Hvala.

I ovim amandmanom kao i prethodnim želela sam da ukažem na značaj procesa evrointegracija na našu zemlju.

Članom 2. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije definisani su pojmovi koji se koriste u smislu ovog zakona. Predložila sam dodavanje tačke 18. u kojoj bi se objasnio pojam evropskih integracija i ono što ovu Vladu razlikuju od svih prethodnih to je da je otvorila prva pregovaračka poglavlja i to 2015. godine, iako je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan 2008. godine, a na snagu je stupio tek 2013. godine. Dosta vremena smo izgubili i otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja predstavlja jasan signal da smo čvrsto rešili da sprovodimo reforme u oblastima našeg društva i to po ugledu na najrazvijenije evropske zemlje.

Mi želimo da uvedemo najviše standarde i mi smo nedvosmisleno pokazali kom tipu društva želimo da pripadamo. Uostalom, velika većina naših građana vidi upravo najrazvijenije zemlje EU kao idealne za život i naš posao je da stvorimo takve uslove i u Srbiji.

U prilog tome ide i činjenica da 65% stranih direktnih investicija u Srbiji dolazi upravo iz zemalja članica EU, na samom vrhu su Italija, Austrija, Nemačka. Nemačka preduzeća zapošljavaju preko 44 hiljade radnika, austrijska 13 hiljada. U poslednje dve godine iz EU je stiglo blizu 1,5 milijardi evra godišnje po osnovu stranih direktnih investicija, što je skoro tri puta više nego 2012. godine, kada su iznosile 551 milion evra.

Spoljnotrgovinska razmena je najveća sa zemljama EU i iznosi oko 65%, oko 20% iznosi spoljnotrgovinska razmena sa zemljama CEFT-a, a ostalih 15% je sa svim ostalim zemljama. Otvaranje poglavlja poslalo je poruku investitorima da je Srbija jedna stabilno i dobro mesto za ulaganje. Sam proces evrointegracija je jedan od načina da kreiramo što bolji ambijent za privlačenje stranih investicija, ali i za podsticanje domaće proizvodnje. Proces evrointegracija predstavlja samo dodatni podsticaj, ne predstavlja nikakvo uslovljavanje, ne predstavlja prepisivanje zakona EU, uostalom, ako je nešto dobro i ako smo videli da dobro funkcioniše u najrazvijenijim zemljama, zašto to ne bismo primenili u Srbiji.

Mi želimo da stvorimo jednu uređenu državu, sa jakom i stabilnom ekonomijom. Ja sam potpuno sigurna da je članstvo u EU najbolji put za to, a potpuno je logično dodavanje pojma evrointegracija u okviru tačke 18) člana 2. ovog zakona. Hvala.

Hvala.

Amandman koji sam predložila na član 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, predviđeno je dodavanje termina - evropskih integracija. Pošto je članom 1. propisan predmet uređenja ovog zakona, potpuno je logično dodavanje ovog termina, jer se ovim zakonom uređuje, između ostalog, i upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje kao i postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika.

Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je i efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU, posebno u kontekstu zahteva koji proističu iz pregovaračkih poglavlja broj 17, ekonomska i monetarna politika i poglavlja 22, regionalne politika i koordinacija strukturnih instrumenata.

Efikasan planski sistem podrazumeva i usklađenost planskih dokumenata na svim nivoima sa preuzetim obavezama u procesu pristupanja EU. Naravno, ne možemo da zanemarimo ni činjenicu da EU najveći donator, odnosno da smo najviše bespovratnih sredstava, tj. razvojnih sredstava dobili upravo od EU.

Znači, to nisu krediti, već sredstva koja smo koristili kako bi izvršili reforme u mnogim oblastima našeg društva i u Srbiji je od 2012. godine na raspolaganju dodatnih jedna i po milijarda evra iz IPA fondova. Do sada smo, naravno, koristili tri milijarde evra.

Iskorišćenost IPA fondova je veoma visoka, iznosi 94% što Srbiju ubraja u jednu od najuspešnijih zemalja koje su u procesu evrointegracija. Ovim sredstvima finansiraju se konkretni projekti, poput infrastrukturnih, škola, bolnica, saniranja poplava, ali i podrška osnivanju malih i srednjih preduzeća, što je potpuno važno za mlade, koji žele da pokrenu svoj sopstveni biznis.

