telefona plaća porez na promet usluga, a i prilikom kupovine plaća se porez na promet robe.
Samo još nešto, da se vratim na akcize. Navodno ove akcize na cigarete neće da utiču na porast sive ekonomije. Smatram da je to nemoguće, jer što god više povećavate neko fiskalno opterećenje, normalno je da se želja za nezakonitom zaradom povećava. To što gospodin ministar preti da će zatvoriti kioske i već ih zatvara, u principu je promašena priča, jer ti koji drže kioske i ti koji prodaju nelegalne cigarete moraju da prihvate takve uslove, jer nelegalnih cigareta ima na tržištu. Ako neće on, prihvatiće neko drugi, prodavaće, praviće mu konkurenciju i uništavaće ga. Borba protiv šverca cigareta se završava u magacinima kod distributera i kod uvoznika takve robe, a ne u maloprodaji, koja u principu i najmanju zaradu ima od svega toga.
Kada je u pitanju porez na finansijske transakcije, izmene i dopune tog poreza smo imali pre tačno godinu dana. Tada je bio aktuelan ministar Đelić. Mogu da kažem da je to porez koji najmanje učestvuje u oporezivanju uopšte i traži najveću administraciju od svih drugih poreza.
To je porez koji mora da se prijavljuje svakog meseca na posebnom obrascu koji je propisao ministar i da se evidentira svaki promet koji se načini u toku jednog radnog dana i sa takvom poreskom prijavom morate svakoga meseca da idete u poresku upravu. Svi ostali porezi, koji učestvuju 99 puta više nego ovaj porez u prihodima budžeta, prijavljuju se jednom u tri meseca na mnogo jednostavniji i lakši način.
SRS smatra da ovakav vid oporezivanja treba ukinuti, jer su prestali razlozi za postojanje jednog ovakvog poreza. Taj porez je nastao iz dve takse, od 0,15%. Prva je bila taksa za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom u iznosu od 0,15%. Druga taksa je bila za pripreme odbrane od moguće NATO agresije isto u iznosu od 0,15% i direktno je išla na tadašnji žiro račun Ministarstva odbrane. Kasnije, posle NATO agresije objedinjena je u jedinstvenu taksu od 0,30% i bila je namenjena za obnovu strukture posle NATO agresije.
Jedan takav namenski vid oporezivanja, mada je to tada bila taksa, ukida ministar Đelić, uvodi da je to neki porez i sliva jedan namenski porez u opštu kasu i troši prema svojoj slobodnoj volji, zahvaljujući svim onim zakonima koje je doneo, a koje vi ne menjate. Pošto po vama više ne treba ni da se obnavlja zemlja, niti nam preti neka NATO agresija, niti imamo spoljnji zid sankcija, jedan ovakav vid oporezivanja trebalo je ukinuti.
Priča gospodina ministra da ne može to da uradi, jer je ušao u prihodnu stranu budžeta, nije tačna, jer pre izglasavanja budžeta SRS je podnela predlog zakona o porezu na finansijske transakcije da se taj porez ukine.
Kasnije smo jedan deo tih sredstava kroz izmene i dopune tog zakona namenili da se obnovi Hilandar, u vrednosti od 700 miliona dinara, a ne bismo imali ništa protiv ni da ste taj porez upotrebili da se građanima i privrednim subjektima Srbije vrati novac koji su dali za privredni razvoj Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. u ime poslaničke grupe SRS i tražim da se deo koji se tiče plaćanja poreza na putnička i kombi vozila pravnih lica briše, a smatram da je stari način poreskih olakšica bio mnogo lakši.
Ovaj prvi deo je pogotovu bio interesantan, jer mi se čini da gospoda iz ekspertske grupe u Vladi Republike Srbije nemaju baš mnogo pojma o ovome što su sada uradili. Jer, po njima, svi učesnici u privrednom životu zemlje jesu samo isključivo pravna lica.
