Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović. Izvolite.
SONjA PAVLOVIĆ: Hvala lepo predsedavajući, pozdravljam sve goste i gospođu Zoranu Mihajlović.
Moram da izrazim svoje nezadovoljstvo, zašto su toliko mnogo zakona spojeni u jednu raspravu. Pokušavala sam da pronađem zajednički imenitelj za sve te zakone, jedini zajednički imenitelj je Ministarstvo građevinarstva, prostornog planiranja i infrastrukture.
Međutim, svaki, pojedini, od ovih zakona traži dostojan tretman i ozbiljnu raspravu, tako da ovaj paket, koji smo danas dobili da raspravljamo, šest zakona, može biti samo izraz želje da o njima ne raspravljamo previše, kako bi javnost o njima saznala što manje. Upravo iz tog razloga se obraćam građanima Srbije, sa porukom da će poslanička grupa DJB učiniti sve u ovim skupštinskim neuslovima, kako bi teme koje ih najviše interesuju, jer zadiru i u njihov privatni život, učinile dostupnim javnosti.
Poštovani građani Srbije, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada počinje, tako reći, jednim lirskim uvodom o održavanju razvoja stanovanja, unapređenje uslova stanovanja, kao i unapređenje vrednosti stambenog fonda i energetske efikasnosti, kao i smanjenjem negativnih uticaja na životnu sredinu. Zaista smatram da je sve to u redu i da mi treba da imamo takav jedan zakon, i on bi savršeno funkcionisao, takav kakav jeste u državi, u nekoj Švajcarskoj, ili Austriji.
Nažalost, stanje na terenu kod nas nije tako, i zakon nije prilagođen realnim potrebama i mogućnostima građana Srbije. Volela bih da pomislim da je nesvesno zakonodavac napravio ovaj zakon, koji mi u radnom naslovu zovemo, kao zakon četiri nepravde, i o tim nepravdama koje su učinjene građanima Srbije, želim da i obavestim građane Srbije.
Četiri nepravde su: nepravda vezana za smanjivanje broja priznatih članova porodičnog domaćinstva, nepravde vezane za održavanje zgrada, nepravde vezane za socijalne stanove i nepravde vezane za zaštićene stanare. Naime, predloženom definicijom ovog zakona, krug članova domaćinstva, smanjuje se krug priznatih članova domaćinstva u odnosu na raniji Zakona, jer u taj krug ne ulaze članovi, isključuju se supružnici i isključuju se deca zakupaca i unuci zakupaca, koji u stanu žive u istom porodičnom domaćinstvu. To izaziva posle dalje posledice u strukturama i kvadraturama stanova koji trenutni zakupci, a kasnije dobijaju za preseljenje.
Nepravde koje su vezane za održavanje zgrada, smatramo da sva ova tri upravnika, znači mi imamo običnog upravnika, imamo prinudnog upravnika i imamo profesionalnog upravnika, i ne vidim ni jedan razlog zašto bi nadležnosti tih upravnika bile različite. Znači, oni treba da obavljaju isti posao. U Zakonu ne treba da stoje, sada posebno da se naznače nadležnosti običnog upravnika i nadležnosti profesionalnog ili prinudnog upravnika.
Obaveze u upravljanju i održavanju zgradom imaju samo vlasnici posebnih i samostalnih delova, kao i zakupci stanova u javnoj svojini na neodređeno vreme. Dovoljno je da upravnik zgrade vodi evidenciju o ovim licima. Znači, upravnik zgrade treba da vodi evidenciju o vlasnicima, posebnih i samostalnih delova, i zakupcima stana u javnoj svojini na neodređeno vreme.
Ne postoji odredba ovog zakona ustanovljena potreba da upravnik zgrade vodi evidenciju o licima koja su zakupci ili drugi korisnici stanova, osim ako se putem upravnika zgrade ne namerava vršiti poreska kontrola za iznajmljivanje stanova. Ukoliko je, pak, namera predlagača zakona da se putem upravnika zgrade ipak vrši poreska kontrola, to bi bilo potrebno izričito zakonski regulisati. Volela bih da mi, gospođa Mihajlović, pojasni taj deo.
