VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Ponovo je dobila mandat na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 28 dana

Poštovana gospođo Marković, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 21 dan

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Hvala.

Iako danas po prvi put razmatramo zaključke povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, a koji su utvrđeni na sednici Odbora za evropske integracije, najpre bih se osvrnula na određene delove Izveštaja za koje mislim da su značajni i koji u velikoj meri utiču na dalji proces evrointegracija Srbije.

Pre toga, moram da naglasim da smo svi mi svesni činjenice da su evropske integracije proces koji traje, odnosno iziskuje određeno vreme i pre svega mislim na reforme koje sprovodimo u svim oblastima našeg društva i koje će na kraju dovesti do potpunog usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

To nije nešto što mi možemo da uradimo preko noći i mi u parlamentu smo potpuno svesni te činjenice, jer većina naših aktivnosti prethodnih godina se upravo odvijala u tom pravcu.

Naš cilj jeste ispunjavanje kriterijuma za članstvo, jer razvijene zapadne zemlje su tip društva kome mi želimo da pripadamo i čije standarde želimo da primenimo, što naravno uključuje i životni standard.

Evropska unija je najjača ekonomija na svetu, naš najveći trgovinski partner sa skoro 70% spoljno-trgovinske razmene, ali najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, a na samom vrhu su, naravno, Italija i Nemačka.

Predsednik Srbije prilikom imenovanja mandatara za formiranje ove Vlade, a kasnije i premijerka u svom Ekspozeu jasno su naglasili da je glavno strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU. Naravno, ja sam glasala za Vladu koja je postavila ovakve ciljeve. Podržavam sve napore koji ulažu u njegovo ostvarivanje, posebno formiranje Ministarstva za evropske integracije i značaj koji ono ima za sprovođenje ovog procesa. Uostalom, i naši građani su na izborima podržali upravo ovakvo opredeljenje.

Mnogo posla je pred nama i moramo u isto vreme da uzmemo u obzir i dešavanja unutar same EU, promene koje se dešavaju u poslednjih nekoliko godina.

Evropska unija se od 2015. godine, od prvog velikog talasa migrantske krize, a zatim Bregzita, brojnih terorističkih napada, ali i sada pandemije korona virusa suočava sa možda najvećim izazovima do sada. Ako dodamo na to različite stavove država članica po pitanju proširenja, mogu samo da zaključim da okolnosti u kojima Srbija pregovara o članstvu su možda i najteže do sada u odnosu na sve pregovore koje su vodile sadašnje članice EU.

Nadam se da će države članice EU konsolidovati svoje stavove, ne samo po pitanju proširenja, već i po nekim drugim pitanjima, kao što je, na primer, migrantska kriza koja je takođe važna za nas. Naš interes je da EU bude jedinstvena i stabilna, da prevaziđe postojeće probleme, jer dešavanje unutar EU utiču i na njihovu posvećenost proširenju.

Ono što sam sada pomenula kada sam govorila o ovim izazovima zaista nisu ni kritike, ni opravdanje, već su to jednostavno činjenice, ono što se trenutno dešava.

Naši pregovori su specifični u odnosu na sve ostale zemlje kandidate, a upravo zbog Poglavlja 35, koje je ovde pominjano danas više puta, ministar Selaković je detaljnije govorio o dijalogu između Beograda i Prištine.

Međutim, bez obzira, ja bih samo dodala da bez obzira na sav napredak koji ostvarimo u drugim poglavljima koja su za nas u Srbiji podjednako važna, a naš sveukupni napredak meriće se napretkom u dijalogu sa Prištinom, kao i ostvarenom napretku u Poglavljima 23 i 24.

Kao što su i premijerka i ministarka za evropske integracije pomenule mi ćemo uložiti veće napore u reforme upravo u ovim oblastima.

Srbija je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine i njegovog usvajanja u ovom parlamentu bila potpuno posvećena dijalogu sa Prištinom, a u Izveštaju se navodi da je Srbija i dalje angažovana u dijalogu, naravno pohvaljuje se naše angažovanje, ali citiraću deo koji se odnosi na Prištinu, a to je: „Nije postignut napredak u vezi sa Zajednicom srpskih opština, sa srpskom većinom. Kosovo se još uvek nije angažovalo u pogledu njenog uspostavljanja. Konstatuje se i zastoj u dijalogu zbog uvođenja taksi od strane Prištine na robu iz centralne Srbije“.

Pošto je ovo pitanje izuzetno značajno za celokupan proces evropskih integracija, što sam već pomenula, očekujem da će se u toku dijaloga koji je nastavljen ove godine uz posredstvo EU rešiti pitanje koje je od ključnog značaja za Srbe na KiM, odnosno za njihovu bezbednost i opstanak.

