VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Ponovo je dobila mandat na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 17 dana

Poštovana gospođo Marković, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 11 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.04.2021.

Hvala, predsedavajući.

Jedna od tačaka današnjeg dnevnog reda je i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Najpre želim da objasnim koju ulogu ima ovaj odbor u procesu evropskih integracija Srbije. Odbor se sastoji od poslanika Evropskog parlamenta i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Sastaje se dva puta godišnje i na tim zajedničkim sastancima mi razmatramo napredak Srbije u procesu evropskih integracija, tačnije pratimo sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Bavimo se i svim aktuelnim temama, poput dijaloga Beograda i Prištine, pretpristupnoj pomoći EU Srbiji, spoljnoj, bezbednosnoj politici, ali i predstavljanju benefita od članstva u EU građanima Srbije. Na kraju svakog sastanka mi usvajamo zajedničku deklaraciju.

Zašto je rad ovog Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje važan? Jedan od razloga je to što mi možemo u direktnom razgovoru sa kolegama iz Evropskog parlamenta da razmatramo teme koje su za nas izuzetne značajne, a što ne uključuje, naravno, samo dešavanja u Srbiji, već i dešavanja unutar same EU, koja svakako utiču i odražavaju se i na dešavanja u našem regionu.

Članstvo u EU je naš glavni spoljno-politički cilj, pre svega zbog uvođenja standarda najrazvijenijih zapadnih zemalja u sve oblasti našeg društva i Narodna skupština u tom procesu ima veoma značajnu ulogu i to ne samo zbog usvajanja zakona, odnosno prilagođavanja standardima EU u toj oblasti, već ima veoma razvijenu parlamentarnu diplomatiju, odnosno saradnju sa kolegama iz drugih parlamenata.

Izdvojila bih sastanke Odbora za evropske integracije sa kolegama iz Odbora za evropske poslove zemalja članica EU dva puta godišnje. Zatim bih izdvojila sastanke sa kolegama iz parlamenata iz regiona takođe sa istim odborima. Svi mi u našem regionu imamo isti cilj, a to je članstvo u EU. U različitim smo fazama ovog procesa, ali možemo međusobno da razmenimo svoja iskustva, ali na taj način da pokažemo svi zajedno da nam je na prvom mestu regionalna saradnja, mir, stabilnost, našeg regiona, da je to zaista visoko na listi naših prioriteta.

Međutim, bez obzira na sve unutrašnje izazove sa kojima suočava EU, ali i na zajedničke izazove kao što je pandemija Kovida-19, migrantska kriza, teroristički napad i brojni drugi izazovi, mi zaista imamo veoma dobru saradnju u gotovo svim oblastima. Ja ću navesti sada neke od primera koji se odnose na borbu protiv pandemije koronavirusa, a to je da je EU na početku pandemije u aprilu mesecu prošle godine donirala 4,9 miliona evra pomoć Srbiji za borbu protiv koronavirusa, od kojih je jedan deo uložen u dopremu medicinske opreme, kupovinu respiratora, maski, testova, zaštitne, laboratorijske i druge neophodne medicinske opreme.

To je samo deo sredstava koje EU pruža Srbiji u okviru podrške za hitne, kratkoročne i srednjoročne mere za suzbijanje posledica pandemije.

Ove godine, 19. marta, predstavnicima zdravstvenih ustanova u Srbiji su uručeni ključevi 20 sanitetskih vozila, koja su nabavljena kroz program donacije EU. Početkom aprila dobili smo donaciju u vrednosti od 490 hiljada evra za 26 različitih zdravstvenih institucija širom Srbije. Nedavno smo dobili prvu isporuku vakcina iz sistema „Kovaks“, a to je 57 hiljada doza vakcina „Astra Zeneka“.

Samo u sektoru zdravstva EU je donirala i dala u zajam 450 miliona evra u protekle dve decenije, i to za modernizaciju zdravstvenog sistema. Pored saradnje u oblasti zdravstva, koje je u ovom trenutku prioritet, navela bih još neke primere naše saradnje.

Mi smo nedavno u Narodnoj skupštini usvojili Sporazum o zajmu u iznosu od 1,7 miliona evra za uvođenje širokopojasnog interneta. Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za ekonomski investicioni plan EU za zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomija i izvorima novog rasta. Ovaj projekat je važan za klaster 4, koji se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor. Kroz ovaj projekat smo dotakli ciljeve razvojnih politika iz tri klastera o kojima ćemo u budućnosti pregovarati sa EU.