Na primer 2017. godine Srbija je imala na raspolaganju 187 miliona evra, od čega je 20 miliona evra namenjeno poljoprivrednim proizvođačima. Sva ova sredstva o kojima sam govorila dostupna su našim građanima, mogu da se informišu preko Ministarstva za evrointegracije, preko lokalnih samouprava, na koji način mogu da apliciraju odnosno da ih koriste.

Ovo su samo neki od primera zašto smatram da termin evropskih integracija treba uvrstiti u član 1. ovog zakona.

Hvala.

Najpre bih želela da kažem da koristim pravo koje imaju svi poslanici, kako pozicije, tako i opozicije, da podnesem amandman, naravno, i da govorim o njemu.

U ovoj raspravi o amandmanima je prethodila rasprava u načelu u kojoj su svi poslanici mogli da govore o svim predlozima zakona.

Tako da u skladu sa vremenom koje im pripada po Poslovniku i koliko sam mogla da vidim, niko ni danas nikome nije to pravo uskratio da govori o Poslovniku.

Ja sam podnela amandman na član 4. i koji se odnosi na principe nacionalnog okvira kvalifikacija, i pored principa predviđenih ovim članom poput celoživotnog učenja, individualnosti, jednakih mogućnosti, dostupnosti, stavom 10. predviđeno je uporedivost kao princip koji se odnosi na povezivanje nacionalnog okvira kvalifikacija sa evropskim okvirom kvalifikacija.

Smatram da je logično da nakon stava 10. doda se član 11, koji se praktično povezuje na ovaj stav 10. Odnosi se na afirmaciju stečenih kvalifikacija sa objašnjenjem da proces evropskih integracija značajno utiče na reforme u oblasti obrazovanja i to ne samo kada je u pitanju finansijska već i stručna pomoć i uvođenje ovakvog sistema kvalifikacije u sistem obrazovanja zajedno sa dualnim obrazovanjem predstavlja značajnu prekretnicu, jer konačno možemo da sagledamo sve kvalifikacije koje poseduje jedan pojedinac, kako iz formalnog tako iz informalnog, neformalnog i celoživotnog učenja, i da na osnovu toga obrazujemo obrazovne profile koji nedostaju na tržištu rada, za kojima postoji potreba u privredi.

I ovo su samo neki od razloga zašto smatram da moj amandman treba prihvatiti, odnosno uvrstiti u tekst zakona.

Hvala.

U članu 1. Predloga zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije opisan je predmet ovog zakona, ali i njegovo povezivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

Amandmanom kojim sam podnela predviđeno je dodavanje stava 3. odnosno dodavanje termina „evropske integracije“.

Podnošenjem ovog amandmana želela sam da naglasim značaj procesa evrointegracija Srbije za celokupnu reformu našeg društva. To je dobar pokretački mehanizam, između ostalog, i zbog fondova čije korišćenje nam pomaže da uspostavimo najviše standarde u svim oblastima po ugledu na najrazvijenije evropske zemlje.

Uspostavljanje ovog sistema kvalifikacija jedan je od prioriteta kako nacionalnih, tako i evropskih strateških dokumenata. Institucije i tela koja se odnose na Nacionalni okvir kvalifikacija biće uspostavljeni kroz finansijski Sporazum između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije sa posebnim uslovima koji se primenjuju na finansiranje sektorskog reformskog ugovora u oblasti reforme sistema obrazovanja, u okviru Akcionog IPA programa za 2016. godinu.

Navedenim sporazumom planirana je uplata sredstava u budžet Republike Srbije od strane Evropske komisije, u skladu sa mehanizmima sektorske budžetske politike.

Pošto je članstvo Srbije u EU jedan od naših glavnih spoljno-političkih prioriteta, smatram da ovaj amandman treba uvrstiti u tekst zakona.

Na kraju, primena ovog zakona daće konkretne rezultate u praksi i pomoći će velikom broju ljudi koji su suštinski kvalifikovani, ali nemaju formalno obrazovanje i zajedno sa dualnim obrazovanjem, ovaj zakon predstavlja veliki korak napred u unapređenju sistema našeg obrazovanja. Hvala.

Prethodnim amandmanom na član 1, koji se odnosi na definisanje predmeta zakona, predložila sam dodavanje termina „evropske integracije“.

Pošto se član 2. ovog zakona odnosi na objašnjenje osnovnih pojmova, smatram da je logično dodavanje člana 15. kojim bi se objasnio značaj procesa evrointegracija u uvođenju Nacionalnog okvira kvalifikacija.

Značajnu podršku organizovanjem zajedničkih sastanaka, okruglih stolova i radionica, dala je i Evropska fondacija za obuke, koja je institucija Evropske komisije, a već sam pomenula prilikom obrazlaganja prethodnog amandmana i značajna finansijska sredstva koja dobijamo za realizaciju ovog zakona.

Uvođenje NOK potpuno je usklađeno sa evropskim preporukama, posebno za valiraciju neformalnog, informalnog i celoživotnog učenja. Na ovaj način stvara se bolji pregled, odnosno precizna baza svih znanja i veština koje poseduje pojedinac, jer neko je, recimo, radnim iskustvom stekao određena znanja iz jedne oblasti, ali se njegovo formalno obrazovanje odnosi na drugu oblast i zbog toga je izuzetno važno da se u NOK priznaju znanja stečena radnim iskustvom i sigurna sam da će to doprineti i bržem zapošljavanju. Hvala.

Smatram da ne treba prihvatiti amandman koji predviđa brisanje člana 1. jer, kao član Odbora za evrointegracije, upoznata sam potpuno sa procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji, koliko je to zapravo tehnički zahtevan proces, složen i verujem da će osnivanje ministarstva za evrointegracije samo doprineti mnogo efikasnijem radu, posebno u situaciji kada smo do sada otvorili deset poglavlja i kada nam predstoji otvaranje novih poglavlja. Otvaranje poglavlja znači zaista ozbiljne reforme našeg društva i praćenje implementacije onoga što smo mi ovde usvojili. To ne iziskuje nikakva finansijska sredstva jer Kancelarija za evrointegracije svakako prelazi u ministarstvo.

Što se tiče zanemarivanja interesa građana, koje je neko pomenuo u amandmanu, samo želim da kažem da je Srbija u prethodnih 15 godina dobila iz EU fondova tri milijarde evra bespovratnih sredstava, da je nedavno ministarka Joksimović potpisala sa Johanesom Hanom da Srbija dobije iz IPA fondova, to su bespovratna sredstva iz pretpristupnih fondova EU, 95 miliona evra. Ovaj paket je zapravo podrška o osnivanju malih i srednjih preduzeća, ali i lokalnim samoupravama, što svakako utiče na regionalni razvoj. Građani na ovaj način mogu da osete konkretne benefite od pristupanja Srbije Evropskoj uniji, tako da se zaista ne slažem sa tim da se zanemaruju interesi građana. Naš cilj je svakako uvođenje evropskih standarda u svim oblastima i stvaranje jednog stabilnog poslovnog ambijenta, a poruka koju mi šaljemo otvaranjem poglavlja, šaljemo je zapravo stranim investitorima koji će uticati na poboljšanje našeg privrednog ambijenta.

Smatram da je uvođenje ministarstva za evrointegracije veoma značajno jer šalje nedvosmislenu poruku ne samo o značaju procesa evrointegracija za našu zemlju, već ukazuju na jasno spoljnopolitičko opredeljenje Vlade Srbije, a to je svakako članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege, govoriću o Fondu za zapadni Balkan, jer je do sada najviše polemike, ne samo prošle nedelje u plenumu, već i na odborima, najviše rasprave je bilo na ovu temu.
Fond za zapadni Balkan nije nastao preko noći, on je rezultat Berlinskog procesa koji je inicirala Nemačka i to pre tri godine, ali je i rezultat velikog angažovanja naše Vlade koja je prepoznala značaj unapređenja saradnje u regionu, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
Prvi samit koji je održan u Berlinu, po prvi put je okupio sve lidere iz našeg regiona za istim stolom. Nakon Berlinskog samita održani su samiti u Beču i Parizu i time su i druge članice EU podržale i aktivno uzele učešće u ovom procesu. Postignuti dogovori se odnose na rešavanje bilateralnih pitanja, ne bi trebalo da opterećuje proces pristupanja EU zemalja kandidata, zatim na infrastrukturne projekte ali i na osnivanje kancelarije za mlade koja će svakako doprineti boljem upoznavanju i razmeni iskustva mladih u regionu.
Kontinuitet ovih sastanaka pokazao je da postoji pre svega politička volja za sprovođenjem dogovorenog ali da je ovo nova razvojna šansa za sve nas. Ovo je samo jedan od primera kojim je Vlada Srbije pokazala svoju posvećenost regionalnoj saradnji koja kao cilj ima regionalnu stabilnost.
Osnivanjem ovog fonda pruža nam se mogućnost za razvoj kulturne saradnje za promovisanje i razvoj razmene u oblasti nauke, istraživanja, obrazovanja, promovisanje i razvoj razvoja mladih, promovisanje održivog razvoja. Statutom Fonda za zapadni Balkan predviđeno je da se ovi ciljevi ostvaruju kroz različite oblike saradnje, naročito kroz finansijsku podršku, aktivnostima međugranične i regionalne saradnje.
Nama je potreban uporedni razvoj infrastrukture, bolja i brža povezanost, razvoj industrijalizacije i samo uravnotežen razvoj može podstaknuti ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta. Sve ovo o čemu sam govorila doprineće bržoj integraciji našeg regiona u EU.
Čuli smo, kao što sam rekla dosta kritika, koje su se odnosile na pominjanje Kosova sa zvezdicom u tekstu ovog sporazuma, i zaista osećam obavezu da zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos pročitam obrazloženje koje glasi – Republika Srbija je prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan uložila deklaraciju čiji je cilj dvostruk.
Prvo, da se zaključenje ovog ugovora ne može shvatiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova već da je reč o teritoriji koja se nalazi pod međunarodnom upravom a koja je sastavni deo Republike Srbije. Drugo, da se jasno ukaže na ograničenja ovlašćenja koje privremene institucije uprave na Kosovu i Metohiji imaju prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 usvojene 1999. godine i ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, uredba UNMNIK od 15. maja 2001. godine.
Zaista verujem da će moje kolege podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan zajedno sa Statutom Fonda jer se nadam da su prepoznali značaja osnivanja ovog fonda za razvoj našeg regiona.

Poštovana predsednice, ministre, kolege narodni poslanici, moje kolege su kao i ministar Vujović iznele dosta detalja o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan, a ja bih se osvrnula na značaj izgradnje saobraćajne infrastrukture, pre svega, za investicije za razvoj trgovine, turizma, poljoprivrede i ostalih privrednih grana. Takođe, veliki značaj ima i na razvoj i osnivanje malih i srednjih preduzeća o kojima se takođe u poslednje vreme dosta govori.
Zatim, veoma je teško normalno funkcionisati i obezbediti kvalitetne uslove života u seoskim sredinama bez puteva. Upravo zbog višedecenijske stagnacije u ovom sektoru, pojedini delovi Srbije jednostavno nismo imali nikakvu šansu da se razvijaju. Pošto govorim o deonici koja se nalazi u zapadnom delu Srbije, moram da primeti da potencijali ovog regiona takođe nisu dovoljno iskorišćeni, posebno kada je u pitanju turizam, koji je velika šansa za privredni razvoj ovog kraja.
U ovom trenutku Ibarska magistrala je jedini putni pravac koji spaja zapadnu Srbiju sa Crnom Gorom i auto-put Beograd-Južni Jadran, predstavljaće vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i Južnog Jadrana, u širem smislu povezivaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru, Italiju.
Izgradnjom ovog auto-puta uspostavlja se veza između zapadne i centralne Evrope sa južnom i jugoistočnom Evropom i naravno sav saobraćaj koji se obavljao, kako putnički, tako teretni Ibarskom magistralom rasteretiće se i naravno biće manje saobraćajnih nezgoda koje su veoma često imale i smrtni ishod.
Paralelno sa ovim projektom razvijaće se svakako i manji infrastrukturni projekti i danas se dosta govorilo o domaćim i stranim firmama i ministar je rekao, ja ću to ponoviti, da oko 70% kod izvođača je iz Srbije.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mi težimo ka dostizanju evropskih standarda u svim oblastima, kako bismo dostigli ekonomske standarde najrazvijenijih zemalja EU, Vlada Republike Srbije je do sada uložila velike napore kako bi poboljšala kvalitet života svih nas.
Izuzetno mi drago što je Vlada Srbije prepoznala značaj izgradnje saobraćajne infrastrukture za povezivanje, ne samo u našoj zemlji, već za povezivanje u regionu i naravno povezivanje sa evropskim zemljama i to smo mi pokazali u praksi izgradnjom 84 kilometra auto-puteva za samo dve godine.
U kontekstu izgradnje ove mrežne infrastrukture ja bih svakako pomenula i Berlinski proces koji ima veliki značaj i predstavlja prekretnicu za saradnju u našem regionu, jer je u okviru ovog procesa predviđena izgradnja takođe infrastrukturnih projekata, a to je auto-put Niš-Priština-Drač i to je rekonstrukcija pruge Beograd-Sarajevo.
Naša najveća spoljnotrgovinska razmena je upravo sa zemljama EU i sa zemljama CEFTE iznosi oko 80%. Sve ovo o čemu sam govorila, odnosno umrežavanje saobraćajne infrastrukture doprineće svakako poboljšanju dosadašnjih privrednih aktivnosti i naravno direktno će uticati na ekonomski rast naše zemlje. Verujem da niko od nas nema dilemu da je ulaganje u infrastrukturu najbolja investicija za budućnost. Hvala.

Poštovana predsednice, ministre, kolege narodni poslanici, prodaja i proizvodnja alkoholnih pića do sada nije bila jasno definisana, a registracija proizvođača alkoholnih pića je bila veoma skupa i iziskivala je ispunjavanje kriterijuma koji su bili nedostižni malim proizvođačima.
Prema popisu iz 2012. godine, proizvodnjom voća u Srbiji se bavilo 295.203 gazdinstava. U Srbiji postoji 400 registrovanih proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, čija ukupna godišnja proizvodnja iznosi oko 12 miliona litara. Obim proizvodnje jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji je mnogo veći od navedenog i kreće se oko 80 miliona litara na godišnjem nivou. Jasno je da se velika količina jakih alkoholnih pića proizvodi od strane lica koja nisu registrovani proizvođači i završe, naravno, u sivoj zoni. To je samo jedan od razloga zašto je bilo neophodno donošenje ovog zakona.
Po zakonu iz 2009. godine, koji reguliše ovu oblast, ne postoji mehanizam da se proizvodnja fizičkog lica nađe u legalnim kontrolisanim tokovima. Ovaj zakon dozvoljavao je promet rakije u rifuznom stanju samo između registrovanih proizvođača. Time je veliki broj fizičkih lica, koji rakiju proizvode za sopstvene potrebe, ostao van sistema legalnog prometa i bez mogućnosti da je legalno prodaju registrovanim proizvođačima u situacijama kada njihova proizvodnja premašuje sopstvene potrebe. Ovo je bio veliki generator sivog tržišta voćnih destilata, a samim tim i zloupotreba čiji smo bili svedoci prethodnih godina.
Navešću ukratko razloge za donošenje Zakona o alkoholnim pićima i, naravno, razloge zašto treba podržati ovaj zakon. To je pre svega bezbednost potrošača, jer je najvažnija briga za zdravlje potrošača koji će imati kvalitetan i zdravstveno ispravan proizvod. Zatim, smanjenje troškova za registraciju, uvođenje u legalne tokove malih proizvođača i mogućnost da prodaju svoj proizvod. Zatim, očuvanje tradicionalne proizvodnje rakije, dobijanje geografskog porekla, ukrupnjavanje sektora proizvodnje, međusobno udruživanje i koncentracija proizvodnje, kao i usklađivanje sa propisima EU, čime se omogućava lakše plasiranje alkoholnih pića na tržište zemalja EU.
Usklađivanje sa instrumentima i kriterijumima zajedničke poljoprivredne politike EU stvaraju se uslovi za postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača uslovima koji se primenjuju u EU. Naravno, time se priprema domaća proizvodnja za predstojeće članstvo u EU. To podrazumeva omogućavanje fizičkim licima da viškove iz sopstvene proizvodnje plasiraju na tržište, ali ne direktno, već preko registrovanih proizvođača alkoholnih pića koji će voćne destilate koristiti za dalju proizvodnju.
Ovim izmenama stvaraju se preduslovi za dalji razvoj industrije jakih alkoholnih pića, jer se primenjuju iste kategorije i način deklarisanja kao u EU, što je vrlo bitno, kako za razvoj izvozno orijentisanog domaćeg sektora, tako i za potencijalne investicije.
Proizvodnja jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom predstavlja korist za samog proizvođača pri njegovom nastupu na tržištu. Takvi proizvodi lakše nalaze put do kupca iako imaju veću cenu, jer za njih stoji jedan standardizovan i garantovan kvalitet i proizvođači se odlučuju na njihovu proizvodnju, bez obzira na troškove koje prouzrokuje.
Alkoholno piće sa geografskom oznakom je proizvod sa većom vrednošću u odnosu na druge proizvode iste kategorije. Donošenjem ovog zakona možemo na najbolji način da proizvodnju i promet jakih alkoholnih pića unapredimo i predstavimo kao dobro organizovanu i kontrolisanu celinu iz koje će rezultirati kvalitetni i bezbedni proizvodi.
Manji troškovi koji opterećuju proizvodnju će domaće proizvođače učiniti konkurentnim u odnosu na proizvođače iz EU, što će omogućiti lakši izvoz jakih alkoholnih pića proizvedenih u Republici Srbiji i nastup na tržištu.
Iako su moje kolege već pomenule, reći ću još jedanput da usklađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU omogućava zaštitu od falsifikata, sprečava promet proizvođačima koji nisu registrovani, uspostavlja bazu podataka o proizvođačima, proizvodnji i kvalitetu jakih alkoholnih pića. Ovaj zakon predstavlja značajan podsticaj za razvoj sela, ali i za zaštitu malih poljoprivrednih proizvođača i zato pozivam sve kolege da u danu za glasanje p,održe ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, Srpska napredna stranka, kao odgovorna politička stranka, stranka koja se pre svega zalaže za podizanje životnog standarda naših građana, želi izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti da pokaže na svom primeru da teret ekonomskih reformi moramo da snosimo svi podjednako.
Ovo je još jedan doprinos korenitom reformskom procesu koji je ova Vlada započela. Da su se i prethodne Vlade ponašale odgovorno ne bismo bili sada u ovakvoj situaciji, i to ne samo kada su političke stranke u pitanju, već ne bismo bili prinuđeni da smanjujemo plate i penzije. Standard građana bio je na mnogo nižem nivou, ali i veća nezaposlenost nego što je to slučaj danas, i to u trenutku kada su predstavnici tadašnjeg režima rešili da sebi, odnosno svojim strankama kojima pripadaju povećaju prihode, i to neposredno pred parlamentarne izbore.
Naravno to je bilo potpuno neodgovorno u takvoj situaciji. Zato mislim da je potpuno neosnovana kritika upućena SNS, da je do sada moglo da predloži ove izmene, i to od strane onih koji su glasali za povećanje iznosa koji mi danas želimo da smanjimo, i to za trećinu što je oko 35%, to je oko 3,5 miliona evra manja za političke partije na godišnjem nivou, što nije beznačajna stavka u budžetu. Moje kolege su već pomenule da ovaj novac možemo da koristimo za obnovu, izgradnju škola, vrtića, bolnica. U potpunosti se slažem s tim.
Političke stranke su korisnici budžetskih sredstava i to ne samo u Srbiji. Postavlja se pitanje zašto je to neophodno. Odgovor je vrlo jednostavan, da bi se sprečila korupcija i da bi se političke stranke bez pritisaka pojedinaca odlučivale u interesu građana i države.
Novina predviđena ovim izmenama je i objavljivanje finansijskog izveštaja na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Kada je u pitanju dosadašnje podnošenje finansijskih izveštaja, SNS je uvek u zakonom propisanom roku ispunjavala svoje obaveze pridržavajući se principa transparentnosti. To takođe govori o odgovornom odnosu prema državi prema poštovanju zakona, takođe. I SNS će i ubuduće nastaviti da donosi odluke isključivo u interesu svojih građana.
Na kraju, pozivam sve svoje kolege da podrže izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici, kao član Odbora za evrointegracije na početku želim da napomenem da se Srbija kao kandidat za članstvo u EU potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezala na donošenje novih zakona kojima će se regulisati oblast javnog informisanja u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Predloge zakona koji su danas na dnevnom redu usvojićemo pre svega zbog uređenja svoje države, jer je sloboda mišljenja i izražavanja fundamentalno ljudsko pravo. Nakon završetka eksplonatornih i bilateralnih skrininga za poglavlja 2, 10 i 23 za nastavak daljeg proces pridruživanja neophodno je da uskladimo medijske propise sa evropskom regulativom. Set medijskih zakona o kojima danas raspravljamo ima za cilj regulisanje oblasti javnog informisanja u skladu sa članom 11. Povelje EU o osnovnim pravima, članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali i sa standardima Evropskog suda za ljudska prava.

Želim da pomenem i to da su ovi predlozi zakona dobili pozitivnu ocenu Evropske komisije, što znači da je radna grupa koja je radila na njihovoj izradi dobro obavila svoj posao.

Kada je u pitanju Predlog zakona o javnom informisanju i medijima najznačajnije novine su povlačenje države iz vlasništva u medijima, osim u slučaju dva javna servisa koji su regulisani posebnim predlogom zakona, zatim transparentnost vlasništva u medijima uvođenjem registra medija u kome će se jasno videti vlasnička struktura, definisanje transparentnog sistema finansiranja iz budžeta sa različitih nivoa vlasti kroz preduzetni sistem projektnog finansiranja medija i na taj način uspostavljanje kontrole trošenja sredstava. Po završetku procesa privatizacije u medijima moći će da se kod države aplicira za finansijsku podršku onim sadržajima koji predstavljaju javni interes u oblasti informisanja. Zatim, regulisanje statusa položaja i predstavnika stranih medija takođe je predviđeno ovim zakonom, a posebno bih naglasila deo ovog zakona koji garantuje posebna prava pojedinim kategorijama lica, a koji se odnosi na pravo na informisanje lica sa invaliditetom, naravno primenom odgovarajuće tehnologije.

Što se tiče Predloga zakona o elektronskim medijima, jasno je da nova tehnološka dostignuća zahtevaju stalno unapređenje pravne regulative, jer sve članice EU u obavezi su da do kraja 2015. godine pređu sa analogno na digitalno emitovanje programa, a sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast.

Predlogom zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je postojanje dva javna servisa, RTS i RTV, ali i definisanje njihovog načina finasiranja. Biće ukinuta TV pretplata i država će do kraja januara 2016. godine finansirati oba javna servisa, a nakon toga taksa će postati jedini način za finansiranje. Ovakvim načinom finansiranja bi se obezbedila suštinska nezavisnost ovih medija, što se u praksi evropskih zemalja pokazalo kao uspešan metod.

Na kraju, odlika svakog demokratskog društva je da garantuje slobodu javnog informisanja, da omogući svojim građanima, bez diskriminacije, najšire zadovoljavanje potreba za blagovremenim informacijama iz svih oblasti života. Pravo javnosti da bude informisana se ostvaruje putem medija, a to je moguće ostvariti slobodnim razvojem nezavisnih profesionalnih medija.

Srpska napredna stranka će podržati ove predloge zakona. Pozivam kolege iz drugih stranaka da to učine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je veliki broj mojih kolega uzeo učešće u današnjoj raspravi. To govori da smo prepoznali značaj efekata koji će imati usvajanje Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu na razvoj celokupne privrede Srbije. Značaj Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit ovlašćenog kupca za projekat izgradnje autoputa E 763 deonica Obrenovac – Ljig, između Vlade Republike Srbije i Kineske „Eksport import banke“ je višestruk. Kada to kažem, pre svega mislim na povezivanje sa Koridorom 10 i uspostavljanje veze između područja Vojvodine, Beograda i zapadne Srbije.
Autoput Beograd – Južni Jadran predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i Južnog Jadrana a u širem kontekstu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Autoput E 763 tzv. koridor 11 proteže se od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačka, Požege, Podgorice do Bara.
Izgradnjom ovog autoputa omogućava se uspostavljanje veza zapadne i centralne Evrope sa južnom i jugoistočnom Evropom. Paralelno sa ovim projektom razvijaće se i manji infrastrukturni projekti, čime se podstiče ekonomski rast zemlje i otvaraju nova radna mesta. Veliki broj naših srpskih firmi biće angažovano na ovom projektu i naravno naših radnika.
Nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura u regionu zapadne Srbije je velika prepreka za investicije jer nema ekonomskog razvoja bez infrastrukture. Veliki potencijali ovog kraja, pre svega u oblasti poljoprivrede, turizma i industrije nisu dovoljno iskorišćeni.
Ministar je pomenuo u svom uvodnom izlaganju preopterećenosti Ibarske magistrale, ali i veliki broj saobraćajnih nesreća, često sa smrtnim ishodom. Ibarska magistrala je jedini putni pravac ka Crnoj Gori, ne samo za putnički, već i za teretni saobraćaj. Frekvencija vozila je sve veća tako da magistrala tehnički više to ne može da podnese. Ovo je krajnje vreme da se nešto preduzme.
Volela bih da sam danas čula od onih koji su kritikovali ovaj predlog zakona šta predlažu kao rešenje za probleme o kojima sam govorila?
I na kraju, drago mi je što je ova Vlada prepoznala značaj ulaganja u infrastrukturu koja kao krajnji cilj ima više investicija a samim tim i nova radna mesta, što će direktno uticati na ekonomski razvoj naše zemlje.
Siguran sam da je Vlada donela pravu odluku kada je u pitanju Ugovor o zajmu sa kineskom „Eksport import bankom“. Srpska napredna stranka će podržati ovaj predlog zakona a uzimajući u obzir značaj razvoj infrastrukture za našu privredu, očekujem da će to uraditi i kolege iz drugih stranaka. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je veliki broj mojih kolega i koleginica govorio o Konvenciji o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. To pokazuje da prepoznajemo nasilje nad ženama i nasilje u porodici kao jedan od najvažnijih problema u našem društvu.
Osnovni cilj Konvencije je pojačavanje kapaciteta ustanova i organizacija koje se bave žrtvama nasilja, kao i definisanje i primenjivanje mehanizama koji će obezbediti postupanje u skladu sa obavezama navedenim u konvenciji.
Ovo je najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti, kojim su predviđeni mehanizmi za praćenje primene Konvencije, formiranje ekspertske grupe, čiji je zadatak prikupljanje podataka, vršenje analize i objavljivanje rezultata.
Međunarodni monitoring je takođe veoma važan, kao i povezivanje sa drugim državama potpisnicama. U Srbiji je svaka treća žena žrtva nasilja, a nasilje u porodici je najčešći vid nasilja u našem društvu.
Zabrinjavajući je podatak da je nasilje nad ženama u stalnom porastu. Žrtve nasilja očekuju veće angažovanje službi kroz pružanje podrške, preko razumevanja problema, do pružanja pomoći, zato je neophodno angažovanje državnih organa, nacionalnih, regionalnih i lokalnih skupština i uprave, državnih institucija…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, samo mikrofon prema sebi okrenite. Hvala.)
… za zaštitu ljudskih prava, organizacija civilnog društva, ali i sredstava javnog informisanja.
Važno je da sve pomenute organizacije sprovode programe podizanja svesti u javnosti o različitim manifestacijama svih vidova nasilja, njihovim posledicama, potrebi da se nasilje spreči.
Svi mi imamo pravo da živimo u bezbednom okruženju, da se osećamo sigurno. Imamo obavezu da svi zajedno stvorimo društvo koje će se suprotstaviti nasilju.
Iako je ostvaren napredak, ne samo predlogom da se usvoji ova konvencija, već i usvajanje nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici, partnerskim odnosima, mora još mnogo toga da se uradi. Nadam se efikasnijem odgovoru države, posebno kada su u pitanju programi prevencije nasilja.
Dosadašnji program i podrška žrtvama nasilja su nedovoljne, a veoma mali broj nasilnika je procesuiran ili su osuđeni na blage kazne. Dobro je to što u Srbiji postoje sigurne kuće, SOS telefoni, mada u mnogim sredinama nema materijalnih sredstava za ovakvu vrstu podrške. Nadam se da će se državne institucije više posvetiti rešavanju ovih problema, posebno u siromašnim, odnosno manje razvijenim sredinama.
Usvajanje ove konvencije predstavljalo bi veoma značajan korak napred ka rešavanju problema o kojima sam govorila. Podjednako je važno i ekonomsko osnaživanje žena, jer samo ekonomski jaka žena je nezavisna žena.
Na kraju, pozivam sve kolege narodne poslanike da podrže ovu konvenciju. Hvala.