Sledeći deo koji se odnosi na nepravdu u održavanju stanova, možda nehotice su došle do toga u zakonu, obzirom da bi se odluka skupštine stambene zajednice mogla doneti i bez saglasnosti pojedinih vlasnika posebnih delova. Član 43 ovog Zakona predviđa većinsko odlučivanje. Te obzirom na odredbe člana 47 Zakona kojim se predviđa i solidarna odgovornost vlasnika posebnih delova za neispunjenje ugovornih obaveza stambene zajednice, uzimanje kredita od strane stambene zajednice bi moglo u celini da padne na teret vlasnika posebnih delova koji su protivni uzimanju kredita.
Stambena zajednica nije predviđena da ima prihode veće od neophodnih troškova upravljanja i održavanja zgrade, nadam se da se tu slažemo. To nije profitna orjentisana organizacija. Sledstveno tome, nema prihoda iz kojih bi se mogao vraćati kredit, te se mogućnosti uzimanja kredita apsolutno mora sprečiti da ne bi došlo da ljudi koji su bili vlasnici posebnih jedinica, vraćaju kredit, za koji uopšte nisu bili saglasni da se uzme.
U istom tom delu zakona, postoji odredba da prolaz kroz poseban deo zgrade, može biti ustavno opravdan samo ako ne postoji drugi način da se izvrši popravka ili održavanje. Zapravo, mi insistiramo da tako stoji. U Zakonu piše, kada je to neophodno. Šta to znači neophodno? Uvek je neophodno da se nešto odradi što može da se ugrozi. Ali ako postoji drugi način da se to uradi, a da se ne naruši privatna svojina, onda to treba tako da se uradi. Šta to znači u praksi? Izvolite, ne možete da rešite fasadu na drugi način, postavite skelu, postavite auto-dizalicu i jedino ako ne možete to tako da uradite, onda imate pravo pristupa kroz privatnu svojinu vlasnika posebnih jedinica.
Najinteresantniji deo, i ono što bih volela sa pažnjom da propratite, je deo član 61 na koga sam na Odboru čula da su vrlo ponosni članovi Ministarstva na taj deo, koji su se bavili ovim Zakonom, a zapravo se odnosi na različite visine naknada za održavanje stambenih objekata u različitim urbanističkim zonama grada. To znači da će, recimo, vlasnici posebnih jedinica u užoj gradskoj zoni plaćati veća sredstva za održavanje svojih posebnih stambenih jedinica, i prinudno zbog nemogućnosti veoma teških uslova života u ovim vremenima, biti prisiljeni na prinudnu migraciju.
Još jednom molim zakonodavca, jer smatram da je ovo veoma dalekosežna i kontraverzna politička odluka koja zahteva širu i transparentnu društvenu debatu, i ekonomsku i socijalnu analizu efekata. Praktično se otvaraju vrata džentrifikaciji i getoizaciji naselja i diskriminaciji siromašnih populacija. Smatramo da je državno sufinansiranje aktivnosti na unapređenju izgleda, kao i energetske efikasnosti zgrade, za koju se vezuje ovaj član, u današnjim društvenim okolnostima primerenija mera javne politike od državne prinude.
Treća grupa tih nepravdi za koje želim da smatram da su učinjene nenamerno su nepravde koje se odnose na socijalno stanovanje. To je po meni fantomski član 78. ovog zakona. Fantomski član za koji je naš radni naziv „Savamala“, odnosno „Beograd na vodi“. Pretpostavljam reakcije na ovo što sam ja sada rekla da smo mi svi opsednuti „Beogradom na vodi“, međutim vlast je opsednuta prethodnim vladavinama i prethodnim vlastima, mi smo u našim izlaganjima opsednuti „Beogradom na vodi“.
U tom članu gde se priča o iseljavanju i koji su razlozi iseljenja, vrlo jasno stoji nešto što ja samo mogu da podvedem pod „Beograd na vodi“. Nisam predvidela brisanje ovog člana jer mislim da on može i humanije da se sredi. Nisam predvidela, jer tu ima delova članova koji mogu da se primene i za neke druge stvari.
