Dame i gospodo, narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2018. godinu. Čuo sam svoje kolege poslanike, koji ne podržavaju Vladu, neke koji nikad neće da podržavaju Vladu, neke koji su bivši režim i sva njihova diskusija se svodi na to, da kada se uzima nešto kroz mere štednje, da to neko privatno tera neki inat građanima, penzionerima i zaposlenima u javnoj upravi. Neki bivši predsednici opština su hteli čak i da budžet Republike Srbije isplaćuje nagrade i bonuse njihovim zaposlenima u sistemu predškolskog i školskog obrazovanja, jer je zaboravio da je on osnivač, odnosno lokalna samouprava, a ne Republika, pa ako hoće da nagrađuje, nek obezbedi sredstva. Kako je to zaista izgledalo kada je država bila privatna do 2012. godine, sada ću da vam objasnim. To sam imao na umu kada sam podnosio ovaj amandman.
Budžet Republike Srbije funkcioniše po konsolidovanom principu. Znači, kada se isplaćuju određena sredstva, gleda se solventnost svih onih koji imaju novac na trezorskom računu. Neki bivši premijeri, u to vreme toga nije bilo, ali jeste tako. Do 2012. godine imali smo neka navodna programska zaduženja, neke kredite koje smo podizali, a nismo imali projekte da realizujemo te kredite.
E sad, šta su gospoda smislila iz bivšeg režima, šta da rade sa tim novcem, jer im je realizacija investicija bila do 10% na nivou godine. Taj isti novac vraćali su nazad istim bankama, po daleko manjoj kamatnoj stopi nego što se država zadužila. Pošto su smanjili solventnost konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije, kada dođu penzije ili zarade u javnom sektoru, a treba da se isplate do 2012. godine, onda su ponovo od tih istih banaka po znatno većim kamatnim stopama zaključivali nove ugovore i kredite. Tako je to funkcionisalo kada je država do 2012. godine bila privatna.
Šta ste imali kao posledicu? Kao posledicu ste imali oko 12% inflaciju u Republici Srbiji. Posledicu ste imali da je nacionalna valuta gubila 11 do 12 dinara vrednost u odnosu na evro u toku jedne godine, da bi oni navodno povećali penzije 5%, a inflacija i razlika u evru to pojede dva puta. Imali ste situaciju da kamate, zato što sada sve kredite uzima država, građanstvo i privreda plaćaju po 30% i kao rezultat ste imali gubitak od 250 do 400 hiljada radnih mesta.
Tako je to izgledalo do 2012. godine, kad je neko imao privatnu državu i kad je neko zaista otimao i od penzionera, i od zaposlenih u javnoj upravi, i od zaposlenih u javnom sektoru, i od bilo koga ko je bilo šta radio u Srbiji. Da stvar bude još gora, platili ste četiri i po milijarde evra iz deviznih rezervi Republike Srbije. To su rezultati onih koji nam predlažu ovde neke zakone, pa ceo dan slušamo njihove predloge za dopunu dnevnog reda.
Samo postavljam jedno pitanje – gde ste se tako opametili posle 2012. godine? Što niste bili tako pošteni, tako vredni, tako sposobni do 2012. godine? A ne da mi rešavamo, evo već šestu godinu, probleme koje smo nasledili, koje ste vi napravili.