Izričem vam opomenu, upravo, jer sam vam lepo reko, jedino gore, morbidnije i odvratnije od onoga što ste objavili to je da to pravdate. Za to opravdanja nema. I možete da tužite koga god hoćete. Za tu odvratnost koju ste uradili, opravdanja nema.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Da, da, i vi ste potpuno u pravu, ali obraćate se čoveku koji nije u stanju da oseća sramotu. Tako da, nema tu pomoći sa te strane.
(Aleksandar Mirković: Sram vas bilo! Bolesno! Dečije rake…)
Ne, ne, ne, gospodine Mirkoviću, ne, jer kao što vidite, za njih je potpuno prihvatljivo da takve stvari, najužasnije i najodvratnije, kada sami upućuju tuđoj deci, da još dodatno i pravdaju ovde i da se time hvale.
Svaka vam čast, Milivojeviću. Čuli ste i sinoć, čućete i svaki naredni put, tako je. Da najužasnijom smrću pretite tuđoj deci. To ćete da čujete da osuđuju časni ljudi u svakoj prilici.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.