Niko vam nije oduzeo ni jedan minut, ni u jednom trenutku.
(Marijan Rističević, s mesta: Jeste.)

Svakako, završite.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Pravo na repliku, gospodin Čedomir Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I ja sam tražio reč.)
Pa, nema u sistemu da ste tražili reč. Ali, gospodine Šešelj, morate da zatražite reč. Izvolite.

Privodite kraju, gospodine Šešelj.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Pravo na repliku, Čedomir Jovanović.

Molim vas, kolege poslanici, da gospodin Jovanović završi.

Hoćete opet repliku? Onda će biti pauze.

Zahvaljujem.
Pošto vidim da ovo ide u pogrešnom pravcu, određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Molim vas kakve to veze ima sa dnevnim redom, sa temom dnevnog reda.

Molim vas da svoju diskusiju prilagodite temi.)

Izvinite, gospodine Rističeviću.
Zašto dobacujete?
(Tatjana Macura, s mesta: Kako vas nije sramota? Dopuštate ovakve govore u Narodnoj skupštini?)
A, vi određujete da li je tema ili ne?
(Tatjana Macura, s mesta: Imali ste konferenciju u majicama obučeni, govorimo o ovako važnom zakonu. Sram vas bilo!)
Gospođo Macura, izričem vam opomenu.
(Tatjana Macura, s mesta: Slobodno!)
Zato što prema vama niko ne vrši nikakvo nasilje, a vi upravo to radite prema nama, dok nam dobacujete, vređate i onemogućavate da radimo.
(Tatjana Macura, s mesta: Izrecite njemu opomenu!)
Nastavite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.