Pored ovog projekta, Ministarstvo za evropske integracije pripremilo je i 12 velikih infrastrukturnih projekata, i to u okviru Investicionog plana za zapadni Balkan. Mogu da kažem, na osnovu svega ovoga, da je Srbija na vreme prepoznala šta su razvojni instrumenti i nove vodeće politike EU, a svakako jedna od najznačajnijih koja povezuje sve ove oblasti o kojima sam govorila je i digitalna agenda za zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija 2018. godine. Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.

Reforme koje mi sprovodimo nisu samo posao parlamenta, koje se odnose na pridruživanje Srbije EU, već je to posao cele Vlade i tim procesom koordinira Ministarstvo za evropske integracije, a kada su u pitanju IPA fondovi, ministar za evropske integracije koji je ujedno i nacionalni IPA koordinator.

Iako Srbija pregovara po, mogu da kažem, najtežoj metodologiji i po veoma strogim kriterijumima, naši pregovori su ipak specifični u odnosu na sve druge zemlje kandidate, pre svega jer napredak u svim oblastima se prati uporedo sa napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine. To, naravno, nijedna druga zemlja, kao što sam rekla, nije imala.

Do usporavanja procesa proširenja, koji se odnosi samo na Srbiju već i na druge zemlje u regionu koje pretenduju da budu članice EU, došlo je ne samo zbog pandemije, već i zbog kritičkog odnosa jednog dela zemalja članica EU prema proširenju.

Ja se nadam da će u narednom periodu doći do usaglašavanja stavova unutar EU, ne samo po pitanju proširenja, već i po brojnim drugim pitanjima koja su nama isto tako važna.

Evropska unija je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner, sa kojom imamo razmenu od 68%. Najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, u samom vrhu su Italija i Nemačka i meni je izuzetno drago što za vreme pandemije nije došlo do usporavanja ove vrste saradnje.

Na kraju, naš cilj, naš interes je jedinstvena i stabilna EU, jer stabilna EU znači mir i stabilnost u našem regionu i obrnuto.

Ja sam sigurna da ćemo mi kao narodni poslanici iskoristiti sve prednosti parlamentarne diplomatije i da ćemo kroz delegacije i odbore, čiji sastav danas usvajamo, dati svoj doprinos u ovom procesu. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Hvala, predsedavajući.

Mi smo nedavno ovde u Skupštini Srbije usvojili sporazum o zajmu u iznosu od 20 miliona evra koji je namenjen za ulaganje u infrastrukturu u kulturi, odnosno za obnovu, izgradnju kulturnih ustanova. Ovim projektom je predviđeno i obnavljanje i proširenje muzeja, izgradnja novih, jer većina muzeja uglavnom se nalazi u istorijskim i zaštićenim zgradama, pa je upravo zbog toga važno sačuvati njihovu arhitektonsku i istorijsku vrednost.

Sve ovo što sam pomenula je svakako jedan deo Strategije razvoja kulture od 2020. do 2029. godine kojom je predviđen i ravnomerni razvoj kulture na celoj teritoriji Srbije, odnosno dostupnost kulturnih sadržaja svim građanima, bez obzira na mesto u kome žive.

U tom smislu je izuzetno značajno donošenje zakona o kome danas govorima, a to je Zakon o muzejskoj delatnosti koji predviđa potpunu zaštitu i očuvanje muzejske građe. Pored toga, mi smo povećali značajno izdvajanje iz budžeta za kulturu, zatim, kao što sam već rekla, ulažemo u obnovu starih i izgradnju novih muzeja, zatim digitalizujemo kulturne centre širom Srbije, otvorili smo Narodni muzej, nakon 15 godina rekonstrukcije, 2018. godine, Muzej savremene umetnosti, nakon 10 godina rekonstrukcije, 2017. godine, a kolege su danas pominjale brojne primere izgradnje i obnove kulturnih institucija širom Srbije.

Potpuno je logično da donosimo Zakon o muzejskoj delatnosti, jer ova oblast zaista iziskuje mnogo preciznija rešenja nego što su bila predviđena Zakonom o kulturnim dobrima u okviru koga je ova oblast do sada bila, jer mi govorimo o 149 muzeja.

Kulturno bogatstvo naše zemlje svedoči o brojnim civilizacijama koje su se smenjivale na ovim prostorima, i to počev od Lepenskog vira koji predstavlja svetski značajan lokalitet star 9.000 godina, zatim Vinčanska kultura koja je bila jedna od tehnološki najnaprednijih praistorijskih kultura u svetu, zatim preko Viminacijuma, Sirmijuma koji je u trećem veku bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. U Narodnom muzeju se čuva i Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najznačajnijih ćiriličnih spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. U Narodnom muzeju se čuvaju i srednjovekovne ikone, freske, ali i dela Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Save Šumanovića i mnogih drugih, ne samo domaćih, već i inostranih poznatih umetnika.

Sve ovo pominjem jer želim da ukažem na značaj ulaganja u muzeje, baš zbog očuvanja muzejske građe. Oni su značajni za kulturu, za nauku, za obrazovanje, za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, ali i nasleđa svih naroda koji su živeli i koji žive na ovim prostorima.

Srbija, kao retko koja zemlja, može da se pohvali zaista velikom raznolikošću kulturnog bogatstva, velikim brojem različitih kultura koje se vekovima prepliću na ovom prostoru. Ponosna sam na zajednički život sa pripadnicima drugih naroda, i to što imaju priliku da očuvaju svoj jezik, svoju kulturu, odnosno svoj identitet i time daju jedan jedinstven kulturni pečat ovom prostoru i, naravno, našoj zajedničkoj državi. Naravno, svi mi prilikom odlaska u drugu zemlju, ako želimo bolje da upoznamo narod koji tu živi, muzeji su prvo što posetimo, jer oni nam upravo govore o istoriji tog mesta, govore nam i o savremenom stvaralaštvu.

Tako da svakako u turističku ponudu svakog mesta na svetu su uvršteni muzeji i naravno kulturni spomenici. Ovo je jedna zaista ozbiljna materija koja zahteva sistemsko uređenje i smatram da je ovaj zakon veoma značajan, da ćemo njime to uspeti da postignemo tako da ću ga sa zadovoljstvom podržati. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Hvala.

Ja bih najpre da se osvrnem na sve ono što je zapravo uticalo na način našeg života, na sve segmente naših života, a to je pandemija Korona virusa i ona je samo dodatno potvrdila da je upotreba interneta postala neophodna i da internet mora svima da bude dostupan kako bismo se prilagodili novonastalim uslovima.

Tu se postavlja pitanje zašto nam je potreban pristup internetu, ali ne samo to, već i veća brzina prenosa podataka. Pre svega zbog nastave koja se u prethodnih godinu dana odvija onlajn. Sve što je urađeno pre pandemije u oblasti obrazovanja, mislim na uvođenje digitalnih udžbenika i digitalnih učionica, olakšalo je funkcionisanje u toku pandemije.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi u kojoj učenici nisu izgubili ni jedan čas nastave u toku pandemije. Mi živimo u eri u kojoj čak i najmlađi osnovci u najudaljenijim selima koriste smart telefone. Zaista je neophodno da svima njima obezbedimo kvalitetniji, brži i jeftiniji pristup internetu.

S druge strane, svakodnevno raste broj zaposlenih koji svoje poslove obavljaju od kuće. Porasla je prodaja onlajn proizvoda različite namene, odnosno naručivanje od kuće i to je u ovim uslovima pandemije jedina grana koja beleži veliki rast.

Naše aktivnosti u parlamentu takođe su vezane za komunikaciju sa kolegama iz drugih zemalja, iz drugih parlamenata, odvijaju se takođe onlajn, ali i brojne druge konferencije.

Danas je svetska diplomatija, bilo da su u pitanje bilateralni ili multilateralni sastanci, nezamisliva u ovom momentu bez interneta. Svedoci smo dase susreti najvažnijih svetskih lidera takođe održavaju onlajn.

Iz svega ovoga možemo da zaključimo da je danas nezamislivo poslovati, obrazovati se, jednostavno funkcionisati u modernom svetu bez upotrebe interneta. Svi smo mi korisnici usluga koje sam nabrojala bez obzira da li živimo u centru grada ili u udaljenim seoskim sredinama.

Smatram da je korišćenje interneta možda čak više potrebno ljudima koji žive u udaljenim seoskim sredinama, pre svega što na taj način štede ne samo novac veći i vreme, jer korišćenjem ovih tehnologija omogućava nam se da se brzo informišemo, da plaćamo račune bez odlaska u poštu, da ne čekamo u redovima, možemo da apliciramo za različite vrste podsticaja za pokretanje posla i to bez čekanja, da pratimo prijavljujemo se na konkurse iz različitih oblasti. I, ako želimo da idemo u korak sa razvojem tehnologije, pokrivenost mrežom mora da bude istog intenziteta na celoj teritoriji Srbije.

Kratko bi se osvrnula na ekspoze premijerke Brnabić, u kome je istakla digitalizaciju kao jedan od prioriteta Vlade Srbije. Istakla je takođe da je cilj Vlade Srbije da naša zemlja postane jedan od vodećih digitalnih habova u Evropi. Naši potencijali u oblasti ljudskih resursa u ovoj oblasti su globalno prepoznati. Beogradski, novosadski start-ap ekosistem uvršten je među pet najboljih u svetu kada je reč o kvalitetnom i dostupnom inženjerskom kadru.

Vlada je investirala oko 100 miliona evra u oblasti inovacione infrastrukture, u naučno-tehnološke parkove, start-ap centre, naučne institute i univerzitetsku infrastrukturu. Svi zajedno moramo da radimo na digitalnoj budućnosti Evrope, jer intenzivnija saradnja među evropskim zemljama, bolja razmena znanja i iskustva neophodni su za jačanje jedinstvenog evropskog tržišta i njegovu konkurentnost na globalnom nivou.

Sada bih se osvrnula i na digitalnu agendu za zapadni Balkan koji je pokrenula Evropska komisija 2018. godine na digitalnoj Skupštini u Sofiji, a godinu dana pre toga ta ideja je zapravo pokrenuta na samitu u Trstu koji je održan u okviru berlinskog procesa gde su lideri zapadnog Balkana podržali digitalnu integraciju kao jednu od četiri komponente višegodišnjeg akcionog plana za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja.

Cilj ove agende je podrška tranziciji regiona u digitalnu ekonomiju i ostvarenje dobrobiti digitalne transformacije kao što su brži ekonomski rast, više zaposlenih i bolje usluge.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan obuhvata ulaganje u širokopojasnu povezanost na prvom mestu i o tome mi danas upravo govorimo i prema rečima ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, koja je jedna od potpisnika ovog ugovora, Srbija je kandidovala projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije za Ekonomsko-investicioni plan EU za Zapadni Balkan, koji je značajan za povezivanje sa evropskim ekonomijama i izvorima novog rasta.

Ovaj projekat je važan za klaster 4 u okviru pregovora sa EU po novoj metodologiji, a klaster 4 se odnosi na digitalnu povezanost i zeleni dogovor, ali je takođe povezan i sa klasterom 5 koji je posvećen resursima i razvoju poljoprivrednih politika.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan takođe obuhvata povećavanje sajber bezbednosti, poverenje i digitalizaciju industrije, zatim jačanje digitalne privrede i društva, to podrazumeva jačanje alata u oblastima e-uprave, e-nabavki, e-zdravstva, ali i razvoj digitalnih veština među građanima, bez kojih naravno ovo ne bi bilo moguće.

Na kraju, možda i najvažniji segment ove digitalne agende, a to je podsticanje istraživanja inovacija, jer digitalna agenda će podržati uspostavljanje nacionalnih istraživačkih centara i razvoj najsavremenije e-infrastrukture na Zapadnom Balkanu i integrisati ih u digitalni evropski istraživački prostor. To će nove generacije istraživanja i inženjera organizovati vrhunsku obuku i istovremeno promovisati saradnju širom Evrope. Srbija je spremna, naravno i ima kapacitet, da predvodi region u promenama koje stvaraju nove i jednake mogućnosti za sve.

Proces digitalizacije poboljšaće standard i kvalitet života, smanjiće se troškovi, kreirati nove vrednosti u skoro svim oblastima života i rada. Proces digitalizacije je najvažniji katalizator inovacije i rasta.

Usvajanje ovog Predloga zakona svakako će biti značajan pokretač razvoja u svim oblastima koje sam već navela, a samim tim smatram da je izuzetno značajno njegovo usvajanje. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 11.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -