Dame i gospodo narodni poslanici, čuo sam danas i rasprave koje su vezane za rad Komisije, čuo sam rasprave i koje se tiču kvaliteta kandidata za članove Komisije i u najvećem delu mogu sve to da prihvatim. Postoje određena neslaganja, nije ni dobro da se u svemu slažemo. Ne bi bilo dobro da opozicije ne kritikuje, jer kroz svoju kritiku tera vlast da se ponaša odgovorno. Ali, ne mogu da razumem najobičniji populizam i da se čitava diskusija zasniva na najobičnije populizmu.
Skrenuo bih pažnju poslanicima kojima je ovo prvi mandat, poslanički mandat je možda kratak, da sede što više u sali, da uče od svojih starijih kolega, da se usavršavaju, da ako nešto ne znaju, pitaju lica koja su stručna za to, da bi postali dobri poslanici i na taj način podigli ugled srpskog parlamenta.
Isto tako, kada neko spominje moj staž ima to pravo samo pod jednim uslovom, poslanički, a to je da makar jedan mandat u ovoj sali odradi kao volonter, kao poslanik koji ne prima platu. Kada to bude uradio, prihvatiću svaku kritiku koja je argumentovana.
Sada bih pozvao naše snimatelje u sali da nam pokažu poslaničke klupe Pokreta Dveri, da nijedan od njihovih poslanika nije u sali, da ne zarađuje svoju platu i da ne radi u interesu građana. Ako je to oblik njihove političke borbe, nemam ništa protiv, ali neka to kažu.
Sada, zamolio bih fotoreportera gospodina Radulovića da prvo mora da me pita da li sme da me slika, jer mislim da krši zakon. Samo javni servis ima pravo, niko više, ali verovatno da bi se bavili tvitovima, ali to nije politika.
Niko nije rekao šta je u suštini Komisija za hartije od vrednosti i šta ona reguliše i šta su to hartije od vrednosti. Čuo sam da to ima veze sa preuzimanjem. Tačno je, Komisija za hartije od vrednosti se bavi i vlasničkim hartijama od vrednosti.
Da li je sve bilo po zakonu od kada je Komisija osnovana? Verovatno nije. Mnogo toga nije bilo urađeno po zakonu. Sećam se čak i, pošto napadaju neke od kadrova koji su bili u G17, tadašnjeg predsednika gospodina Štimca, koji nije hteo da potpiše vlasničke hartije od vrednosti u vezi preuzimanja „Knjaz Miloša“ i da je zbog toga završio u zatvoru, ali je bio dovoljno hrabar i uporan da to ne uradi. Držali su ga u pritvoru mislim 30 dana. Ne možemo mi političke stranke da delimo na one koje su isključivo poštene i one koji su isključivo lopovi.
Postoji još jedan vid hartija od vrednosti, a to su finansijske hartije od vrednosti. Mi se do sada bavimo samo vlasničkim. Transformacije su skoro završene. Privatizacija je završena. Preuzimanja su završena. Da li to možemo da vratimo nazad? Ne možemo. Niko ih nije osporavao pred sudskim postupkom i na to treba da stavimo tačku, inače ćemo da živimo u prošlosti. Da li te ljude koji su u tome učestvovali treba nagraditi? Ne. Da li treba podržati one koji hoće da rade iskreno i pošteno svoj posao? Takve treba podržati.
Spominje se i diskusija oko finansiranja te naše državne Komisije za hartije od vrednosti, pa kažu – finansiraće se iz budžeta Republike Srbije. Jeste, tako je. Ali, hajde da pomognemo i našoj Komisiji za hartije od vrednosti, jer ona je naša, državna je i da ih motivišemo, ako ne i nateramo da rade drugačije svoj posao. Svako ko to želi dobrodošao je, bez obzira na političku pripadnost.
Zašto da naša Komisija za hartije od vrednosti konačno ne uredi jedan deo tržišta koji pripada isključivo bankama? Jel to problem Komisiji? Ne bi trebalo da bude. Da li ima zakonski osnov? Ima ga. Da li treba određene hrabrosti za tako nešto? Da. Ali, znate, ako nemate hrabrosti da radite svoj posao kako treba, nemojte ni da se kandidujete za njega. Zašto jedan deo finansijskih hartija ne prebacimo u nadležnost Komisije, odnosno ona ne stvori regulativu finansiranja određenih privrednih subjekata kroz emisiju hartija od vrednosti, pogotovo malih, mikro malih i srednjih preduzeća?
Koji su efekti toga? Neko će da kaže – eto, zaradiće za svoje plate. Nije to cilj. Lepo je kad ne ide iz budžeta. Ali, cilj je da se smanji cena kapitala na tržištu. Da vas samo podsetim, neko kaže – pre pet godina. Nije pre pet godina. Peta godina jeste od kada je SNS na vlasti, jedva su napunjene četiri. Samo da vas podsetim da pre četiri godine i tri meseca je jedan najobičniji kredit u Srbiji koji su građani podizali koštao oko 36%. Danas čak i oni mali potrošački bez ikakvog obezbeđenja koštaju 10%. Da li je to dovoljno? Pa nije. Da li je bolje? Jeste.
