VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Veroljub Matić je do sada tri puta bio narodni poslanik. Prvi put je izabran za poslanika u desetom sazivu, od 2014. do 2016, zatim ponovo u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i na kraju u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U desetom sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U 11. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

U 12. sazivu bio je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik člana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 553 sata, sedam puta se obraćao u plenumu, nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 333 puta, i svaku put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 102. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

BIOGRAFIJA

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi. Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Od 2000. godine do 2004. bio je odbornik u Skupštini opštine Koceljeva.

Od 2004. do 2014. godine bio je predsednik opštine Koceljeva.

Od 2014. godine do danas predsednik je Skupštine opštine Koceljeva.

Od 2019. godine član je Saveta Akademije strukovnih studija Šabac.

Političku karijeru započeo je kao član Socijalističke partije Srbije, iz koje je isključen 1998. godine. Nakon toga, godinama nije bio član nijedne stranke, a njegovo političko delovanje bilo je u okviru Grupe građana Veroljub Matić koju je osnovao.

2013. godine Grupa građana Veroljub Matić donela je odluku o spajanju sa Srpskom naprednom strankom, te je od tada njen član.

U Srpskoj naprednoj stranci bio je kordinator za Mačvanski okrug, a trenutno je član Predsedništva Srpske napredne stranke i predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Koceljeva.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2022, 14:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci

Poštovani gospodine Matiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 24 dana i 17 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 3 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

Zahvaljujem.

Budžet za 2021. godinu, sa svim pratećim zakonima, je obećavajući i, naravno, mora se nositi sa svim problemima koji sleduju u sledećoj godini, pogotovo na svetskom i globalnom nivou, jer znamo da cena energenata raste i ne znamo tačno koliko će oni rasti u sledećoj godini.

Ono što je za nas najbitnije je da odlazak našeg predsednika kod predsednika Putina prođe dobro, da ova država dobije povoljne cene gasa, a to će biti najbolja vest za naše građane i našu privredu.

Iz budžeta se u najvećoj meri finansira putna mreža. Naravno, dobra putna mreža je uslov za razvoj jedne dobre države. Mi radimo sad glavne saobraćajnice, auto-puteve kao glavne saobraćajnice, a i druge nivoe puteva. Polako dolazi vreme da moramo i pristupne saobraćajnice raditi ili rekonstruisati postojeće, da bi ti glavni naši putevi imali jednu punu meru doprinosa razvoja ove države, naravno, i za tranzit koji se dešava kroz našu državu.

Zato opet pominjem, ja sam pominjao i ranije i mislim da postoji tu dobra volja, da je moja opština Koceljeva daleko od auto-puta "Miloš Veliki" 22 km. Postoji saobraćajnica koju treba rekonstruisati, dovesti u red i onda smo i mi blizu te saobraćajnice ako je pristupna saobraćajnica dobra. Naravno, Koceljeva će imati dobar put, već sad postojeći prema auto-putu koji ide do Šapca i brza saobraćajnica do Valjeva, odnosno do Iverka. Sa te tri saobraćajnice, taj prostor koji ima moja opština biće dobro povezan dobrim saobraćajnicama. Kad imamo takve saobraćajnice, onda je moguće i računati na dalji dobar razvoj te opštine.

Mislim da vodosnabdevanje i sada, a pogotovo u nekom budućem vremenu će biti najznačajnija infrastruktura za prostore koji to već nemaju ili nisu rešili do kraja ili su u velikom problemu. Tu se treba naslanjati na velike akumulacije, kao što je akumulacija „Stuborovni“, koja čini mi se da je zapremine 155 kubika vode i preradom te vode treba da se napoji ceo Kolubarski okrug, bez Osečine, sa Lazarevcem i Koceljevom.

U poodmakloj je fazi izrada dokumentacije. Ja se nadam da će u sledećoj godini to biti završeno i da će možda krenuti i javna nabavka. Ako sve to bude tako, jedan veliki prostor, značajan za Srbiju, biće mu omogućeno da ima sigurno i stabilno vodosnabdevanje.

