VLADIMIR ORLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 15.04.1983. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor nauka - elektrotehnike i računarstva.

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine, na Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku- smer telekomunikacije, dok je 2012.godine zvanično promovisan u doktora nauka, takođe na Elektrotehničkom fakultetu.

Bio je inženjer za istraživanja i razvoj u Istraživačko-razvojnom centru "IMTEL Mikroopt dd" i Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". Od 2008. do 2011. je radio kao rukovodilac Odeljenja za digitalnu obradu signala u Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". U periodu od 2011. do 2012. radio je kao inženjer senior u "High Tech Engineering Center doo", a od 2012. radi u Istraživačko- razvojnom centru "VLATACOM d.o.o.", kao sistem arhitekta.

Objavio je preko 50 naučnih radova i bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.

Član Udruženja pisaca "Poeta" na Čukarici.

Govori engleski jezik.

Potpredsednik je Opštinskog odbora SNS Čukarica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 629
  • 0
  • 7
  • 7
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 22 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pozivnica

odgovoreno za 1 godina i 3 meseca i 24 dana

Poštovani Dr Orliću, Bili smo u kontaktu još povodom Nacrta Zakona o Syber bezbednosti i td, radi prisećanja. Na koji način, odnosno kontakt, novoosnovano Udruženje eSigurnost može da Vas pozove na prvu svečanu sednicu, koja će se održati 22.eptembra 2016. godine. Aleksandar Vukalović

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Hvala gospodine predsedavajući.

U svrhu ove diskusije koju sada vodimo. Pre svega cenim to što je predlagač amandmana saopštio da nema ništa protiv izgradnje žičare, odnosno gondole na Kalemegdanu. Međutim, pošto postoji određeno nerazumevanje, za koje ne optužujem predlagača amandmana, jer vidim da postoji izvesna konfuzija i u delu javnosti. Juče su neki mediji saopštili da je odlukom Upravnog suda osporena građevinska dozvola za tu žičaru, odnosno gondolu, kako se ispravno naziva. To nije tačna informacija. Ono čime se bavio Upravni sud je tzv. dozvola za pripremne radove.

Dakle, dozvola za gondolu nije ni u jednom trenutku izdata. Ona samim tim nije ni mogla biti osporena. Ono čime se sud bavio su pripremni radovi. Dakle, pripremni radovi koji se odnose na arheološka ispitivanja. To je ono o čemu je sud odlučivao. Danas je, mogu da kažem, potpuno tendeciozno od strane onih koje okuplja ovaj huligan Bastać i koji su pretili da će silom, ponovo demoliranje kao što su uništavali saobraćajne znakove, kao što su uništavali ograde oko gradilišta u centru grada, da će na isti način sprečiti razvoj Beograda vezano za izgradnju gondole na Kalemegdanu. Danas likuju i pričaju ovo što su nažalost i neki mediji juče preneli da je dozvola za žičaru sporna. Dakle, nije sporna. Pitanje je ovih pripremnih radova i moram da priznam, i ja se kao i predlagač ovog amandmana zaista čudim, na šta se to odnosi i kakvog to smisla ima.

Mi smo slušali zaista svakakve, moram da upotrebim taj termin, mada možda ne priliči ovom mestu, baš gluposti da će nešto strašno da bude narušeno, da će nešto strašno da bude izgubljeno samim tim što se vrši izgradnja gondole, a da ima veze sa kulturnim blagom grada Beograda, pa smo slušali od tog Bastaća i od ove ekipe huligana, koju delom, može se reći, finansira Đilas, a delom nažalost i opština Stari Grad, jer strašna sredstva izdvaja za vrlo sumnjive poslove, vrlo sumnjiva lica i agencije koje se izgleda bave tim da obezbeđuju fizičko obezbeđenje Bastaću, odnosno da mu snabdevaju njegove horde huliganima za demoliranje i fizičko blokiranje, za napad na radnike.

Dakle, oni kažu - biće narušena kulturno istorijska vrednost Kalemegdana, zato što će biti srušene, pazite, srednjovekovne zidine. E, sada ovo mesto gde se radi apsolutno nikakve veze sa srednjim vekom nema. Ovo mesto gde se radi, dobilo je današnji oblik, ako neko ima precizniji podatak slobodno neka ispravi, čini mi se, 1948. godine, priznaćete, malo je daleko od srednjeg veka. Pa, dalje, kažu - izgubićemo mesto na listi UNESKO, a ta se tvrđava ne nalazi uopšte na listi UNESKO i to iz potpuno desetog razloga, to ima veze sa pitanjima Vojnog muzeja i tim pitanjem se danas grad Beograd bavi, i ja verujem da će i to pitanje biti rešeno sa uspehom pa ćemo dobiti mesto na listi UNESKO.

