Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, koleginice Jovanović.
(Nataša Sp. Jovanović: Dakle, povredili ste član 27, povredili ste član 32. i član 112.)
Koleginice Jovanović, ja poštujem i vas i vašu funkciju narodnog poslanika. Možda ste vi u pravu kada je u pitanju koleginica Maja Gojković, ali sam isto tako i ja siguran da je i bivši predsednik parlamenta Slavica Đukić Dejanović i te kako bila u pravu što na osnovu vaših intelektualnih sposobnosti vama nije dozvolila nijednom da vodite sednicu.
(Nataša Sp. Jovanović: Kao prvo, to nije tačno. Po Poslovniku.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.
(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik! Poslovnik!)
(Vjerica Radeta: Kakvo je to ponašanje? Po Poslovniku!)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li želite reč? (Da.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Ne želim reč.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se tiče unapređenja efikasnosti finansijskih institucija u Republici Srbiji. Obično građani Srbije, kada neko kaže finansijske institucije pomisle da su to samo banke. Nisu samo banke, to su i penzioni fondovi, fondovi zdravstvene zaštite, Agencija za osiguranje depozita i potrebno je da sve ovo zbog predvidivosti privrednog okruženja i ambijenta u Republici Srbiji funkcioniše u najboljoj mogućoj meri.

Međutim, za razliku od nas, postojale su ranije određene finansijske institucije koje su neki smatrali svojim privatnim finansijskim institucijama iako su bile u državnoj svojini.

Tako da, recimo, imali smo dve banke koje su bile u državnoj svojini. Jedna se zvala „Agrobanka“, druga se zvala „Razvojna banka“ Vojvodine. Utvrđeno je da je šteta od nenaplativih potraživanja negde oko 600 miliona evra, pa bih ja hteo da pitam sve nadležne ministre – koliko penzija može da se isplati za 600 miliona evra? Koliko kilometara autoputa može da se napravi za 600 miliona evra? Koliko kilometara pruge može da se napravi ili rekonstruiše za 600 miliona evra, koje su ovi pokrali do 2012. godine i „žutog preduzeća“? Koliko predškolskih ustanova može da se napravi za 600 miliona evra?

I još jedno pitanje – da nije pokradeno tih 600 miliona evra, da li bi Vlada Aleksandra Vučića 2014. godine morala da primenjuje mere fiskalne konsolidacije, tj. da jedan deo penzionera ima umanjene penzije o čemu pričamo i danas?

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman na budžetski sistem odnosi se na način funkcionisanja finansijskih institucija. Jedna od naših finansijskih institucija, koja ujedno ima i nadzornu ulogu, jeste NBS.

Koliko je bitno to kako funkcioniše NBS kao Centralna banka, ja ću da navedem samo na jednom primeru. Jedan moj uvaženi kolega je spominjao da je prosečna plata u Srbiji 401 evro, pa je nabrajao koliko je u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, koliko u Makedoniji itd. Ali, to su njihove plate.

Ali, evo, recimo, kako to izgleda kada bivši režim DS i Boris Tadić kreiraju plate. Recimo, 2009. godine evro je skočio 16,5 dinara. Što kolega poslanik nije izračunao koliko je tih 16,5 dinara manje plate i penzije građana Srbije? Pa, onda je, recimo, u 2010. godini 14,25 dinara skočio evro. Koliko je to umanjilo plate i penzije u Srbiji? Pa, recimo 2012. godine 16,10 dinara. Koliko je to umanjilo plate i penzije u Srbiji?

Da bi objasnio značaj Centralne banke, dovodi se do zaključka da je 41,49 dinara kurs 2012. godine u trenutku preuzimanja vlasti od strane SNS skočio u odnosu na 2008. godinu za 41,94 dinara. Znači, za 54,99% DS i Boris Tadić su smanjili plate, penzije, obrtni kapital državnih preduzeća, obrtni kapital privatnih preduzeća, obrtni kapital realnog sektora. To su rezultati njihove vlasti.

Tako da, nemoj nama da spočitavaju kako smo mi neuspešni. Možda nismo dovoljno brzo uspešni u otklanjanju svih problema, lopovluka i kriminala koji su napravili za četiri godine dok su bili na vlasti.

Kolege poslanici, tako to izgleda kada kolege iz bivšeg režima ne želi ni da čuje, ni da vidi, pa stalno mora da ga opominjemo. Znači, juna meseca 2012. godine, to je kada ste izgubili vlast, prosečna plata u Srbiji je bila 333 evra. I hoćete da mi kažete da je 405 ili 401 manje od 333 evra? Možda manje vi zarađujete nego dok ste bili na vlasti, ali, to je vaš problem.

Čista je, pa ne mogu više da biram reči, laž da se kurs evra veštački održava. Da biste ga veštački održavali, morate da imate visoku referentnu kamatnu stopu. Danas je na nivou 3,5%, a dok su oni vršili vlast bila je po 18%.

I još nešto što demantuje mog cenjenog kolegu jeste to da mi ne prodajemo devizne rezerve da bi sačuvali kurs evra. Mi sad vraćamo u devizne rezerve one četiri i po milijarde evra koje ste prodali do 2012. godine, dok ste bili na vlasti. E, to je razlika između nas i vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet se moj amandman odnosi na funkcionisanje finansijskih institucija. A zašto na funkcionisanje finansijskih institucija? Pa da bismo nastavili sa razvojem Republike Srbije i da svi krajevi Republike Srbije dobiju što je god moguće bolju putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu i privuku na taj način što je god moguće veći broj investicija.

Znate da svaki kilometar autoputa koji se pravi u poslednjih nekoliko godina je veliki napredak, s obzirom da do 2012. godine samo smo razgrađivali ono što nam je još Josip Broz Tito napravio. Valjda u želji toliko da ponište komunističku ideologiju, uništavali su infrastrukturu koja je bila potrebna za funkcionisanje države i privrede. Ja to ne mogu na drugačiji način da objasnim.

E sada, ja razumem kolege poslanike da se svako bori za svoj kraj i to je njihovo legitimno pravo, međutim, posao Vlade Republike Srbije jeste da obezbedi ravnomeran ekonomski razvoj na čitavoj svojoj teritoriji. Pa tako imamo situaciju da je potpuno rekonstruisan put od mesta Salakovac do mesta Petrovac na Mlavi, ne znam da li kolega to zna, ili da je potpuno jedna opština koja je bila potpuno devastirana nebrigom Vlade Republike Srbije dobila potpuno novi put od Krepuljina do Žagubice.

To su rezultati, znači, da i vlade koje je predvodio Aleksandar Vučić i sada kao predsednik Republike Srbije vode računa o svakom građaninu i svakom delu teritorije Republike Srbije, za razliku od 2012. godine, kada ne da nisu vodili, da su barem vodili o nekom delu teritorije Srbije, nego nisu ni o jednom, znači potpuno su devastirali Srbiju. Meni izgleda jako smešno to što stalno pokušavaju da prevale na to da građani otplaćuju nekakve dugove koje su vlade Aleksandra Vučića napravile. Građani Srbije i čitava Srbija otplaćuju lopovluk „žutog preduzeća“ i Borisa Tadića i Bojana Pajtića i svih drugih koji su tada vodili Srbiju.