Nadam se da će ova država, naravno, zajedno sa nama, sa lokalnim samoupravama, izneti taj posao kako treba i da će nam i građani i privreda na tim prostorima imati ispravnu zdravu pijaću vodu.

Ono što se nadovezuje na sve to, takođe su regulacije reka i rečnih tokova, pogotovo u ovim uslovima nepredviđenih klimatskih promena, imamo dosta padavina za kratko vreme i sve reke koje su sporije imaju problem kad su velike padavine da reše taj veliki dotok vode.

Reka Tamnava je jedna spora reka, a ima brze pritoke. Kad su velike padavine, onda smo u velikom riziku i velikom problemu. Prve poplave koje se u ovoj Srbiji pojave su na našoj teritoriji, moje opštine.

Dosta se radilo i radi se na regulaciji i same Tamnave i pritoka i to daje svoje rezultate. Naravno da treba još raditi. Planirano je to za sledeću godinu. Direkcija za vode, „Srbijavode“ imaju ozbiljan prilaz. Sad kada su bile ove zadnje velike padavine imali smo posetu direktora „Srbijavode“, Gorana Puzovića.

Ima tu jedna ozbiljnost koja se vidi iz njihovog rada i poslovanja. Nadam se da ćemo u sledećoj godini, ono što smo razgovarali, da će se to pretvoriti u realizaciju i da će reka Tamnava biti u najvećoj meri ugrožena.

Mi ne možemo očekivati kada su katastrofalne padavine da mi regulacijom sve to rešimo, ali možemo rešite visoke vode, srednje vode, pa čak i male vode.

Obično moji meštani kažu – čim se naoblači, Tamnava izlije. Još nije ni počela kiša da pada, Tamnava se izliva. Znači, brzo se izliva.

Ono što građane tog prostora interesuje, posebno interesuje, i drago mi je da je tu ministar poljoprivrede, mi smo razgovarali i ranije, to je prostor gde smo ugroženi u protivgradnoj zaštiti.

Naravno, država i ovo ministarstvo je odradilo svoj deo posla. Automatizovali su protivgradnu zaštitu i ona mnogo bolje funkcioniše nego ono prethodna. Međutim, mi imamo tu jedan problem koji mi teško možemo da rešimo, a to je da Mačvanski okrug koji se kompletno naslanja na Drinu jednostavno sa druge strane Drine nemamo ozbiljnu protivgradnu zaštitu i onda gradonosni oblaci dođu u meri u kojoj i kada se i napada protivgradnom zaštitom nije baš moguće do kraja to rešiti. Ono što se očekuje je da makar kroz finansiranje polisa osiguranja za poljoprivrednu proizvodnju to bude sa 40% na 70%.

Razgovarali smo i sa Ministarstvom, postoji dobra volja i u ministarstvu, Odboru za poljoprivredu. Narod tamo očekuje i nadam se da ćemo to realizovati za sledeću godinu, da Mačvanski okrug uđe u taj deo povlašćenog finansiranja, naravno iz opravdanih razloga rizika protivgradne zaštite, zato što je vrlo teško braniti taj prostor od grada.

Ono što želim da kažem, ono lepo što se danas dešavalo je vest od 10.00 časova koju je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio. To je finansiranje sporta, i to ozbiljno finansiranje koje do sada nije rađeno. Dugo ja funkcionišem i u politici, dugo sam i u sportu i mislim da ovako masovno finansiranje nikad nije bilo ponuđeno sa nivoa države.

Naravno, vidi se kad su reprezentacije postigle dobre rezultate, pojedinci na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima, evropskim prvenstvima, regionalnim prvenstvima, ali finansirati dobar ili najveći deo sportova u prvoj i drugoj ligi takmičarskih sportova to je ozbiljno, dobro i nešto što treba podržati.

Znate, vi u sportu ne možete da pogrešite. Iz sporta nikad niko nije izašao loš, iz ozbiljnog sporta. Da, mi imamo kvalitetne ljude, plus onaj zdravstveni deo koji je apsolutno tu.

Znate, u sportu se nauči nešto što se teško uči, a to je da dostojanstveno primite poraz kad se desi, a u životu se dešavaju vrlo često porazi.

Ono što ja očekujem, naravno kad država dobro funkcioniše, kad ima dobre prihode, naravno da će biti i proširenja za i druge nivoe sporta, one početne nivoe. Tu su školski sportovi, omladinski sportovi, amaterski sportovi.

Najveći broj naših najpoznatijih sportista upravo su iznikli iz takvih sredina, manjih sredina. Zato mislim da ulaganje u sportske hale, u zatvorene bazene, u atletske staze, u igrališta, tu možda ne treba direktno finansirati klubove, ali treba dati ili omogućiti uslove da ta omladina, da ta školska omladina, omladina, amateri, itd. jednostavno se bave sportom, da dobri treneri naprave dobre šampione i onda će oni dalje vraćati to ovoj zemlji kroz dobre rezultate na državnom nivou, regionalnom nivou, evropskom i svetskom nivou, kao što već imamo, imamo određene naše sportiste.

I najlepša vest i nju sam izabrao za kraj, a to je finansiranje novorođene dece, odnosno prvorođene, a biće i za drugorođeno i trećerođeno dete, to je nešto što se najlepše moglo desiti i sa time želim da završim današnju diskusiju. Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Zahvaljujem.

Podnošenje amandmana je u svakom slučaju želja da se poboljša zakon, da dobijemo kvalitetniji zakon, kao i sva rasprava koja traje oko zakona i zakonskih rešenja.

Želim nešto da kažem prvenstveno oko ovog Zakona o zaštiti prirode, jer jednostavno to je tako bitna stvar o kojoj svi treba da vodimo računa, jednostavno svi treba da damo svoj doprinos da što bolje zaštitimo prirodu.

Ima jedna rečenica koja se našla ovde u ovom materijalu i ja je moram pročitati, kratka je, a mislim da daje suštinu - moramo biti svesni činjenice da je priroda u svetu, ali i u našoj zemlji pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja.

Mislim da je tu negde suština gde nas opominje da mi previše ugrožavamo prirodu i da o tome moramo da povedemo računa, da to smanjimo ili potpuno izbacimo, naravno ako je moguće.

Ja hoću da na nekim živim primerima kažem iz nekih svojih saznanja odnose iz svoje opštine Koceljeva gde imamo loš primer, imamo i nekih dobrih primera. Reći ću da nam je, recimo, smetlište u Koceljevi u jako lošem stanju, nalazi se već u urbanoj zoni, neuređeno je, popunjeno. Tako da, to mora brzo da se rešava. Tačnije, u ovakvom obliku smeta normalnom funkcionisanju i životu ljudi koji žive u Koceljevi, a naročito oni koji su u neposrednoj okolini.

U okviru toga ili uz samo smetlište sagrađena je transfer stanica koja je urađena da bi zajedno sa regionalnom deponijom „Kalenić“ imala jednu zajedničku celinu i funkciju, tako da bi radom transfer stanice i regionalne deponije „Kalenić“ jednostavno smetlište dovedeno u jedno stanje da se može funkcionisati, dobro raditi i odlagati smeće na pravi način.

Ovde je ministarka rekla oko izgradnje „Kalenić“ regionalne deponije. Nadam se da ćemo početak izgradnje deponije doživeti u prvoj polovini sledeće godine, s obzirom da se radi o velikom zahvatu, i da ćemo i mi iz naše opštine koji smo osnivači regionalne deponije „Kalenić“ da smo jedni od tih 11 ili jedni od tih 15 budućih korisnika.

Mislim da s time i moja opština će doći u situaciju da jednostavno izbegnemo te loše stvari koje nam donosi neplanirano odlaganje smeća.

Ono što je dobro, ove godine se radi projektna dokumentacija, a sledeće godine će biti izgradnja, to su prečistači sa kanalizacijom, i to tri prečistača, jedan će biti u Koceljevi, drugi u Draginju, treći u Donjem Crniljevu, i okviru izgradnje prečistača dogradiće se i postojeća kanalizacija u onom nedostajućem delu, tako da ćemo na teritoriji opštine Koceljeva, gde ispuštamo kanalizaciju u reke, jednostavno sa prečistačima rešiti da prečišćena kanalizacija bude na tom nivou da može da bude sastavni deo reka. To je dobra stvar.

Dobro je i obnovljivi izvori energije. Mi ćemo u legendarnom selu Svileuva dobiti elektranu na biogas. Ona će u toku ove godine početi da se gradi, verovatno početkom sledeće godine biće u funkciji, gde ćemo na osnovu biogasa proizvoditi električnu energiju. Ukupan kapacitet elektrane je 6 megavata. To će biti jedna od većih elektrana na biogas i koristiće se u osnovi obnovljivi izvori energije. Ono što je još dobro, da ćemo nusproizvod, to je toplota, koristiti za grejanje, a verovatno i za izgradnju plastenika.

Ono što bih rekao, što se tiče Zakona o vodama, odnosno izmenama i dopunama, biću tu kratak. Ima tu dva člana koji zavređuju pažnju. Jedan je da će se praktično zakon primenjivati u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odnosno da će se upravni postupak sprovoditi na osnovu odredaba Zakona o vodama, a da ono što nije rešeno tim zakonom, da će se primeniti Zakon o opštem upravnom postupku.

Dalje se kaže ovde da će nepokretnosti, odnosno vode, objekti, jednostavno vlasništvo nad time će preći u javnu svojinu Republike Srbije. Srbija s time hoće da praktično se do kraja uozbilji i da se ozbiljno bavimo vodama i objektima oko vode. Sve to će sprovoditi katastar i Republički geodetski zavod, i brisanje i upis javne svojine.

U okviru vodosnabdevanja, mislim da je vodosnabdevanje ključna stvar za sve sredine, tako i za moju opštinu, gde ćemo u narednom periodu, sigurno ne u naredne dve godine, ali u narednim godinama, dobiti trajno stabilno snabdevanje zdravom pijaćom vodom akumulacije iz sistema „Stubo-Rovni“ i prečistača koji će se nalaziti u Valjevu. To će biti vodosnabdevanje za Kolubarski okrug, bez jedne opštine, to je Osečina, sa dodatim opštinama, Loznica i Koceljeva. Mislim da time ceo taj kraj dobija na kvalitetu života i ubuduće će se naročito meriti kvalitet života i opstanka na tim prostorima ako ima zdrave i ispravne pijaće vode. Mislim da smo to rešili. Treba da budemo strpljivi još par godina da se to reši i ti krajevi će sigurno biti snabdeveni kvalitetnom i ispravnom pijaćom vodom. Toliko. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana gospodo, na današnjoj sednici razmatramo rebalans budžeta i prateće finansijske propise, uz rebalans budžeta u 2021. godini.

Juče je neko od poslanika rekao – malo je neuobičajeno da sada vršimo rebalans. Ja smatram da rebalans budžeta i prateće finansijske zakone treba menjati kad god se ukaže potreba za to, a to treba da radimo odgovorno, u interesu građana, u interesu privrede, a naročito ako se rebalansom, pored ostalog, raspoređuje višak prihoda u odnosu na planirani prihod. Znači da država dobro funkcioniše, ubira poreze i druge obaveze i samim tim i privreda dobro funkcioniše.

Ono na šta hoću da se skoncentrišem jeste poljoprivreda, jer ja dolazim iz krajeva gde je poljoprivreda dobro razvijena, gde ima potrebe da se ulaže u poljoprivredu, da se pomaže poljoprivrednicima. Ovim rebalansom je dato novih 5,5 milijardi i to je povećanje budžeta poljoprivrede za 10,43%. Ozbiljno povećanje. Kad se saberu sredstva koja su bila predviđena prvobitnim budžetom i rebalansom, to je 58,3 milijarde za poljoprivredu u Srbiji, što je 5% od ukupnog budžeta u ovoj godini, a to nam je i bio cilj, da ove godine stignemo do tih 5%.

