Bez dobacivanja iz klupe. Ne može tako da se razgovara.

Dobro, pošto neću više u nedogled da molim nikoga, niti da upozoravam nikoga. Sledeći neka bude onaj koji želi prvi da dobije opomenu. Ko prvi želi da dobije opomenu, nek dobacuju ponovo.
Izvinite i nastavite molim vas.

Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.

Lipovac, bez dobacivanja.

Jovančićević, molim vas.

Nemojte da dobacujte, čoveče.

Prva opomena Jekić.

Prva opomena Lipovac Tanasković.

Bez dobacivanja.

Jovanoviću, znate li koja je sledeća mera? Koja?
(Aleksandar Jovanović: Metla?)
Nije metla. Sledeća mera je oduzimanje reči.
Ne primećujete razliku između oduzimanja reči i metla ili vam je sad sve potpuno isto, kako god da pogledate, sve vam se zamešalo? Istopile vam se boje.
Znači, razumeli ste koja je sledeća mera. Vaše dalje vikanje podrazumeva tu sledeću meru.
(Aleksandar Jovanović: Nije vikanje, samo mala pobuna.)

Dobro.
Reč ima Balin Pastor.
Izvolite.

Prva opomena – Radomir Lazović.

Poslovnik.
(Narodni poslanik Milimir Vujadinović dobacuje sa mesta.)

Ovo je bilo potpuno očigledno da nikakve veze nema sa povredom Poslovnika. Javili ste se da biste prvo komentarisali izlaganje Balinta Pastora, a onda da se i direktno obraćate njemu.
(Aleksandar Jovanović: Ima veze.)
Što vičete sada sa mesta ponovo? Koji put danas? Što vičete sa mesta? Hajde prekinite to da radite više. Ja ne znam do kojih granica ja moram svaki put i da vam ukazujem i da vas obaveštavam i da vas pozivam da se zamislite nad tim šta je sledeće. I opet vičete.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem. Zašto dozvoljavate ovo?)
Jovanoviću, hoćete prestati da vičete sa mesta?
(Aleksandar Jovanović: Sa kog mesta? Kako da ne vičem?)
Nemojte da vičete uopšte. Nije pitanje sa kog mesta vičete. Treba uopšte da ne vičete, Jovanoviću. Toliko razumete. Ne. Ništa više.
Dakle, što se tiče ovoga što ste malopre uradili, to je zloupotreba prava na ukazivanje Poslovnika i to ćemo takođe da knjižimo kao vreme vaše poslaničke grupe, kao što smo radili i svima drugima.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Molim, ništa vas ne razumem. Mora čistije da se govori. Ne. Ništa vas ne čujem, Jovanoviću. Prvo, zato što ne govorite dovoljno razgovetno u ovom trenutku, a drugo, zbog buke koju ste napravili. I kao što vidite, i ostali oko vas reaguju na vaše ponašanje.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Šta, idete u vinariju? Divno što ste to podelili sa nama. Dobro.
Pošto ja sada više ne znam, jednom sam, čini mi se, od početka ovog saziva stigao do mere oduzimanja reči, ili dva puta. I sada ja više ne znam, pitaće me ti ljudi koji su stigli do te mere, a zašto tolerišemo vama ovakvo ponašanje? I šta ja da im kažem? Šta da im kažem, Jovanoviću? Da ste odlučili da ćete da se ponašate kako treba i da će sa vama biti sve u redu, ali prvo da odete u vinariju. To da im kažem? Neverovatni ste.
Dakle, pravo na povredu Poslovnika – da. Osnova za repliku nema. Slušam dalje Poslovnik.

Razumem da ne treba da glasamo i hvala na tome.
Šta da vam kažem, za Aleksandra Jovanovića i ovaj saziv je i počeo tim kontraverznim pitanjem gde on sedi i, kao što vidite, to se nije razrešilo do današnjeg dana. Nije problem u tome gde će on da sedne. Može da sedne, što se mene tiče, gde god ima mesta i gde drugima ne smeta. Problem je u tome što gde god da sedne on se isto ponaša, isto viče, istu buku pravi. I ne vredi, ajde što ne sluša mene, ne sluša ni vas, komentariše posle, govorio je i Balin Pastor o tome šta je radio juče i zahvaljujući kome je krenuo na sednicu koju nismo juče mogli da započnemo, odnosno raspravu, zahvaljujući vama. Ali je to trebalo čuti.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović potvrdno klima glavom.)
Šta, opet nešto gestikulirate? Nadam se da će vam jednom neko pokazati snimke vašeg današnjeg ponašanja. Ne večeras, sutra, prekosutra, kada dan bude bio bolji.
Povreda Poslovnika, Balint Pastor.