Hvala.
Ključna novina Predloga zakona o nauci i istraživanjima je promena modela finansiranja nauke koja prestavlja složen proces, ali zaista neophodan u ovoj oblasti i sigurna sam da će doneti rezultate.
Pored projektnog, koje je do sada funkcionisalo preko Fonda za nauku, uvodi se institucionalno finansiranje naučno istraživačkog rada i na taj način država pruža sigurnost istraživačima, kada su u pitanju, ne samo novčana sredstva, već i kontinuitet u radu.
Institucionalno finansiranje akreditovanih instituta čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i Srpska akademija nauka i umetnosti obuhvataće sredstva za plate istraživača u naučnim zvanjima, sredstva za plate administrativno – tehničkog, stručnog i pomoćnog osoblja, sredstva za režijske troškove, sredstva za materijalne troškove istraživanja, sredstva za nabavku, održavanje, amortizaciju i osiguranje opreme i sredstva za troškove naučno – istraživačkog rada.
Sve ovo što sam pomenula je izuzetno važno, jer do sada su se sredstva namenjena istraživačkim projektima najvećim delom koristila na troškove rada istraživača, i to 76,86% od ukupnih sredstava. Udeo sredstava usmerenih u materijalne troškove bio je izuzetno nizak što je uticalo na obim i kvalitet istraživanja. Sredstva namenjena za materijalne troškove istraživanja presudna su za kvalitet naučno – istraživačkog rada.
Republika Srbija će po ugledu na visoko razvijene zemlje na ovaj način prilagoditi sistem upravljanja naukom koji uključuje poboljšanje procesa, određivanje prioriteta finansiranja i upravljanja naučno – istraživačkim organizacijama, i to kroz ocenjivanje naučnog rada u odnosu na njegov efekat, na stvaranje novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova.
Najrazvijenije zemlje prepoznaju značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP-a u nauku, dok su ulaganja u Srbiji, recimo u 2017. godini iznosila 0,93% BDP-a. Kako bi Srbija postala privreda zasnovana na znanju neophodno je uspostaviti efikasan sistem podrške za razvoj naučno – istraživačkog rada, a to bi rezultiralo unapređenjem tehnologije proizvoda i usluga.
Takođe, neophodno je veće učešće privrede u istraživanjima. Angažovanje većeg broja naučnika u privredi kod nas je na veoma niskom nivou u odnosu na privredno najrazvijenije zemlje. Za razvoj privrede ključne su nove tehnologije, ali i povezivanje između instituta i fakulteta sa privredom. Ova vrsta saradnje značajna je, takođe, i za mlade naučnike. Naši naučnici su do sada postizali zavidne rezultate, posebno u oblasti elektronike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, biotehnologija u poljoprivredi. Znači, potencijal postoji, a na nama je da taj potencijal unapredimo. Ovaj Predlog zakona je svakako značajan korak u tom pravcu.