Iako Izveštaj Evropske komisije obuhvata i ocenjuje napredak u svim oblastima o kojima pregovaramo sa EU, želim da istaknem deo Izveštaja koji se odnosi na naš region, na regionalnu saradnju i na to šta smo do sada uradili na tom planu, međutim i na posvećenost Srbije ka uspostavljanju što boljih odnosa sa našim susedima.

Naš krajnji cilj je stabilnost regiona koju ćemo postići kroz politički dijalog, ekonomsku saradnju i, naravno, infrastrukturno povezivanje.

Politička volja je preduslov za sve ove aktivnosti, a da takva volja postoji mi smo pokazali 2014. godine na prvom Samitu koji je održan u Berlinu u okviru Berlinskog procesa. Tada prvi put su se okupili svi lideri iz našeg regiona za istim stolom i time poslali poruku da možemo da razgovaramo i da sva sporna pitanja možemo da rešavamo kroz dijalog.

Međutim, Berlinski proces je akcenat stavio na jačanje regionalne saradnje, naravno na političko i ekonomsko povezivanje, pre svega, ali i u oblastima digitalne Agende bezbednosti i borbe protiv korupcije, promovisanja pomirenja mladih.

Srbija učestvuje ne samo, aktivno učestvuje, ne samo u ovoj inicijativi već i u brojnim drugim regionalnim inicijativama. Mi smo u parlamentu usvojili sporazume koji su rezultat Berlinskog procesa, a to su Sporazum o transportnoj zajednici sa sedištem u Beogradu, zatim osnivanje Fonda za Zapadni Balkan, osnivanje Regionalne kancelarije za mlade „RAJKO“, sa sedištem u Tirani.

Svi sporazumi koje sam pomenula usvojeni su u parlamentu, ali se parlamentarci Zapadnog Balkana, kao predstavnici najviših zakonodavnih organa nikada nisu sastali u okviru Berlinskog procesa, što je po mom mišljenju zaista veliki propust i nadam se, odnosno verujem da će se to promeniti možda za naredni samit.

Kada je u pitanju regionalna saradnja, ja ću citirati deo iz Izveštaja koji se odnosi na tu oblast. Na samitu u Zagrebu u maju 2020. godine lideri EU i Zapadnog Balkana složili su se da produbljivanje regionalne ekonomske integracije mora biti istaknuti deo napora za oporavak Zapadnog Balkana.

Da bi se to postiglo, Srbija treba da igra konstruktivnu ulogu u izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta, što će biti presudno za povećanje aktivnosti i konkurentnosti regiona. To će Srbiji pomoći da ubrza oporavak od posledica pandemije, posebno da privuče investitore koji traže diversifikaciju ponude i kraće lance vrednosti.

Zatim se navodi da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije. Doprinose stabilnosti, pomirenju, pozitivnoj klimi za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.

Ja ću dodati samo da bezbedan i stabilan region znači stabilnu i bezbednu EU i obrnuto. Na kraju, sigurna sam da će naredni izveštaj biti mnogo povoljniji jer čuli smo ovde danas od kolega, naveli su sve one aktivnosti koje smo mi u međuvremenu imali u parlamentu. Naravno, svi zajedno, Vlada i Skupština ćemo raditi na tome da postignemo što bolje rezultate, jer mislim da je to u interesu svih građana ove zemlje, da naravno doprinosi i boljem životu svih nas koji živimo u Srbiji. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

U svom izlaganju osvrnula bih se na sve ono što nam se dešava poslednjih nekoliko meseci, a to je naravno pandemija korona virusa, jer pandemija korona virusa utiče na sve segmente našeg života i mi smo na neki način prinuđeni da se prilagođavamo tim novim uslovima. Ceo svet se zapravo suočava sa situacijom koja je potpuno nepoznata i bori se sa ovom opakom bolešću. Svi mi pronalazimo nove načine funkcionisanja, kako bi naše ekonomije trpele što manje posledica i kako bi pokušali da sačuvamo svako radno mesto.

Međutim, iskoristiću ovu priliku da apelujem na sve naše građane, počev od onih najmlađih do najstarijih, da poštuju sve propisane mere jer se ne radi o bolesti koja je bezazlena, bolest je smrtonosna i moramo da budemo odgovorni, pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, prema prijateljima. To je jedini način da u ovom trenutku sprečimo širenje ovog virusa. Logično je da u ovakvim okolnostima na prvo mesto stavljamo zdravlje naših građana. To smo pokazali rebalansom ovog budžeta, ali naravno i ulaganjima koja smo imali u zdravstveni sistem prethodnih godina.

