Dva minuta.

Isteklo je dva minuta.
Pravo na repliku.

Hvala.
Mislim da ćete morati da sačekate još malo.
Pridružio nam se predstavnik predlagača i tražio je reč.
Izvolite.

Pošto niste bili tu od tri do petnaest do četiri, sada ste tu pa ste tražili reč.

Nisam čuo.

Nije pola sata, 45 minuta vas nije bilo.

Ali, verujem da ste imali velike obaveze.

To pita ovaj što leži na Gazeli? Jel taj kolega?
Jeste li na Gazeli?

Pravo na repliku.

Ima reč predsednica Vlade. Izvolite.

Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.
(Slavica Radovanović: Replika. Prozvala me je.)
Dobićete i vi reč posle.
Izvolite.

Slavica Radovanović, dva minuta. Izvolite.

Ako ste zbog ovoga tražili reč ponovo, ne znam stvarno šta bih vam rekao. Zbog ovoga što ste sada uradili, ako ste zato hteli reč, stvarno ne znam šta bih vam rekao više. Kao da ono danas već nije bilo ne dovoljno, nego preko svake mere.
(Vladimir Đukanović: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Razumem primedbu, gospodine Đukanoviću. Možda ste i u pravu. Bilo bi to u skladu sa pravilima da sam opomenu odmah izrekao. Ne bi bilo suprotno onome što Poslovnik propisuje, ali kao što vidite, negde pokušavam da doprem do svakoga i sve se nekako nadam da ljudi neće da rade one stvari koje bi da gledaju sa strane kako neko drugi radi, na isti takav način, opravdano, kritikovali, osudili, rekli sve najgore. Kao što vidite, nemaju problem sa tim da te stvari rade sami. Nikakav problem u tome ne vide.
Opet, svede se na isto. To bude pre svega lice onoga ko takve stvari radi, ko to sebi dozvoljava, time uvek o sebi govori najviše, ali da skrenem pažnju i vama koliko to može da ima bilo kakvog smisla ili efekta, bilo kakvog, ista poslanica je danas rekla da ministar Gašić nije kriv ni za šta. Da je kriva, kako beše, neka karma je kriva i neka maleroznost, neki maler je kriv i mnogo toga drugog.
Tako da, jasno je i vama koliko to smisla ima i šta to sve ukupno znači. Rečju baš ništa, ali da ne treba tako neodgovorno da se ponaša i govori, ne treba, saglasan sam. Ukoliko želite, može Skupština da se izjasni?
(Vladimir Đukanović: Ne.)
Ja sam razumeo primedbu sa vaše strane.
Reč ima predsednica Vlade, izvolite.

Sa ovim smo nadam se završili ovu raspravu.
(Slavica Radovanović: Nećete da mi date repliku?)
Pa nema, nećete, nemate osnova. A gde vam je ovlašćeni predstavnik? Jel otišao Aleksić? Mnogo se pa zadržao. Bio sat vremena popodne i ajde što je kasnio nego opet otišao. To što je kasnio nadoknadio je time što je otišao ranije. Odlično, odlično.
(Jelena Milošević dobacuje.)
Ko viče? Vi? A koji je vama put danas? A koji je vama put danas? Drugi, treći? Jel ste zaboravili karticu kod kuće, pa ne možete da se javite za reč? Šta je problem? Imate karticu, a ne znate kako se koristi ili ste samo toliko pristojni? Šta je od te tri stvari?
Reč ima Marina Raguš.
Izvolite.
I kažite Aleksiću da dođe nekad na sednicu slobodno.