Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Dragan Vesović, Marija Janjušević, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Kolega Vesović, izvolite.

Po Poslovniku narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Kolega Šaroviću, odredio sam pauzu u skladu sa članom 112. baš da bih izbegao izricanje opomena, oduzimanja reči ili isključenja sa sednice.

I, nisam znao da vi kao narodni poslanik podržavate takve mere.

Još, kolega Šarčeviću da vam kažem…

Kolega Šaroviću, samo da vam kažem, da ste vi takođe sada prekršili Poslovnik, gledajući u moje sekunde i minute, govorili ste negde oko tri minuta.

Ja, to nisam ni rekao, ne razumem vas, zaista.

Vreme, na koje ste imali pravo za povredu Poslovnika, je li tako, je dva minuta. Vi ste govorili tri.

Kolega Šaroviću, prestanite više da budete advokat DS, znaju oni sami da se brane.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč?
Kolega Steviću, izvolite.

Saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jovanović, izvolite.

Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Po amandmanu koleginice?
(Nataša Jovanović: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Nataša Jovanović: Pogrešno me je protumačila.)
Odlično vas je protumačila koleginica.
(Nataša Jovanović: Nije.)
Koleginica Tomić je samo iznela statističke podatke.
(Nataša Jovanović: Nije istina.)
Jeste.
Po amandmanu narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, bio sam svedok kada su mnoge vlade predlagale zakone koji se tiču penzija i koji su bili populistički navodno zbog brige o penzionerima tražili su da se to usklađuje sa rastom cena potrošačkih itd. itd. To je bilo najlakše za te vlade i te skupštinske većine koje su tada podržavale tu istu Vladu, jer su mogli da rasprodaju državnu imovinu i odatle da isplaćuju penzije. Mogli su da zadužuju zemlju kao što su i radili i odatle da isplaćuju penzije.

(Narodni poslanik Nemanja Šarović dobacuje.)

Ja zaista ne mogu od ovako neartikulisanog čoveka da radim. Zaista.

Dalje, više puta su iznošene činjenice i tačni podaci koliko je to realno bilo povećanje i kako su to oni povećavali penzije do 2012. godine. Na dva tri procenta povećanja penzije u nominalnom iznosu, imali su inflaciju od 10, 12, pa čak i 16%, tako da du penzije bile realno manje.

Takođe me čudi sadašnja njihova briga za penzionere zato što nisu usklađivali vojne penzije u skladu sa zakonom kako je to bilo predviđeno, nego su ostavili da te razlike isplaćuje Vlada Aleksandra Vučića, kada je on postao predsednik Vlade.

Još nešto da poručim velikim dušebrižnicima. Okrenite se sebi i svojoj politici. Penzije su smanjene 2014. godine ne da bi se nekome nešto otelo, nego da bismo mogli da ih isplaćujemo. Niko nije ukrao ni dinara od tih ušteda. Koliko god da se upinjete ne možete nikakvu ozbiljnu sumnju na to da postavite. Posle toga bili su izbori 2016. godine u sve političke stranke koje nisu učestvovale u merama i nisu podržavale mere fiskalne konsolidacije doživele su debakl na tim izborima. Oni koji su bili pod najvećim udarom zakona, podržali su SNS i koaliciju koja je tada vodila Vladu Republike Srbije na osnovu rezultata koje smo imali na izborima.

Ovim izmenama i dopunama zakona predviđa se jedna velika obaveza Vladi Republike Srbije, jer svako ko želi da radi u korist građana i da zato bude nagrađen glasovima na izborima moraće da se stara o rastu bruto proizvoda u Republici Srbiji, o rastu broja zaposlenih u Republici Srbiji, o rastu njihovih zarada u Republici Srbiji, zato što se fondovi iz kojih se isplaćuju penzije pune iz poreza i doprinosa na zarade, a ne na kredite i rasprodaju imovine. Valjda će to jednom gospodinu Šaroviću da bude jasno.

Kolega Marinkoviću, smatram da ste trebali dok sam imao svoje izlaganje po amandmanu da reagujete u skladu sa članom 106. stav 2. Poslovnika, da niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim Poslovnikom.

Sledeći stav – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika i na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora. Onda ste trebali, u skladu sa članom 109, da primenite tu odredbu. Zato što je gospodin Šarović ne dobacivao, nego urlao i nemoguće je da ga niste čuli, baš sa namerom da me prekida, otežava diskusiju i dekoncentriše, što nije uspeo. To što se on ne razume u neke stvari, to nije moj problem, to je njegov problem, neka sedi, sluša, naučiće valjda jednom.

Hoću da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.