VLADIMIR ORLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 15.04.1983. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor nauka - elektrotehnike i računarstva.

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine, na Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku- smer telekomunikacije, dok je 2012.godine zvanično promovisan u doktora nauka, takođe na Elektrotehničkom fakultetu.

Bio je inženjer za istraživanja i razvoj u Istraživačko-razvojnom centru "IMTEL Mikroopt dd" i Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". Od 2008. do 2011. je radio kao rukovodilac Odeljenja za digitalnu obradu signala u Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". U periodu od 2011. do 2012. radio je kao inženjer senior u "High Tech Engineering Center doo", a od 2012. radi u Istraživačko- razvojnom centru "VLATACOM d.o.o.", kao sistem arhitekta.

Objavio je preko 50 naučnih radova i bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.

Član Udruženja pisaca "Poeta" na Čukarici.

Govori engleski jezik.

Potpredsednik je Opštinskog odbora SNS Čukarica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 640
  • 0
  • 7
  • 7
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 21 dan i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pozivnica

odgovoreno za 1 godina i 3 meseca i 24 dana

Poštovani Dr Orliću, Bili smo u kontaktu još povodom Nacrta Zakona o Syber bezbednosti i td, radi prisećanja. Na koji način, odnosno kontakt, novoosnovano Udruženje eSigurnost može da Vas pozove na prvu svečanu sednicu, koja će se održati 22.eptembra 2016. godine. Aleksandar Vukalović

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predloge odluka koje je dostavio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Mi danas raspravljamo o drugoj važnoj stvari koja se tiče neposredno odnosa prema nosiocima pravosudnih funkcija, ali i odnosu pojedinaca koji pripadaju tom delu našeg društva i našeg sistema, njihovom odnosu prema drugim ljudima. Konkretno, o hajci i o harangi.

Hajka i haranga koja je ovih dana organizovana zbog skupštinskih izlaganja, zbog onoga što je ovde, u ovoj sali, izgovoreno tokom rasprave o izmenama Krivičnog zakonika, hajka i haranga protiv, na prvom mestu, predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, zatim Aleksandra Martinovića, Marijana Rističevića. U pozadini tih brutalnih napada, naravno, uvek mora da se nađe, pravilo je to već i dobro je poznato svima, Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka u celini.

Zbog čega su se i kako to ustremili medijski jastrebovi Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, svako ko se našao pozvanim da ovih dana izgovori najtežu moguću reč koja mu padne na pamet na račun ovih ljudi. Da se vratimo u taj dan i tu raspravu i da vidimo zbog čega su i na šta to oni tako burno reagovali.

Evo vam par rečenica iz te rasprave, kako je sve počelo. Rečeno je da se suočavamo sa jednom pojavom koja je nezabeležena u civilizovanom i demokratskom svetu. Iz jednog dela srpskog pravosuđa nama stalno dolaze, nama kao narodnim poslanicima, kritike da narodni poslanici, a pogotovo izvršna vlast, a pogotovo ministarka pravde, vrše nekakav strašan pritisak na pravosuđe. I mi smo, zaista je to tako, mnogo puta, konkretno, dokazima pokazali da to uopšte nije tačno. I više puta smo pozivali sve te koji to tvrde da kažu lepo, jasno i precizno, imenom i prezimenom – a ko to vrši pritisak na njih, na koji način, da daju dokaze? I nikada ih nismo dobili.

A onda, mi smo se suočili sa jednom potpuno obrnutom situacijom. Jedan sudija kog je u toj raspravi pomenuo gospodin Rističević, sudija Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, sebi je dao za pravo da vrši pritisak na Narodnu skupštinu, o tom smo mi odnosu pričali samo nekoliko dana unazad, pritisak na narodne poslanike i na ministarku pravde i na Vladu Republike Srbije zato što ćemo, kako smo najavili tada, mi koliko sutra da glasamo o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kojim uvodimo doživotnu kaznu zatvora za onog ko sa smrtnom posledicom siluje dete, trudnicu, nemoćno lice.

Taj sudija Majić je rekao da je nečovečno što će to Narodna skupština da uradi. I još je smelost i drskost pokazao da kaže da je nečovečno što će narodni poslanici da uvedu doživotnu kaznu za nekoga ko siluje dete od tri godine, jer taj siledžija, manijak i ubica, i sve je ovo inače tačno, njemu se oduzima svaka nada da će jednog dana da se nađe na slobodi.

Šta nekome nije bilo jasno iz ovoga što je rečeno? Jel neko misli da se neko od ljudi koji su se našli u ovoj sali tokom kompletne rasprave i tokom dana za glasanje ne slaže sa ovim stvarima? O odnosu prema tom zakonu i slučaju koji je bio povod da inicijativa „Tijana Jurić“ dođe u formi pripremljenog zakona ovde, mi smo se svi izjasnili, gospodo koja je ovo gledala i koja je reagovala na ove reči, mi smo se izjasnili. Što se nas tiče, da, one terazije, kad se na njih stavi s jedne strane ovakvo nedelo, ovakvo zverstvo, a s druge strane briga za to da li će biti lep život, a nastaviće da živi, čovek koji je ovakvo zverstvo počinio, zna se na koju stranu preteže.

Dakle, mi smo svojim glasanjem kazali na kojoj strani mi stojimo. I mi iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke, a ovo su reči predsednika naše poslaničke grupe, i ostalih ljudi koji čine parlamentarnu većinu, ali ne samo mi, opozicija koja je bila prisutna i na raspravi i na glasanju, poslanička grupa SRS sigurno je jasno stavila do znanja svojim glasanjem kako se odnose prema ovoj dilemi jer to nikakva dilema nije. Bilo je i drugih narodnih poslanika koji nisu deo parlamentarne većine, sad nije trenutno u sali ali treba da se kaže, bio je i gospodin Ševarlić i glasao je za to da mi usvojimo izmene, i Vukadinović. Ja uopšte ne sumnjam da se oni na isti način odnose prema ovom pitanju kao i mi, koji smo zagovarali to tokom diskusije u sali.

