Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije baš sve to tako kako to želi da se predstavi.
Prvo, građani koji su podigli kredite u švajcarskom franku i građani koji su podigli kredite u evrima neće vratiti isti iznos kredita. Vratiće i dalje više oni koji su podigli kredite u švajcarskom franku, i pored ovog zakona. Tako da nema potrebe da pravimo nezadovoljstvo kod drugih građana. Znači, vratiće i dalje više ovi koji su podigli kredit u švajcarskim francima, i pored primene ovog zakona. Znači, to je prva stvar da raščistimo.
Bilo je ovde zanimljivih diskusija da treba da se ukine devizna klauzula. Ja se ne slažem sa deviznom klauzulom. Da li ona treba da se primenjuje ili ne, takođe mislim da ne treba, ali neka Narodna banka ranije je zauzela stav da je to zakonito. Zbog toga što je to neka ta neka Narodna banka zauzela stav da je to tada bilo zakonito, setite se koje i kakve su sve finansijske i špekulativne malverzacije između Narodne banke i određenih kartela koje je predvodio Mišković itd, pa smo stalno imali slabljenje nacionalne valute, gde je opet jedan deo ekstraprofita završavao u privatnim džepovima, na primer kod vojvode od Meridijan banke Božidara Đelića, bivšeg ministra iz bivšeg režima, iz Demokratske stranke. Znači, jedan deo profita je kod njega završavao, a drugi kod nekih drugih, prodavane su devizne rezerve.
Sada da pogledamo šta bi se desilo ako bismo rekli devizna klauzula je nezakonita i ništava. To kažemo i mislimo da smo rešili problem svih, mislimo da smo rešili probleme i građana i privrede u jednom trenutku. To jako lepo zvuči, samo moram nekoga da pitam - a čiji je novac koji se nalazi u depozitima kod banaka, da li samo investitora tih banaka i vlasnika ili se nalazi i novac naših građana ili se nalazi i novac naše privrede i da li za uloge do 50.000 evra garantuje država? Garantuje država za uloge do 50.000 evra, da odmah raščistimo.
Znači, kad bismo tako olako stavljali nešto van snage, pa još stavljali pod udar nekog novog zakona. Postavljam pitanje – a, ko će onda da nadoknadi štetu građanima i privredi zato što su im banke kod kojih primaju platu bankrotirale? Više ne mogu da im isplate njihovu ušteđevinu, više ne mogu da im isplate ni deviznu štednju. Ko će to da plati? Pa, država. Opet, ko puni taj budžet? Pa, ti isti građani.
Nemojte tako lako da šaljete političke poruke. To je samo jedna mala, da kažem simulacija, kako izgleda kad hoćete preko noći, bez sagledavanja svih posledica, nešto da uradite. Ovaj zakon je odmerio i sve pozitivno i sve negativno. Da li rešava sve probleme? Naravno da ne može. Da li će da otkloni sve posledice? Ni to ne može, ali će da ih ublaži.
Još nešto, nije tačno da je predsednik Republike otišao kod građana, kad je bio najavljen stav Vrhovnog Kasacionog suda. Nije ni najavio, otišao je kod građana da razgovara sa njima, autoritet predsednika je bio dovoljan da konačno Vrhovni Kasacioni sud zauzme jedan stav. Vrhovni sud je doneo stav, nije doneo odluku.
Znači, sad možemo da nagađamo, a možda je taj Vrhovni Kasacioni sud doneo stav baš zato što je autoritet predsednika bio takav da razgovara sa građanima koji su bili ispred tog istog suda.
(Vjerica Radeta: Šta bre pričaš Arsiću?)
Nemojte, pa nemojte, da gubite živce. Pa, nije išao predsednik u Vrhovni Kasacioni sud, išao je kod građana koji su štrajkovali glađu ispred Vrhovnog Kasacionog suda. Šta vam to smeta toliko?
(Vjerica Radeta: Kome smeta?)
I zatražio da Vrhovni Kasacioni sud da svoj stav po tom pitanju, pa jel to neki problem? Nije rekao odredio ovako, ili odreo ovako, rekao je dajte bilo kako, ali dajte već jednom.
E, sad to što recimo, za vreme drugih vlasti nije ni bilo interesovanja predsednika Republike kako mu žive građani, kao što to je ranije radio Boris Tadić, to je drugi deo priče. Zato je on bivši režim. Ali, ja bih voleo da neko konačno da neki model rešenja predloži, bilo šta, da se manemo populističke priče, treba sve to poništiti, prebaciti u dinare, itd, i uvek se postavlja pitanje ko će da plati štetu. Neko kaže banke. Banke su davale, po tada važećim zakonima, znači, država mora da ih obešteti. Jedino je manja opasnost ako sudovi u pojedinačnim sudskim postupcima osporavaju ugovore koje su banke zaključile sa klijentima, ali to su postupci koje mora neko da povede, pa ne može država da tuži banke, mora klijent. Uz sve probleme i neizvesnosti koje mu taj spor donosi to mora da mu kažete, koliko mu je garantovan uspeh, ne može niko, može samo da kaže veće šanse imate za uspeh ili manje, ali da mu garantujete ne možete.
Sve su to problemi. Da ne dovedemo u pitanje ni finansijski sektor, upravo sam rekao - hajde, investitori će da izgube novac, a šta ćemo sa novcem koji pripada našim građanima u tim istim bankama. Pa, jer smo morali zbog neodgovornog rukovodstva, koje je imao bivši režim, taj vojvoda od Meridijan banke, pa Bojan Pajtić, i svi ostali oko „Agrobanke“ 400 miliona evra država je morala da plati dugove te banke, pa smo imali oko „Razvojne banke Vojvodine“ 600 miliona evra, milijardu evra su pokrali mangupi preko banaka, ali zato što su te banke imale dozvolu za rad Republike Srbije, odnosno Narodne banke. Država je morala da garantuje za uloge i da obešteti uloge, pa ćemo mi sada da pričamo ovako, onako. Ne, mi ćemo da donesemo svi ugovori sa deviznom klauzulom su ništavni, baš nas briga šta je sa bankama, a kao posledicu imaćemo građane koji će da izgube novac koji su deponovali kod tih banaka, pa će država da im plati. Hajde, malo da postavimo stvari kako treba.
Znači, završite poslovice do kraja, ne govorite sve, ali kažite bar sve. Ne do pola. Znači, ne do pola. Znači, nije lako napraviti zakon koji će da reši ovaj problem. Ovim zakonom se samo ublažavaju posledice jedna neodgovorne politike koju je vodila tadašnja Narodna banka, Vlada Republike Srbije i Boris Tadić kao predsednik Republike Srbije, neodgovorne politike.
Mogli su još tada da kažu kao što su rekli 2011. godine kada je bilo sve već gotovo i već kasno, zabranjujemo kredite indeksirane u švajcarskom franku zbog prevelikog rizika. To su mogli još i 2007. ili 2008. godine da kažu. Pa, što nisu? Nego su još snižavali naknade kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita za kredite koji su indeksirani u franku da budu još jeftiniji i da još više građana uleti u tu zamku. E, sad, ja bih zaista voleo da možemo zato što smo imali jednu lošu zakonsku regulativu da kažemo ta zakonska regulativu, da kažemo ta zakonska regulativa ne važi i tada kada je bila u primeni, to je nemoguće, nemoguće je bez posledica za državu. I, zato su to nasleđeni problemi.
Ne znam, da li član Vlade ima pravo da priča kakvi su bili njegovi prethodnici. Neću u to da ulazim, ali kao poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije uvek ću da pričam o tome šta je radio bivši režim našim građanima, uvek, kad god mi se ukaže prilika, za sve njihove zločine prema sopstvenih građanima, po njihova radna mesta, po njihov životni standard. Kad god mi se ukaže prilika da ih više nikad ne vidimo na vlasti. Da više nikoga nikada ne mogu da prevare. Da više nikada nikome ne mogu da obećaju jedno, a rade drugo. I koliko god da je vremena prošlo od kada su izgubili vlast, dokle god žele da se ponovo vrate i učestvuju u političkom životu Srbije, govoriću kakve su lopuže, barabe i bitange bili i ovi koji sada pokušavaju da ovu decu nahuškaju na policiju, da se tuče sa policijom zato što ta deca od 18, 19 godina ne znaju kakvi su bili dok su vladali pre sedam godina.