Međutim, zaboravili su da su i zanatlije fizička lica, da su vlasnici samostalnih trgovinskih radnji fizička lica. I koja je razlika u delatnostima koje obavljaju? Nikakva. Nema nikakvih ograničenja koliko će, recimo, neki vlasnik samostalne trgovinske radnje, u okviru svoje samostalne trgovinske radnje, da ima prodavnica, magacina, koliko će neki zanatlija da ima svojih pogona, u kojima će da ostvaruje svoje pravo na rad, koliko će neki ugostitelj da ima svojih ugostiteljskih objekata i slično.
Znači, nema nikakve razlike u vrsti delatnosti koju obavljaju fizička i pravna lica.
Jednim ovakvim predlogom zakona stavljaju se pravna lica već na samom početku svog poslovanja u jedan nepovoljan položaj, u odnosu na svoje kolege koji su vlasnici zanatskih i trgovinskih radnji.
Smatram da je ovo bio više nepromišljen potez Vlade, želeći da se u kampanji koja je već, da kažem, počela za predsedničke izbore dodvori biračima na jedan određen način i da kaže – eto, smanjili smo taj porez na automobile koji treba da platite prilikom registracije.
Međutim, da ne bi i pored tog smanjenja izbegli deficit u budžetu kroz jednu varku i kroz poreske olakšice građani su i dalje oštećeni.
Jer, prva poreska olakšica nastupa tek posle pet godina starosti putničkih i kombi vozila, pa sledeća od osam do deset godina, i poslednja preko 10 godina, dok su ranijim rešenjem za svaku godinu imali određenu poresku olakšicu.
Mogu da razumem predlagača kod ovog prvog dela, do pet godina, jer je ipak reč o novim automobilima, ali već kasnije ne mogu da razumem, jer smatram da godine uzimaju svoj danak od vlasnika automobila.
Nije mi još uvek jasno i zašto se insistiralo na ovome – fizička i pravna lica, u još jednom delu, jer se stvarno nadam da ne očekujete od vlasnika ili direktora pravnih lica da na poslovne sastanke, kada ostvaruju određeni posao, neki svoj poslovni interes u cilju nekog poslovanja, treba da putuju svojim kamionima ili autobusima. Budite sigurni, pošto sam u privredi, da znam i da preduzeća, bez obzira da li su društvena ili privatna, dele sudbinu naroda i da njima ništa nije lakše nego narodu.

 Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da su ovi zakonski predlozi uglavnom lepe želje članova Vlade Republike Srbije, a pogotovo kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu, gde nam gospodin ministar reče da je stari zakon bio loš i da izmene i dopune omogućavaju da i preduzetnici i poljoprivredni proizvođači mogu da koriste garancijski fond za podizanje kredita.
Samo ne znam zašto vam u te vaše namere iskreno ne verujem. Da li je možda razlog što je jednom carinskom politikom, koju je sprovodio Miroljub Labus dok je bio potpredsednik Savezne vlade, domaća poljoprivreda uništena ili možda zato što ste sredstva dali svekru Marije Rašete-Vukosavljević, kada ste zajedno bili u Vladi sa Demokratskom strankom. Tako da smatram da će Vlada Republike Srbije i Republika Srbija ovakvim jednim zakonom omogućiti da sredstva iz garancijskog fonda koriste oni koji su miljenici vlasti, da će krediti biti selektivni, odnosno garancije za podizanje kredita, i da će najčešće biti podložni zloupotrebama i neće namenski biti korišćeni.
Kada je u pitanju Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj bilo je nekih reči oko toga i gospodin ministar reče da obaveze iz ovog zajma treba da se isplate do 31. avgusta 2007. godine, da će iz budžeta Republike Srbije ta sredstva da budu obezbeđena.
Samo se postavlja pitanje da li je to možda moglo i brže, jer i dan-danas smatramo da je budžet Republike Srbije previše raskošan.
A da je taj stav potpuno ispravan, imaćemo u toku ove sednice i Zakon o porezu na finansijske transakcije, koji se ukida od 31. decembra 2004. godine. Znači, moći će Vlada Republike Srbije i budžet bez ovog zakona, ali će ove godine potrošiti dobiti po osnovu tog poreza preko četiri milijarde dinara.
Taj porez je ranije bio namenski i Srpska radikalna stranka je htela i dala predlog pre mesec dana da taj porez i dalje ostane namenski i da se sredstva iz tog poreza daju Srpskoj pravoslavnoj crkvi za obnovu Hilandara. To je oko 700 miliona dinara, ali ne bismo imali ništa protiv i da ste napisali drugi predlog zakona o porezu na finansijske transakcije, pa da ste uz Hilandar stavili da se sredstva iz tog poreza koriste za vraćanje duga građanima Srbije.
Sredstva koja taj porez obezbeđuje su sasvim dovoljna da do 31. decembra 2004. godine svim građanima i svim pravnim i drugim licima koja su dala sredstva u Fond za privredni razvoj Srbije budu vraćena do poslednjeg dinara.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o platnom prometu moram da kažem šta je prethodilo tom zakonu. Prvo što je prethodilo jeste obećanje tadašnjeg guvernera, a sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, da će prelaskom platnog prometa iz tadašnjeg ZOP-a u poslovne banke imati višestruke pozitivne efekte, pa je rekao na prvom mestu jeftiniji platni promet, o tome ćemo kasnije.
Na drugom mestu je rekao da će povećati likvidnost banaka koje učestvuju u platnom prometu, jer će sredstva po viđenju, odnosno po depozitu na kraju radnog dana ostajati bankama za trgovinu hartijama od vrednosti.
I, što je normalno, ko obavlja platni promet imao bi određena sredstva da za onu administraciju u poslovnim bankama, koja već postoji, pa čak i novu koju bi zaposlili, obezbede siguran prihod i zaradu. Pre nego što se prešlo na primenu tog zakona tadašnji guverner, a sada ministar finansija, počinje da gasi velike domaće srpske banke u vlasništvu društvenog kapitala, sa jedne strane.
S druge strane, u postupku likvidacije, ekspoziture koje su te banke posedovale uglavnom prelaze u ruke Komercijalne banke, a samim prelaskom platnog prometa u poslovne banke oslobađa se veliki poslovni prostor, koji su koristile tadašnje filijale za obračun i plaćanje, i tu, tada, ulazi Nacionalna štedionica, koja je u tom trenutku u većinskom vlasištvu države, da bi na kraju, na volšeban način, prešla u većinsko privatno vlasništvo.
Tako, tu ima previše slučajnosti, pa se postavlja pitanje – ko je sve iz G17 akcionar u Nacionalnoj štedionici i u Komercijalnoj banci. Da stvar bude još gora, platni promet umesto da bude još jeftiniji, kako je to datadašnji guverner obećao, uvećava se četiri ili pet puta, i to baš tim bankama kao što je Nacionalna štedionica, Komercijalna banka, i verujemo da je ovakav zakon, u stvari i bio posledica njihovih težnji i omogućio im ekstrazarade, a privredu još više opteretio.
Tako su sada troškovi platnog prometa, sa tadašnjih 0,2%, skočili od 0,8% pa naviše, znači četiri pa i više puta, a da ne pričamo da je i tada, a i sada mislim da je tako, još uvek NBS za pružanje servisa poslovnim bankama naplaćuje onu staru stopu od 0,2% za svaki platni promet koji bilo koja poslovna banka ili privredni subjekt ostvare. Na taj način NBS dobija negde oko četiri milijarde dinara i još uvek ne znamo gde se taj novac koristi i koja mu je namena.
Sada mi je jasna vaša želja od pre mesec i nešto više dana, kada ste onako, a pogotovo je na tome insistirao G17, u nekoj panici jednostavno želeli da smenite tadašnjeg guvernera i da ponovo na čelo NBS dođe čovek koji je od poverenja za G17.
Samo, u svemu tome ništa vam neće pomoći, jer posle pobede Tomislava Nikolića, 13. juna, ništa ne može da vas spase.

Moja kartica je tamo, a sada što ne valja elektronski sistem, nisam kriv.

Želim da skrenem pažnju, vama zakoni gospodo iz G17 ne trebaju, trebaju da biste povećali svoju moć. Recimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu, pa u članu 15. stav 2. posle reči "Vlada" dodaje se zapeta i reči "na predlog ministra nadležnog za poslove finansija". Ko je taj ministar? Gospodin Dinkić.

Da vidimo, član 19. stav 2. reč "privrede" zamenjuje se rečju "finansije". Znači, otima se pravo Draganu Maršićaninu koji je sada ministar privrede i daje se pravo ministru finansija. Član 12, u članu 20. stav 1. i 2. reč "privrede" zamenjuje se rečju "finansija".

Znači, vi ovakvim svojim zakonskim propisima i predlozima zakona povećavate svoju moć i vi ste ti koji ste rukovodili svim privrednim i ekonomskim tokovima u zemlji. Kada je taj kredit odobren Mariji Rašeti-Vukosavljević bili ste u Vladi sa DS-om, samo tada niste bili politička stranka, nego ste bili Institut G17. Meni to dođe potpuno isto.

Možda ništa ne znamo, ali znam da je sadašnji ministar bio i tada ministar zdravlja i tada je bio u Vladi Republike Srbije, a sada je član G17 plus, a onda je bio član Instituta G17, pa zar to nije potpuno isto. Nećemo da pričamo o Saveznoj vladi i saveznim institucijama, pričam vam o republičkoj.
Vaš ministar je sedeo u tom trenutku kada i Marija Rašeta-Vukosavljević i nemate potrebe više oko toga da nam se pravdate, znamo sve.

Dame i gospodo poslanici, svojim amandmanom tražio sam da se u članu 6. novi stav 4. briše. Koliko je to važno sada ću da vam obrazložim. Stav koji prethodi stavu za koji sam tražio da se briše glasi: "Ukupan nominalni iznos garancije i supergarancije iz stava 1. ovog člana, koje se izdaju na zahtev banke i druge finansijske organizacije prema pojedinačnoj banci, može biti najviše do 20% iznosa kapitala Fonda, a prema pojedinačnom privrednom subjektu najviše do 5% iznosa kapitala Fonda". To su ograničenja koja zakon predviđa za pojedine banke ili pojedine korisnike fonda.
Međutim, stav koji sam tražio da se briše glasi doslovce ovako: "Vlada Republike Srbije može, na obrazložen zahtev Fonda, povećati obim izdavanja garancije i supergarancije iz stava 2. ovog člana, za određeni vremenski period".
Čini mi se da je ovaj član suvišan ili neko želi da apsolutno u ime fonda i Vlade Republike Srbije raspolaže sredstvima iz ovog fonda, jer predlagač ovim stavom traži da Skupština donese zakon, a onda da predlagaču damo mogućnost kada će sam, po svojoj volji i na koje vreme, da suspenduje odredbe zakona.
Da bi to još više dovelo u sumnju zakonitost rada tog fonda vidi se u sledećim članovima izmena ovog zakona, u delu da je ministar finansija nadležan, odnosno predlaže Vladi Republike Srbije članove upravnog odbora fonda i isto tako predlaže direktora fonda, što znači da apsolutnu kontrolu nad fondom nema Vlada, već ministar finansija, koji predlaže Vladi samo da prihvati njegov predlog.
Isto tako, po nalogu ministra finansija fond može da traži od Vlade da bilo koja banka menja ukupne iznose novčanih sredstava za bilo kog korisnika, a znajući prošlost svega ovoga što se dešavalo, meni ovo ne liči ni na šta drugo osim na nove anketne odbore i nove anketne komisije.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je jedan ovakav predlog zakona dosta ishitren, brz i da je možda proizvod nečijih lepih želja, ali da je u principu teško primenljiv. Mi smo pokušali amandmanima da popravimo ovaj zakon i da ga privedemo koliko je to moguće ovoj nameni.
Podneo sam amandman na član 8. odnosno precizirao sam taj deo koji se tiče da li je to funkcioner ili javni funkcioner, koji je moj kolega Goran Cvetanović lepo obrazložio. Međutim, u članu 8. tražio sam da se doda još jedan stav, a reč je o članu koji propisuje obaveze javnog funkcionera u vezi njegovih upravljačkih prava, što se odnosi na nas poslanike najviše, odnosno na lica koja su izabrana od strane građana, znači, narodni poslanici, poslanici i odbornici imaju pravo po Predogu ovog zakona da zadrže upravljačka prava koja su već stekli.
Međutim, sam Predlog zakona nije ih obavezao i šta treba da imaju kao obavezu, osim u onom delu, a mislim da je to član 10, gde su njihova prava izjednačena sa ostalim pravima javnih funkcionera.
Ovim amandmanom sam tražio da se doda novi stav koji glasi: "Ako privredni subjekt u kome javni funkcioner ima upravljačka prava učestvuje na javnom nadmetanju ili na bilo koji drugi način stupa u poslovni odnos sa organima ili organizacijama Republike, AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sa javnim preduzećima u kojima Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave ima više od 25% upravljačkog prava, o takvom poslovnom potezu javni funkcioner je dužan da odmah obavesti Odbor", bez obzira da li je to republički, odbor AP ili lokalne samouprave.
Na jedan ovakav način izbegli bismo moguće zloupotrebe i narodnih poslanika, odnosno lica koja biraju građani kada posluju njihovim upravljačkim pravima prema pravnim i drugim subjektima koji su u manjem ili većinskom delu u vlasništvu Republike, odnosno AP, odnosno organizacije lokalne samouprave.
Pošto još uvek nismo dobili mišljenja ni nadležnih odbora, ni Vlade Republike Srbije koja je predlagač ovog zakona, jednostavno ne znam kome da se obratim da ovaj amandman prihvati, jer verujem da ministar kao ovlašćen predstavnik predlagača nema takvo ovlašćenje bez mišljenja Vlade.

Dame i gospodo poslanici, čudi me da, prvo u izveštaju koji je postojao u ovom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, predsedavajući nije zadužio Odbor za finansije, koji je i te kako nadležan da o ovom predlogu raspravlja, jer po tom članu 51. koji se menja, "naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije", tako da je bilo sasvim razumljivo da o tome raspravlja i Odbor za finansije. Tek u stavu 2. koji se sada menja, dotiče se ovog dela da 50% ostaje sudijama, predlagač je hteo da ovo podeli, da se ta taksa od 50% podeli i zaposlenima u pravosuđu.
Imajući neka svoja iskustva, sudovi koji najviše naplaćuju takse su trgovinski sudovi. Obično kada ide predlog o izvršenju ili prinudnoj naplati u onom pretpostupku koji još uvek ne dovodi do parnice, tužilac mora da plati sudsku taksu. Često se dešava da tužilac nema u tom trenutku dovoljno novca, podnese predlog za rešenje o izvršenju i naknadno plati tu sudsku taksu i o tome poseduje odgovarajuću dokumentaciju sa pozivom na broj na koga se odnosi taj predmet.
Dosadašnja praksa je bila da predmetni sudija koji uzima taj predmet ne vidi odmah priznanicu o uplaćenoj sudskoj taksi, donosi rešenje o prinudnoj naplati sudske takse i pušta na račun tužiocu, pre nego što pokrene bilo kakav postupak kojim tužilac treba da ostvari neko svoje pravo.
Kada se tužilac pojavi sa odgovarajućom dokumentacijom i pokaže da je platio sudsku taksu po tom predmetu, predmetni sudija mu kaže - izvinite gospodine, napišite zahtev za povraćaj više uplaćene takse i na taj zahtev platite novu sudsku taksu.
Nemam ništa protiv da deo novca od sudskih taksa ide osoblju, ali to osoblje je i računovodstvo. Čemu služi računovodstvo u sudovima? Zašto predmetne sudije koje postupaju po nekom predmetu nemaju izveštaj iz računovodstva koji je tužilac, tuženik, bilo ko u sudskom sporu uplatio taksu, već se to ostavlja sudijama da sami određuju, po svojim kriterijumima, bez potpune dokumentacije i onda dolazimo do ovakvih i sličnih situacija.
Ako već hoćete da poboljšate i naplatu sudske takse i ekspeditivnost vaših sudova, zašto se taksa ne plaća po okončanju sudskog spora? Valjda bi sudija bio zainteresovan da kvalitetno i brzo vodi sudski spor. Ovako smo sad u situaciji da neko ko dobije pravosnažno rešenje za naplatu nekih svojih potraživanja, mora da plati novu taksu na zahtev o izvršenju i prinudnoj naplati. Onda tako u krug, tako da čovek koji želi preko suda da ostvari neko svoje pravo, uhvati se za glavu i odustane od bilo kakvog tuženja, jer, jednostavno, će ga izložiti sve većim troškovima, a da ne pričam o tome da i pravni zastupnici, odnosno punomoćnici, jer mnoge firme nemaju pravnike koji bi ih zastupali pred sudovima, već uzimaju advokate, naplaćuju neke svoje provizije, neke svoje dažbine i onda u krug. Tako da sud, u principu, pogotovo trgovinski sudovi gube smisao.
Učesnici u privrednom životu zemlje ne mogu ili teško ostvaruju svoja prava pred trgovinskim sudovima, tako da će nam oni ostati samo za stečaj pravnih subjekata, pod uslovom da i za to neko plati taksu.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko od mojih kolega reče ovde da svako ko učestvuje u politici treba da dobije priliku da formira vladu.
Čini mi se da ovde nije prilika da neko formira vladu, nego neko dobija ponovo šansu posle izuzetno kratkog vremenskog perioda, od svega nekoliko meseci, da ponovo učestvuje u vlasti i sprovodi vlast. To je jedan od tih problema sa kojima će ova vlada da se, be obzira na predizborno obećanje, suoči.
Saslušao sam pažljivo ekspoze mandatara za sastav vlade i hteo bih jedan deo njegovog ekspozea da vam pročitam, koji se odnosi na to kako se stara vlada ponašala i kako će nova. To otprilike ili tačno glasi ovako: "Pravna država podrazumeva odlučno odbacivanje i prevazilaženje pravnog volontarizma i samovolje, kao i obračun sa kvazireformskim, a zapravo revolucionarnim shvatanjem da cilj opravdava sredstvo, i da su pravo i vladavina prava prepreke i smetnje reformama, a ne nužan okvir i plodan podsticaj u kojem se reforme moraju odvijati".
To reče Vojislav Koštunica. Posle 5. oktobra Vojislav Koštunica je postavljen na mesto predsednika SRJ, položio je zakletvu i prva stvar koju je uradio jeste da prekrši Savezni ustav. Prekršio je Savezni ustav tako što je zatražio da SRJ bude primljena u Ujedinjene nacije kao nova članica. Time se odrekao pravnog kontinuiteta svih ranijih Jugoslavija i dao pravni osnov da nas tuže za ratnu štetu i Hrvatska, i Bosna i Hercegovina. Te se u svakom slučaju može reći da je Vojislav Koštunica sam sebe demantovao i da cilj opravdava sredstvo.
Kršenje Ustava Vojislava Koštunice svodi se i na Beogradski sporazum i na Ustavnu povelju, jer i jednim i drugim na jedan neustavan način suspendovan je Ustav SRJ. Zato što je to bila nečija volja.
Da ne pričam o tome da na Beogradski sporazum, opet je došlo do kršenja Ustava, nema potpisa predsednika Republike Srbije, koji je jedini ovlašćen da predstavlja Republiku Srbiju. To nije ni premijer, ni predsednik SRJ, već isključivo predsednik Republike Srbije, koga smo imali, pa kakav je da je. Znači, opet cilj opravdava sredstvo.
Kada je u pitanju Hag, gde opet cilj opravdava sredstvo, ništa vam ne verujem, pogotovo kada je u pitanju izručenje naših državljana toj instituciji ili nazovisudu. DSS je baš jedan od inicijatora Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Navodno to mora da se uredi da ne bi Čeda, Mihajlović i Batić morali da otimaju ljude iz zatvora, nego da ih po zakonu hapse i na taj način ne snose krivičnu odgovornost za ono što su činili.
Dalje, ova skupština je prilikom predlaganja dnevnog reda odbacila i predlog SRS da se Zakon o promeni Ustava, koji je usvojila prethodna Skupština, stavi van snage i to opet i isključivo voljom većine koju sačinjava DSS. Ne očekujemo valjda od ovih drugih koji su doneli taj zakon, da ga stavljaju van snage. I republički Ustavni sud je ocenio taj zakon kao neustavan. Kako sada misli gospodin madatar da nas ubedi da hoće da se pridržava Ustava i zakona.
Kada su u pitanju Kosovo i Metohija, da vas podsetim da je i Vojislav Koštunica, iz jedne oligarhije domaćih političara, pozivao Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Na taj način je dao legitimitet jednoj paradržavnoj skupštini da odlučuje i raspravlja šta će biti sa teritorijom Republike Srbije, a poslanici – Srbi koji su tamo, služe da glasaju protiv da daju legalnost ili da idu oklopnim transporterima na sahrane ubijenim Srbima.
Isto tako je Vojislav Koštunica prekršio i Ustav i zakon kada je potpisao aboliciju za Fjoru Brovinu. Isto tako nije, a bio je obavezan da se stara o očuvanja saveznog ustava i saveznog zakona, nije sprečio, a mogao je, da bude pušteno 2.500 albanskih terorista iz zatvora u Srbiji.
Da vas podsetim, i uvek ću o tome da pričam za ovom govornicom i uvek vas malo da podsećam, jer imate i deo moralne odgovornosti za to, da je jedan od tih terorista izjavio da je silovao devetogodišnju devojčicu i njenu majku samo zato što su Srpkinje, a potom su spaljene u prvom krematorijumu posle Drugog svetskog rata. U tome ste učestvovali, gospodo. Uvek ćete makar malo moralno da snosite tu odgovornost.
(Predsedavajući: Molim vas za malo pristojnosti prema poslanicima.)
Dalje, bilo je ovde reči i oko toga ko je glasao za Zakon o radu, a ko je glasao za Zakon o privatizaciji i da je samo Zakon o radu kriv za novih pola miliona nezaposlenih.
Mislim da su i jedan i drugi zakon podjednako odgovorni za to, s tim da je DSS glasala za Zakon o privatizaciji, a da je vaš koalicioni partner Miroljub Labus za Zakon o radu izjavio, pošto ste pokretali to pitanje krađe, da nije važno kako je zakon izglasan i donet, već je važno da je reformski i da je izglasan. Sada vas pitam kako mislite i koga mislite da okrivljujete u daljem radu za sve one probleme i posledice koje ćete da imate sa takvim koalicionim partnerima.
Pošto nemam vremena, o vašem ekspozeo bih mogao prilično dugo da pričam, samo bih još hteo da kažem da je gospodin Vojislav Koštunica socijalni program postavio na poslednje ili pretposlednje mesto. Tu je negde oko sporta. Svi se slažemo da je većina domaćeg stanovništva na ivici bede, da je trenutna cena hleba 27 dinara, da će cena biti i preko 50 dinara zato što nema pšenice, da je hleb jedna od osnovnih životnih namirnica siromašnijim slojevima stanovništva. Postavljam pitanje: da li ova nova vlada razmišlja o tome da napravi subvencije, odnosno da smanji cenu hleba takvim slojevima stanovništva?
Na kraju, pošto je ova vlada napravljena i protiv volje većine građana Republike Srbije i zato što ste, gospodo iz DSS-a, u lošem društvu, siguran sam da neće dugog veka biti i da neće imati dobre rezultate. Smatram da bi neki od vas, pogotovo ovi što sada dobacuju, kada se to desi, trebalo da prestanu da se bave politikom.

Dame i gospodo poslanici, nema nekog posebnog mišljenja da se izdvaja kada neko od predloženih funkcionera podnese ostavku ili odustane od nekakve kandidature.
Međutim, ovde je sada jedna situacija u kojoj se nalazi ova skupština, koja je izazvana žurbom da se nekakav posao što pre obavi i u čitavom svom radu ova sednica je bila zasuta nekakvim improvizacijama da se što pre smeni sadašnji guverner Kori Udovički, a postavi neko drugi na njeno mesto.
Isto je sa Savetom guvernera. Prvo smo dobili saziv za sednicu ove skupštine, o tome sam već pričao na jučerašnjem zasedanju, sa datumom od 14. februara, onda je Odbor za finansije 17. februara doneo nekakvu odluku koja treba da bude u dnevnom redu saziva od 14. februara, da bi juče dobili obaveštenje od gospodina Cvjetićanina da odustaje od kandidature na funkciju člana Saveta Narodne banke Srbije.
Na sednici Odbora, koji je i predlagač ove tačke dnevnog reda, nismo bili u mogućnosti da tumačimo Poslovnik o radu Narodne skupštine, za to postoje drugi odbori, ali sam izdvojio mišljenje da ipak obavestim Skupštinu Republike Srbije kakve su posledice jedne ovakve odluke i ostavke i nekakve, da nazovem, konstatacije Odbora za finansije, odnosno predlagača za ovu tačku dnevnog reda, da je neko podneo ostavku.
Odbor je doneo odluku o članovima Saveta i guverneru Narodne banke Srbije i tu odluku je predložio Narodnoj skupštini na usvajanje.
Ostavkom gospodina Cvjetićanina prestaje da postoji odluka Odbora za finansije. Ako prestaje da postoji odluka, prestaje da postoji i dnevni red koji je predložen u ovom sazivu Narodne skupštine, odnosno uz ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, tako da mi nije jasno zašto, a pogotovu ekspertska grupa, kako sebe ovde predstavljaju, istrajava u nekoj svojoj nameri da što pre postavi svog čoveka za guvernera Narodne banke Srbije, istovremeno se pozivajući da na to ima puno moralno pravo zato što je prilikom izbora Kori Udovički bilo krađe u Skupštini Republike Srbije, a kao što sada ovo može da se tumači u ovom trenutku?
Isto kao jedna odluka koju donosi teror većine, koja nije u skladu ni sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ni sa Zakonom i samim tim, svi oni koji istrajavaju na ovoj odluci potpuno su izjednačeni sa onima koje optužujete da su vas pokrali prilikom glasanja za guvernera Narodne banke Srbije.
U prinicpu, u DSS-u, Novoj Srbiji i G17 vidim reciklirani DOS, koji se nije odrekao manira koji su na isti ili na sličan način bili prisutni u čitavom sazivu prošle Skupštine.
Mislim da je vreme da se sa takvom politikom konačno prekine, jer je već u narodu ostala poznata sasvim jedna izreka da je – DOS najgori.

Dame i gospodo, čitav jedan radni dan slušam ovde u Skupštini o nekakvim krađama, falsifikatima i zloupotrebama. U sazivu za održavanje ove sednice  druga tačka dnevnog reda je – Predlozi odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije i predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije, koje je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije. Taj saziv su potpisali poslanici DSS-a, G17 plus i SPO – Nova Srbija. Odluka Odbora za finansije donesena je juče, 17. februara, a saziv za Skupštinu je predat pisarnici Skupštine Srbije 14. februara, bez odluke Odbora za finansije.
Sad pitam ovde vas, koji se zalažete za pravdu, za istinu, šta ovo treba da znači? Da li ovo treba da znači da su poslanici DSS-a i G17 plus i SPO – Nove Srbije potpisali falsifikat, jer Odbor za finansije nije doneo nikakvu odluku do jučerašnjeg dana? I, sa ovakvim sazivom vi ste prejudicirali odluku Odbora za finansije, jer ti vrli pravnici koji sada nama ovde pričaju o pravu, pokazuju nam svojim delima kako ne treba da se radi. Šta ako Odbor za finansije nije doneo tu odluku? Šta ako nije imao kvorum za rad? Šta ako nije prihvatio taj vaš saziv?
Predložili ste da se Skupština sastane i stavili na dnevni red tačku koja postoji samo u vazduhu. To su ti problemi i zato sam ja izdvojio mišljenje na Odboru za finansije Narodne skupštine Republike Srbije.