VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Ponovo je dobila mandat na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 10 meseci i 23 dana i 12 sata

Poštovana gospođo Marković, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 18 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Hvala.

Svoje današnje izlaganje posvetiću osnivanju Memorijalnog centra „Staro sajmište“, čije je osnivanje predviđeno zakonom o kome danas govorimo.

Razlog zašto želim da govorim na ovu temu je stradanje na hiljade Srba i Jevreja, Roma i ostalih antifašista na ovom mestu.

Ovo je poslednji koncetracioni logor u Evropi koji je ostao neobeležen i na početku bih se kratko osvrnula na istoriju ovog logora.

Logor „Staro sajmište“ osnovan je pre skoro 80 godina i bio je jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi u kome su dovođeni uglavnom žene, deca i starije osobe koje su ubijane u gasnoj komori.

Nakon što su jevrejski zatvorenici ubijeni, Sajmište je pretvoreno u prihvatni logor za političke zatvorenike, pripadnike jugoslovenske vojske u otadžbini, partizane i njihove simpatizere.

Logor se nalazi na teritoriji tadašnje NDH pod upravom nemačke policije. Početkom decembra 1941. godine, oko 6.400 jevrejskih žena, dece i starih i 600 Roma bilo je zatočeno u logoru.

Od maja 1942. godine do jula 1944. godine blizu 40.000 logoraša je bilo zatočeno i to najvećim brojem Srba koji su ubijeni na najsvirepiji način. Znači, ovde je ubijeno oko 11.000 Srba.

Ovo nas takođe podseća na genocid koji su izvršili NDH, nacistička Nemačka i njeni saveznici i pomagači za vreme Drugog svetskog rata i to u periodu od 1941. do 1945. godine i to na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije.

Pored brojnih logora u tadašnjoj NDH, kao što je „Jasenovac“, ovaj logor „Staro sajmište“ se nalazi na teritorije današnje Republike Srbije i konačno će, posle brojnih pokušaja i brojnih projekata, moći na pravi način da oda poštu svim žrtvama i da nas svakodnevno podseća na strašne zločine koji su se u periodu Drugog svetskog rata dogodili na ovom prostoru.

Nijedna žrtva ne sme se zaboraviti i upravo izgradnja ovog Memorijalnog centra to ima za cilj. Ovim će država Srbija odati poštu i podsetiti svet na stradanje nedužnih ljudi, čija je jedina krivica bila to što su pripadnici druge vere i nacije.

Zajednička poruka svih ovakvih memorijalnih centara jeste kratka i glasi – da se nikad ne ponovi.

Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala.

Ja bih se osvrnula na Nacrt zakona o zajmu između Banke za obnovu i razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske Dečije klinke Tiršova 2 u Beogradu.

Danas je najviše bilo reči upravo o ovom sporazumu, što pokazuje da smo svi mi svesni koliko je on značajan za sve nas, za našu državu zapravo. Planiran je zajam u iznosu od 54 miliona evra i to za izgradnju Tiršove 2 i finansijsko učešće banke pokreće troškove od 72% vrednosti ovog projekta čiji je ukupna vrednost 75 miliona evra. Ta razlika do pune vrednosti obezbediće se iz drugih izvora budžetskih, kreditnih ili donatorskih sredstava.

Ja ovo ne bih shvatila kao zaduživanje ili zajam, već kao investiciju, kao jedno ulaganje u budućnost svih nas i samim tim naravno naše države.

Izgradnja postojeće zgrade započeta je 1936. godine, ukazom Kralja Petra II Karađorđevića, završena je 1940. godine. Ona je kasnije nadzidana, renovirana je 60-ih, 90-ih godina. Međutim, Tiršova nije obična klinika, ona je postala simbol lečenja dece i nema čoveka koji ne samo u Srbiji, već i u celom regionu nije čuo za ovu kliniku, ali za vrhunske evropske i svetske stručnjake koje je decenijama svog postojanja upravo ona izrodila.

Lekari i medicinsko osoblje decenijama rade u veoma teškim uslovima, ali čak i tada postižu izuzetne rezultate i lekari su poslednjih, mogu da kažem i decenija sami svojim kontaktima, zalaganjem obezbeđivali donacije iz različitih izvora i mnoge vlade pre 2012. godine su pokušale da izgrade „Tiršovu 2“ postojao je čak i projekat, međutim do danas je to bilo potpuno bezuspešno.

Osnovni razlog za izgradnju „Tiršove 2“ je pre svega nedostatak, naravno smeštajnih kapaciteta za pacijente, međutim i zastareli sistemi što za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju, loša zaštita od požara, zastarelo grejanje, itd.

Međutim, bez obzira na sve to, na sve te uslove koje sam navela, u periodu od 2015. do 2018. godine, postojeća dečja klinika imala je preko 170.000 ambulantnih konsultacija i blizu 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama.

