Privodite kraju, kolega Đurišiću.

Izvinite.

Znači, o tome se ovde radi. Slušamo ovde prenemaganje sedam minuta – jao, imaju visoke plate i ne može niko da dira. Može da dira, možete, ali onako kako treba. Promenite zakon i smanjite plate. Vi ste ti koji možete da odredite, samo vi, većina, a to nećete da uradite, samo da bi imali način da vodite kampanju, onako kako vi jedino znate, najbesramnijim napadima na ljude već dve godine.

Ako hoćete o njihovom radu da govorite, stavite izveštaj. Stavili ste jednom pre tri godina, pa stavite ga ponovo. Treba svake godine da se stavi. Pa, stavite ga ponovo, ako smete, pa da razgovaramo o stanju građanskih prava, ljudskih prava u Srbiji i o tome na koji način se državni organi ophode prema informacijama od javnog značaja. Stavite to ovde na dnevni red, da raspravimo. Ne, nego vi ćete ovako da vodite kampanju – jadni mi, građani nemaju. Pa, građani nemaju para zbog vas. Vi ste tim hirurzima, profesorima, vi ste smanjili plate za 10%.

(Marko Parezanović, s mesta: Lopino.)

Ja zaista nisam čuo.

Nisam čuo.

Pravo na repliku, prvo narodni poslanik Maja Gojković, pa Parezanović, pa na pominjanje stranke Aleksandra Tomić.
(Marko Đurišić, s mesta: Parezanoviću replika zato što je on meni rekao da sam ja lopov? Jel to osnova za repliku?)
Ne, nego njegov amandman o kome ste vi pričali i optužili ga sprovodi izbornu kampanju. Jel jeste ili niste?
(Marko Đurišić, s mesta: Ja pričam o amandmanu, nisam njega ni pomenuo.)
Pravo na repliku, narodni poslanik Maja Gojković.

Dva minuta, privodite kraju.

Zahvaljujem, koleginice Gojković.
Pravo na repliku zbog spominjanja poslaničke grupe i stranke, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Jednom je rečeno, dva minuta, pravo na repliku.
Narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Po amandmanu, narodni poslanik Maja Gojković.

Slažem se da je tema jako važna.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Nemate kolega Đurišiću pravo na repliku, ni jednom vas nije spomenula.
Reč ima po amandmanu narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Evo o čemu se radi u ovom amandmanu. Ovo je nastavak jedne politike koja traje već nekoliko godina. Recimo, ovim amandmanom ne treba da se izvrši rekonstrukcija železničke pruge Niš-Dimitrovgrad. Recimo, to ne treba da se uradi.
Recimo, Ministarstvo finansija, eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih objekata, ekonomska klasifikacija 541 zemljište, znači, da se ne prave autoputevi, da se ne prave mostovi, da se ne prave tuneli. O tome je reč u ovom amandmanu, i kad pročitam obrazloženje eh ministra, podnosioca amandmana, kaže se – ovim amandmanom se ukidaju subvencije privredi i umesto subvencije uvodi kreditna podrška sa obavezom vraćanja kredita. Pazite, kakav je to, kad neko pročita pomne rečenice.
Međutim, ja bih se vratio malo više u prošlost, o razlozima nastojanja ovog amandmana. To je bio neki zakon, koji je bio upućen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, zove se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, pa za predstavnika Vlade u Skupštini određen je eh stečajni upravnik, ministar privrede, i tim zakonom, pazite, ukida se Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, i tim zakonom se uvodi Komora, koja je profesionalno udruženje u koje se udružuju svi stečajni upravnici upisani u imenik. Po tom istom Predlogu zakona, Komora obavlja sledeće poslove, kao poverene – odlučivanje o zahtevu za upis u imenik stečajnih upravnika, kancelarije stečajnih upravnika, asistenata stečajnih upravnika, vođenje imenika itd. Nadzor nad radom Komore u delu poverenih poslova obavlja eh stečajni upravnik nadležan za poslove privrede.
Pa, onda u članu 34. ministarstvo, odnosno eh stečajni upravnik daje saglasnost na statut i drugi opšti akt Komore u delu koji se odnose na poverene poslove.
Idemo dalje, predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru, to je gospodin Dobrivoje Petrović. Čuli ste premijera, da gospodin eh ministar, sada narodni poslanik i stečajni upravnik, sat i po nije provodio na poslu, a znate zašto? Zato što je ovaj zakon pisao Dobrivoje Pavlović sa njim, u kako se zove Savezu stečajnih upravnika Srbije, da li sam lepo izgovorio? Mislim da jesam.
Predsednika Komore, odnosno Dobrivoja Pavlovića biraju na tri godine i može biti jednom reizabran, sasvim dovoljno.
Nadzor nad radom stečajnih upravnika obavlja Komora. I da ne nabrajam dalje sve što piše u tom Predlogu izmena i dopuna zakona. O čemu je ovde reč i zašto se na jednoj ovakvoj politici eh ministar, stečajni i narodni poslanik bavi? Sećate se one priče oko ličnih karata preduzeća koja su u restrukturiranju. Mora da se utvrdi njihova imovina, šta je sve njihovo, šta sve poseduju, koja je njihova aktiva, koja je njihova pasiva, kakva su potraživanja, kakva su dugovanja. Uradi se tako nešto, a onda ministar, odnosno eh stečajni upravnik, ne da saglasnost ni na jedan UPPR, a u međuvremenu je ovakav zakon usvojen. Znate li šta to znači? Zna dobro da taj koji je napisao da treba da se vraćaju, da preduzeća u restrukturiranju treba da podižu kredite, zna dobro da nemaju kreditnu sposobnost i da ne mogu ni jedan kredit da podignu. Zna dobro da ako im kao ministar privrede, odnosno eh stečajni upravnik, ne potpiše saglasnost na UPPR, šta im sledeće sledi? Stečaj. Stečaj koji će da vodi eh stečajni upravnik u liku ministra i Dobrivoje Pavlović, u liku predsednika Komore stečajnih upravnika.

