Pravo na repliku.

Dobro, dok ne razreše pitanje ko je službin, reč ima, samo da vidim.
Prijavljena je predsednica Vlade za reč.
Izvolite.
(Miroslav Aleksić: Čekam već sat vremena za reč.)
Dobro, imamo još vremena, tako da sigurno dobijate reč, ako se ne jave ponovo za repliku. Mislim da neće, trenutno nisu u sistemu ovi vaši.

Reč ima ministar Gašić.

Vi ste se opet prijavili. Da li možemo da pređemo na predstavnika predlagača?
(Ivana Parlić: Pustite me da prvo repliciram.)
Dobro, gospodine Aleksiću, vi čujete sve, da ne bude posle zašto ja dajem reč nekome.
Izvolite, Ivana Parlić.

To je bilo dva minuta.
Hvala vam.
Eto, saznali smo i da nikada nisu bili na vlasti.
Povreda poslovnika, Snežana Paunović.

Hvala vama.
Preduzimam ogromne napore, ali, kao što vidite, ne uspeva baš kod svih, ali da ne bude da je potpuno bezvredno sve što se dogodilo, iako nije bilo u skladu sa dnevnim redom, a kada bismo mi, gospođo Paunović, saznali ovo što smo čuli od Ivane Parlić, da Vuk Jeremić nikad nije bio na vlasti bez svega ovoga?
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Vidim da će ovo da se nastavi.
Idemo na redovnu pauzu.
Nastavljamo za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima predstavnik predlagača.

Reč ima Zoran Zečević.

Zečeviću, da vas podsetim samo da govorite na sednici zbog nasilja do kog je došlo u našoj zemlji, a upravo se kroz aluzije bavite pozivanjem na obračune, na prolivanje krvi i na likvidaciju drugih ljudi.

Znate li šta izgovarate Zečeviću? Jeste li svesni šta izgovarate?

E ovako, pošto očigledno nećete da slušate, da vam pomognem da me čujete malo bolje. Ne radi vam mikrofon, Zečeviću, vičete u prazno Zečeviću, ne radi vam mikrofon.
Znači ovako, govorite na sednici koja je sazvana zbog toga što se dogodilo teško nasilje. Govorite na sednici…
(Zoran Zečević: Niste vi moj vaspitač.)
Nemojte da vičete, Zečeviću.
(Zoran Zečević: Nemojte vi da vičete na mene. Niste vi moj tata.)
Da li imate neki problem sa elementarnom pristojnošću, Zečeviću?
(Zoran Zečević: Ja sam za vas gospodin.)
(Boško Obradović: Nemate pravo da ga isključujete.)
Da, imam pravo. Znači, neću da dozvolim nikome da smatrajući da je mnogo pametan poziva na krvoproliće, jeste. Primirite se.
Biće Zečeviću ponovo uključen mikrofon kao što je bio i Ćuti Jovanoviću, ali da se razumemo oko nečega.
Vi verovatno smatrate da je to jako duhovito, ali da prizivate na krvoproliće, da govorite o tome šta se desilo onda kada su ljudi ubijani zbog toga što je to bila neka vrsta političkog obračuna u to vreme, ali krvavog obračuna, Zečeviću, dakle, to je sve samo nezanimljivo. To je sve samo nezanimljivo.
(Boško Obradović: Javite se za reč.)
Ako možete da se suzdržite od toga i vi, Obradoviću, da se suzdržite od dobacivanja.
(Boško Obradović: Niko ne dobacuje.)
Ako možete da se suzdržite od toga Zečeviću, prijavite se za reč ponovo, uključiću vam mikrofon i trudite se da ne pokušavate da budete ni vickasti, ni duhoviti na taj način, jer to je sve samo ne smešno i sve samo ne prikladno, bilo kada Zečeviću, a pogotovo na ovakvoj sednici.
(Zoran Zečević: Za vas sam gospodin Zečević.)
Vi kada zaslužite poštovanje drugih ljudi možda ga i dobijete. Jeste li se prijavili za reč? Hajde da pokušamo ponovo.

Jel možete da nastavite?
Ako mogu svi da dozvole da se nastavi.

Jel možemo?