Zašto ne bismo naterali našu Komisiju da investitori, koji god da su i odakle god da dolaze, ne kupuju hartije od vrednosti, a postoji procedura kako privredni subjekti izdaju hartije od vrednosti, da ne budu samo kod banaka, da kupuju hartije od vrednosti, finansijske derivate, ne vlasničke, privrednih subjekata, mikro, mini i srednjih preduzeća? Šta bismo imali kao efekat? Kao efekat bismo imali nižu cenu kapitala u Srbiji jer bi poslodavcima ostajalo više novca za proširenje kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta. To je posao sledeće komisije o kojoj se izjašnjavamo. Hajde kroz njene izveštaje o radu koje podnosi Odboru za finansije da na tome je i nateramo i istrajemo, da naša privreda ne bude opterećena isključivo bankarskim sistemom koji se pokazao u jednom periodu, pogotovo 2009, 2010, 2011. i početkom 2012. godine, kao parazitski i kancerogeni sistem.
Znate, kod raznih finansijskih špekulanata nema milosti i to im ne treba zamerati. Gledaju da što je god moguće više zarade. Ali, posao države, a u ovom slučaju i Komisije za hartije od vrednosti je da zaštiti svoju privredu i svoje građane i da im stvori fer uslove. Podizali smo kao država kredite baš zbog te neregulisane materije od strane te komisije do 2012. godine po ceni od 7, 8, 9 ili 10%, čitao sam pre neki dan kako su izgledali ti krediti, a danas običan građanin može da podiže kredit po nižoj kamatnoj stopi nego što se država zaduživala pre pet i više godina. Zašto ne bismo i privredu okrenuli ka finansijskim derivatima koje regulišu berze, odnosno zakonsku i podzakonsku regulativu daje Komisija za hartije od vrednosti?
Svaki dinar koji se manje potroši za neki kredit, bilo od privrede, bilo od stanovništva, i koji se okrene potrošnji, na kraju odiže naš bruto proizvod i podiže prihode u budžet i daje osnov za veće plate u javnom sektoru i penzije. Tako se vodi država, a ne zalagati se za jedan sistem. Ja bih voleo da mi neko objasni, da pronađem to u udžbenicima, da se predstavlja za krajnje desničarsku stranku koja teži, ne mislim pri tome na SRS, da me ne gledate tako, desničarskom uređenju države sa komunističkim uređenjem privrede. Evo, to neka mi neko objasni. Je li to moguće? Godište sam 1969. Morao sam da učim u školi i Marksa i Engelsa i socijalističko samoupravljanje i šta je idealno društvo itd, pa i sa tim znanjem nisam uspeo da nađem taj spoj te inteligencije, tog rešenja, tog društvenog, državnog i ekonomskog uređenja.
Znate li šta je tu samo dobro? Što možete da izađete i da ispričate ono što neko voli da čuje. Ne daj bože da takvi počnu da vode Srbiju, pa raspali bi se za nedelju dana, prestali bi da postojimo. Još kaže – oslanja se na domaće snage. Slažem se, to je lepo, ali kako? Jedna ruka prazna, a u drugoj nema ništa. Šta ćete onda? Da rasterate sve iz Srbije? Da neće još neko da uvodi sankcije Evropskoj uniji? Pričam o temi o finansijskom tržištu, hartije od vrednosti, finansijske prirode. Neka nauče šta je tema.
Znači, samo jednom ozbiljnom reformom koja je proces, možemo zemlju da izvučemo iz krize i da napravimo društvo u kome će institucije da rade nezavisno od toga ko je na vlasti. Tad je SNS završila posao, a oni koji misle da će populizmu da dođu na vlast, samo da ih podsetim. Dvanaest godina mi je kao poslaniku trebalo da srušim jednu lošu vlast i 12 godina sam morao u ovom parlamentu da učim šta je to država, šta je to vlast i kako se odnosi prema državi i vlasti. A zamislite sad njih koji neće čak ni u sali da sede, neće ni da nauče, a hoće da pobede jednu dobru vlast. Pa, brade će da vam porastu i osede.
Ovu komisiju treba podržati. Ovu komisiju treba terati da radi svoj posao kako treba. Ovoj komisiji treba meriti rezultate u narednom periodu. Ako nešto ne valja, treba promeniti, ništa nije zakucano i nikome obećano, ali treba im dati priliku. Kao što su neki građani dali priliku nekima koji to ne zaslužuju. Nekima su dali Amerikanci, nemam ništa protiv, samo neka izađu tu da kažu jasno i glasno. Možda se neki zalažu da se u Srbiju preseli NASIN svemirski program. Odlično, samo da vidim kako ćete to da uradite, tad bismo rešili sve probleme.
Narod na kraju, neki put može i da pogreši i tu grešku poštujem, ali ne očekuje da kolege koje ovde glasaju baš toliko često greše kad napadaju sve i svašta, kad napadaju i to što je danas novembar mesec, što je pozna jesen i što se zemlja okreće i da je zato Aleksandar Vučić kriv. Dotle ide borba protiv sadašnjeg režima i sadašnje vlasti. Tako da nema sumnje, ovu komisiju ćemo podržati, daćemo joj priliku, ali očekujemo i rezultate u narednom periodu.

Čudo kako se uvek prepoznaju, reklamiram član 103. stav 7. Poslovnika, vezano za poslaničku grupu koja je jedino ekspert za Poslovnik.
Konačno smo ravnopravni, sada sam poslanik, a ne predsedavajući i kada je jedini argument na nečiju diskusiju, ne ono što je rekao, nego jedini argument da se neko javi po Poslovniku, gospodine predsedavajući, to je za mene dokaz da narod ume da pogreši. Ja to prihvatam i poštujem i greške našeg naroda.
Nemam ja ništa protiv, ko hoće da sluša ili neće, samo sam hteo da pomognem kolegama poslanicima, da shvate pravila rada parlamenta i da niko od nas nije beskrajno pametan i da je ceo život jedno učenje.
Ako neko ustaje da bi se slikao pored Poslovnika i nema šta da kaže o zakonu ili predlogu, on pokazuje i onima koji su glasali za njega da su bili obična greška.

Ja se slažem, SNS i njeni poslanici su nedostižni za kolegu koji je upravo malopre govorio, otprilike jednu svetlosnu godinu, to je 31.536.000 sekundi, pomnožite sa 300 hiljada kilometara.
Ja znam šta govorim, gospodine Živkoviću, a isto toliko je daleko od njih da, recimo, gospodin Obradović otvori novu fabriku u Ćupriji, kao što je to danas otvorio aktuelni premijer Aleksandar Vučić. Fabrika se zove „Eurofiber“ i usrećiće i zaposliće nekoliko stotina ljudi. To je običan čovek, kome treba posao, o njemu se brine poslanik i o njemu se brine i premijer.
Slažem se da mnogo stranaca ima u Srbiji, da je finansijski sektor, ne zaslugom Aleksandra Vučića, nego mnogo ranije, pripao većinskim delom stranim bankama. Upravo sam dao predlog kako možemo da izađemo iz tog problema. Ima i stranih fabrika.
Nažalost, u Srbiji ima i političkih stranaka gde su vlasnici stranci, koji su omogućili jednoj poslaničkoj grupi, kojoj je 5% bilo, nešto što nisu u stanju bili ni da preskoče skokom sa motkom, da uđu u ovaj parlament. To je ta razlika. Pa, Dveri. To je ta razlika i to su ta dostignuća.

Još nešto i završavam.
Za njih je i svetlosna godina i 50% glasova na izborima koje je Aleksandar Vučić dobio u Srbiji. Kada budu imali pola od toga, neka se jave.

Ima jedna narodna poslovica koja kaže: „Kome snaga leži topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. I još neko nešto kaže o podnošenju ostavke, ko je koga naterao, iz političke stranke koja je smenila 900 sudija i tužilaca, prvo, bez obrazloženja, a onda su obrazloženja pisali kopi-pejst, samo menjali ime. I oni pričaju kako je ko nekoga naterao.
Zarad istine, prvo, nije usvojen izveštaj Komisije finansijski za 2012, 2013. i 2014. godinu i vi ne znate kako se ponašao gospodin tada aktuelni predsednik Komisije, kada je došao na Odbor za finansije, kada je svima nama rekao, ja tada nisam bio predsednik, kako mi ništa ne znamo i ko smo mi da ispitujemo njegov izveštaj. Tada je vaš poslanik u sledećem sazivu Borko Stefanović, šef poslaničkog kluba, tražio da ga smenim momentalno zbog ovoga. Tražio sam da prilagodi Plan finansijskog poslovanja za 2015. godinu, pazite, on već troši novac, Zakonu o zaposlenima u organima državne uprave o određivanju koeficijenta i zarada. Dao sam rok od šest meseci. Nije urađeno. Bila je fer ponuda – ili će to da ide na plenum Skupštine da o tome raspravljamo ili da podnesete ostavku. Ne razumem zašto toliko branite tog gospodina. To je onaj koji je bio valjda, ne znam, na Maldivima. Nema egzotične destinacije koju nije posetio dok je bio predsednik Komisije.