U okviru cele poljoprivrede želeo bih danas da kažem nešto što mislim da je jako bitno i da interesuje naše poljoprivrednike, a pogotovo u pojedinim krajevima. Protivgradna zaštita ili zaštita naše poljoprivrede ili fabrike na otvorenom nebu. Ova država je krenula sa automatizacijom protivgradne zaštite u odnosu na manuelni deo, odnosno ručni deo i ta automatizacija u protivgradnoj zaštiti gde god je urađena pokazala se mnogo efikasnijom i boljom u smislu zaštite poljoprivrednih useva. Država će finansirati i dalje automatizaciju i mislim da će svi krajevi u Srbiji dobiti automatizovani sistem protivgradne zaštite.

Drugi aspekt zaštite poljoprivrede je preko osiguranja u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednih useva. Kombinacija dobre protivgradne zaštite i osiguranja poljoprivrede je najbolja kombinacija. Međutim, vrlo često se desi da naši poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno finansijski spremni da osiguraju svoje poljoprivredne useve, voće i vinograde i jednostavno ostanu bez tog vida osiguranja, a desi se da imamo u tom periodu grad, koji nam uništi poljoprivredne useve. Zato je tu država koja treba da pomaže, i pomaže, da premije osiguranja za poljoprivredu dotira sa određenim procentom.

Jedan kraj u Srbiji posebno zaslužuje pažnju, a to je mačvanski i sremski okrug. Ta dva okruga se nalaze na granici BiH i delom Hrvatske, a sa druge strane Drine je slaba protivgradna zaštita, tako da su nama mačvanski i sremski okrug najviše ugroženi, zato što nemamo protivgradnu zaštitu koja može sprečiti grad ranije nego što on dođe na tu teritoriju. To nam je prva linija gde grad napada, imajući u vidu neku analizu u poslednjih 10-15 godina, to su dva okruga koja su najviše ugroženi od grada. U ta dva okruga treba najviše i osiguravati poljoprivredne useve.

Međutim, mačvanski i kolubarski okrug nisu u onim okruzima koji dobijaju 70% od premije osiguranja i moj je predlog da jednostavno kroz ovaj rebalans i ova sredstva koja smo dobili, naknadna, uključimo i taj deo, tako da našu poljoprivredu u tim krajevima zaštitimo.

Kratko ću reći, ako pogledamo reljefni deo ta dva okruga, tu imamo ravnicu Srema, Mačve, imamo Pobrđe, Podrinje, Posavotamnave, Tamnave, imamo jedne fine krajeve Azbukovice i Rađevine, imamo Sokolske planine, Jagodnju, Cer, Frušku goru, ispresecane rekama Ljuboviđa, Jadrom, Tamnavom, Savom i naslonjeno na Drinu. Samo kad to kažete, vidite šta sve može u tim krajevima da se radi vezano za poljoprivredu i mislim da osiguranje u poljoprivredi treba da u tim krajevima bude u procentu od 70%.

Ta poljoprivreda je ugrožena tim rizicima i finansiranje od strane države kroz ovaj rebalans i kroz određene akte koje donosi Vlada jednostavno treba da budu u okviru onih okruga koji se posebno štite.

Ja neću previše danas govoriti, mislim da su kolege dosta rekle o svim drugim oblastima, ja sam samo govorio o jednom malom segmentu dobiti od rebalansa budžeta i pratećih zakona. Mislim da je ovo sjajan potez predsednika države i naše Vlade za celu Srbiju. Neka nam je srećno i hvala.

Imovinska karta

(Koceljeva, 31.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 88396.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30693.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno 0.00 RSD 09.09.2014 -
Akademija strukovnih studija Šabac (član Saveta) Javni prihod Mesečno 60000.00 RSD 01.08.2019 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 65482.00 RSD 06.04.2018 -