Populaciona politika je nešto drugo, ali populistička politika, to smo sad imali priliku da vidimo.
Znači, stalno se govori kako se ukida refakcija poreza na dodatu vrednost za bebi hranu, opremu itd. Ali, niko ne kaže kad se ukida. Kad se donese novi zakon.
Još nešto. Po novom zakonu, sve porodice s decom dobijaće pomoć države, bez obzira na njihov socijalni i ekonomski status.
(Srđan Nogo, s mesta: Kako vi to znate?)
Pa, ja vas ne razumem. Vi kažete građanima – više nemate pravo na refakciju, bacite račune. Imaju pravo. Imaju pravo dokle god ne donesemo novi zakon. Tako piše u članu 14. stav 2. Znači, ništa se ukida. Predviđeno je ukidanje, ali je uslovljeno novim zakonom. I kad novi zakon bude bio u primeni, tada nastupa ova okolnost. Ali, treba da pročitate ceo zakon. Najlakše je da kažete – eto, Vlada ništa ne valja, ne vodi nikakvu politiku itd.
Ovde kaže jedan poslanik – 2009. godine je donet zakon, sada je situacija mnogo dramatičnija. Ma, i 2009. godine je slična bila otprilike kao i sad i zakon je bio loš, i 2012. godine. To je jedino što smo mogli u tom trenutku da ponudimo građanima Srbije.
Hajde da se vratimo na 2014. godinu, šta nas je zadesilo. Ne možemo da se ponašamo tako što ćemo glavu da zabijemo u pesak i da se pravimo da se oko nas ništa ne dešava, da bismo mogli da pričamo svoju priču. Ja ne mogu čisto zarad političkih poena da prihvatim da neko hoće da napravi štetu svom narodu. To je populizam, kad kažete – obrisali su vam zakon, više ne važi…

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne bih da mešam babe i žabe kao što se to maločas radilo. Društveni kapital je društveni kapital ko je u stečaju i restrukturiranju, upravo je bio nabrajan i ne može da se poredi sa državnim kapitalom. E, sad za elektronsku industriju u Nišu, krivite one koji su zaista za to i odgovorni, koji su tako vodili i privatizaciju i stečaj i sve ostalo. Sve važi i za IMT i IMR i sve ostalo.
Dalje, hajde malo da razmislimo. Kad se govori od tih 105 miliona evra, da li mi to dajemo nekom preduzeću koje ne radi ili koji je gubitaš? Ili mu dajemo vazduha da izmirivanjem ovih obaveza započne ciklus investicija? Znači, neće biti neki problem, za manje od mesec dana imaćemo tačne bilanse „Petrohemije“, a šta ćemo ako ti bilansi pokažu da ima 50 ili 60 milijardi dobiti u 2016. godini? Koliko? Šest milijardi, ja se izvinjavam. To je opet, izračunajte koliko je to u evrima. Znači, ostvaruje dobit. Zašto se preuzima dug? Da bi mogla da započne „Petrohemija“ svoje cikluse, investicije i da poveća proizvodnju i da poveća tu istu dobit. Ništa drugo nije u pitanju. Da li država to poklanja?
Ne poklanja zato što piše da taj dug mora da se vrati državi. Znači, ne otima se ništa od penzionera, ali najjlakše, najjlepše otimamo od građana, otimamo od ovog, otimamo od onog, pa eto „Sartid“ smo upropastili. Ja sam uvek govorio, ta demagogija govori samo o jednome kad neko kaže upropastili ste „Sartid“ tamo rade radnici, za njih su radnici samo broj. Ništa više. Nemaju ime i prezime. Nemaju porodice. Nemaju ništa, ne postoje. Osim kao broj koji se koristi isključivo u političke svrhe. Isključivo u političke.
Ako neko misli da je lako posle 12, 13 godina totalnog razaranja kome su pre toga prethodile sankcije i ratni sukobi da sve privredne subjekte može da pokrene za dve, tri, četiri, pet godina, taj živi u nekoj utopiji u nekoj bajci. Nije to ni lak posao, nije jednostavno. Pa, neki ne mogu nijednu fabriku da pokrenu za deset godina, a ovamo dobacujete pa mnogo je pet godina, pa probajte. Hajde kako ćete? Hajde da vidim. Hajde da vidim, lako je da se kaže – napraviće fabriku, a sačuvaće fabriku koja ima dugove, pa prvo mora da isplati te dugove, pa da sačuvate fabriku. Znači tako nemojte ono što ne piše u zakonu, nemojte da predstavljate građanima i da ih plašite. Pogotovo …
Nemojte da se nervirate. Nema potrebe.
Ma, možete da se krstite rukama i nogama.

Od vremena poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da se složim u jednom delu diskusije sa podnosiocem amandmana. Potpuno je u pravu, ova Vlada rešava probleme. Rešava probleme, pa neka rešava i leks specijalisom, za razliku od drugih prethodnih Vlada do 2012. godine koje su pravile probleme, pa smo te probleme nasledili i treba da ih rešavamo.
Znate li koliko koga briga ako može da sačuva radno mesto i egzistenciju svoje porodice da li je to leks specijalis ili drugi, opšti zakon, baš ga mnogo briga.
Prema tome, ovaj amandman treba da se odbije. Zakon treba da se podrži. Sačuvaće radna mesta, sačuvaće još jednu fabriku i na kraju, neće biti oštećen ni budžet, ni građani, za razliku od ranijih vlada šta se sve dešavalo.

Evo, sačekali ste. Meni se jako sviđaju neke diskusije, znate. Raspale oni po EU, te prepisujete zakone, te ovo, te ono, a svi žele da imamo standard, pa čak i oni kao što je standard u razvijenim zemljama EU. Sad, još neka mi neko kaže da su zemlje EU pravno neuređene, a voleo bih da mi to neko kaže. Može i da kaže ali neka mi dokaže. Znači stoji da su to uređene zemlje. E, sad, znači valjda i Srbija treba da bude uređena zemlja. To da li ćemo ući u EU ili ne, ostavite to pregovaračkom timu koji taj postupak vodi ali zakone koji su dobri i koji garantuju pravnu sigurnost svim građanima i svima onima koji žele da učestvuju u nekom poslu u Srbiji, ne vidim šta vam smetaju. Ili želite da budemo u haosu, anarhiji, da nemamo državu, to me čudi, pogotovo što takve diskusije ima pravnik. Definica prava je zašto se zakoni donose, pa da se urede neke oblasti i da se ljudi ne svađaju. Valjda je to cilj ove Skupštine, a ne šta god se nađe, te loš prevod, te ovo, te ono, te na Guglu, i to još pravnici govore.
Znači, mi našu državu uređujemo po jednom modelu ne da bismo bili članovi EU nego na prvom mestu zato što je o dobro za naše građane i za našu državu. Znači, da imamo određenu pravnu sigurnost i doslednost svega onoga što se ovde dešava. Samo na taj način možemo da omogućimo da se Srbija ekonomski razvija, a da građani imaju zaštitu države i to svi podjednaku, a ne kao što je do sada bilo da su samo oni koji su imali novca imali zaštitu države, a oni koji ga nisu imali bili su laka meta za one koji reše da se dočepaju neke njihove imovine, kao što je to bilo u privatizacijama od 2001. do 1012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije kriv Carinski zakon što sada imamo veliki uvoz iz zemalja EU već je kriv jedan gospodin koji je bio ministar u Vladi Vojislava Koštunice koji se zvao, čini mi se Predrag Bubalo. Taj gospodin je sve fabrike zatvorio i onda je jednostavno zakon ponude i potražnje kada nemate fabrike negde morate da nabavite neku robu.
Kada je neko tako veliki patriota, šta on traži sa političkom strankom koja je upropastila sve fabrike u Srbiji. Znači, apsolutno sve. Privatizaciju je radio gospodin Bubalo, a pre njega Vlahović. Tako je, pa šta ćete onda s njima. Kako niste s njima? Nemojte tako, nemojte da krivite Carinski zakon što su fabrike zatvorene, krivite DSS sa kojom ste izašli na izbore.
Ja uvek kažem, s kim si takav si. Znači ne vidim razliku i oni su se predstavljali za najveće patriote ali su zato upropastili SRJ, pa su upropastili državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i na kraju je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost sve pod njihovom vlašću. I vi sa njima, a zovete se patriotski blok, molim vas, nemojte.

Vidite sada ovu zamenu teza. Ajmo sada redom. Nabroja čovek imena, pa Zakon o privatizaciji predložila su dva mangupa - Vlahović i Bubalo, i upropastili su sva preduzeća zato što je vrednost kapitala cenjena na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine. Jel tako? E, sada, kakve veze sa tim ima Agencija za privatizaciju? Ona sprovodi zakon. Bitno je ko zakon donosi i ko ga predlaže.
Sada, to što ste vi sada na listi sa poslanikom koji je učestvovao u donošenju tog zakona, postavite sebi pitanje šta tražite sa takvim čovekom. Sada, to što ste na listi sa poslanikom koji je išao kod Miškovića, verovatno da popije kafu, sa vaše liste, taj isti koji na međunarodnim skupovima napada državu da je korumpirana, to se ne radi. To može ovde, ali ne može na međunarodnim skupovima, i u ovom mandatu itd.
Vaš cilj je bio da uđete u parlament, potpuno legitimno, ali ne može da važi cilj opravdava sredstvo. Znači, vi ste jednostavno bili spremni da se udružite i sa đavolom da biste ušli ovde, a mogu da zamislim s kim bi ste bili spremni da se udružite da bi vladali Srbijom. A, to s kim se sada družite samo nas vraćate u period da ponovo neki drugi Bubalo i neki drugi Vlahović, rasprodaju ovo malo državne imovine što je ostalo.

Pravo na repliku, više puta spomenut.
Vidite to i jeste problem Srbije i ovih što stalno pričaju kako nama stranim investitori ne trebaju. Potencijali Srbije su mnogo veće nego što su njene potrebe za tom robom i uslugama koje se proizvode. Problem jeste što su proizvodne celine i lanci pokidani. Nešto za vreme sankcija, a najveći deo za vreme privatizacija do 2012. godine, tako da smo ostali ne bez proizvoda, nego nemamo potencijal da plasiramo ono što se napravi. I, onda je krenulo jedno potpuno urušavanje i zato su i nama potrebni oni koji imaju tržišta i koji bi hteli da investiraju u Srbiju da bi, naravno, ostvarili svoj ekonomski interes, a i mi ostvarujemo svoj ekonomski interes kroz upošljavanje naših kapaciteta i resursa koje imamo.
Nemam ništa protiv i nisam gadljiv ni na jedan vid kapitala koji dolazi iz bilo koje zemlje. Samo mogu da kažem da se, recimo, u Kostolcu koji je na nekih 11 ili 12 kilometara od Požarevca, koji pripada teritoriji grada Požarevca, pravi jedan potpuno novi blok i jedna termoelektrana koja je kineske tehnologije, sa kineskim kreditom, koji je jako povoljan, a mogu da kažem da će Srbija sa izgradnjom te termoelektrane imati najmoderniju termoelektranu u čitavoj Evropi.
Znači, mi želimo da sarađujemo sa svima. To je naše pravo. Nećemo da određujemo ili da blokiramo ničiji kapital. Naš je interes da sarađujemo sa svima. Problem jeste samo da stvorimo uslove u državi, da možemo da privučemo što više investitore i zato i donosimo ove zakone.
Kada se napadaju te priče oko puteva, završavam kolega Marinkoviću, samo malo, kada nemate put, nemate saobraćajnu infrastrukturu, niko ne želi kod vas da dođe ni da ulaže, čak i oni ljudi koji su se rodili u nekim naseljima koji nemaju asfaltni put, napuštaju ta naselja, a zamislite da dovedete nekog sa strane a nemate put, prugu ili luku.

Ako je ova Vlada nesposobna da rešava probleme i da uvuče investitore u Srbiju, evo, šta je sa „Sartidom“? Najveći problem srpske privrede. Rešila je ova Vlada, nije ni jedna druga.
Čini mi se da se mi u jednoj stvari samo ne slažemo. Ova Vlada želi da sarađuje i sa EU, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom, i sa Amerikom, i sa drugim zemljama, sa svima onima koji hoće da sarađuju sa nama. Dok druga strana, kaže – ne, samo sarađujte sa Rusijom i Kinom. Nismo baš mi u toj situaciji da možemo baš toliko da uslovljavamo. Možemo samo da ne dozvolimo da budemo poniženi i ništa više. Znači, sarađivaćemo sa svima zato što je to na prvom mestu, u našem interesu. Nisam gadljiv ni na jedan kapital koji dođe u Srbiju, koji otvara nova radna mesta. Manite se te priče – plaćeno je jedno radno mesto 10 hiljada evra i plata 200, 300 evra. Taj novac, svaki dinar koji se uloži u novo radno mesto, više puta se multiplikuje u prometu i dohotku.
Možete slobodno da se udarate po glavi. Možda je bolje da udarate u zid, ali kada radniku isplatite platu, tu se taj krug ne završava, nego taj radnik ide i taj novac troši za neka dobra ili usluge, pa i onaj koji prodaje ta dobra i onaj koji proizvodi ta dobra i onaj koji vrši uslugu, takođe, zarađuje za platu i tako u krug. Oni koji ne razumeju tu ekonomsku logiku, ne treba ni da se bave ekonomijom.

Pa evo, premijer Aleksandar Vučić ima dovoljno dobrih rezultata da podeli nešto i sa vama. Evo poklanjamo jedan deo njegovih uspeha vama. Ne znam šta biste radili bez njegovih rezultata.

Pravo na repliku, gospodine predsedavajući.
Znam ja kolike su plate zaposlenih i kod domaćih i kod stranih investitora. Ono što je problem, jeste što vi stalno spominjete strane investitore i imaju svi iste uslove. Svi iste uslove. Znači, i strani i domaći.
Problem jeste, što mi nemamo dovoljno domaćih, ne možemo da ih stvorimo. Da li treba država da bude poslodavac? Ja mislim da ne. Pokazalo se u sistemu koji smo imali do devedesetih godina prošlog veka, da to baš i nije najsrećnije rešenje. Znači, ne može država da bude poslodavac.
Sada, ako nemate dovoljno domaćih industrijalaca, šta ćete da uradite? Pa, da pozovete još nekoga da investira u vašu zemlju. Da li će Srbija industrijski da se razvija? Da, hoće. Potpuno sam siguran u to, zato što sad jesu teška vremena, ali moramo da počnemo problem da rešavamo. Što pre počnemo da ga rešavamo, pre ćemo i da ga rešimo i lakše ćemo da ga rešimo.
Počeće i ovde mnogo ozbiljnije da se bave biznisom i domaći investitori. Šta je najveći problem bio do sada? Zato što su se ovde uglavnom bavili uslugama, znači najveći investitor je bio Mišković, koji je kupio „Maksi“, „Maksi“ prodao „Delezu“ i to su prikazali kao investiciju od dve milijarde evra, čini mi se tako nešto. Time se još i hvale.
Znači, nije to investicija, investicija su nova rada mesta. Nova stvorena vrednost. To je proces i to ne može da se reši ni za godinu ni za dve. Ali, smo počeli da rešavamo.

Ja bih voleo da vidim kako to oni iznose novac iz zemlje. To je bilo moguće do 2012. godine sa jednim, mogu da kažem, zakonom koji je napisan za Miroslava Mišković, Zakon o deviznom poslovanju, da bi se amnestiralo za sve one špekulacije koje su rađene 2008, 2009. i 2010. godine. Napisan je čini mi se oktobar-novembar 2011. godine.
E sad, kako to vole neki da se hvale, dohodak u zemljama OECD-a je 20% u državnom vlasništvu. Verujte da ni kod nas nije manje. Pogledajte samo koliki dohodak pravi Elektroprivreda Srbije. To su one strateške grane kojih ni jedna zemlja neće da se odrekne. Nemojte to da uzimate kao parametar.
Meni se jako sviđa jedan taj koncept kad neko kaže IMT, IMR, „Zmaj“ itd. Nije to trebalo da se uništi, ali to nije ni imalo šanse da preživi u onom obliku u kakvom je postojalo. Možete da odmahujete koliko god hoćete, Josip Broz Tito nije pravio „Zastavu“ da bi izvozio automobile, nego da ih ne bi uvozio, nije pravimo IMT i IMR da bi izvozio traktore, nego da ih ne bi uvozio, i „Zmaj“ isto tako kao poljoprivredne mašine, da ne nabrajam dalje.
To tržište koje je pripadalo celoj SFRJ se raspalo. To je početak propasti tih privrednih giganata. Zato kažem, mogli su da se sačuvaju, ali ne u onom obliku u kome vi mislite da je moglo. To više nije bilo održivo i nije bilo moguće. Raspravljati o privredi na jedan tako lak način, razumem, kolega je mlad čovek, misli da sve može, ali kad počne da rešava problem, onda će da vidi kako to zaista izgleda.

Znate, nazvati Aleksandra Vučića kukavicom često je nepromišljen potez. Hajde ovako, 2014. godine počeli smo mere fiskalne konsolidacije. Imali smo izbore 2016. godine. Još uvek vrtite mantru o smanjenim penzijama i platama u javnom sektoru. Između su bili izbori i na tim izborima ste potučeni do nogu, i na sledećima ćete.
Da li je čovek kukavica koji povlači nepopularne mere da bi spasio svoju državu, ekonomiju te države, ili je kukavica onaj koji je zarad političkih poena zemlju zaduživao i na nerealnim osnovama povećavao penzije i plate u javnom sektoru? To su ti uz čiju ste pomoć ušli u ovu Skupštinu zajedno sa američkim abasadorom. Da li je kukavičluk da nazovete čoveka kukavicom koji nije tu? Ja to smatram kukavičlukom.

Videli su to. Znate, imaju jako dobre izviđače, pionire, šta li već ovi iz Dveri, pa vide šta radi Aleksandar Vučić. Mene zaista oduševljava kako oni to začas preklope nešto, kako to njima odgovara i kako bi to njima zvučalo.
Imali smo u poslednjih četiri ili pet godina stečaj dve banke. Obe su bile državne. Jedna je Agrobanka, a druga je Razvojna banka Vojvodine. Šta se javlja kao problem? Prvo, država garantuje za sve uloge do 50.000 evra. Iz budžeta Srbije, nadam se da sluša kolega predavanje iz ekonomije, se tih 50.000 evra isplaćuje. Zašto moramo da isplatimo iz budžeta? Zato što su sudski procenitelji i procenitelji banke naduvavali imovinu koja se stavljala pod teret da bi neka ekipa podizala kredite koje nikada neće da vrati.
Sada neko kaže da je to zbog banaka. Ne, to je zbog građana Srbije. Znači, isključivo zbog građana Srbije. Banka može plasmanom loših kredita da dovede u opasnost i sebe i Republiku Srbiju koja je izdala dozvolu za rad i koja će da pokriva sve njene gubitke do 50.000 evra.
(Srđan Nogo, s mesta: Šta radi Jorgovanka Tabaković?)
Nije Jorgovanka Tabaković procenitelj. Znači, Centralna banka je obavestila da se na svake tri godine radi procena vrednosti imovine koja je pod teretom. Da li imate nešto protiv? Nemojte tako.
Mene iznenađuju pravnici koji žele da se država umeša u obligacioni odnos između dve stranke. Što ne kažu kako su to uradili, recimo, za te kredite u švajcarskim francima, u Mađarskoj. Jeste, Mađarska je otkupila dug jer je imala para. Mi ih nemamo, ali kao što vidite mi smo pravna država i pošto ne možemo kao Skupština da ulazio u obligacioni odnos između dve stranke u postupku, može da uđe sud, što i radi, i to je tačno. Ne mešamo se mi u obligacioni odnos.
(Srđan Nogo, s mesta: Narodna banka?)
Ne može ni Centralna banka. Ne može. Jedini koji može da se meša u obligacioni odnos jeste sud. Nemojte da izmišljate. Kako ste dobili tu diplomu?

Ne šalim se ni ja, ali se ne bavim populizmom radi sticanja glasova. Imali smo ovde izmene i dopune Zakona o korisnicima finansijskih usluga. Doterali smo do maksimuma koliko je to mogla država da interveniše na onaj način na koji ima pravo Skupština. Nemojte da pričate da može Centralna banka da se umeša. Nema pravo. Centralna banka vodi računa o zakonitosti poslovanja banaka, njenoj likvidnosti i bonitetu koji ta banka ima na našem tržištu. Znači, o tome vodi računa. U obligacioni odnos između dve stranke ni država, ni banka ne mogu da se mešaju, nego samo sud. Meni zaista nije jasno šta vi hoćete od nas.
Jedino što država može da se umeša jeste da otkupi dugove građana, ali onda ne možete od jednih, već morate od svih. Imamo li mi para za tako nešto? Nemamo. Nemojte da izmišljate.
Još jedna stvar. Pazite, 2012. godine kamata na kredite u dinarima je bila između 32 i 36%, a danas je 10%, sa deviznom klauzulom od 12 do 15%, danas je 7,5%, bez obezbeđenja, a onda kažete kako smo mi smanjili plate i penzije. Nismo svima smanjili penzije. Nekima su veće nego ikada, i to je otprilike milion i 200.000 ljudi, ali sada – da li je bolje da imamo kamate sa 30% ili 35% na dinarske uloge, da imamo na deviznu klauzulu 12 do 15%, da imamo inflaciju 10 do 12%, da zadužujemo državu ili kroz sva ta smanjenja kamata koje je trpelo stanovništvo sada ostaje njima. Znači, svakom građaninu koji je imao kredit, makar 100.000 dinara, 20.000 dinara ostaje njemu za njegove potrebe. Ko tu ekonomsku logiku ne razume, ne može ni da razume zašto je SNS …
(Zoran Krasić, s mesta: Vreme.)
Vreme je odlično napolju, gospodine Krasiću.
… Zašto je SNS i pored svih nepopularnih mera pobedila sa apsolutnom većinom na izborima koji su održani pre samo šest ili sedam meseci. Rezultat se računa, ne obećanja i ne demagogija. Vi se time bavite.

Gospodine predsedavajući, gospodin Krasić me stalno ometa, a evo, sada i koleginica Vjerica. Ja sam odgovorio gospodinu Krasiću, koji mi je stalno dobacivao - vreme, jer je mislio da ja imam samo dva minuta. Imamo dovoljno poslanika da imam dovoljno vremena i da pričam.
(Zoran Krasić, s mesta:Krao si mandate.)
Evo, sada me još i naziva lopovom.
Ma gospodine, dao sam vam taj mandat na izborima i 2012, 2014. i 2016. godine, što ga niste uzeli?
Sada da se vratimo na sudove, pa koliko ja znam počeli su i naši sudovi da presuđuju. Evo pravosnažno presudu imate za takav kredit. Molim? Počeli su da presuđuju. Apelacioni sud u Novom Sadu je potvrdio presudu za kredit u švajcarskim francima. Što to ne kažete? Znate vi to. Znate jako dobro, nego nećete da kažete. Politički vam nije dobro. To je razlog. Najlakše je da se kaže – direktor agencije, direktor ovaj, direktor onaj, premijer ovaj, premijer onaj. Ja kažem da možete da optužujete, ali se računa uvek rezultat, uvek se računa rezultat.
Znači, kada niste uspeli da nas pobedite tada kada smo smanjivali plate i penzije, kako mislite da nas pobedite sada kada vraćamo te plate i penzije i povećavamo?