Ovo su sve literalni radovi. Nemam ja ništa protiv DS. Niko ne može da mi kaže ni u jednom trenutku da sam imao govor mržnje, za sve ove godine.
Ali, da li zna cenjena koleginica, da je Odbor za finansije već pokrenuo postupak za razrešenje. Stavio je na dnevni red. Znači, većina članova Odbora, ne većina, bilo je jednoglasno i član DS tada, i predsednik vašeg Poslaničkog kluba je glasao za to. Borko Stefanović, imenom i prezimenom, vam kažem. Postojao je konsenzus u celom Odboru za finansije da se pokrene postupak za njegovo razrešenje pred Narodnom skupštinom.
Tačno je da je trošio i isplaćivao enormne zarade zaposlenima suprotno Zakonu o zaposlenima u organima državne uprave. Da je krčmio tu najveću investiciju koju je imala Vlada DS i Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, tako što su „Maksi“ prodali. Živela je ta komisija, plaćala putovanja, uvećane zarade do 60% od te privatizacije. I vi hoćete da mi kažete da takve treba gajiti?! Ja mislim da ne. Svako od nas nosi svoj krst. Samo, ne samo za ono što uradi, nego i za ono što ne uradi, a morao je da uradi. Jel smete vi da nosite vaš?

Upravo sada dolazimo do toga kako ko vidi državu i kako ko posmatra funkcionerska mesta u Vladi RS. Nije ovo prvi put da Aleksandar Vučić učestvuje u Vladi i prvi put sa istom imovinom je izašao sa kojom je ušao u Vladu.
Što sada pričate o tome? Demagogija je da neko radi za svoju državu? Da li neko od vas zna koliko je to lepo kada uradite nešto za svoju državu? Da li neko od vas zna koliko ste zbog toga srećni i ispunjeni? Ja možda znam nešto malo o tome, ali očigledno ako nastupate, da li zaista verujete da on ima platu od 100 hiljada?
Da, ja verujem, jer i ja sam u politici malo duže, imam istu imovinu koju sam imao i pre 16 godina. U čemu je problem ovde? Neko smatra da treba da dođe na vlast da bi krao? Ne vidim da je to u redu, da instrument vlasti bude način da se bogatite? Ne može, u ovoj Vladi to ne može i nemojte da ulazite više u tu priču. Ili se postavljate da vam je to namera, ukoliko dođete na vlast? Takve priče ne stoje.
Još nešto, kao što se često spominje, u Srbiji se živi teško i onaj ko vodi državu odgovara za svakog njenog građanina, za svako dete, za svakog čoveka, za svakog penzionera. Ako hoćete o njima da brinete, kao što pričate o porodicama – da, ja želim da pomognem …

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Privodite kraju.

Zahvaljujem.
Gospodine Ćiriću, dao sam vam i više.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Zahvaljujem, gospodine Nogo.
(Srđan Nogo, s mesta: Neverovatno.)
Šta je neverovatno?
(Srđan Nogo, s mesta: U sred rečenice ste mi isključili mikrofon.)
Ne, nije mene strah uopšte, taman posla. Ja se nisam bojao ni kada sam bio opozicija.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Privedite kraju, gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Gospodine Nogo, smatram da nije prekršen Poslovnik.
Ako je neko prekršio Poslovnik, ja sam ga prekršio što sam vam dozvolio da pričate o Vladi Republike Srbije, a po članu 107. Poslovnika radi se o kandidatima za članove Komisije za hartije od vrednosti koje predlaže Odbor za finansije i koje bira Narodna skupština, a vi ste sve u to upleli Vladu koja je izvršni deo vlasti i na taj način urušili dostojanstvo Narodne skupštine.
(Srđan Nogo dobacuje.)
Izgleda mi, gospodine Nogo, da vi prečesto sanjate Aleksandra Vučića.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Gospodine Martinoviću, molim vas bez ličnog obraćanja.