Razgovarala sam i sa majkama dece koja su izlečena od najtežih oboljenja u „Tiršovoj“ i čula sam reči hvale za jedan veoma humani odnos koji lekari imaju, ne samo prema pacijentima, već i roditeljima kojima zaista pomažu da prebrode ovako teške životne situacije.

Nova bolnica biće izgrađena po najsavremenijim svetskim standardima, što će ne samo pacijentima, već će i lekarima omogućiti mnogo bolje uslove za rad i omogućiće potpuno nov pristup lečenju dece i uslove kakve imaju njihovi vršnjaci u najrazvijenijim zemljama sveta.

„Tiršova 2“ imaće preko 30.000 kvadrata i nalaziće se u Deligradskoj ulici, ali najvažnije je to što će biti dobro povezana sa porodilištem, sa klinikom za ginekologiju i akušerstvo KCS, jer na taj način novorođene bebe kojima je hitno potrebna nega, će moći brzo, lako i bezbedno da budu dopremljene do klinike, gde čak i najteže komplikacije mogu odmah da se leče i operišu.

Izgradnja „Tiršove 2“ je samo jedan i najvažniji možda projekat iz oblasti zdravstva, jer time omogućavamo svoj deci Srbije jednako pravo na lečenje, odnosno na dostupnost lečenja.

Kada govorimo o zdravstvenim ustanovama, moram da pomenem da je završena izgradnja KC u Nišu, da je u toku izgradnja nove zgrade KC Srbije, zatim, planirana je takođe i rekonstrukcija KC Vojvodina, KC Kragujevac.

Država Srbija izdvaja ogromna sredstva koja se mogu meriti u milijardama evra za poboljšanje uslova za lečenje u Srbiji.

Nikada do sada se nije toliko ulagalo u zdravstvo, ali ne samo ustanove koje sam pomenula, već i usavršavanje lekara, lečenje od retkih bolesti, nabavka lekova.

Pored uvećanja plata lekarima i medicinskim sestrama, isto toliko je važno obezbediti adekvatne uslove za rad, jer samo na taj način mi možemo da ih zadržimo da ostanu i da rade, žive u Srbiji.

Ja sam ponosna što ću glasati za ovaj sporazum, jer nakon 100 godina ćemo početi sa izgradnjom dečje klinike „Tiršova 2“. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Hvala.

Najpre bih želela da skrenem pažnju na jedno od najznačajnijih izdvajanja u okviru budžeta za narednu 2020. godinu, a to je svakako izdvajanje za putnu infrastrukturu, jer da bismo mogli da nastavimo da se razvijamo, da sprovodimo sve reforme koje smo započeli, da se ekonomski osnažimo, da još više smanjimo nezaposlenost, a ona u ovom trenutku iznosi po prvi put manje od 10%, da povećamo plate i penzije, da unapredimo kvalitet života svih nas, moramo da razvijamo putnu infrastrukturu, jer je ova vrsta povezivanja ključna za privredni rast naše zemlje.

Do samo pre nekoliko godina u ovoj oblasti dosta smo zaostajali u odnosu na mnoge države u našem okruženju. Međutim, poslednjih nekoliko godina uspeli smo, tačnije od 2014. godine, da izgradimo 320 kilometara putne infrastrukture i time smo postali lider u regionu u ovoj oblasti.

U ovom budžetu pojedinačno najveći iznos je opredeljen za finansiranje mađarsko-srpske železnice, tj. pruge Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – granica sa Mađarskom.

Takođe, planirana je izgradnja Moravskog koridora koji bi povezivao Pojate i Preljinu do 2022. godine i povezivao bi naravno Koridor 10 i 11. To su dobri primeri povezivanja zapadnog Balkana sa EU, ali i ljudi i usluga.

Međutim, takođe bih izdvojila i izdvajanja za saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica i za izgradnju deonice auto-puta Preljina – Požega, jer od 19. decembra ove godine moći ćemo da putujemo od Surčina do Čačka auto-putem. Završavanjem Koridora 11 ispuniće se višedecenijska očekivanja građana zapadne Srbije.

Pored projekata koje sam već pomenula, takođe će početi realizacija deonice auto-puta Novi Beograd – Surčin i to u okviru beogradske obilaznice, kao mosta preko Save kod Ostružnice.

Ne treba zanemariti ni izgradnju i obnovu puteva u malim nerazvijenim opštinama, seoskih puteva takođe, jer smatram da smo na ovom planu dosta uradili, ali da nam predstoji dosta posla i narednih godina, jer Srbija se razvija u pozitivnom pravcu i približava se razvijenim zapadnim zemljama i to je tip društva kojem želimo da pripadamo i kome treba da težimo. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -