VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 18 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 30 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem.

Uvažena gospodo, ja ću kratko reći o izmenama i dopunama dva zakona, i to Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ova rešenja iz ova dva zakona su, u stvari, rešenja da se ubrza procedura izdavanja građevinske dozvole za izgradnju infrastrukturnih objekata, prvenstveno puteva i pruga. Do sada je to bio veliki problem na celoj dužini, radi se o desetinama kilometara infrastrukturnih objekata, prvenstveno puteva, jer se oni najviše i grade, ukoliko se ne završe određeni imovinsko-pravni odnosi, odnosno eksproprijacija, ceo postupak nije mogao da krene u izgradnju. Sada se dozvoljava gradnja, odnosno izdavanje građevinske dozvole ukoliko u pojedinačnim slučajevima nisu rešeni, a oni će biti rešeni u postupku gradnje. To je nešto što je jako dobro, što ubrzava, što smanjuje troškove i dobro je za ovu državu i za ove građane.

Naravno da se neće izdati upotrebna dozvola dok se sve prethodne radnje ne završe, i one administrativne i one suštinske, one na terenu, što znači da je upotrebna dozvola ta koja dozvoljava upotrebu određenog objekta, da li je on infrastrukturni ili neki drugi, a što se tiče ovog dela ili izmena ovog zakona, radi se o infrastrukturnim objektima, odnosno o putevima i prugama, i dok se na nivou jedne katastarske opštine taj put ili pruga ne uradi tako da dobije jedan broj katastarske parcele na nivou jedne katastarske opštine.

Mi stalno pričamo o najvišem nivou puteva, odnosno pruga, prvenstveno puteva. Koliko su bitni ti putevi koji čine okosnicu ili kičmu svih puteva, mislim na najviši nivo puteva, toliko su bitni putevi na lokalnom nivou, počev od opštinskih puteva do čak nekategorisanih puteva, jer ako i oni nisu u smislu umrežavanja sa tim putevima visokog nivoa, ako oni nisu kvalitetni, nisu dobro urađeni i ne naslanjaju se na puteve višeg nivoa, onda mi nemamo dobru mrežu puteva.

Ovim zakonom je dozvoljeno i da ti putevi mogu da se rade ako nisu završene pojedinačne eksproprijacije u pojedinim slučajevima. Znači, ako hoćemo da imamo kompletnu dobru infrastrukturu, prvenstveno mislim na puteve, moramo na svim nivoima i raditi i počinjati radove, ne čekajući da se kompletna eksproprijacija završi.

Skupština je tu da menja zakone, da ih prilagođava životu, normalno, ponašajući se dalje u okviru Ustava i zakona.

Mislim da ova rešenja mogu dobro da posluže i za vodove i vodotokove i reke kada se one rade, ali, to je samo moje razmišljanje. Mislim da će to Vlada i nadležni imati u vidu.

Što se tiče drugog zakona, odnosno Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, upis svih promena u postupku eksproprijacije ne može da prođe bez kvalitetnog rada katastra, odnosno Republičkog geodetskog zavoda. Želim da kažem da je rad Republičkog geodetskog zavoda i organizacionih jedinica, u narodu poznat kao katastri, jako bitan i zadire u gotovo sve sfere života. Znači, bez tog dobrog, kvalitetnog rada u katastrima, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu nema ni dobrog funkcionisanja države.

Neke teškoće koje se sada pojavljuju na nivou Republičkog geodetskog zavoda jednostavno treba ima ti u vidu i videti gde su te teškoće. Mislim da je rukovođenje Republičkim geodetskim zavodom na zavidno visokom nivou, da je Republički geodetski zavod iskoračio krupnim korakom na viši nivo svog rada, gotovo na svim nivoima, od geoprostornih podataka i na svim drugim delovima gde funkcioniše Republički geodetski zavod. U okviru katastara, za tu vrstu posla su potrebna specifična znanja. U okviru organa uprave praktično postoji 90% tehničke struke. Znači, to samo po sebi govori da moraju postojati određena specifična znanja za tu vrstu posla. S obzirom da je to tako bitno za rad Republičkog geodetskog zavoda, odnosno katastara, treba imati u vidu malo i zahteve radnika, pa i sindikata, da u skladu sa navedenim, prema mogućnostima budžeta, takav rad treba adekvatno nagraditi. Zahvaljujem na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 29.03.2019.

Zahvaljujem.

Koleginica Nataša Jovanović je pokrenula jedno pitanje i mislim da je ono suštinski najbitnije za sve građane Republike Srbije, a to su domovi zdravlja, jer najveći broj građana koristi usluge, što se tiče zdravstva, iz domova zdravlja.

S obzirom da su domovi zdravlja do sada bili u javnoj svojini lokalne samouprave, sada će biti u javnoj svojini Republike Srbije. To za građane, odnosno za pacijente i nije toliko bitno u čijoj će svojini biti, nego koje efekte imamo iz toga.

Ono što ja vidim, iako nisam iz te struke, mislim da je ovo bolja varijanta, prvenstveno iz razloga što će bolji efekat i pružanje zdravstvenih usluga biti, jer će biti na jednom mestu veći broj stručnih lica, lekara, koji će moći da pruže uslugu pacijentu, a ne kao do sada, to je bila i procedura i teškoće i na različitim mestima se odigravalo.

Dalje – odgovornost. Jako je dobro što je uspostavljena vertikala, što se zna da će postojati zdravstveni centar, ako sam ja to sve dobro razumeo, pri kome će biti dom zdravlja. Znači, postoji vertikala rukovođenja, a postoji i vertikala finansiranja. I to je sve na jednom mestu. To je nešto što čini jednu odgovornost i mislim da je i kvalitet više. Jer, surogat se nigde nije pokazao kao nešto dobro, kao što su do sada domovi zdravlja bili, država ili ministarstvo daju za plate, sve ostalo lokalna samouprava, određeni deo materijalnih troškova i investicija i sistem rukovođenja i upravljanja. To se baš nije slagalo do kraja. Negde je to išlo kako treba, negde nije išlo i mislim da je ovo bolja varijanta za pacijente i za građane u celini.

Ja ću navesti primer tamo odakle ja dolazim, iz Opštine Koceljeva, a ako to bude kako je i bilo ranije, a verovatno će to biti, Opšta bolnica Šabac će postati zdravstveni centar, koji će uključiti domove zdravlja u Šapcu, Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi. U celom tom krugu, recimo, Dom zdravlja Koceljeva će biti najudaljeniji od Zdravstvenog centra Šabac. To je prosečno na celoj površini negde oko pedesetak kilometara i zato u planu mreže zdravstvenih ustanova treba voditi računa i o tim najudaljenijim domovima zdravlja u odnosu na zdravstvene centre, tako da ti domovi zdravlja dobiju možda veći broj zdravstvenih ambulanti ili kako se već to zove da bi jednostavno građani imali priliku da imaju tu prvu zdravstvenu uslugu, pa kasnije, ako ima potrebe, da se ide i u bolnicu.

Dalje, možda tamo gde do sada i nije bilo ambulanti, ja govorim o tim udaljenim krajevima, a pogotovo udaljene u odnosu na zdravstveni centar, da jednostavno, kao što je kod mene, recimo, Kamenica i Svileuva , da imaju ambulante. Ima Donje Crniljevo i Draginje. Jednostasvno, da plan mreže kada se bude radio da se vodi računa i o tome.

Dalje, danas sam čuo, možda nisam pročitao, pokretna apoteka. Mislim da je to jako dobra stvar i da će da vredi mnogo, pogotovo u seoskom i ostarelom delu. Dalje, udaljenost od zdravstvenog centra, pa i od doma zdravlja, ali prvenstveno od zdravstvenog centra je u direktnoj srazmeri sa troškovima pacijenta. Troškovi odlaska i dolaska, pa i troškovi ostanka tamo na licu mesta troškovi, dužina čekanja prevoza itd, tako da jednostavno, da li je ovih 50 kilometara, što je predviđeno ovde, da li je to prava mera ili je to 40, recimo, itd. verovatno je to neko merio i predložio, ali jednostavno treba videti u praksi kako će se to pokazati, pa eventualno to menjati.

Ima nešto što smanjuje troškove u ovim zakonima. To je, recimo, 30 dana je dosad mogao izabrani lekar da da bolovanje, sad to može da bude 60 dana. Tu se duplo smanjuju troškovi za onoga ko koristi tu vrstu bolovanja, zato što je on morao posle 30 dana da ide pred komisiju određenu, pa je morao da pravi troškove, da gubi dane, itd.

Dalje, upućivanje na bolničko lečenje, dosad je to mogao samo izabrani lekar, sad može i specijalista koji se nalazi baš u zdravstvenom centru, odnosno u bolnici i tako da se i taj deo, jedan dan troškova tog pacijenta, jednostavno smanjeni su troškovi za pacijenta.

Tako da, ima tih poboljšanja i mislim da je ovo dobar zakon. Verovatno će praksa pokazati da deo možda treba korigovati, ali čini mi se da je ovo sasvim u redu. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, u današnjoj načelnoj raspravi ću se prvenstveno ograničiti na izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.

Proizvodnja i bezbednost hrane je prioritetna obaveza svih nas, pa ovim izmenama i dopunama zakona se poboljšava osnovni tekst, što je u krajnjem i naš osnovni zadatak nas poslanika.

Proizvodnja hrane traži fabrike, a same fabrike zapošljavanja. Te fabrike traže razvoj sirovinske baze. To je uglavnom u seoskom području. Samim tim ide lanac razvoja iz seoskog područja i ostanka u njemu.

Sigurno je da je najbolja fabrika u poljoprivrednim krajevima fabrika koja koristi sirovinsku bazu iz poljoprivrede, jer samim tim razvija i okolinu, selo, ljude, tako da i ova država, vidim, u poslednje vreme, naša država, vodi računa da takve fabrike dolaze u krajeve gde je dobra i intenzivna poljoprivredna proizvodnja.

Hrana služi prvenstveno za ljudsku ishranu, a kao takva mora biti i maksimalno ispravna. Hrana koja se ne proizvodi u fabrikama, već u domaćoj radinosti, mora biti i ona bezbedna, što je ovim izmenama i dopunama zakona rešeno, tako da takva hrana dobija sertifikat i svoje mesto i u prometu i u prodaji. To omogućava i da mala seoska domaćinstva mogu da se razvijaju i opstanu, u konkurenciji velikih proizvođača.

Dobar primer za ovu vrstu proizvodnje hrane u domaćoj radinosti je svakako Festival zimnice u Koceljevi, koji se održava svake godine poslednjeg vikenda meseca septembra. U prošloj godini je bio deseti jubilarni Festival zimnice i po ocenama svih učesnika kažu da je taj Festival zimnice uspešan.

Festival zimnice ima veliki broj svojih izlagača, veliki broj posetilaca, ali i organizator ne dozvoljava da se to pretvori u nešto drugo, već da bude baš festival zimnice namenjen prvenstveno hrani i zimnici. Taj festival ima svoju dušu. Jednom biti na njemu, nema brige da li ćete sutra ponovo doći ili ne. Tako da je moj predlog, ko nije bio, da dođe i poseti Festival zimnice u Koceljevi.

Generalno gledajući, u poljoprivredi je mnogo toga pozitivnog urađeno, pogotovo sa nivoa države, odnosno Vlade, odnosno ministarstva. Recimo, ja ću napomenuti neke stvari koje možda nisu u dovoljnoj meri ovde rečene, kao što je, recimo, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Prvo, uvedena je evidencija. Drugo, to zemljište se stavlja u funkciju, odnosno u funkciju poljoprivredne proizvodnje, tako da je to jedan ozbiljan pomak da država misli o svom poljoprivrednom zemljištu u sopstvenoj svojini.

Protivgradna zaštita. Ono što je rečeno u prošloj godini, da će se krenuti u automatiku, odnosno automatsku odbranu od grada, je već počelo da se radi na terenu, na terenima uopšte Koceljeva i zapadne Srbije već se to radi, tako da u Mačvanskom okrugu očekujem da će to biti urađeno i da će biti spremna ta vrsta protivgradne zaštite za ovu godinu.

Naravno da to nije moguće uraditi u jednoj godini, ali, bitno je da se krenulo i da ćemo time poboljšati protivgradnu zaštitu, iako nema sto posto zaštite od grada.

Kad se sabere sve ono što pripada poljoprivredi, već smo došli na tih željenih 5% od budžeta Republike, tako da je to jedan ozbiljan pomak u količini finansija koje idu poljoprivredi.

Ono što je meni fascinantno, što je dobro, što se stalno pomeraju uslovi za dobijanje podsticaja u smeru da ti podsticaji stvarno idu u poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju.

Ako ti podsticaji mogu da se iskoriste u nešto drugo kao što je opšta potrošnja, lična potrošnja, itd, onda takvi podsticaji nisu dobri. Ako oni su tako ograničeni i predviđeni da jedino mogu da odu u poljoprivrednu proizvodnju onda oni imaju svog smisla i treba ih i dalje forsirati.

Mislim da se tu dosta uradilo, da verovatno ima u toj oblasti još puno toga da se uradi, ali je najbitnije da podsticaji koji dolaze sa nivoa države idu direktno u poljoprivredu i mislim da je tu postignut jedan ozbiljan iskorak.

Toliko za ovaj put. Hvala.

Imovinska karta

(Koceljeva, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:44