VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 10 dana i 23 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Hvala.

Agencija za borbu protiv korupcije je svakako jedno od najvažnijih tela u oblasti prevencije borbe protiv korupcije i kako bi ostvarila svoje ciljeve neophodno je umrežavanje i saradnja sa srodnim institucijama kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. To je detaljno opisano u izveštaju koji danas razmatramo.

Svakako bih se osvrnula na taj deo, jer aktivnosti agencije su obuhvaćene akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. godine do 2018. godine, međutim, sada se sprovodi revidirana verzija koja se primenjuje od 2016. godine.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU. Do sada smo otvorili 17 od ukupno 35 poglavlja. Među prvim poglavljima su ona, kako da kažem i najzahtevnija, najobimnija, a to su Poglavlja 23. i 24. U okviru Poglavlja 23. je i obuhvaćena borba protiv korupcije. Iz tog razloga mi je posebno drago jer postoji veoma dobra i bliska saradnja Agencije sa Evropskom komisijom, jer je to važno za jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije. U ovom izveštaju su navedene brojne aktivnosti sa međunarodnim organizacijama, sa drugim državama. To su uglavnom države članice EU. Pomenula bih konferencije o korupciji u digitalnom dobu, odgovornost u jačanju transparentnosti takođe.

Posredstvom instrumenata za predpristupnu pomoć IPA fonda EU finansiran je tvining projekat – Prevencija i borba protiv korupcije koji svakako doprinosi jačanju kapaciteta Agencije u smislu stručnosti i prepoznavanja korupcije. Veoma je značajna saradnja OEBS i USAID i mislim da je dobro što je akcenat stavljen na prevenciju korupcije. Korupcija postoji kako u najrazvijenijim zemljama tako i u manje razvijenim i ova vrsta saradnje je važna zbog razmene iskustava i naravno primene dobrih primera iz prakse.

Za efikasan rad, ne samo Agencije za borbu protiv korupcije već i drugih tela iz ove oblasti od izuzetnog značaja je Zakon o zaštiti uzbunjivača o kome su kolege više govorile, koji predviđa potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju korupciju, ohrabruju svakog pojedinca da prijavi zloupotrebe a da pri tom ne snosi posledice zbog svojih postupaka. Svi mi koji se bavimo javnim poslom u obavezi smo da Agencija borbe protiv korupcije, naravno predajemo izveštaj o svojim prihodima, o svom imovinskom stanju.

Agencija kontroliše i finansiranje političkih aktivnosti i transparentnost u radu je osnov za sprečavanje korupcije. Korupcija, kao što sam rekla, javlja se u svim zemljama na svetu, javlja se u mnogim oblastima. Na nama je da zajedno radimo na uspostavljanju jednog efikasnog sistema kontrole ali i sankcionisanja.

Mi smo doneli dobre zakonske okvire i imamo institucije koje se na profesionalan način bave ovim problemom. Reakcija države nije izostala kada je u pitanju sankcionisanje brojnih primera korupcije i to smo mogli da vidimo, zaista, poslednjih nekoliko godina.

Na kraju smatram da je ovaj izveštaj, precizan i jasan, da su obuhvaćene sve oblasti, veoma detaljno, kojima se bavi Agencija i da ga naravno treba usvojiti.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Hvala.

Ključna novina Predloga zakona o nauci i istraživanjima je promena modela finansiranja nauke koja prestavlja složen proces, ali zaista neophodan u ovoj oblasti i sigurna sam da će doneti rezultate.

Pored projektnog, koje je do sada funkcionisalo preko Fonda za nauku, uvodi se institucionalno finansiranje naučno istraživačkog rada i na taj način država pruža sigurnost istraživačima, kada su u pitanju, ne samo novčana sredstva, već i kontinuitet u radu.

Institucionalno finansiranje akreditovanih instituta čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i Srpska akademija nauka i umetnosti obuhvataće sredstva za plate istraživača u naučnim zvanjima, sredstva za plate administrativno – tehničkog, stručnog i pomoćnog osoblja, sredstva za režijske troškove, sredstva za materijalne troškove istraživanja, sredstva za nabavku, održavanje, amortizaciju i osiguranje opreme i sredstva za troškove naučno – istraživačkog rada.

Sve ovo što sam pomenula je izuzetno važno, jer do sada su se sredstva namenjena istraživačkim projektima najvećim delom koristila na troškove rada istraživača, i to 76,86% od ukupnih sredstava. Udeo sredstava usmerenih u materijalne troškove bio je izuzetno nizak što je uticalo na obim i kvalitet istraživanja. Sredstva namenjena za materijalne troškove istraživanja presudna su za kvalitet naučno – istraživačkog rada.

Republika Srbija će po ugledu na visoko razvijene zemlje na ovaj način prilagoditi sistem upravljanja naukom koji uključuje poboljšanje procesa, određivanje prioriteta finansiranja i upravljanja naučno – istraživačkim organizacijama, i to kroz ocenjivanje naučnog rada u odnosu na njegov efekat, na stvaranje novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova.

Najrazvijenije zemlje prepoznaju značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP-a u nauku, dok su ulaganja u Srbiji, recimo u 2017. godini iznosila 0,93% BDP-a. Kako bi Srbija postala privreda zasnovana na znanju neophodno je uspostaviti efikasan sistem podrške za razvoj naučno – istraživačkog rada, a to bi rezultiralo unapređenjem tehnologije proizvoda i usluga.

Takođe, neophodno je veće učešće privrede u istraživanjima. Angažovanje većeg broja naučnika u privredi kod nas je na veoma niskom nivou u odnosu na privredno najrazvijenije zemlje. Za razvoj privrede ključne su nove tehnologije, ali i povezivanje između instituta i fakulteta sa privredom. Ova vrsta saradnje značajna je, takođe, i za mlade naučnike. Naši naučnici su do sada postizali zavidne rezultate, posebno u oblasti elektronike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, biotehnologija u poljoprivredi. Znači, potencijal postoji, a na nama je da taj potencijal unapredimo. Ovaj Predlog zakona je svakako značajan korak u tom pravcu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Hvala.

Predlogom zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama data je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da uzmu aktivnije učešće pre svega u formiranju jedinica civilne zaštite, zatim izradi procene rizika, obrazovanju štaba za vanredne situacije, izradi studije pokrivenosti sistema za javno uzbunjivanje, ali i uspostavljanju saradnje sa susednim jedinicama lokalne samouprave. Ovim zakonom predviđeno je da se nadležnosti koje sam upravo pomenula odnose i na gradske opštine grada Beograda.

Dobro organizovane lokalne samouprave imaju ključnu ulogu kada je neophodno brzo reagovanje, i to naprimer u slučaju evakuacije, ali i u slučaju pravovremenog informisanja građana. NJihov doprinos takođe je važan, pre svega kada je u pitanju podizanje svesti građana, da je odgovornost i na njima samima u pojedinim situacijama. Ovim zakonom propisana je obaveza učešća građana u zaštiti i spašavanju i svi moramo sebe da doživljavamo kao deo sistema zaštite. Na ovaj način stvaramo jedan efikasan integrisani sistem nacionalne bezbednosti, povezujući gradove, opštine, pokrajinu sa Republikom, što predstavlja veliki korak napred u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:49