Ovim rebalansom su predviđena ulaganja u dve kovid bolnice u Kruševcu i Beogradu u iznosu od devet milijardi evra, kao i dodatna sredstva – 2,8 milijardi dinara kojima je obuhvaćena nabavka neophodnih lekova i opreme za lečenje od ove bolesti. Naravno, obezbedili smo građanima kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, dostupniju, naravno, i ojačali smo naš zdravstveni sistem. Međutim, da nismo ulagali u zdravstveni sistem i pre pojave korona virusa, sada bismo bili u mnogo težoj situaciji. Zahvaljujući tome uspeli smo da održimo naš zdravstveni sistem, i to u okolnostima u kojima su pucali sistemi u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije i u kojima se mnogo ulaže u zdravstvo.

Poslednjih nekoliko decenija zdravstvo je bilo potpuno devastirano u Srbiji. Moram da pohvalim ovom prilikom i rad ministra Lončara, celog njegovog tima, i to ne samo u ovim okolnostima pandemije korona virusa, već i tokom celog perioda obavljanja dužnosti ministra zdravlja, jer nema delova Srbije u kojima nisu pokrenuta ozbiljna ulaganja u zdravstvo. Sigurna sam da će se to nastaviti, i to smo pokazali i ovim rebalansom, prethodnim koji je bio ove godine takođe, a takođe ćemo to učiniti i budžetom za narednu godinu.

I zdravstvo i obrazovanje su zapravo dva najvažnija segmenta razvoja našeg društva, tesno su povezani, jer u svim ovim ustanovama o kojima govorim, ustanovama koje su, recimo, sada predviđene da budu kovid bolnice, kasnije će to biti neki zdravstveni centri za lečenje od drugih bolesti, potrebni su, naravno, lekari i obrazovano medicinsko osoblje. Uverena sam da ćemo nastaviti da jačamo položaj zdravstvenih radnika povećavanjem plata koje je najavljeno, jednokratnom pomoći takođe od 10.000 dinara koju je ministar pomenuo danas.

Naravno, na kraju posebnu zahvalnost svi mi građani Srbije dugujemo zdravstvenim radnicima, dugujemo lekarima, medicinskim sestrama, koji su sve vreme podnosili najveći teret u ovim zaista nekim novim i teškim okolnostima. Verujem da ćemo se i ubuduće i sa ovim sadašnjim talasom korona virusa nositi uspešno kao što smo to radili do sada. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Hvala.

Svoje današnje izlaganje posvetiću osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište“, čije je osnivanje predviđeno zakonom o kome danas govorimo.

Razlog zašto želim da govorim na ovu temu je stradanje na hiljade Srba i Jevreja, Roma i ostalih antifašista na ovom mestu.

Ovo je poslednji koncetracioni logor u Evropi koji je ostao neobeležen i na početku bih se kratko osvrnula na istoriju ovog logora.

Logor „Staro sajmište“ osnovan je pre skoro 80 godina i bio je jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi u kome su dovođeni uglavnom žene, deca i starije osobe koje su ubijane u gasnoj komori.

Nakon što su jevrejski zatvorenici ubijeni, Sajmište je pretvoreno u prihvatni logor za političke zatvorenike, pripadnike jugoslovenske vojske u otadžbini, partizane i njihove simpatizere.

Logor se nalazi na teritoriji tadašnje NDH pod upravom nemačke policije. Početkom decembra 1941. godine, oko 6.400 jevrejskih žena, dece i starih i 600 Roma bilo je zatočeno u logoru.

Od maja 1942. godine do jula 1944. godine blizu 40.000 logoraša je bilo zatočeno i to najvećim brojem Srba koji su ubijeni na najsvirepiji način. Znači, ovde je ubijeno oko 11.000 Srba.

Ovo nas takođe podseća na genocid koji su izvršili NDH, nacistička Nemačka i njeni saveznici i pomagači za vreme Drugog svetskog rata i to u periodu od 1941. do 1945. godine i to na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Pored brojnih logora u tadašnjoj NDH, kao što je „Jasenovac“, ovaj logor „Staro sajmište“ se nalazi na teritorije današnje Republike Srbije i konačno će, posle brojnih pokušaja i brojnih projekata, moći na pravi način da oda poštu svim žrtvama i da nas svakodnevno podseća na strašne zločine koji su se u periodu Drugog svetskog rata dogodili na ovom prostoru.

Nijedna žrtva ne sme se zaboraviti i upravo izgradnja ovog Memorijalnog centra to ima za cilj. Ovim će država Srbija odati poštu i podsetiti svet na stradanje nedužnih ljudi, čija je jedina krivica bila to što su pripadnici druge vere i nacije.

Zajednička poruka svih ovakvih memorijalnih centara jeste kratka i glasi – da se nikad ne ponovi.

Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -