Gospođo Manojlović, da li mogu da vas zamolim za jednu stvar.
(Tatjana Manojlović: Molim vas da prestanete da podležete pritiscima…)
Opet me ne slušate. Nije važno.
Znači, ovako, da vas zamolim i vas i sve ostale, kada se javnite za povredu Poslovnika, hajde neka to ima nekakvog smisla. Ne radi se to zato što hoćete da držite govor.
(Tatjana Manojlović: Znate vi šta sam htela da kažem.)
Govor će te držati kada budete po redosledu prijavljenih za reč i da ne vičete, gospođo Manojlović. Opet to radite. Na svom mestu stojite i vičete. Odlično. Neka i za vas važi ono što sam rekao malopre onim drugima. Neka ovo što sada radite bude vaša slika koju o sebi šaljete.
(Tatjana Manojlović: Vređate dostojanstvo tih ljudi.)
Da glasamo za član 27?
(Tatjana Manojlović: Da.)
Glasaćemo. Hvala.
Šta je još povreda Poslovnika? Nije povreda Poslovnika, nije. Još neko?
(Miroslav Aleksić: Od sinoć imam repliku.)
Pošto ste prijavljeni u sistem, ništa, sada ću da obrišem listu.
Ko se sada javlja za reč?
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Morate da se i prijavite i podignete Poslovnik.
Hajde, prijavite se.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.

Jeste li i vi održali govor?

Jeste li i vi održali govor?

Evo ovako da vam kažem nešto, ide moje obrazloženje.
(Tamara Milenković Kerković: Vi ste odgovorni.)
Znači, ako pričate o crvenim linijama i o tragičnim događajima, vi prvi, gospođo Milenković Kerković, vi prvi ne treba iz te klupe da vičete, ni na mene, hajde za mene nije važno, navikao sam, ali na predsednicu Vlade, prisutne ministre, niti na druge poslanike.
(Tamara Milenković Kerković: Da li vičem? Kako vičem?)
Ne treba to da radite, uopšte, a vi ste to radili malopre. I kako sada to može da se dovede u vezu sa ovim što ste govorili pre 10 sekundi, sa crvenim linijama, tragičnim događajima i pijetetom? Da li na taj način pokazujete pijetet? Ne bih rekao.
E, zato sam rekao i vama i ostalima, sliku koju šaljete o sebi danas kreirali ste sami. Član 108, treba li da se glasa?
(Tamara Milenković Kerković: Da.)
Glasamo i za 108.
Da li nema više povreda Poslovnika? Možemo li da nastavimo dalje sa predsednicima poslaničkih grupa?
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Osnova za replike nema. Pitao sam za povrede Poslovnika, ko želi?
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Sačekajte, sačekajte. Osnova za replike nema. Da li još neko ko hoće povredu Poslovnika? Pružam mogućnost. Ne želi. Dobro.
Po veličini poslaničke grupe, ko se prijavio od predsednika?
Reč ima Boško Obradović. Izvolite.

Može i treba da se govori.
Dakle, svaki put kada čujete zvono, svaki put kada ga upotrebim, to znači da treba da se primirimo u sali.