Ne znam, pretpostavljam da je reč o poslaničkoj grupi Stranka moderne Srbije, ne znam da li i oni smatraju isto što i mi, nekada mi je delovalo da smatraju, sad na raspravi ih nisam video, na glasanju nisam, mogu samo da pitam, ali što se nas tiče nikakvih tu nedoumica nema.

Druga stvar što se tiče neprihvatljivog odnosa prema Narodnoj skupštini, mislim da se oko toga svi apsolutno slažemo, ko god je danas govorio ovde iz svake poslaničke grupe rekao je da tako nešto ne dolazi u obzir i da je podlo i licemerno prebacivati nama kad god kažemo da se sa nečim ne slažemo da smatramo da nešto nije u redu, odmah dizati visoko prst i glas i govoriti, ovo je neprihvatljiv pritisak. Narodni poslanici, Vlada Srbije, ministri vrše neprihvatljiv pritisak, sve njih gura Aleksandar Vučić da vrše neprihvatljiv i nezakonit pritisak. A kad neko ko je sudija sebi da za pravo da pritiska on i Narodnu skupštinu i narodne poslanike i to na ovakvoj temi zamislite, šta je onda to? To je evropski civilizovano i onda treba da skoči i jala i vrana, kojekakvi internet sajber nindža ratnici, šta su ne znam.

Ali mnogo zanimljivije i mnogo važnije ove njihove medijske eskadrile, sve sam go Šolak i sve sam go Đilas, da se obruše na ljude koji su imali hrabrosti da kažu – ne, pa neće moći tako, pričamo o vladavini prava i pričamo o odnosu prema institucijama, pričamo o nekim vrednostima, evropskim ili kojim god hoćete. E, pa ovo nije ništa od toga.

I da se jasno kaže, hrabro, da, to neće moći tako. Nije prošao ni dan jedan, odmah su krenuli. Evo vam naslova – „Rističević pozvao na linč sudije Majića i Hadžiomerović“, zamislite na linč. Na linč, time što je rekao da su u jednom predmetu sudili, odnosno da su se poneli, kako su se poneli. Izvor N1. tako beše gospodine Rističeviću?

Zagranična, vangranična sa reemitovanjem, reemitovanja preko Ljubljane, pa do. Da oni. Neprimerene ocene o ličnosti i stručnosti, napadi, ovo je Beta, kritike vlasti, ali mi branimo struku. To je sam Majić rekao. Opet N1, zagranično, vangranično sa remitovanja.

Martinović nazvao sudiju pametnjakovićem, drskim i licemernim i sad to treba da se osudi, opet malo Bete, ali ima opet i ovih što se reemituju. Poruka svim stručnjacima bolje bi vam bilo da ćutite. Znači, strašno ućutkivanje, time što mi kažemo da neko vrši neprihvatljiv pritisak, a poziva se na nekakvo poštovanje sistema i naravno na slobodu govora.

Između ostalih, posle svih ovih uzeo je i sam sudija Majić da brani sudiju Majić. I o tome smo govorili danas, evo imamo i saopštenje Centra za pravosudna istraživanja, što je inače nevladina organizacija. Nevladina organizacija u kojoj je sudija u isto vreme i medijska ličnost i bloger i vloger i ne znam šta sve ne. Predsednik Upravnog odbora, ovo je sa njihovog sajta.

Dakle, ta organizacija koje se skraćeno zove CEPRIS okuplja, evo ovo je, dakle ono što vi vidite kada odete da se malo informišete kod njih na sajtu. Slobodana Beljanskog kao predsednika CEPRIS-a, on je valjda najvažniji, zato je prvi naveden ovde i tu mu je slika, pa je onda drugi dr Miodrag Jovanović, potpredsednik i član Upravnog odbora, a na visokom trećem mestu, Miodrag Majić, predsednik Upravnog odbora.

Ima tu i drugih, dobro, bivših predsednika Vrhovnog suda, o tome je govorio danas gospodin Perić i kojekavih drugih, ali ova organizacija, nevladina organizacija u kojoj je predsednik Upravnog odbora Majić, poznata je našoj javnosti po svom delovanju, po svom, ja ću vam reći otvoreno, očigledno, planskom delovanju koje je sa zadatkom.

Ne mogu da se setim jedne prilike, da su neko saopštenje napravili, ne računam ovo kada Majić priča kako je strašno što je neko rekao, reč kritike na račun Majića, a vi ste gospodine Marinkoviću inače, tu potpuno bili u pravu, reč je o samoproglašenim svetim kravama, da se razumemo.

Šta je problem ovde, što je neko rekao, mi stojimo na toj i toj poziciji po pitanju izmena i dopuna Krivičnog zakonika? Šta je problem u tome što smo mi rekli neprihvatljiv pritisak na Skupštinu i poslanike, ne dolazi u obzir. Samo jedna stvar je problem, što je tu konkretno bilo umešano jedno ime i prezime, konkretno taj Majić. Zbog toga sve ovo.

Jesu, to su samoproglašene svete krave koje preko CEPRISA, ne znam da li su imale jednu aktivnost, a da nije bila usmerena na najpodmukliju moguću kritiku i Aleksandra Vučića i Vlade Srbije i ministarstva, i našeg sistema ukupno.

Dakle, nema inicijative da se oni nisu našli na suprotnoj strani, od onoga što govorimo mi, na suprotnoj strani od onoga što je elementarni interes države i na to ćemo mi da ukazujemo danas, nije to problem, ne jedan, mnogo tu primera postoji.

Kažu, to je njihovo stručno mišljenje i njihovo pravo na stručno mišljenje. Nikakve tu struke nema.

Ovo je, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije koji ovo gledate, čista propaganda, gde se vidi da postoji namera, gde se vidi da postoji cilj, pa tamo gde se jasno ogoli da nema principa, da ni jedan univerzalni etalon ne važi.

Kako ja da drugačije tumačim ovakav skup ljudi, do kao ljude bez principa koji imaju očigledno jasnu definisanu nameru i svim sredstvima dejstvuju u pravcu da je ostvare, ne obazirući se ni na pravila, ni na zakone, standarde.

Evo, drugi po rangu, Miodrag Jovanović. On je redovni profesor Pravnog fakulteta koji naveliko štampa pamflete sa svojim saopštenjima, kako Aleksandar Vučić krši Ustav Srbije, kako krši sve zakone.

Ovo je političko delovanje, ovo je politički stav i prema Aleksandru Vučiću i prema SNS.

Taj čovek, naravno, jedan je od učesnika inicijative da se još jednom, pošto im tri puta nije dovoljno, tri komisije ne znaju ništa, bavimo problemom doktorata ministra Malog. Ovo je inače čovek koji je po sopstvenim rečima veoma zainteresovan iz principijelnih razloga za to pitanje, a koji nisam video da se ikada oglasio na temu tih njegovih principa i iskrene želje, naravno, da se bavi akademskom čestitošću.

U vezi sa ovim prvim na spisku rangiranih, jer ovaj prvi, Slobodan Beljanski, on je po pravosnažnoj presudi nezakonito doktorirao, a ovaj drugi po rangu, on je mnogo zainteresovan za akademsku čestitost i za pitanje kvaliteta doktorata zakonitosti, ali mu ne smeta da bude odmah ispod ovog prvog, koji je nezakonito doktorirao, 2001. godine, e sada tu postoji kompletna istorija slučaja, na šta nije imao elementarno pravo, nije zadovoljavao elementarne uslove, pa se lažno predstavljao kao doktor nauka, pitaj Boga koliko dugo, da bi na kraju sud morao da razreši situaciju.

E sada, ovi ostali, visoko moralni i visoko principijelni, sa takvim sede zajedno i dele taj moral i te principe koji su upereni protiv ministra iz SNS, protiv Aleksandra Vučića, bukvalno svega što vam padne na pamet, a da može imati bilo kakve veze sa nama.

Ovog se Beljanskog ja sećam iz slučaja od pre dve i po godine. Čovek je brutalno lagao, optuživao jedan parlamentarni odbor ove Narodne skupštine da je, pazite sada ovo, falsifikovao neku deklaraciju, falsifikovao deklaraciju da je poturio ljudima iz Evropskog parlamenta jednu verziju na engleskom, a ovde za domaću upotrebu izbacio drugu na srpskom, što je potpuni nonsens, apsolutno nemoguće.

Ali, čovek je sebi dao za pravo da to uradi tada, onomad zajedno sa tadašnjim ombdusmanom, Sašom Jankovićem, da nas napadne, oblati. Znate šta je najgore i najstrašnije? Ne što on ili oni o nama imaju loše mišljenje i hoće da nam naude, nego što time direktno škodi i šteti Republici Srbiji i našim institucijama, što se nisu nikada ustručavali ni na sekund da nanesu potencijalnu štetu Narodnoj skupštini, sa njenim su se kredibilitetom igrali, kada su ovakve stvari plasirali, a sve lagali, kao što su lažovi svaki put lagali i svaki put bili uhvaćeni u lažima.

E, ta se ekipa okupila danas, da im predsednik Upravnog odbora bude sudija koja je izgleda sveta krava, pa niko ne sme reč da kaže kada on učini nešto što nije dobro, a učinio je mnogo toga.

Čovek piše knjigu, nema tu ništa sporno. Ja gledam čime se bavi u njima i po knjigama i po svojim natpisima koje objavljuje na svojim blogovima, vlogovima, ja više ne znam kako se to zove.

Ima tu nekih fantastičnih priča, i kako hoće da kaže stručnih, analiza i sve se to tako pomešalo, da vi danas kada pogledate tekst koji on potpiše, a u kom je sve najgore i najcrnje, govori o Republici Srbiji, o nekakvim izmišljenim pritiscima, koje današnja vlast, kako on tvrdi vrši na sudije i tužioce, onda se brani pričom, ne znam da li je to sada fikcija ili je to stvarno. Da li sam ja ozbiljno mislio ili sam samo bio u napadu umetničkog nadahnuća. Ja to ne mogu sada da vam kažem, ali mu ne smeta ništa da to potpisuje, to objavljuje i da od tog posle mi trpimo priču od strane ovih medija, još jednom, sve samog Đilasa i sve samog Šolaka.

Objavljuje knjige, ko je zapitao, dobro je primetio. Izgleda ni u jednoj od tih knjiga nije našao za shodno, i ako piše o sučajevima na kojima je radio, da opiše slučaj oslobađanja zlikovačke Gnjilanske grupe, možda u nekoj od narednih knjiga objasni kako je došlo do oslobađanja na drugom stepenu, na apelaciji, u kome je učestvovao lično.

Može to čak i preko ove nevladine organizacije CEPRIS ili preko svog bloga ako smatra da je potrebno da reaguje što pre, da ne čekamo mi na knjigu, neka to objasni koliko danas, ima bar tri, četiri kanala ili odmah neka ode na ove televizije na koje defiluje, pa neka lepo objasni svojim rečima, kako se to tačno dogodilo, zbog čega.

Moraće, izgleda da objasni i zašto nisu u pravu svi koji tvrde da je tada bilo reči o dokazima čvrstim kao stena, da ne bude da ja znam više od drugih, neka to lepo oni objasne.

Ali, prećutao je izgleda i nikada se nije potrudio da se bavi tim pitanjem.

Zato se bavi pitanjima kao što su moralna pridika i kritika vlasti u bizarnom tekstu, gde se pominje štelovanje presuda, gubljenje dokaza, zataškavanje brljotina, kako bi se pokazao nekakav strašan pritisak vlasti na pravosuđu.

Na ove njegove natpise reagovali su ljudi iz struke. Dakle, ovo nije tema kojom danas maše bilo koji narodni poslanik zato što se jutros setio. Onda, kada se ovo dešavalo odmah su se javili ljudi poput, recimo, advokata ili udruženja sudija i tužilaca Srbije da kažu – To nikakvog smisla nema. Na šta to liči. Optužujete tako bez ikakvih dokaza, Majiću, što se ne bavite time onako kako propisi nalažu? Zašto se ne obratite institucijama, nego pišete tako, objavljujete po tviterima, dajete intervjue, Ninovima, kome sve ne, bez ikakve odgovornosti, bez ikakvih ozbiljnih koraka, jer ste ozbiljan čovek kao što se predstavljate, veliki stručnjak ako tvrdite da jeste, ili ste šta, zabavljač hronično željan pažnje?

Nije bilo nikakvog odgovora, ali je bilo tekstova. Pazite, sada sa kakvim sadržajima - Zamolio bih te da mi ukineš jednu presudu, pa Majić opisuje odnos između nekog sudije i sudija - Proglasio sam čoveka krivim, u tom trenutku je bio već nevin. To sve Majić u tim svojim pričama i saopštenjima piše - Nisi se sekirao kada si gubio čaure sa uviđaja po kladionicama. Peglali smo mi veće svinjarije šta nas košta da sada preimenujemo nešta. Sudija ima da odlučuje samo kada su sve druge mogućnosti iscrpljene itd. I, onda ga pitaju novinari – da li je ovo fikcija ili je ovo stvarno? O čemu vi pričate, čoveče? A, on onako, ironično odgovori - čitaocima prepuštam da u skladu sa uverenjem otkriju ono što je namenjeno. Fiktivnost ne isključuje mogućnost da je priča inspirisana stvarnim likovima i događajima, naprotiv, tvrdi Majić.

Optužuje, optužuje, dakle, sistem kom treba da pripada, optužuje sopstvenu državu za ove stvari, a onda se pravi duhovit i šarmantan, pa kaže – nemojte misliti da je slučajno zato što ste pomislili da je slučajno, naprotiv. I, onda reaguju, rekao sam već udruženja i pojedinci.

Advokat Svetozar Vujačić, bavio se pitanjem, a zašto bi čovek ovo uopšte radio? Zašto bi se ovako ponašao? On je ponudio jedan odgovor. Evo, ja ću da vam pročitam šta je on ponudio kao odgovor. Kaže, Vujačić – Miodrag Majić je poznat da i sve snage protiv režima, jer je uz bivšu vlast meteorološkom brzinom sa mesta sudija, tada prvog opštinskog suda imenovan za predsednika, a onda sa tog mesta što nije zabeleženo u sudskoj praksi otišao direktno u apelaciju i on sada drži nekome neka moralna predavanja, to je poslednji čovek koji može da kaže bilo šta.

Da li je ovo ovako ili nije ovako, pa što bi rekao Majić, ako vam deluje - nemojte misliti da nema veze sa stvarnim licima i stvarnim događajima, evo, da malo parafraziram Majića, možda ovo ima baš neke veze sa stvarnim licima i stvarnim događajima. Udruženje sudija i tužilaca Srbije, pitalo ga je u odgovoru na ovakve njegove natpise - zašto govori sada ako je stručan, ako je moralan, ako je čestit, ako se bavi principima? Zašto se nije nikada oglasio, pitali su ga otvoreno 2009, 2010. godine, a bilo je mnogo razloga.

Kaže – stotine vaših kolega, pročitaću vam sada navode iz tog pisma udruženja. Stotine vaših kolega tada su izbačeni na ulicu. Kada su oni bili obespravljeni, osramoćeni, pogaženi, samo zato što se nisu uklopili u viziju pravosuđa kako je imala tadašnja moć i tadašnja vlast.

Pitaju ga, Majiću, što si ćutao tada? Šta to znači? Kažu, Majiću, znao si. Nemoguće da nisi i nemoguće je da se praviš da ne znaš sada da su radili po spiskovima lokalnih partijskih odbora 2009. i 2010. godine uz rukom dopisane komentare lokalnih poslušnika koji znaju da je sudija taj i taj blizak sa ovim ili sa onim, da je taj i taj tužilac, kum, brat, prijatelj predstavnika političke partije, taj i taj sudija u braku sa advokatom itd.

To su bile stvari koje su nekoga preporučivale. Znao je Majić. Znao je, zna i sada, nema nikog u Srbiji ko to ne zna, pa ćutao. Ćutao onda, ćuti i sada na ovu temu i kaže – sve vam je to bilo ili što u pravničkom smislu jednako ukazuje na krivicu moralo biti poznato, ali ste ćutali, niste ni pisali, niti se slikali, ni tvitovali, ni blogovali, samo ste statirali i poleteli, poleteli ste i preleteli sve druge u pravosuđu. To mu kaže udruženje, a odgovor Majiću nema.

Kaže – vi danas osmišljavate načine da pokušate da diskreditujete svakoga ko bi vam mogao pokvariti planove u poljuljati temelje vašeg malog, a tako moćnog carstva. Počeli ste da klevetate i počeli ste ili bolje reći nastavili da svoju državu i kolege koji su se drznuli da misle drugačije klevetate u inostranstvu.

Ovo su ga ljudi iz udruženja izgleda negde čuli i videli da radi. Nisam video da je na ovo odgovorio. I, oni su ponudili mogući odgovor – zašto se čovek ponaša ovako, poput Majića. Evo kako glasi njihov moguć odgovor – Jedno je sigurno, niste pisali o Soroševskim fondovima i Fondovima albanskog helsinškog komiteta, iako je u mnogim medijima objavljena, tu temu ste, čini nam se olako preskočili. Ni jedne reči o tome ni na blogu, ni o namenskim medijima, ni na globalnom sredstvu opismenjavanja Tviteru. Slažemo se, nije lako odbraniti tezu da novac za vaše projekte, transparentnost i pravosuđe Srbije dolazi iz takvih izvora.

Što bi rekao Majić – Ako ovo deluje kao da nije slučajno, možda ste u pravu, možda nije slučajno. Na ovo odgovorio nije, kako oni kažu – nije nikad.

Tvrdio je i tvrdi i dalje Majić da se pritisak izvršne vlasti na pravosuđe danas otrgao svakoj kontroli. Kaže – Oduvek je postojao pritisak na pravosuđe, ali se poslednjih nekoliko godina otrgao svakoj kontroli. Danas je, po njegovim rečima, gore neko ikad. Naravno, nije se libio da u svojim javnim nastupima kritikuje predsednika republike, zašto Aleksandar Vučić nešto kaže, zašto Aleksandar Vučić nešto saopštava, zašto komentariše da li treba ili ne treba podržati određeno zakonsko rešenje. I, dok se mi ubismo ovde da pričamo o vrednostima, a rekao sam vam o čemu smo govorili, kakva je tema bila – izmene Krivičnog zakonika, gde mi treba da se odredimo, konačno, prema ljudima koji su u stanju da siluju i ubiju trogodišnje dete. Kaže on – nema pravo da govori o tim stvarima Aleksandar Vučić, on ima samo neku ceremonijalnu ulogu.

I, on je rodonačelnik, Majić, sa ovakvim stavovima, svih onih teorija da je ovde došlo do nekog kršenja procedure i do onog stava zajedničkog za sve te koji su se našli i pametni nekada potpisivali inicijative, nekada tražili da se o tome raspravlja ovde, da se o tome glasa da se to usvoji, a danas kažu da nešto nije po evropskim standardima u skladu sa evropskom praksom. Njihova osnovna teza je – ne može to tako, zato što je rekao da to treba usvojiti Aleksandar Vučić.

Evo, ko je prvi smislio da to ne može tako zato što je nešto rekao Aleksandar Vučić. Posao predsednika republike nije ni da predlaže, ni da obrazlaže i nije ništa od toga.

Znači, po njemu, što je dozvoljenu Majiću, nije nikome više. On može i da kritikuje i da predlaže i da obrazlaže i da govori da će Narodna skupština da napravi katastrofu, da će planeta zemlja da bude zbrisana onog momenta kada mi nešto izglasamo. On to sve može, ali ne može ni narodni poslanik ni predsednik republike, ne može niko da kaže svoj stav o nečemu.

Kaže Majić – Tek što je Vlada veselo najavila, potpuno nezavisno i da je politizovano sudstvo, Predsednik Srbije, gostujući na javnom servisu, svojom procenom, od oka, je zaključio da su pripadnici opozicije lopuže, kriminalci i strani agenti, valjda je ovo strani agenti posebno bolno zvučalo, a da je zbog žutih sudija, apsolutno nemoguće neke smestiti u zatvor. Rekao je u intervjuu za NIN, konstatujući da je moguće ukinuti pravosuđe, potrebno je samo da donesemo odluku da ćemo biti istočnjačka despotija. – Čista politička izjava, čist politički aktivizam.

Kaže – zašto da neko pominje postojanje bilo kakvih žutih sudija? Pa, zbog ovog iz 2009. i 2010. godine, što se Majić pravi da ne zna, a sigurno se dobro seća tog perioda, jer mu je, nekako u tom periodu baš dobro bilo, vidi se to iz njegove biografije. Ne zna kakve žute sudije, nešto mu je to nerazumljivo, a mi govorili u ovoj sali, ne jednom, govorili, pa brat bratu, 20 puta o konkretnim primerima, o tome kako su imenom i prezimenom, potpisom i pečatom stajali iza toga predstavnici bivšeg režima da neko ima da bude izabran za sudiju ili za tužioca zato što je politički blizak, uz opise, čuli ste kakve – To je brat od žene, od sestre, pa pošto je bio dobar sa nama, pa nas je finansirao, da mu učinimo. Govorili su o tome danas i ovlašćeni predstavnik SRS, gospođa Radeta i gospodin Jojić, dakle zbog tih stvari. Rekli ste deset godina neće moći da se sanira šteta koja je DOOS-ov režim napravio.

(Vjerica Radeta: Deset godina. )

Ne znam da li ste u pravu, da li je to deset, da li je više, ja bih voleo da dimenzije te katastrofe nisu tako velike, ali bojim se da niste preterali ništa.

Dokument koji je zvanično dostavljen i objavljen u „Politici“ 8.3.2014. godine. Mi smo donosili u ovu Narodnu skupštinu, rekoh vam već, dvadesetak puta primer Opštine Vlasotince, sudije opštinskog suda, jedna beleška, spisak komentara i predloga, javni tužioci Vlasotince, nastavak, odnosno drugi spisak, potpisali i pečatirali predsednik opštinskog odbora DS Vlasotince i predsednik Skupštine opštine Vlasotince. Evo, kako to izgleda, ovo je fotografija.

Da li je ovo potpis i pečat Slavoljuba, a s druge strane Srđana? Isto potpis, isto pečat. Da li je jadan drugome pisao ili su njih dvojica napravili zajednički predlog, pa se, pazite, potpisali i lupili pečate, jedan opštinskog odbora DS, a drugi pečat Skupštine opštine.

Zamislite to da pošalju spisak dalje gde su naveli karakteristike. Da vas podsetim malo - taj i taj lomio se između DS i DSS, ali je prevagnuo dobar interes, pa zbog toga što je, u principu, pošten, zaslužuje šansu. Tog predlažu da bude sudija zato što je prelomio na pravu stranu, stranu DS, pa da mu se pruži šansa, a drugi je simpatizer i supruga mu je član DS, tako piše, i pošten i vredan i verovatno je zbog toga najbolji, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za sudiju u Nišu, da mu se učini. Treći je neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten. Tako su napisali - verovatno pošten, ali je zato druželjubiv i simpatizer je, pa je zato nesporan. Četvrta je nespornih sudskih kvaliteta i ima samo jednu manu - suprug je bivši predsednik lokalne političke organizacije druge stranke, pa to još mora da se protrese i vidi.

Ima i nestručnih i osoba bez ugleda, ali zaslužuju šansu. Ima ljudi bez autoriteta, poštenih, ali neupotrebljivih i sami se nude, tako da je verovatno i njima pružena šansa.

Tužioci, evo - pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran. Znači, ako je i korumpiran, ne vidi se. Stručan, iskusan i odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS. Sve je odbacivao. Zar to nije najveći mogući kvalitet koji čovek može da ima? Sin mu je član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje i mnogo je zainteresovan da bude zamenik u Specijalnom sudu ili veću, a ima i zamenika koji je od osnivanja simpatizer i siguran glas, pa samim tim, pošto je nekorumpiran, nedovoljno je preduzimljiv, ali je nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu. Ovo Majić ne zna? Nije znao onda, ne zna ni sada? Pa, neće biti da ne zna.

Taj je čovek postao zvezda nad zvezdama kada se pojavio u emisiji da oponira predsedniku Fondacije, gospodinu Igoru Juriću. Bili su apsolutno oduševljeni oni koje izgleda inspiriše i motiviše uvek i svuda isključivo prilika da se bude protiv onoga za šta je Aleksandar Vučić rekao da je dobro, protiv onoga za šta su naši narodni poslanici rekli da je dobro i da hoćemo da podržimo i da hoćemo da usvojimo i trebao im je neko da opravda potpuni slom mozga koji se dogodio kod ljudi koji su podržavali taj predlog i sami, a onda, jer hoće uvek da budu protiv Vučića, uvek protiv SNS, onda moraju da nađu neko objašnjenje zašto su i protiv Predloga izmena Krivičnog zakonika. Pojavila im se moguća zvezda u vidu Majića, koji je objašnjavao zašto to sve nije evropski, zašto to nije čovečno itd i, onog momenta kada je rečeno – pa, neće biti da će to moći tako da se ponaša, skočila još jednom i jala i vrana da ga brani.

Oni se slažu da su sve njegove osude čuli ste kakve. Dakle, ovo je takav nivo pretparaštva da ja ne znam šta da vam kažem o kvalitetu tih aluzija i navoda koje su možda fantazija, možda nisu, neću da vam kažem, samo ću da se nasmejem na to, a vi zaključite šta je. Oni se sa svim tim slažu.

Prija im svaka optužba da je u Srbiji na snazi nekakav diktatorski režim, koji, zamislite, pritiska jedno pravosuđe i prija im i slažu se sa svim komentarima i Krivičnog zakonika i svake izjave predsednika Republike, ali i sa svim napomenama koje imaju da kažu iznesu Majić i njegovo udruženje u vezi sa izmenama Ustava.

Po mom uverenju, dame i gospodo narodni poslanici, tu možda dolazimo do jednog od najznačajnijih motiva, oni su, dakle, ovo njegovo udruženje principijelnih, on među njima, uz sve drugo što rade, bili među, i dalje su, najvatrenijim zagovornicima one vrste izmene Ustava koja će omogućiti njima da ako je ikako moguće, kao država u državi, funkcionišu sami za sebe, od sebe, sa sobom i da nikakve više veze nemaju ni sa kim pod milim Bogom, da niko ne može da utiče na to ni da li će sebe da predlažu, sebe da biraju, svoje da biraju i na taj način to svoje malo carstvo, o kome je govorili Udruženje sudija i tužilaca, šire, osnažuju i čuvaju da im traje.

Dana, 12. septembra 2018. godine, slušajte rečenicu - uprkos preporukama Venecijanske komisije da se obezbedi pluralizam u pravosudnim telima i strateškim dokumentima koji to propisuju, Ministarstvo pravde, po svemu, nije odustalo od svojih rešenja za nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Kako se može videti iz konačnog teksta, koji je objavljen, Ministarstvo nije promenilo ključna rešenja koje je kritikovala domaća stručna javnost, ovi stručnjaci, a kasnije i Venecijanska komisija. Među onima koji ovo smatraju nalazi se i Majić koji tvrdi da tim konačnim rešenjem napravljeno je još gore od onoga što je Ministarstvo smatralo.

Kada ovo pročitate, šta možete da zaključite nego izgleda sa ovim se ne slaže Venecijanska komisija? E, neće biti. Dakle, to finalno rešenje dobilo je saglasnost. Prave se da nije, a da li znate zašto? Zato što će isti ovi, i to im je očigledno zadatak, nastaviti da vrše neverovatan pritisak da se ne usvoji ni ono rešenje za koje smo uspeli da obezbedimo neki nivo balansa. Znam ljude koji će reći - nije dovoljan i druge koji će reći - takav je kakav je, ali ne, ne valja ništa, osim onog ekstremizma i maksimalizma koji su oni zacrtali i sigurno će nastaviti da lome kičmu državi Srbiji po ovom pitanju.

Vidi se kome je određena ta uloga, ko ju je držao do danas, ko je namenjen da je drži nadalje, a ovi koji su rešili da mu pridržavaju krila, pomažu mu da leti, strašno su se uzrujali. Srce im je slomljeno zbog toga što je ukazano o čemu je reč, o kojima i kakvima je reč.

Znate šta, ti ljudi su pokazali da im uopšte nije stalo ni do države, n i do njenog interesa, ni do institucija, ni do standarda, ni do pravila, ni do zakona, ni do čega.

Onog momenta kada su se usudili da tu vrstu sebičnih poriva klešu i kale na pitanju kao što je bio Predlog Tijaninog zakona, kako se naziva, odnosno Krivičnog zakonika. Oni su pokazali da su sve granice prešli i da su u stanju da urade bukvalno sve.

Na šta se to svede? Treba li na ono što je ovaj Vidojković, takođe njihova zvezda, jedan od glavnih ljubimaca, napisao danas? To je toliko odvratno da je to, verujte, teško ponoviti.

Čućete i to. Da li to treba da bude dokaz iskrenosti u opozicionom radu? Da li to treba da bude dokaz spremnosti da se bori protiv zle diktature do kraja, dok o toj zloj diktaturi svako kome ćefne da kaže šta god hoće po svim ovim medijima, po ovim listovima, po ovim njihovim blogovima, to neću ni da pričam, da svako može sebi da da za pravo da može da se proglasi za „svetu kravu“ i „Boga u malom“ pa da nama soli pamet i objašnjava šta ne sme narodni poslanik, šta ne sme predsednik Republike, a njihova visočanstva smeju.

Na kraju, treba se svede na taj nivo niskosti, odvratnosti i bljuvotina poput onih koje je izgleda Vidojković jutros sročio, a kojima će da se dive ovi koji žale za Majićem prethodna dva dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče narodnih poslanika SNS naš je odnos prema svim ovim stvarima u potpunosti jasan. Uvek ćemo biti na strani zaštite onih ljudi koji su ugroženi i kada to uključuje i zaštitu naše dece, nemojte uopšte da imate dileme gde ćemo se nalaziti. Uvek ćemo biti na strani principa i nećemo ih poput ovih menjati zavisno od toga da li podržava ili ne podržava nekog koga politički ne možemo da smislimo, kao što oni ne mogu da smisle, do balčaka zapravo mrze i Aleksandra Vučića i sve nas ovde.

Srećom po Srbiju takvi se ne pitaju ništa. Da se pitaju ne bi ni od pravosuđa ni od bilo kog drugog dela sistema ostao ni kamen na kamenu. Kako su nekada pokušavali da naprave svoju zvezdu i svog lidera od Saše Jankovića, sećate se tog scenarija, čovek koji je nešto u sistemu, a u stvari sve antisistemski radi, ne sa ciljem da ga unapredi, da sistem učini boljim, nego da ga sruši, da ga poravna kako bi onda tu mogao kao u pesku svako ko je spreman da na određeni način motiviše svoje interese, ograđuje i ocrtava i da šakama grabi koliko mu se čini da treba.

Kako su radili sa Jankovićem, evo vidite sada rade i sa ovim Majićem. Kako su prošli sa Jankovićem, nemojte uopšte da sumnjate, proći će isto i sa ovim. Nikakve tu političke perspektive nema, niti je može biti, jer narod ove stvari dobro razume i narod da ovako nešto prođe ne dozvoljava.

Voljom tog istog naroda ne pitaju se, još jednom vam ponavljam, oni ništa i neće se ni pitati. Na sreću Srbije o Srbiji danas ima ko da brine. O njoj brinu ljudi kojima je stalo kako je toj zemlji, kako je njenoj deci, kako je njenim institucijama i njenoj budućnosti u svakom smislu.

Dok se Aleksandar Vučić i SNS staraju o tim pitanjima, verujte Srbiji će da bude dobro i vremenom samo bolje, a ovi će da završe tamo gde zaslužuju. Potražite onog Jankovića, biće vam potpuno jasno na šta mislim. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću neki minut da se vrlo kratko i ja izjasnim, odnosno da i ja potvrdim podršku predloženom zakonu.

Ono što je danas moglo da se čuje na temu komentara kojima se pokušavalo nešto zameriti i izraženim namerama da se kroz usvajanje ovog zakona doprinese na kvalitetan način decentralizaciji, ali i da se nešto zameri iznetim argumentima koje su danas u ovoj sali iznosili narodni poslanici iz redova SNS, ali i drugi pripadnici parlamentarne većine odnosi se pre svega na pitanje da li se zaista doprinosi decentralizaciji ili ne ovim predlogom o kojem mi danas raspravljamo. To bi se pre svega moglo tumačiti kroz odnos prema pitanju da li se zaista dobija nešto više za grad, da li danas dobijaju nešto više zaista gradske opštine. Tvrde da nije tako. Pa kada pogledate ko, listom oni koji nisu uspeli da postanu gradski odbornici, odnosno da se kvalifikuju za gradski parlament.

Na izborima za Skupštinu grada Beograda 2018. godine nisu cenzus prešli ni bivši predstavnici Saše Radulovića koji su razgovarali o tome sa nama danas, nisu ni ovi iz one fondacije ili organizacije sa žutim patkama, i o njima smo govorili danas, a oni su se oglasili. Nisu ni kojekakvi drugi, ali njima danas smeta ovo o čemu mi govorimo i oni zameraju našim napomenama da se decentralizacija zaista postiže.

Jedan član, dame i gospodo, poslužiće kao primer da ilustrujemo šta to više dobija Beograd i šta to više dobijaju gradske opštine. Samo jedan član je za to više nego dovoljan. Član 3. predloga odnosi se na član 8. i on govori o nadležnostima. On kaže da pored nadležnosti opštine i grada utvrđenih Ustavom i zakonom grad Beograd ima još, i nabraja 23 nadležnosti, dakle po novoj formulaciji.

Kada uporedite kako je to izgledalo u izvornom zakonu i zakonu iz 2007. godine, pod tim članom 8. koji se menja nabrojano je ukupno četiri tačke. I sve to što je navedeno pod te četiri tačke spada redom u tačke 1, 2, 3. i čini mi se 21. novog predloga, opet u široj formi. Pored toga, 18 potpuno novih nadležnosti je predviđeno, potpuno novih, dakle, onoga što zakon iz 2007. godine nije predviđao danas Beograd, kad kažem danas, u momentu kada se mi izjasnimo glasanjem, a siguran sam i podržimo, moći će da računa na to, od tih 18 ili 19 potpuno novih.

Predviđa se stavom 2. istog člana da za neke poslove grad Beograd može na osnovu statuta da izvrši redistribuciju, odnosno da ih dalje poveri gradskim opštinama i o tome su danas govorili čini mi se svi koji su se javili za diskusiju. Odnose se na poslove građevinskih dozvola, odnosno druge poslove u okviru objedinjene procedure, a vezano za planiranje i izgradnju. Odnose se na poslove u domenu poljoprivrede i odnose se na eksproprijaciju. Dakle, neposredno gradske opštine dobijaju nadležnosti koje nisu imale, otvara se prostor za to. Ovo je samo isključivo na osnovu jednog jedinog primera koji se odnosi na jedan jedini član ovog zakona. Dakle, nedvosmisleno da. Više dobijaju i grad, više dobijaju gradske opštine. Da to ne razumeju oni kojima nije uspelo da se kvalifikuju da se bave poslovima koji se neposredno tiču grada Beograda, to je više nego logično da bude tako.

Ono što zabrinjava, moram da priznam, to je da to ne razumeju neki koji jesu, barem formalno, a ne i suštinski, u Skupštini grada Beograda, odbornička grupa kojom je predsedavao Dragan Đilas, ali čini mi se pre nekih mesec ili dva se povukao sa mesta šefa odborničke grupe, uz opravdanje da ne može da stigne da se bavi time zbog drugih obaveza, ne znam samo kakvih. Čini mi se da su mu političke obaveze na dan današnji bile da premesti onaj šator iz parka ispred ove zgrade u Knjaževac i da tamo u Knjaževcu, po montaži šatora, naravno, održi inspirativni govor za ukupno troje, slovom i brojem, troje prisutnih. On se iz tih razloga povukao sa mesta predsedavajućeg svoje odborničke grupe. Preuzeo je to da obavlja jedan mlađi čovek. Taj mlađi čovek tvrdi da je apsolutno neprihvatljivo što odbornici ne odlučuju o izmenama zakona.

Da se sad ne bismo bavili edukacijom onih koji nisu, nažalost, iskoristili vreme na koristan način da ponešto saznaju na temu šta radi Narodna skupština, ko se bavi zakonima, a šta je posao gradskih odbornika, dodao bih još samo jednu stvar na samom kraju. Oni ljudi koji naprosto ne mogu da pronađu način kojim će opravdati uporno negiranje, uporno poricanje svega dobrog i svega korisnog i za Republiku Srbiju i za grad Beograd i za gradske opštine ili koji god hoćete nivo organizovanja, ti ljudi imaju problem samo sa samima sobom. Dakle, biti opozicija, kako to neki izgleda tumače, ovih dana je dobila novu vrstu definicije. Do pre samo dan ili dva to je silom loših prilika u Srbiji izgleda podrazumevalo sledeće, biti protiv apsolutno svega što uradi, apsolutno svega što predloži Aleksandra Vučić, SNS, Vlada, protiv bilo čega samo ako dolazi sa te strane. Poslednjih dana, čini mi se, i to smo videli na osnovu onoga kako su se ti ljudi postavili kada smo mi ovde raspravljali o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, odnosno kako to narod najčešće naziva „Tijaninog zakona“, to je postalo nešto još za dimenziju gore i strašnije. Sada je to postalo – biti apsolutno protiv svega, svega redom.

Šta to znači na nivou političke perspektive i budućnosti, ti ljudi će, siguran sam, imati prilike da se uvere i sami. Izbori, kada god bili i na kom god nivou bili, čini mi se, ostaviće ispod granice cenzusa sve te ljude koji su pokazali da nisu u stanju da budu bolji od onih koji kontriraju svemu što čini Aleksandar Vučić ili Vlada, odnosno parlamentarna većina, a sada već protiv svega, apsolutno svega, samo zato što osećaju da ne mogu da kontrolišu svoju nemoć, svoju teskobu. Da neće biti bolje od toga, ne moram to da kažem ja. Da imaju više perspektive ne bi ih, uostalom, njihovi saborci poput Nikole Koja zvali cenzusolovcima.

Mi ćemo ovo da podržimo i mi ćemo da unapredimo i u ovoj oblasti prilike u našoj zemlji i u našoj prestonici. Još jednom hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Pravo na repliku, ako se slažete gospođo predsednice, pošto je pomenuta SNS.

Jedna stvar, rečeno je da se izgleda nešto ovde radi selektivno, odnosno da nisu predmet interesovanja nadležnih organa ljudi koji su pripadnici SNS ili našoj stranci bliski, a vi bukvalno iz nedelje u nedelju, ali bukvalno iz nedelje u nedelju, možete da pronađete slučajeve gde ljudi za koje se sumnja da su se o zakon ogrešili, pa neka su članovi SNS po sto puta, pa neka su funkcioneri po sto puta, odgovaraju pred građanima Srbije po onim zakonskim pravilima po kojima i svi drugi.

Dakle, to je danas u današnjoj Srbiji realnost i to ne može da negira niko. Pogledajte sami kako izgledaju izveštaji i agencijske vesti iz nedelje u nedelju i videćete da to danas u Srbiji apsolutno ne da nije ništa neverovatno, nego se podrazumeva da se na taj način štiti zakon i da na taj način i u tom smislu zaštićenih nema.

Kada se kaže da nije bilo nikakvih slučajeva, da su ljudi koji bili predstavnici bivšeg režima, a takođe se smatra da su se ogrešili o zakon bili predmet interesovanja nadležnih organa, podsećam, ovde kada ustane Boško Obradović pa kaže – pa nije nikada procesuiran niko, onda mora da se suoči sa svojim rečima koje mu mi pročitamo, da kaže da je više bivših predsednika opština iz njihovog vremena, za njihovog vakta doživelo pravosnažne presude. Treba li da podsetimo onda da je i više ministara, bivših ministara takođe bilo i jeste predmet interesovanja nadležnih organa. To što neki ljudi, inače, po pravilu vrlo agresivni ljudi dozvoljavaju sebi drskost, da stalno iznova ponavljaju da nije bilo ono što jeste ili da danas jeste ono što nije, ne treba nikada da utiče na nas koji se ovim stvarima bavimo ozbiljno, ja u tom smislu doživljavam i predlagače amandmana, da podlegnemo njihovim rečima, jer ti ljudi prosto ne znaju za bolje.

Kada pogledate šta je bilo, a šta nije bilo i kako se ti ljudi ponašaju. Jutros, dakle dok mi raspravljamo ovde na ovoj sednici o ovim stvarima o kojima raspravljamo, ja čitam komentare koji stižu sa one strane skupštinskih vrata, od strane onih koji bi trebalo da su ovde. Danas im je izgleda jedna od glavnih tema šta je imao da kaže, možete misliti, Janko Veselinović…

(Predsednik: Vreme. Hvala. Javili ste se za repliku.)

Da li mogu da završim rečenicu?

(Predsednik: Možete, naravno.)

Dakle, Janko Veselinović kaže i sada pokušava da nas ubedi da nije ono što jeste, da mi nismo hteli da stavimo Tijanin zakon na dnevni red godinama, godinama. Da podsetim, 2015. godine naša skupštinska većina je tada Zakon o policiji, Tijanin zakon izglasala. Janko Veselinović, koji je bio poslanik, glasao nije. Danas mi raspravljamo o Krivičnom zakoniku, a oni koji su potpisivali peticiju, da li ih vidi neko u sali?

Dakle, toj histeriji i tom bezobrazluku, dodaću, mi ne treba da podlegnemo. Ako treba ovakvih primera da nađemo, naći ćemo ih bezbroj i, da znate, obračunaćemo se sa svakim kako zaslužuju, jer ro licemerje to zaslužuje. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 28.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 08.09.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:59