VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 9 dana

Poštovani gospodine Matiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 4 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 12 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana gospodo, na današnjoj sednici razmatramo rebalans budžeta i prateće finansijske propise, uz rebalans budžeta u 2021. godini.

Juče je neko od poslanika rekao – malo je neuobičajeno da sada vršimo rebalans. Ja smatram da rebalans budžeta i prateće finansijske zakone treba menjati kad god se ukaže potreba za to, a to treba da radimo odgovorno, u interesu građana, u interesu privrede, a naročito ako se rebalansom, pored ostalog, raspoređuje višak prihoda u odnosu na planirani prihod. Znači da država dobro funkcioniše, ubira poreze i druge obaveze i samim tim i privreda dobro funkcioniše.

Ono na šta hoću da se skoncentrišem jeste poljoprivreda, jer ja dolazim iz krajeva gde je poljoprivreda dobro razvijena, gde ima potrebe da se ulaže u poljoprivredu, da se pomaže poljoprivrednicima. Ovim rebalansom je dato novih 5,5 milijardi i to je povećanje budžeta poljoprivrede za 10,43%. Ozbiljno povećanje. Kad se saberu sredstva koja su bila predviđena prvobitnim budžetom i rebalansom, to je 58,3 milijarde za poljoprivredu u Srbiji, što je 5% od ukupnog budžeta u ovoj godini, a to nam je i bio cilj, da ove godine stignemo do tih 5%.

U okviru cele poljoprivrede želeo bih danas da kažem nešto što mislim da je jako bitno i da interesuje naše poljoprivrednike, a pogotovo u pojedinim krajevima. Protivgradna zaštita ili zaštita naše poljoprivrede ili fabrike na otvorenom nebu. Ova država je krenula sa automatizacijom protivgradne zaštite u odnosu na manuelni deo, odnosno ručni deo i ta automatizacija u protivgradnoj zaštiti gde god je urađena pokazala se mnogo efikasnijom i boljom u smislu zaštite poljoprivrednih useva. Država će finansirati i dalje automatizaciju i mislim da će svi krajevi u Srbiji dobiti automatizovani sistem protivgradne zaštite.

Drugi aspekt zaštite poljoprivrede je preko osiguranja u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednih useva. Kombinacija dobre protivgradne zaštite i osiguranja poljoprivrede je najbolja kombinacija. Međutim, vrlo često se desi da naši poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno finansijski spremni da osiguraju svoje poljoprivredne useve, voće i vinograde i jednostavno ostanu bez tog vida osiguranja, a desi se da imamo u tom periodu grad, koji nam uništi poljoprivredne useve. Zato je tu država koja treba da pomaže, i pomaže, da premije osiguranja za poljoprivredu dotira sa određenim procentom.

Jedan kraj u Srbiji posebno zaslužuje pažnju, a to je mačvanski i sremski okrug. Ta dva okruga se nalaze na granici BiH i delom Hrvatske, a sa druge strane Drine je slaba protivgradna zaštita, tako da su nama mačvanski i sremski okrug najviše ugroženi, zato što nemamo protivgradnu zaštitu koja može sprečiti grad ranije nego što on dođe na tu teritoriju. To nam je prva linija gde grad napada, imajući u vidu neku analizu u poslednjih 10-15 godina, to su dva okruga koja su najviše ugroženi od grada. U ta dva okruga treba najviše i osiguravati poljoprivredne useve.

Međutim, mačvanski i kolubarski okrug nisu u onim okruzima koji dobijaju 70% od premije osiguranja i moj je predlog da jednostavno kroz ovaj rebalans i ova sredstva koja smo dobili, naknadna, uključimo i taj deo, tako da našu poljoprivredu u tim krajevima zaštitimo.

Kratko ću reći, ako pogledamo reljefni deo ta dva okruga, tu imamo ravnicu Srema, Mačve, imamo Pobrđe, Podrinje, Posavotamnave, Tamnave, imamo jedne fine krajeve Azbukovice i Rađevine, imamo Sokolske planine, Jagodnju, Cer, Frušku goru, ispresecane rekama Ljuboviđa, Jadrom, Tamnavom, Savom i naslonjeno na Drinu. Samo kad to kažete, vidite šta sve može u tim krajevima da se radi vezano za poljoprivredu i mislim da osiguranje u poljoprivredi treba da u tim krajevima bude u procentu od 70%.

Ta poljoprivreda je ugrožena tim rizicima i finansiranje od strane države kroz ovaj rebalans i kroz određene akte koje donosi Vlada jednostavno treba da budu u okviru onih okruga koji se posebno štite.

Ja neću previše danas govoriti, mislim da su kolege dosta rekle o svim drugim oblastima, ja sam samo govorio o jednom malom segmentu dobiti od rebalansa budžeta i pratećih zakona. Mislim da je ovo sjajan potez predsednika države i naše Vlade za celu Srbiju. Neka nam je srećno i hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospodo, ja sam sa kolegom Birmančevićem podneo više amandmana po tri zakona i te amandmane je prihvatila Vlada na predlog Ministarstva, što smatramo da su amandmani kvalitetni. Mislim da su predloženi predlozi zakona kvalitetni, ali su i popravljeni sa ovim amandmanima pošto ih je Vlada već prihvatila i oni su već sastavni deo zakona.

Oblast koja se rešava ovim zakonima, naravno i amandmanima, koji će biti sastavni deo zakona, je sigurno nešto što nije moguće kvalitetan život bez ovih oblasti koje rešavaju ovi zakoni. Prvenstveno to je energetika, rudarstvo, geologija.

Ono što privlači posebnu pažnju u okviru ovih zakona, to je recimo u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima. To je odobrenje koje se izdaje za istraživanje i gde je rok do sada bio 150 dana, sada je 15 dana.

Molim vas, to je deset puta. To je ogroman pomak, nadam se da će i realizacija biti takva. Na kraju, imali smo prakse kroz one građevinske zakone da vidimo da je i praksa pokazala ono što se predlagalo ili što ste i vi predlagali, da je pokazala da je moguće.

Ovo je, po meni, jedan od najvećih pomaka zato što jednostavno ne možemo se više držati starih navika „neka, rešićemo“, „ima vremena“ itd. Jednostavno, svuda u svetu, pa i kod nas, život ide brzo, žuri, moramo ga sustizati. Naravno da to regulišemo zakonima.

Dalje, ova naknada za korišćenje binarnih sirovina, ona je podeljena, 60% ide budžetu Republike, a 40% ide lokalnim samoupravama tamo gde se te mineralne sirovine koriste.

Ja ću kratko reći što se tiče lokalnog dela tih 40% što pripada lokalnom budžetu, jednostavno ta sredstva popravljaju, koja dođu u lokalnu samoupravu, uglavnom ona treba da se koriste i mislim da se koriste za bolji život tih mesnih zajednica tamo gde se koriste određeni ti rudni resursi.

Dalje, izgradnja infrastrukture, naravno da sve to daje, raspored tih sredstava, naravno za realizaciju, saglasnost daje Ministarstvo i mislim da one treba da budu namenske, jednostavno da tamo gde se degradira to, taj deo jednostavno vratimo jedan kvalitetan život.

Dalje, postoji tu obaveza, obaveza i onih preduzeća koja eksploatišu određene mineralne sirovine ili rudna bogatstva da prilikom realizacije toga dođe do degradiranja zemljišta, jednostavno posle završene eksploatacije to zemljište u određenom periodu treba dovesti u neko pređašnje ili pređašnje stanje, da treba uložiti, da jednostavno to je i zakonska obaveza. Ali, ako se to ne uradi zakon predviđa da se može čak i uvesti stečaj za preduzeća koja to ne rade. Mislim da je to nešto ozbiljno i da se niko neće igrati sa takvim nečim ako ozbiljno radi svoj deo posla.

Nešto što ja hoću da naglasim je da je to aktuelno ovih dana, to je poznati naš jadarit ili litijum. Jadarit je dobio po nazivu, pošto se nalazi kraj reke Jadar, on već donosi određene rezultate, jer dolaze određeni investitori koji na osnovu tih nalazišta predviđaju da će im ta sirovina trebati za svoj razvoj.

Prvenstveno mislim da je to deo automobilske industrije ili deo baterija, jer litijum se koristi najviše za baterije, a nadamo se i zbog ekološkog momenta da će sve više biti automobila na baterijski pogon.

Dalje, ovde se malo govorilo, ali mislim da to zaslužuje pažnju – gasifikacija. Prema prostornom planu Srbije, regionalnim planovima, meni je najpoznatiji moj predeo Zapadne Srbije i jednostavno tamo gde ima gasa nama investitori lakše dolaze, te sredine se brže razvijaju. Najavljeno je da će u Valjevo relativno brzo doći gas, odnosno izvršiće se gasifikacija. Da bi on došao u Valjevo, on ide kroz opštine Kolubarskog okruga i mislim da iz tog dela Kolubarskog okruga treba da skrene i prema mojoj Koceljevi, odatle ide prema Vladimircima i spaja se sa šabačkim gasom. U Koceljevi ima čvorište gde se odvaja i ide preko Kamenice i Donjeg Crniljevo, gde postoji visoka peć, mislim dolaskom gasa da će se ta visoka peć ugasiti, odatle ide prema Osečini, od Osečine prema Krupnju, Ljuboviji itd. Tako da ta gasifikacija Zapadne Srbije, jednostavno taj kraj će učini mnogo boljim za život a ujedno i ekološki čistijim.

Još nešto što hoću da napomenem, mislim da je bitno za taj kraj, odnosno za tu lokalnu samoupravu, to je u samoj Koceljevi u ovoj godini treba da se uradi trafostanica 110/20 kilovolti. To je nešto za lokalnu samoupravu vrh u smislu i snabdevanja i kvaliteta električne energije, tako da korisnici, mislim naravno i na građane, a i na industriju i oni koji dosta koriste električnu energiju jednostavno će dobiti sigurnost i stabilnost u snabdevanje električnom energijom. Dalje, predviđena je i rekonstrukcija, odnosno rezervno napajanje da to ide iz pravca Banjana prema Koceljevi na dalekovodu od 35 kilovolti.

Ono što želim još da kažem i neću dugo, to su zelene investicije, zelena energija, poštovanje ekoloških standarda. Mislim da je to budućnost. To je nešto što nas sve štiti, što nas čini ozbiljnim i u regionalnom okruženju, a i šire.

Ovde je potpredsednica Vlade, odnosno ministarka rekla da ćemo imati 2040. godine 40% energije iz obnovljivih izvora, a da ćemo 2050. godine imati 50% energije iz obnovljivih izvora. Mislim da je to sjajno. Da bi se to realizovalo mora se ozbiljno prići i jedan od uvodnih koraka je sigurno donošenje ovih propisa o kojima danas raspravljamo.

Želim nešto da kažem o biogasu. Mislim da on zaslužuje pažnju zato što on ima jednu širinu, biogas u smislu primene u proizvodnji električne energije i zaštiti čovekove sredine, zato što jednostavno njihovim korišćenjem nemamo apsolutno zagađenje životne sredine, a on pored električne energije obavezno proizvodi i toplotnu energiju koja nije zanemarljiva i ako se pravilno koristi mislim da tu lokalne sredine imaju ozbiljne koristi.

Dalje, on čisti jedan teren od jednog viška biljne proizvodnje, gde obično ljudi spaljuju tako nešto. Svedoci smo da jednostavno to spaljivanje ima niz negativnih efekata, od kvaliteta zemljišta i uništavanja mikroživota, do zagađenja vazduha, do smetnji u saobraćaju itd. a može se kvalitetno iskoristiti.

Tako da elektrane na biogas mislim da su nešto što je korisno, a da bi ta elektrana mogla da radi ona jednostavno zahteva u procesu svoje proizvodnje i određen broj zapošljavanja. Tako da kada ukupno sagledamo čini mi se da tu imamo jedan pun kvaliteta uz priznanje svih ostalih obnovljivih izvora energije.

Nadam se i mislim da smo na dobrom putu da primenom ovih zakona u Koceljevi treba da nikne elektrana na biogas. Ja još se nadam, da praktično primenom ovih zakona i njihovom realizacijom da će relativno brzo doći do primene ovih zakona, odnosno do izgradnje elektrane na biogas.

Da bi ovi zakoni, naravno sa amandmanima, bili dobri mora da se obezbedi dobra primena ovih zakona. Na vama je tu odgovornost, prva odgovornost da se oni sprovedu i nadam se da ćemo imati dobru realizaciju, dobre zakone, dobro sprovođenje i ja vam želim sreću u tome. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova u 2021. godini, osnovni razlog izmena ovog zakona je što je pandemija. Popis se odlaže za šest meseci i to su jasni razlozi zašto se odlaže popis za pola godine.

Nadam se da će za pola godine moći da se izvrši popis u jednom punom kapacitetu, jer imajući u vidu dosadašnju borbu sa pandemijom, angažovanje i rezultati predsednika države, Vlade i zdravstvenog sistema, jednostavno daju nam tu nadu da će za šest meseci pandemija već biti na kraju.

Što se tiče popisa, zli jezici kažu da je statistika tačan skup netačnih podataka. Ja kažem da je statistika tačan skup tačnih podataka. Nadam se da ćemo to i realizovati kroz ovaj popis.

Jako je bitno da se odgovorno, kvalitetno i tačno prikupe podaci sa terena. Na osnovu podataka sa terena rade se projekcije razvoja ove države u svim njenim oblastima.

Ono što ja posebno hoću da akcentujem, to je da iz ovog popisa izvučemo pravac ostanka i opstanka stanovništva u seoskom području, kao i opština sa većinskim seoskim stanovništvom. Jer, svedoci smo da jednostavno ti prostori nam se gase, a ti prostori su prepuni jednog srpskog bogatstva od poljoprivrede, preko rudnih bogatstava itd, da ne kažem preko reka, kvalitetne vode, šuma itd.

Ono što prvenstveno treba naći pravac i mogućnost da se omogući veliki broj brakova u seoskom području. Mi imamo veliki broj momaka u seoskim područjima koji nisu oženjeni. Treba da imamo veći broj brakova, veći broj dece. Samim tim omogućavamo i ostanak i opstanak stanovništva u seoskom području, a Srbija je u svim kriznim momentima, glavni oslonac imala u seoskom prostoru i seoskom stanovništvu.

Želim u okviru ovoga da istaknem, u okviru popisa, rad Republičkog geodetskog zavoda i rad radnih jedinica RGZ, odnosno katastara po gradovima i opštinama. Osnovne jedinice popisa su republika, gradovi, opštine, statistički krugovi i popisni krugovi.

Republički geodetski zavod sa svojim katastrima radi u toku vršenja popisa, ali osnovni rad mu je između popisa. Što znači da sve promene i izmene granica, popisnih jedinica, mislim prvenstveno na statističke i popisne krugove, se radi između popisa i jednostavno promene ukupnog sadržaja u okviru popisnih jedinica, odnosno prvenstveno onog popisnog kruga koji je osnovna jedinica popisa. Znači, ako se tu kvalitetno uradi ono što radi RGZ imamo i kvalitet popisa.

To je vrlo ozbiljan posao gde treba tačno definisati granice, da popisivači ne budu u dilemi, da se me preklapaju, da unutrašnji sadržaj jednostavno bude što ažurniji, mislim prvenstveno na nepokretnosti, na stanove, na ulice, na kućne brojeve, da bi jednostavno popisivaču bio lak i pojednostavljen posao.

Bez kvalitetnih podataka, koje radi Republički geodetski zavod, nije moguće uraditi kvalitetan popis. Nema kvalitetnog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, bez dobro pripremljenih podataka popisnih krugova, kao osnovnih jedinica, odnosno dobrog rada Republičkog geodetskog zavoda i njegovih radnih jedinica, odnosno katastara, širom Srbije.

Ja sam ovo hteo da istaknem, jer ovaj važan i kontinuirani rad Republičkog zavoda, odnosno katastara, nije dovoljno vidljiv i on predstavlja bazu popisa. Kakva baza, takav i kvalitet popisa. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Koceljeva, 31.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
- Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje Direkcija (penzija) Republika Mesečno 63557.00 RSD 06.04.2018 -