U stavu 2. tačka 3) se iseljavanje vrši u sklopu priprema za sprovođenje investicionog projekta i ukoliko je prethodno dokazano da ne postoji alternativa za preseljenje. To je deo koji je potpuno pilot projekat. Zašto ja insistiram na „Beogradu na vodi“ i „Savamali“? Smatram da je pilot projekat taj projekat i da će to biti model za sve druge investicione projekte radi ostvarivanja javnog interesa. Ipak ne bi trebali da se ponašamo i da to ubacujemo u zakon tako što ćemo reći da rešavamo pitanje socijalnog stanovanja.
Šta je tu bitno, konkretno u „Savamali“? Tu imamo stanove koji nisu legalizovani i objekte koji su u procesu legalizacije. Kako smo uopšte mogli da izvršimo iseljenje ako nisu dobijena rešenja da je proces legalizacije odnosno odobrenja završen?
Četvrta tačka, odnosno moja četvrta tačka, a na neki način nepravda ovog zakona su zaštićeni stanari. Vidite gospodo, država Srbija je pre 50, 60 godina napravila nepravdu prema vlasnicima stanova. Da li smatrate da je potrebno da se nepravda koju je država napravila pre 50 i 60 godina ispravlja činjenjem nepravde novim stanarima? Smatram, kao i poslanička grupa DJB da to zaista ne bi trebala ni jedna ozbiljna vlast da učini.
Šta je razlog ovoga što kažem? Po ovom novom zakonu povećava se zakupnina za 200% plus. Ljudi koji žive u tim stanovima, zaštićeni stanari koji su u ozbiljnim godinama, penzioneri kojima su smanjene penzije takav namet, koliko god to nekom izgledalo da nije veliko ne mogu da izdržim. Oni će se iseljavati u stanove, ne zna se gde je preseljenje i to je odloženo za 2016. godinu, tako da imamo još jedan primer prisilne migracije.
Država umanjuje prava građanima samim tim što stavlja sudbinu zaštićenih stanara u ruke opštinskih i gradskih činovnika, krši Ustav Srbije i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koji garantuju da svako ima pravo da o njegovim pravima odluči nezavistan sud.
Diskriminacija onih koji naslede nepokretnost je takođe vezana za ovu grupu zaštićenih stanara. Znači, ako je neko u bilo kom delu Srbije nasledio neku nepokretnost koja može da bude i neuseljiva, on nema pravo da dobije stambenu jedinicu adekvatnu. Koliko su te stambene jedinice adekvatne veliki je znak pitanja, jer tu je zakonodavac malo nejasno odredio površine, strukturu stanova. Mislim da bi taj deo zakona trebao da se vrati na doradu.
Šta je moj predlog za konkretno ovu situaciju? Ako razmišljamo kao humani ljudi ne možemo reći da ćemo kredite povoljne na 40 godina sa rokom od 40 godina otplate ljudima koji imaju 80 godina. Manje-više starosna struktura je takva. Predlog je sledeći, pretpostavljam da ćete se složiti sa mnom, ne treba da snose posledice ove nepravde od pre 60 godina zaštićeni stanari, ne treba da snose vlasnici stanova, oni zaista treba da dobiju na ime zakupnine adekvatnu vrednost.
Kako to može da se reši? Tu država treba da plati račun i da prihvati to nasleđe koje zaista jeste nasleđe od pre 60 godina, ali moram da poručim vladajućoj većini kao predstavnicima Vlade, vi ste se gospodo prihvatili projekta zvani „Srbija“ u zemlji u kojoj kontinuitet življenja imaju građani Srbije. Taj projekat ste prihvatili sa svim njegovim plusevima i svim njegovim minusima. Sa tim projektom možete da izađete na kraj ili ne možete da izađete na kraj. Ako možete da izađete na kraj, ja ću to pohvaliti, a ako ne možete da izađete na kraj, onda ga prepustite legalnim, demokratskim načinima drugima, ali nemojte da i ono od pre 60 godina bude greška prethodni vlasti, a da zbog toga trpe građani Srbije. Hvala.