Ali, ove priče nikakve veze sa smislom nemaju i kao šlag na tortu, pa onda višnje na taj šlag, dođe, zamislite kakva formulacija, pripremni radovi, dakle, ovo što zaista jeste tema, će ugroziti arheološko blago. Pazite, sada da se bavite arheološkim ispitivanjima, time ćete vi da ugrozite arheološko blago. Pa, ako je to stvarno tako, kako bi bilo, kada bilo gde na svetu, bilo kakva arheološka nalazišta bi bila otkrivena i uređena na pravi način, ako ne smete da se bavite na način kako to nauka i struka propisuju, istraživanjima. Dakle, to veze sa vezom nema i zaista je u pravu predlagač amandmana kada kaže - to je tendenciozno i to je urađeno očigledno sa jasnom namerom.

Ono što čini Ministarstvo, imalo je uvek veze sa striktnim postupkom i jasnim procedurama, pa i ova privremena, odnosno pripremni radovi, oni su se definisali u skladu sa onim što kaže i grad Beograd i njegova planska dokumenta, ali i ono što kažu nadležne institucije zadužene upravo za zaštitu istorijskog blaga ove zemlje.

Podneta je koliko imam informaciju i žalba, i mi ćemo sačekati svi zajedno da vidimo kako će se taj postupak okončati. Siguran sam da će i Ministarstvo i grad i bilo ko ozbiljan u ovoj zemlji, ko se ovim pitanjem bavi, poštovati institucije, sačekati da se donese konačna odluka. Tu nikada ništa sporno nije smelo da bude. Mi kada kažemo vladavina prava, mi to ozbiljno mislimo, ali bilo bi dobro da oni koji se bave kreativnim tumačenjima i koji misle da se sprovođenje arheoloških ispitivanja može odraziti negativno na arheološka nalazišta, da će se i ovom žalbom baviti jednako brzo, kao što su se bavili ovom odlukom, a mediji valjda će početi malo ozbiljnije da rade svoj posao, pa da stvari predstavljaju onakve kakve jesu.

Raditi za Beograd, čini ti ga lepšim, boljim, atraktivnijim, i ove turiste o kojima ste danas sjajno govorili, u značajnoj meri privlačiti ovamo. To je za sve nas dobro i korisno i nikakve veze nema sa tim neka lična teskoba i personalno nezadovoljstvo večitih gubitnika, poput Bastaća, poput Đilasa, ovih njihovih pratećih Jeremića i Obradovića.

Njihovi problemi su samo njihovi problemi. Mogu da mrze razvoje Beograda, mogu da mrze njegovo napredovanje, isključivo iz razloga što mrze sam Beograd. Zašto ga mrze? Pa, to je svima jasno, jer Beograd već godinama odbija da glasa za nasilnike, siledžije, hohštaplere i lopuže. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Hvala još jednom.

Par napomena samo u svrhu želje da opet doprinesemo kvalitetu današnje diskusije.

Dakle, kada je reč o uvođenju konkurencije i uvođenju modernih tehnologija, to je, naravno, zajednički interes i zajednički cilj. Međutim, treba da budemo potpuno precizni oko toga na šta se odnose predložene izmene i šta je problem koji se rešava. Nije, dakle, ovde intencija predlagača da spreči modernizaciju bilo kakvog rešenja, pa ni rešenja koje se odnosi na pružanje ove vrste usluga koje se odnose na prevoz ljudi.

Ovde je, dakle, jasan razlog i jasan motiv, da se spreči jednoumlje i insistiranje na tome da se radi suprotno zakonu. Ja sam siguran, svi će se o ovoj sali složiti da to ne smemo da dozvolimo.

Evo, upravo ovaj predlog odnosi se na situaciju koja se tiče, bilo je o tome reči danas, jednog prevoznika pod nazivom „Kargo“. Zašto kažem da ovo nije način da se spreči upotreba modernih rešenja i upotreba savremenih tehnologija? Kod nas je apsolutno moguće koristiti tu vrstu tehnologije kako bi se pružila ova vrsta usluge. Dokaz da je to moguće, pa eto, svedoči, recimo, i pojava taksi operatera na našem tržištu, koji je upravo zasnovan na ovoj vrsti koncepta. Reč je o operateru „Jandeks“. On koristi istu vrstu usluge kao i „Kargo“, s tim što je njegov rad, za razliku od ovog udruženja, danas je to udruženje „Kargo“, usklađen sa zakonom. To je osnovna razlika o kojoj mi pričamo ovde i osnovni motiv za ovu vrstu izmena i dopuna zakona. Dakle, zakon koji reguliše usluge prevoza koje se koriste, usluge vozača sa važećim taksi odobrenjem.

Ono što ni postojeći zakon, a ni ove izmene koje mi danas raspravljamo i koje ćemo, verujem, uskoro i usvojiti, ne dozvoljava, to je da se pojave preduzeća ili preduzetnici, pojedinci, koji nemaju odgovarajuće odobrenje i koji odbijaju da se usklade sa onim što definiše zakon. Ja mislim da to ne može ni u jednoj oblasti, ne bi smelo da bude dozvoljeno ni u ovoj. I to, još jednom, nema nikakve veze sa konkurencijom. To ima veze sa postojanjem formalnih pravila i onoga što smo pominjali danas, neke vladavine prava, je li tako?

Ono što je važno da znaju ljudi koji ovo slušaju, „Kargo“ može pod postojećim uslovima da funkcioniše bez ikakvih problema. Potrebno je samo da te uslove prihvati i da se zakona drži.

Treba da znaju da se samo to udruženje izjasnilo da ne želi da poštuje zakon, već žele da rade po nekim pravilima koja definišu sami. Sada, da li to bilo gde na svetu može, neka svako od nas razmisli sam, ali da se koriste pravne praznine, to nije dobra praksa, da se na taj način izigrava zakon, to nije nešto što će prihvatiti bilo koji uređeni sistem na bilo kom delu kugle zemaljske.

Pričali smo i o tome šta je standard u Evropi i šta je praksa drugih država i da li to kod njih može, a kod nas ne može. Da znate, ovo na čemu mi insistiramo da se zakon poštuje i da pravila moraju da budu jasna i primenjena na sve, bez ikakvog izuzetka. To je pravilo kojim su se rukovodili i u Evropi. I evo šta se tamo dogodilo. Evropski sud pravde u sporu taksista Barselone protiv „Ubera“, gde je identična vrsta problema kao ova koju mi rešavamo sa ovim udruženjem „Kargo“, doneo je presudu kojom je konstatovao da „Uber“, koristeći mobilnu aplikaciju za povezivanje korisnika sa neprofesionalnim vozačima, koji pružaju uslugu prevoza, ne pruža uslugu informacione tehnologije, kako su želeli da to zvanično predstave, već uslugu koja je klasična saobraćajna, i dužan je da svoje poslovanje prilagodi nacionalnim propisima o transportu svake zemlje u kojoj se poslao.

Srbija ovim predlogom zakona ne traži ništa više od ovoga. Traži da se to poslovanje, koje jeste klasična usluga, ne pružanje nekih savremenih informacionih tehnologija, već klasična usluga prevoza, jednostavno upodobi i prilagodi našim nacionalnim zakonima koji tu oblast regulišu. I tumačenje suda EU identično je u ovom slučaju i tumačenju našeg nadležnog ministarstva.

Mislim da je sada dovoljno jasno svima koji su učestvovali u ovoj raspravi koji problem otklanjamo, a šta je nesporno naša motivacija, razvijena, svakako, moderna, bez ikakve sumnje, ali uređena država, država u kojoj se poštuju zakoni i vodi računa o vladavini prava. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dobro, razumem želju da u široj raspravi više različitih tema, koje se smatraju interesantnim javnosti, izbaci u prvi plan, mada, zna sigurno predlagač amandmana, da i kada smo raspravljali o ovom zakonu koji se tiče prostornog planiranja, tu nije bilo reči o legalizaciji, kao što ni sad u ovom zakonu nije reč o štrajku Katastra. I jedan i drugi se odnose na nešto što je, rekao bih od prvorazrednog značaja za Republiku Srbiju.

Dakle, o načinima da se uvede dodatna efikasnost u izgradnji objekata linijske infrastrukture. Dakle, za građane koji slušaju, da razumeju to bolje, pričamo o putevima i prugama, da se uvede dodatna efikasnost tamo gde je potrebna. Zaista jeste kada je reč o projektima koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Dakle, usvajamo rešenja, ja se nadam već koliko sutra, koja će omogućiti da se ta efikasnost postigne kroz uvođenje mogućnosti da se posao izvodi u fazama, da se, kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji, dođe do dozvole koja je posle osnov da se obezbedi finansiranje. Kad se obezbedi finansiranje, deo po deo, tamo gde je pravno regulisana situacija na propisan način, da mogu radovi da se izvode, da to ne čeka sve zajedno, jer to čekanje mnogo košta. I, ovde da se ti poslovi, koji su neposredno vezani za ono što se radi u Katastru, mogu bukvalno, evo, kolokvijalno rečeno, otčepiti, jer to čekanje može da bude jako dugo, a to čekanje puno košta.

Kakvi projekti i zašto je to važno, da čuju naši građani? Projekti vezani za plan od 2019. do 2021. godine, po planu Ministarstva, infrastrukturni projekti od značaja za Republiku Srbiju u vrednosti procenjenoj na oko pet milijardi evra. I, sad slušajte o čemu je reč.

U putnoj infrastrukturi, u izgradnji autoputa, deonica Preljina-Požega, o izgradnji Moravskog koridora, deonica Pojate-Preljina, o izgradnji autoputa Beograd-Sarajevo, Fruškogorski koridor, deonica Novi Sad-Ruma, saobraćajnice Ruma-Šabac, autoput Šabac-Loznica tzv. brza saobraćajnica, izgradnja autoputa Niš-Merdare, obilaznica oko Beograda, Kragujevac-Batočina.

U železničkoj infrastrukturi, brza pruga Beograd-Budimpešta, rekonstrukcija pruge Jajnici-Mala Krsna, rekonstrukcija Niš-Dimitrovgrad, rekonstrukcija pruge Niš-Brestovac.

Kad se zna, a zna se da je ovde reč o doslovce desetinama kilometara po trasi i hiljadama različitih poslova koje se tiču neposredno Katastra, mislim da je potpuno jasno zašto je potrebno da ove poslove učinimo efikasnijim. To je jasan interes Republike Srbije i svi građani, ako podrazumeva uređenje zakona na pravi način, sigurno će to svako od nas moći samo da podrži.

Da to ima veze i sa ovim ljudima koji su tokom rasprave pomenuti, konkretno onima kojima su marširali sa vešalima na ulicama Beograda, potom upadali sa električnim testerama u RTS, tamo se vandalski ponašali, razbijali vrata, prozore, uništavali inventar, pretili novinarima, pretili da moraju da ih puste u program, inače će verovatno one električne testere da upotrebe isti ti koji danas demoliraju gradilište u centru Beograda i na Kalemegdanu.

Oni, siguran sam, sa ovom vrstom projekata nikada ne mogu imati ništa. Dakle, oni pod jedan, nisu bili u stanju da izvedu tako važne projekte kao što su izgradnja auto-puteva ili brzih pruga. Pod dva, nije ih bilo briga. Dakle, oni o ovim stvarima nikada razmišljali nisu. O čemu su razmišljali jako dobro znamo, o tome svedoče one stotine miliona prometa u Đilasovim firmama, o tome svedoče oni milioni evra za koje ni gospod Bog ne može da objasni odakle Jeremiću na njegovom računu sa egzotičnih destinacija.

O čemu su razmišljali i o čemu su se nadali, sve znamo jako dobro, sve razumemo jako dobro i zato su tu gde jesu. Na pitanje, to je predlagač amandmana pomenuo - da li treba da ih rešimo? Biće da je njih narod rešio trajno. Narod rešio trajno, između ostalog to vidimo po tome što oni u ovu salu više da privire ne smeju. Ne smeju tom narodu u oči da pogledaju, da mu se u direktnom prenosu obrate i objasne šta to zaboga rade, da objasne na šta to liči i šta ovoj zemlji žele kada bukvalno fašističkim metodama na žene nasrću, kada ljudima prete, kada uništavaju imovinu koja pripada svim građanima ove zemlje. Iz Doma Narodne skupštine i drugih institucija su se povukli tamo gde sami smatraju da im je više mesto, a to znači, kako su najavili u neki park i u neku šumu, gde planiraju da kampuju i da sami sebe proglašavaju za nekakve paralelne institucije.

Da su oni već u izvesnom smislu dostigli zasluženu sudbinu, dokaz vam je ono što se dogodilo juče. Juče su ostali ovi fašisti iz Dveri bez još jedne poslaničke grupe. Zaključili su ljudi da to sve zajedno odavno nikakvog smisla nema. I zbog toga što su krali, ajde sami sebe, tu svoju stranku, koju ne vole da pominju da je stranka, ali jeste, tako je registrovana, nego ljotićevci ne vole da koriste taj termin, ali je to njihova intimna stvar. Dakle, što su potkradali sami sebe, jedni druge varali i nameštali, pa su se posvađali, to je manji deo problema, ali što jedni druge optužuju i sami sebe optužuju da su krali državu, budžet, e to je jasan dokaz da će ostati bez poslaničke i bilo koje druge grupe. Ne samo u Sazivu ovom ili nekom sledećem, nego će ostati bez prilike da bilo kada zavrede jedan jedini glas na izborima.

Pogledajte njihova istraživanja, i ako oni sami kažu da se među tim ljudima koji se okupljaju na Đilasovim protestima, 60% gadi svih njih kao političara, a od preostalih da 2% podržava Đilasa, taman koliko i Radulović, otprilike su jednako relevantni, to je malo više nego Jeremića, a malo manje nego Dveri, a da niko od njih među svojim pristalicama nema ni 5%, da među svojim potencijalnim glasačima nema ni cenzus, potpuno vam je jasno, oni su tamo gde i treba da budu zato što su to sami zaslužili. Neće narod u Srbiji, pa ni ti za koje Đilas, Jeremić i Obradović smatraju da mogu da ih prevare, neće ni oni kabadahije, siledžije, huligane ni lopuže. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 08.09.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:59