Ja bih po amandmanu.
Problem odnosno razlozi za donošenje ovog zakona jesu vezani za jednom željom bankarskog sektora za stvaranjem određenog ekstra profita.
Naime, dinar kao sredstvo plaćanja u Republici Srbiji računa se prema drugim valutama, prvo u evru, pa onda kurs dinara koji je prema evru ravna se prema drugim valutama, kao što je dolar, kao što je engleska funta, kao što je, između ostalih, i švajcarski franak.
Zašto donosimo ovaj zakon? Zato što je nebrigom tadašnjeg režima, bivšeg režima koji šeta po ulicama, vrši nasilje, napada žene, umesto da pre, još kad je problem nastao, reaguju na pravi način, oni su o svemu tome ćutali. I da je tako, vidi se po tome da nije u pitanju bila samo devizna klauzula ta koja je sporna, da li građanin treba da prihvati i devizni rizik između evra i švajcarskog franka, nego je sporno i to kakve su to menjačke poslove banke prilikom zaključenja tih ugovora vršile? Potpuno fiktivne. Isplaćivano je u dinarima, vraćalo se u dinarima, ali se isplaćivalo građanima po nižem kursu a vraćali su po višem kursu. Na taj način je stvaran ekstra profit, plus kursne razlike zbog gubitaka koje su građani imali između evra i švajcarskog franka.
To je jedan od razloga, i to ćutanje države, koja na prvom mestu treba da brine o svojim građanima, naravno, i o finansijskom sektoru i o bankama, ja mogu samo da vidim motivom da su oni imali određene poslove sa bankama.
Ja bih voleo, evo i predlagača amandmana pitam, kako to da nateramo vojvodu od „Meridijan“ banke Božidara Đelića da vrati građanima barem 10 miliona evra koje je dobio od „Meridijan“ banke dok je ćutao kao nosilac vlasti i dok su se ovi u bankarskom sektoru raznim špekulantskim radnjama bogatili. To je problem države. Država je ta koja to treba da reši. Odsustvo države i reagovanje na pravi način jeste da su ti građani bili prepušteni sami sebi.
Ja bih najviše voleo, da je to moguće, da donesemo zakon koji će retroaktivno da bude primenjiv. Može Narodna skupština i to da uradi, slažem se, 126 poslanika i nema problema, donećemo zakon, ali, pitam – šta posle? Da li će nas finansijski sektor zbog gubitaka koje ima tužiti pred međunarodnim sudovima? Hoće. Mislite da će da nam oprosti novac? Neće. Da li je veliki izgled njihov da u nekom sporu dobiju Republiku Srbiju? Jeste.
Jednim ovakvim zakonom mi u stvari pokušavamo da napravimo rezultat kojima će građanima da budu ublažene posledice skoka švajcarskog franka, s jedne strane, a s druge strane da zadržimo stabilnim finansijski sektor, koji je potreban republici i tim istim građanima i toj istoj privredi na koju se stalno pozivamo, pa i Republici Srbiji. Potreban je, nema razvoja bez bankarskog ili finansijskog sektora. Evo, ja bih voleo da mi kažete državu kojoj je to pošlo za rukom, čisto da čujem kao primer. Ja ne znam, zaista. Možda grešim, možda nisam u pravu. Najlakše je reći – raspalite po bankama. Nije to tako jednostavno.
Kao rezultat dogovora između udruženja građana pogođenih kursnim razlikama švajcarskog franka i evra i banaka koje su plasirale takve kredite u želji da zarade što više, imamo jedan ovakav zakon i na taj način izbegavamo, barem kada su u pitanju banke, međunarodnu arbitražu i sporove.
Da li će svih 100 miliona evra da bude potrošeno na ublažavanje tih posledica, to još uvek ne znamo, to ćemo saznati kad zakon uđe u primenu, za nekih dva i po meseca, jer verujem da će veliki broj građana nastaviti neke sporove koje su započeli pred sudovima. To je za sada nekih 10-ak procenata. I što je najvažnije, ovaj zakon ne sprečava građane da ostvare sudsku zaštitu. Isto tako, ovaj zakon ne sprečava banke da zatraže sudsku zaštitu, samo pred nekim drugim sudovima. Ali, imamo opravdanje, čak i ako to urade, da je to bio rezultat dogovora između banaka, Narodne banke Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i taj dogovor je dat nama poslanicima.
Ja bih najviše voleo kad bismo mogli da donesemo zakon kojima bi vojvode od „Meridijan“ banke Božidar Đelić i svi njegovi ortaci mogli da vrate građanima sve ono što im je oduzeto. Ali, kad pogledam i Zakon o deviznom poslovanju iz 2011. godine, pa i zakone su donosili da ne bi odgovarali krivično, materijalno, tako da je jako teško da sve nepravde ispravimo jednim ovakvim zakonom.
U svakom slučaju, za mnoge će ovaj zakon biti olakšanje, za neke neki vid pobede i zato treba ovakav zakon usvojiti u Narodnoj skupštini.
Ovaj zakon je rezultat jednog odgovornog ponašanja i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, zato što otklanja veliki rizik koji je pretio državi, Republici Srbiji, ako ovaj problem ne bude bio rešen, ali isto tako pruža i neku pravnu sigurnost i svim budućim investitorima i finansijskom sektoru u Republici Srbiji.