Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa i jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.
Sa ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sednicu sutra u 10,00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da bez ovog zakona imamo čak suprotne efekte o kojima je govorio moj uvaženi kolega pre mene.
Po sadašnjoj zakonskoj regulativi, banka može da proda predmet hipoteke i za samo 10% od procenjene vrednosti hipoteke. Banka takođe može po sadašnjoj zakonskoj regulativi, bez odluke nadležnog suda, na osnovu mišljenja svog veštaka da umanji vrednost predmeta hipoteke da bi ga što lakše prodala.
E, sada, kada sve ovo uzmemo u obzir, ja mislim da je ovaj amandman baš i napisan zbog poslovnih banaka da što lakše dođu do imovine koja je pod hipotekom pre stupanja na snagu ovog zakona. Znači, mogli su da je prodaju u bescenje, mogli su da joj umanjuju vrednost kako god su hteli, a pod izgovorom da je neko udruženje koje nije upućeno u konkretno celu sadržinu zakona dalo neko svoje mišljenje, ili, kao što je jedan kolega ovde govorio, da je ovo u interesu poslovnih banaka.
Da pogledamo šta je najviše uticalo na kreditnu sposobnost građana Republike Srbije. Nije kurs evra i franka, nego kurs dinara prema evru. I sada oni koji nisu ništa uradili da odbrane kurs dinara prema evru, pričaju nama da radimo u korist banaka, dok su podržavali prethodnog guvernera koji je dogovarao sa bankama kurs dinara prema evru, koji je šticovao kurs dinara prema evru, koji je prodavao devizne rezerve 4,5 milijarde i dogovorio se sa bankama da evro skoči 50% u odnosu na dinar. Sada se navodno zalažu za neku zakonsku regulativu.
Pa, ti koji se zalažu u odbranu građana, što to nisu uradili kada su bili na vlasti? Danas je kamata, rata kredita, kada je švajcarski franak u pitanju, ista kao jula meseca 2012. godine. Tada ste još bili na vlasti. Koliko ste tada brinuli o građanima?
Ovaj amandman, ako se prihvati, omogućava bankama da prodaju predmet hipoteke za 10% od procenjene vrednosti. Ovaj amandman omogućava bankama da smanjuju vrednost predmeta hipoteke po svojoj volji i svojim potrebama i zato ga ne treba prihvatiti.

Ja se ovakvih stvari još nisam naslušao u Skupštini. Stvarno sam zabrinut, zato što znam da po sadašnjem zakonu jedna banka je neovlašćeno prodavala imovinu hipotekarnog dužnika. Samo u tome je učestvovao i sud, pa niko nije krivično odgovarao. Kasnije je dobila stranka u sudskom postupku obeštećenje u vrednosti od, čini mi se, 25 miliona dinara. Neću da kažem koja banka.
Sada ko to proba da uradi, odgovara za više krivičnih dela i falsifikovanje javne isprave. Nema više zaštite i pokroviteljstva suda da se nešto uradi suprotno zakonu, kao što je to po sadašnjem zakonu. Svaki građanin koji se zaduživao i stavljao imovinu pod hipoteku, radio je to najčešće u dobroj nameri i veri da vrati te kredite.
Problem je u tome što su njihove plate kursom evra obezvređene i dovedeni u situaciju da više ne mogu da vraćaju te rate. To se baš dešavalo u periodu od 2008. do 2012. godine.
Sada mi neko priča kako je radio u interesu građana, kako štiti njihove interese. Ja svoju priču o interesu građana nisam promenio ni kada sam bio opozicija, ni sada kada sam na vlasti. Prvi sam te iste poslovne banke najviše kritikovao kada su bile izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. I sad sam spreman da ih kritikujem kad god urade nešto što nije dobro. Ali, pogledajte Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kakav ste nam dali 2010. godine, pogledajte sada kada smo ga promenili. Što ga niste promenili tad kako treba? Što ga niste napisali kako treba? Niste smeli od banaka.
Da ne pričam o Zakonu o deviznom poslovanju, u čije ime je pisan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je još jedan korak unazad. Em što neko želi da ostane status kvo, odnosno da imovina hipotekarnog dužnika bude prodavana u bescenje na one kredite i na one uspostavljene hipoteke po sadašnjem važećem zakonu, pošto se odredbe ovog zakona ovim amandmanom ne određuju i pogotovo od kada je počela da se spominje jedna ugrožena grupa naših građana.
Mene lično bilo bi sramota i ne bih nikad koristio tuđu nesreću i tuđu nevolju da o njoj pričam da bi stekao političke poene, pogotovo ako sam bio u situaciji da u njihovo ime pričam i 9. juna 2011. godine, ali ne kao predstavnik bivšeg režima, nego kao narodni poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije. Tada su počeli problemi sa tim kreditima u švajcarskim francima i ne znam zašto se podnosilac amandmana tada nije setio tog Udruženja „Efektiva“. Sada zloupotrebljava njihovu nesreću zarad svoje lične promocije i koristi.
Pitanje tih kredita se u Evropi na više načina rešavalo, ali nijedan nije bio na način koji je predložen od strane podnosioca ovog amandmana. Jedan od načina je bio da država otkupi kursnu razliku između evra i švajcarskog franka. To su radile Mađarska, Hrvatska. Sasvim sam siguran da bi i Srbija, ali ima jedan mali problem. Neko je opljačkao „Argobanku“, neko je opljačkao „Razvojnu banku Vojvodine“, napravio štetu milijardu evra, pa ne možemo da odvojimo tih 500 miliona evra da otkupimo taj dug i dok se to dešavalo podnosilac amandmana je sa obe ruke i noge podržavao tu Vladu koja je pljačkala građane Srbije. Sada ih brani od ove Vlade.
Ima još jedan problem – šta ćemo sa hipotekama koje je uspostavio Fond za razvoj Republike Srbije? Da li su i one predmet ovog amandmana, pošto znamo da su oko 140 milijardi dinara, dobro ste čuli, 140 milijardi dinara po nalazu DRI su krediti od Razvojnog fonda Republike Srbije koji do skora nisu bili naplativi? Do je ceo deficit države za 2015. godinu pod uslovom da ne bude smanjen nego pod onim uslovima koji su predviđeni budžetom.
Sada pričamo o posledicama. Uzroci su bili za vreme Vlade i Vojislava Koštunice i za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i kada sam rekao da su to vlade Borisa Tadića bio sam potpuno u pravu zato što je on određivao ko će biti mandatar za sastavljanje Vlade Republike Srbije.
Cela ta priča oko toga da ova Vlada saučestvuje sa bankama oko pljačkanja građana, meni je jako smešna. Zašto su ti građani gubili posao pa sad ne mogu da vraćaju kredite? Zato što su njihove firme imale kredite indeksirane u evrima, gde država ništa nije učinila da zaštiti poslodavca i radnika, pa su ljudi ostajali bez posla jer njihove firme nisu mogle više da vraćaju te kredite.

Vraćamo se na temu. Pričamo o uzrocima prvo za predlaganje jednog ovakvog zakona, a onda o posledicama predlaganja jednog ovakvog zakona. Mislim da je u najmanju ruku jako nepristojno posipati se pepelom sad, 2015. godine. Gde ste bili 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine?

Dame i gospodo narodni poslanici, ove diskusije su jako zanimljive. Znači, ako bismo prihvatili ovaj amandman ja postavljam jedno pitanje – da li bi onda referentna kamatna stopa nastala na osnovu ugovora koji su zaključeni pre stupanja ovog zakona na snagu, recimo, od pre četiri ili pet godina bila 18,5%? Kad pričamo o zelenaškim kamatama treba da znamo da režim Borisa Tadića je odredio referentnu kamatnu stopu Republike Srbije na 18%, i to je dao bankama.
Nisam znao da postoji eurolibor. Postoji li euribor i libor i referentna kamata stopa, i sa tom jako visokom referentnom kamatnom stopom režim Borisa Tadića je dao za pravo bankama da pljačkaju građane. Sada je referentna kamatna stopa 6,25%. Nikad nije bila niža. U novijoj istoriji Srbije referentna kamatna stopa nikad nije bila niža.
Da bude stvar još zanimljivija po toj referentnoj kamatnoj stopi koja bi bila vraćena kada bismo prihvatili ovaj amandman i država bi se zaduživala sa 18 plus marža banaka umesto sa sadašnjih 6,25% plus marža banaka. Opet bismo trpali bankama novac u džepove. Opet bi bila zelenaške kamate.
Kad neko priča o stotinama hiljada evra zaduživanja u sekundi, evo ja za to ne znam, a predsednik sam Odbora za finansije. Samo što je jako čudno što i kolega koji to priča dobro zna da nije tako, i nema potrebe da se unosi panika.
Kad pričamo, pre četiri godine tačno kada se na ovaj period vraća amandman, na vlasti je bio režim Borisa Tadića, a razlika kursa evra i franka je bila 1,11. Tada je franak bio najjači u svojoj istoriji u odnosu na evro i nisam primetio ni jednog poslanika, ni podnosioca ovog amandmana da brani efektivu i građane koje je zadesila jedna takva muka. Tačno pre četiri godine. Tačno pre tri godine, tačnije 5. avgusta 2012. godine kurs evra je bio 119,80, a kurs evra 1. avgusta 2008. godine 77 dinara. Na toj razlici su ljudi ostajali bez posla. Na toj razlici su i firme propadale, na toj razlici sad imamo kredite i hipoteke koje moraju da se aktiviraju.
Još nešto dame i gospodo narodni poslanici, svi mi znamo jedna kuća koja prosečno u Srbiji ima stotinak kvadrata. Da je srušite treba vam dinamitom nekoliko minuta. Da je napravite poštenim radom potrebne su generacije, kod onih koji imaju bolja primanja i jedan ceo radni vek. Ono što nas je zadesilo 2008. do 2012. godine je bio dinamit, za celu Srbiju to je naša kuća i biće potrebne generacije da onu štetu koju ste napravili bude ispravljena.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru, barem ne u ovom delu sednice, da se javljam za reč po Predlogu ovog zakona. Međutim, kolega iz DS-a je meni deo određenu inspiraciju da popričamo o ovom zakonu.
Prvo, uopšte kada pričamo kako se zakoni donose, postavlja se jedno logično pitanje – zašto se zakoni donosi? Da se jedna oblast uredi, da se ljudi ne svađaju, da se zna po zakonu šta kome pripada. Zato se zakoni donosi. Ovaj zakon nisu pisale banke. Možda su samo rekle svoje probleme, ali ovaj zakon nisu pisale banke. Znam za druge zakone koje su pisali tajkuni i koji jeste posledica tog zakonodavstva iz 2010, 2011. godine sa ovim zakonom.
Voleo bih da neke kolege, kada se jave ovde, barem pročitaju stenogramske beleške, a kada smo radili izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Da se ne bi više posipali pepelom, jer tada je baš lepo objašnjeno kako smo mi zapali u finansijsku krizu, krizu investiciju i krizu javnog duga.
Kada sam spomenuo zakon koji su pisali tajkuni, tu pre sve svega mislim na Miškovićevu oligarhiju, a tu mislim na Zakon o deviznom poslovanju. Tada su oni koji kritikuju ovaj zakon podigli obe ruke da legalizuju iznošenje novca iz zemlje.
Da podsetim, odredbe zakona su predviđale da nešto možete da izvezete iz Srbije i nikada da ne naplatite u Srbiji to potraživanje. Završavalo je na Devičanskim i Sejšelskim ostrvima da se ovde ne bi plaćao porez. I to je nemoguće da neko ospori, ljudi, objavljeno je u „Službenom glasniku“. Mogli ste isto tako preko ćerke firme, ne ćerkine firme, nego ćerke firme, znači, isti osnivač ili povezano lice, da date profakturu preduzeću u Srbiji da avansira za robu i usluge, da po tom Zakonu o deviznom poslovanju izađe taj novac iz Srbije i da nikad roba, usluga ili novac ne budu vraćeni u Srbiju.
I onda pričamo o kreditima koji su nenaplativi. Evo, zašto su nenaplativi? Zbog takvih mangupskih odnosa prema državi Narodna banka Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine prodala je 4,5 milijarde evra deviznih rezervi i kurs evra je skočio sa 80 na 120 dinara. Koliki je danas, toliki je bio i 8. avgusta 2012. godine kada je novi guverner ušao u Narodnu banku, a za vaše četiri godine skočio je 50%. Zato krediti ne mogu da se vraćaju, zato što su uglavnom indeksirani u stranoj valuti. Jel su za to krive banke? Verujem da jesu. Ali su najviše krivi oni koji su dali zakonsku regulativu da to banke mogu da rade i ti zakoni su pisani za te banke, a ne ovaj. Ovaj je posledica ponašanja tih zakona.
Znate, neko sa platom od, primera radi, 50.000 dinara uzme kredit i otplaćuje ga sa kamatom i glavnicom 20.000 dinara, kad, 2008. godine. Godine 2012. vraća ga sa kamatom i glavnicom 30.000 dinara. Zato su nam krediti sve teže i teže naplativi.
Pitanje kako regulisati ovu oblast i kako isisavan kapital od građana privrede i na kraju države od strane tih banaka do 2012. godine, možemo da vidimo po tome kolike su bile referentne kamatne stope, recimo, 2010. godine, građani ne znaju šta je referentna kamatna stopa. Moje kolege iz DS znaju, ali objasniću građanima. Referentna kamatna stopa označava kolika je vrednost kapitala u Srbiji u dinarima i na tu referentnu kamatnu stopu dodaje se marža banke. Referentna kamatna stopa 2010. godine bila je 16%, na to su banke dodavale svoju mažu 6,7,8,10%,15% i naplaćivale kamatu po 30%, čak od države 24% gde su državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti prve kategorije.
Hoće li neko da mi kaže šta to znači da neko ko je upisao hipoteku, jedna se banka naplati i briše se hipoteka drugih banaka, a ko je mogao, mislite običan građanin je mogao na jednu nepokretnost da upiše dve-tri hipoteke, mali privrednik, vlasnik malog preduzeća, zanatlije, to je bilo nemoguće. Dve i više hipoteka su upisivali oni koji su varali „Agrobanku“ i „Razvojnu banku Vojvodine“, a to nisu mogli obični građani. Pa jer DS kada kaže tako nešto štiti te koji su koštale građane Srbije milijardu evra? Može li to da se desi kod privatne banke? Pa, ne može. Čije sada interese branimo? Onih koji su podizali kredite od „Razvojne banke Vojvodine“ od „Agrobanke“, sada ih sprečavamo, državu i sud da naplate te kredite prodajom njihovih nepokretnosti.
Onda izađemo i kažemo – to je u korist banaka. Nije, ovo je u korist banaka u stečaju koje ste gurnuli u stečaj. Ili da vam još jedan podatak dam, pošto je bankarski sistem u nadležnosti Odbora za finansije, meni je žao što je kolega Stefanović napustio Odbor za finansije, 12 građana, pazite 12 građana kod „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ imaju kredite u vrednosti od 12 miliona evra. Fizičko lice, ne koja obavlja delatnost, ne preduzeće, fizičko lice. Koja on to primanja ima da može da podigne kredit od miliona evra? Koju to imovinu ima kojom može da obezbedi kredit od milion evra? To su te šupe o kojima je govorio kolega Babić, koje ste prikazivali prilikom procene vrednosti, kao vile i dvorce.
Kaže – ne brani se korisnik kredita. Ko kaže? Kako je to bilo ranije? Proceni se na jednu vrednost, onda procenitelj te iste banke proceni na nižu vrednost, ako se uđe u docnju da bi se što pre naplatio kredit od 30.000, a nekretnina vredi 250.000 evra, smakne se i na 30.000 evra samo da bi se to prodalo. Sada to ne može bez suda. Jel to štiti banku ili dužnika? Mislim da štiti dužnika.
Ovo što sam rekao je praksa koja je bila do sada. Onda ste vi zakasnili, kada ostane bez imovine mogli da pokrenete sudski spor protiv banke, zašto vam je to jeftinije prodao, sada ne može bez suda. Ovaj zakon ipak uređuje jednu oblast, a to kako smo došli i tu priču šta smo uradili za tri godine, samo bih podsetio oko čuvenog gašenja četiri najveće srpske banke, preuzimanja duga Londonskog i Pariskog kluba, velike hvale kako je javni dug tada bio smanjen itd.
Neću previše u to da ulazim, ali to je bilo, početak onoga što se nama danas dešava. Pojavom tih novih banaka čije navodne interese branimo, sada ću vam objasniti kako to izgleda, pojavom tih banaka narod koji je bio izmučen sankcijama, ratovima, krenuo je pod jako povoljnim uslovima u tom trenutku da uzima kredite. Uslovi su vredeli samo do prve rate koju je trebao da plati, onda su ekspresno menjani.
Sa tim i takvim načinom vođenja banaka bez ikakve kontrole od države, bez ikakvog nadzora od centralne banke, dolazili smo u situaciju da su građani počeli da rade i da žive samo da bi vraćali visoke kamate. Kada se to desilo, prvo je osetila privreda, pad potrošnje, počela je i onda te iste kredite da uzima, da bi održala svoju likvidnost. Umesto da ono što zaradi usmerava na razvoj preduzeća, na otvaranje novih radnih mesta, usmeravala je svu svoju zaradu u plaćanje takođe visokih kamata. Svi ti podaci postoje.
Treći koji je bio na udaru je bila država, došlo je do pada potrošnje, pada poreza, pa je i država počela da se zadužuje. To se nije desilo za vreme vlasti SNS. Onda nasleđujemo državu sa dugovima koji su na poznati, a onda nasledimo i državu sa dugovima za koje tek saznamo, kada počne da funkcioniše Vlada u Nemanjinoj, onda saznamo da su falsifikovani izveštaji o izvršenoj reviziji Centralne banke za „Agrobanku“, pa se onda emituju državne hartije od vrednosti da se pokrije gubitak „Agrobanke“, da bi na kraju bio proglašen stečaj.
Sad, ja bih voleo da vidim tog mađioničara, tog Hudinija kako da rešimo te probleme od duga koji smo nasledili i koji je bio 68% za dve ili tri godine. Neka nam kaže, neka nas nauči, ali ne onaj ko je napravio dug, neko drugi će morati. Onaj koji pravio dug nam je pokazao.
Godine 2015. Srbija treba da vrati milijardu evra kamate na osnovu duga koji nije napravila ova Vlada, ni ona pre nje, nego ona do 2012. godine. Onda mi skaču ovde poslanici – raste javni dug, raste javni dug. Jeste, rastu kamate. Mi te kredite nismo podizali. Sada očekujte od države da reši sve te probleme preko noći. Neće moći. Ne može niko to da uradi. To što će da se naplate banke koje su u stečaju zbog kredita koje su tajkuni podizali tako što su lažno prijavljivali vrednost imovine, nije mi žao uopšte. U 99% slučajeva oni su jedini koji su mogli da upišu dve i više hipoteka na jednu istu nepokretnost. Takođe mi ih nije žao što su pisali hipoteku na šupu koja je iskazana kao vrednost maltene dvorca, što će im se kada se proda ta šupa pleniti njihov pravi dvorac. Ni zato mi nije žao. Kome je žao? Pa ne znam zašto. Da li možda prima platu od njih?

Kratko ću.
Neću da ulazim previše u te detalje koje je kolegakoji je govorio pre mene spominjao. Najveća zaštita dužnika od banke jeste da će njegova imovina, ukoliko je predmet hipoteke i mora da se proda biti prodata po onoj pravoj tržišnoj vrednosti.
Banka je dala novac i tražila obezbeđenje i tu po pravilu niko nema milosti, pa i vi da date svoj novac nekome i pozajmite i tražite kao uslov da upiše hipoteku u vašu korist, vi biste mu oprostili? Ne bi. Možda jedino ako imate baš toliko mnogo, ali ne biste. Ali ne biste ni mogli da prodate stan koji košta 100 hiljada evra za 10 hiljada evra, jer vam on toliko duguje. Nećete moći. To je poenta u ovom zakonu.
Kako se upisuje hipoteka? Zna se na osnovu založne izjave. Zna se kako se overava. Zna se ko upisuje, zna se cela procedura. To su dokumenta koja su izdata od nadležnih državnih organa. Nije predmet ugovora koji treba da se veštači. Zato je potpuno, maltene, regulisana ta materija. Sve što ide u korak više ka određenom administriranju stvara uslove da banke budu prevarene. Njih neće prevariti ovi građani koji su kupovali stanove da bi u njima živeli. Banke koje će da prevare oni koji se bave nekom delatnošću, hoće da dođu do ogromnog novca, da zatvore ta preduzeća, da otvore druga i da puj pike, dug ne važi. To reguliše taj zakon. Neće moći više tako. Ne znam u čemu je onda problem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodni poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 99 narodni poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje, ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Nevena Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.