Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik dr Vojislav Šešelj, po Poslovniku.

Samo bih vas molio, kolega Šešelj, da sledeći put kažete član Poslovnika za koji smatrate da je povređen.

A, rekla je Nataša? Dobro.
Reč je zatražila koleginica Sanda Rašković Ivić. Po kom osnovu?

Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Kolega Obradoviću, parlament je odlučio koje su teme na ovoj sednici, ovog dana, o kojima će da se raspravlja, a vi ste o svemu pričali samo ne o temama koje su na dnevnom redu.
Pustio sam vas tri minuta. Dovoljno je da se bavite politikom, a sada ostalih 17 minuta vas molim da se bavite tačkama dnevnog reda o kojima raspravljamo.

Kolega Obradoviću, imamo ista prava kada glasamo. Moj glas vredi koliko i vaš i nemojte više da vređate poslanike koji glasaju suprotno od vas.

Branio sam dostojanstvo Narodne skupštine i ostalih 249 narodnih poslanika.

Produžiću vam 15 sekundi što sam vam uzeo.

Jako zanimljiva diskusija gospodina Ivana Pernara. Jer, on kada govori o zaposlenima u organima državne uprave, verovatno misli na državne uprave onih koji rade u Srbiji, ili u Hrvatskoj, ja to ne znam.
Ja bih voleo da se dostavi taj spisak ko je zaposlen u državnoj administraciji od 5. oktobra 2000. godine, sve do dana današnjeg. Samo ćemo naći najviše članova bivšeg režima.
Sada, kad ste na vlasti zato što je neko dobio nekakav posao, trebate da vodite računa šta ćete da uradite. Za gospodina Pernara zaposleni u državnoj upravi su brojevi, ništa više. To nije čovek. I za stečajne upravnike, broj zaposlenih nije čovek, nego broj, čista brojka, pogotovo onih koji nijedan stečaj nisu završili osim likvidacijom. Za njih su zaposleni brojevi. Oni nemaju ime i prezime, oni nemaju porodice, oni ne treba nikog da izdržavaju. To smo videli i na privatizacijama i na stečajevima da su samo brojevi. Stotine hiljada ljudi u privatizacijama, desetine hiljada ljudi u stečajevima. I onda se pojave ovde i vode jednu demagogiju kako oni, tobož, brinu o zaposlenima i pitaju odakle veći iznos plata.
Pa, jesmo li malopre doneli zakon da se povećava iznos plata za pojedine zaposlene u organima državne uprave? Jel se povećavaju penzije? Pa, povećavaju se. Ali, oni će uvek da govore demagoški, brojevi, brojevi. Građanin Srbije, svaki pojedinačno ima ime i prezime.

Od vremena poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo slušao sve ove debate oko našeg javnog servisa. Potpuno mogu da se složim sa tim, da on zbog značaja i uloge koju ima, ne može da živi samo od komercijalne delatnosti, mada ima i finansira se delimično od toga i najviše je napada je u stvari bilo zbog toga, zato što se donošenjem ovakvih zakona ugrožava nezavisnost nacionalnog servisa, informativnog servisa.
Voleo bih, prvo kolege poslanike koji o tome diskutuju da konačno predlože održiv mehanizam za finansiranje javnog servisa. Ja bih zaista voleo zato što sam čuo samo kritike na uređivački program informativnog dela javnog servisa. Ali, niko nije predložio kako zaista, na najbolji mogući način finansirati RTS. E, sada svi mi možemo da budemo nezadovoljni, zadovoljni, a kada je nezavisnost ugrožena? Da li kada je jedna strana zadovoljna, druga nezadovoljna ili kad su svi zadovoljni ili kad su svi nezadovoljni? Evo, ja imam razloga da kažem da smo i mi iz SNS nezadovoljni načinom uređivanja informativnog programa RTS, recimo, morate da složite da je svakako dobra vest kada premijer Srbije ima sastanak sa predsednikom Ruske Federacije i da bi to trebalo da bude prva vest na našem nacionalnom, informativnom, javnom servisu. Znate kad je bila? Nešto malo pre vremenske prognoze i sportskog pregleda. Toliko o tome.
Ovi koji dobacuju – strašno, njih samo da podsetim, da prenosa Skupštine nije bilo od ubistva premijera Zorana Đinđića do septembra meseca 2003. godine. Znači, ceo maj, ceo juni, ceo juli, ceo avgust građani Srbije nisu znali šta radi Narodna skupština i poslanici u njoj. Tako da su oni na najbrutalniji način ugrozili nezavisnost javnog servisa i stavili ga u isključivo u političke svrhe.

Dame i gospodo narodni poslanici, naslušao sam se prilično zanimljivih teorija, od toga da je nešto malo taksa smanjena, odnosno pretplata – nije malo nego više od tri puta. Bila je 500 dinara, sada je 150 dinara i cilj ove Vlade je da postepeno idemo ka tome da se potpuno ukine taksa za finansiranje Javnog servisa.
Međutim, nikako ne mogu da shvatim kakve veze ima taksa sa tim da li predstavnici opozicije imaju svoja politička zapažanja na našem Javnom servisu.
Sada kada pogledam kako oni diskutuju ovde u Skupštini, ja apelujem prema Javnom servisu da ih što više pušta, što češće jer što ih god bude više puštao, što god bude više građana videlo kakvi su zaista i šta pričaju, lakše ćemo da ih pobedimo na izborima.
(Zoran Krasić dobacuje.)

Pravo na repliku bih iskoristio, zbog spominjanja predsednika SNS.