Dovodim u vezu, i upravo sam citirao obrazloženje amandmana.

Ako tim amandmanom koji je predložen i koji je nastavak ovoga, i ako bi se prihvatio, i da je plan gospodina eh ministra, a stečajnog upravnika i narodnog poslanika zaživeo, imali bismo stečaj RTB Bor, imali bismo stečaj Sartid da ga nismo privatizovali, imali bismo stečaj „Petrohemije“, imali bismo stečaj „Azotare“, „Prve Petoletke“, IMT, IMR, i svih drugih preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju.
Dame i gospodo narodni poslanici, svrha bavljenja politikom eh ministra, inače stečajno upravnika, jeste da sva ova preduzeća odu u stečaj, da par stotina hiljada ljudi ostane bez posla direktno, 150 hiljada još indirektno, jer lepa je nagrada stečajnog upravnika od 20%, to je ona javna. Postoje i one druge koje nisu javne. Što se tiče gospodina Dobrivoja Pavlovića koji bi trebao da vodio Komoru, već je kažnjen sa 800 hiljada dinara od te iste agencije, što samo govori kakva nam je sudbina pretila da nismo videli sa kakvim čovekom imamo posla.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

U tome i jeste razlika između nas i SNS-a i eh ministra, sada narodnog poslanika i stečajnog upravnika. Razlika je u tome što smo mi hteli, i radimo i dan danas na tome da sva moguća preduzeća u restrukturiranju izvučemo iz stečaja, a vi ste hteli da ih bacite u stečaj. Vi ste hteli da ti ljudi ostanu bez posla.
Zašto? Nije tu briga za radnike, dobiće nešto i oni, bitna je provizija i ona javna i ona tajna, 20% koje dobija stečeni upravnik, kao nagradu. Pa, koliko je to? Pazite, to su desetine milijardi, stotine milijardi dinara, preko dve, tri milijarde evra. To je hteo gospodin Radulović da stavi u stečaj ovim zakonom. Vama je to smešno. Meni nije.
(Saša Radulović, s mesta: Kako lažete.)
Upravo ste sami rekli, brinuo sam o radnicima RTV Bor, tako što ću da ih stavim u stečaj.
(Saša Radulović, s mesta: Nisam to rekao.)
Upravo ste to rekli, ništa drugo, „Sartid“ i to bi stavili u stečaj, tamo su paraziti, stranački, partokratija. Pa, idite pa ima kažite to u kampanji. Da vidite kako ćete da prođete. Slobodno izvolite i u „Petrohemiju“ i u „Azotaru“ idite recite im i u „Prvu petoletku“ u Trsteniku, idite im recite da su partokratija. Slobodno izvolite.
Vi pričate o javnim preduzećima, kojim javnim preduzećima? Ovde je reč o realnom sektoru za koji se bori ova Vlada da sačuva. Vi ste hteli sa nekim izvesnim Dobrivojem Pavlovićem da sve to rasprčkate kao stečaj i to da prodajete deo po deo, kao što se radi, deo po deo da seckate imovinu da bi ste je rasprodavali. O tome se radi. Znači, zato vam je taj zakon i povučen i zato zakon i nije dobar.
Pa, ne može, kakva komora?