Dobro.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
(Aleksandar Jovanović: Recite da se ne deru ovi vaši.)
Jovanoviću, nije vaš red. Dobićete reč, prijavljeni ste za reč. Dobićete reč.
(Aleksandar Jovanović: Recite da se ne deru vaši. Ne može da za jedne važi, a za druge da ne važi.)
Jel vi morate čak i na ovoj sednici da radite isto što i na svakoj drugoj? Jel moguće?
Kako uđete u salu da se istaknete, valjda da svima stavite do znanja da ste prisutni, vi krenete da vičete iz tog poslednjeg reda, na ovoj sednici.
Svaka vam čast Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Svaka vama čast.)
Gospodine Obradoviću, vezano za ove dve stvari, kada ste se obratili meni.
Rekli ste mi da niste hteli da glasate za dnevni red, koji ste tražili na kolegijumu sa mnom, svi vi koji predstavljate poslaničke grupe opozicije, bio je prisutan vaš predstavnik gospođa Vasić, ako se ne varam. To je bio vaš predlog i dogovor sa većinom. Za to niste hteli da glasate juče, a sad ste mi ponudili kao obrazloženje, navodno, da vi niste hteli to, nego ste hteli neke dodatne mere i neke predloge vaše. Ja ovde imam dnevni red koji ste vi potpisali, dnevni red koji ste potpisali vi svi zajedno.
(Boško Obradović: Vratite mi vreme.)
Šta je bilo? Sad ne možete da saslušate moj odgovor vama. Ajde budite toliko pristojni, budite toliko pristojni pa saslušajte mog odgovor vama. Ovo ste vi potpisali, vas 84, svi zajedno. Tu se nalaze i potpisi svih vas iz grupe Dveri. Evo, potpisali: Vasić Radmila, Jakovljević Milovan, Kostić Ivan, Milenković Kerković Tamara, Obradović Boško, Puškić Borko, zajedno sa svim ostalima tamo.
Koliko ovde ima tačaka dnevnog reda i koje su? Ima dve. Jesu li i ove o kojima ste vi govorili sada? Ne. Ovo ste vi potpisali, to je dnevni red koji ste tražili.
(Boško Obradović: Jesu li i one tri u skupštinskoj proceduri?)
Dobili ste ne samo ovo što ste tražili, nego i duplo više. To je došlo na dnevni red i vi onda za to niste glasali. A sada mi kažete, dakle, ne samo da niste tražili i niste potpisali ovo o čemu govorite malopre, da bi opravdali sebe, nego mi kažete - imamo mi sad neke tri nove mere i tri neka nova predloga, koje ste, koliko ja vidim, predali, kada?
(Boško Obradović: Još u decembru.)
Sedamnaestog maja 2023. godine. Jel 17. maj bio u decembru?
(Boško Obradović: U decembru, 13. decembra, o prevenciji nasilja u školama.)
Preporuka Vladi Republike Srbije o hitnim merama u prosvetnom sistemu. Evo, nalazi se, i to mogu da nađu svi narodni poslanici zavedeno, čitam vam sada, pečat 17. 5. 2023. godine.
(Boško Obradović: Pročitajte 13. decembar, ako ste pošten čovek.)
Nemojte da vičete, Obradoviću. Nemojte da vičete, Obradoviću.
Kad je bio 17. maj?
(Boško Obradović: Kad je bio 13. decembar?)
Ja vam čitam šta ste vi podneli. Jeste li vi podneli preporuku Vladi?
(Boško Obradović: Da, 13. decembra.)
Jeste li podneli preporuku Vladi 17. maja? Ne sećate se. Ne sećate se da ste ovo podneli?
(Boško Obradović: Ne sećaš se da smo 13. decembra?)
Dobro. Ono što mogu da učinim to je da ovo umnožim, pa da podelim i vama i ostalim narodnim poslanicima, da se svi uvere da je istina ovo što govorim.
Sedamnaestog maja ste podneli preporuku Vladi Republike Srbije.
(Boško Obradović: Trinaestog decembra.)
Pa ćemo na osnovu toga, Obradoviću, da pričamo o svemu ostalom.
(Boško Obradović: Tako je.)
Tako je, e, vidim da klimate glavom, zadovoljni ste.
(Boško Obradović: Apsolutno. Na osnovu toga ćemo da pričamo.)
I još jednu stvar da vam kažem, kada podnesete nešto ovako, dan pred sednicu koja je verovatno bila već zakazana u tom trenutku, stavite makar oznaku hitnosti, jer kada predate 17. 5, bez oznake hitnosti, vi ste narodni poslanik i znate šta to znači. Vi onda tražite da to bude na dnevnom redu za, koliko, 15 dana ili malo dalje. Jel i to treba da podelim i vama i ostalima?
(Boško Obradović: Ne treba. Trinaesti decembar 2022. godine, upamtite taj datum.)
E dobro, drago mi je što neke stvari znate i da ne moram da vam podelim, ali čisto da ne biste neistine govorili meni ili bilo kome ovde u sali.
(Boško Obradović: Trinaesti decembar 2022. godine, jedina mera za prevenciju nasilja u našem društvu.)
I sada vičete iz klupe. Isto tako ste se ponašali i kada je govorila predsednica Vlade. A onda primetite kada govorite vi kako vam smeta buka. Jeste li videli?
(Boško Obradović: Možeš ti da zloupotrebljavaš ceo dan. Ništa nije sporno. Vidim šta radite.)
I dalje vičete.
(Boško Obradović: Ništa nije sporno. Sve je u redu. Samo da znate da znamo šta radite.)
Ja uvek intervenišem. Pritisnem zvono, zamolim narodne poslanike da se primire i vama onda buka smeta. A šta mislite, Obradoviću, ovo što sad radite, da li to smeta nekome? Ne. Nego je vama uvek važno samo da li nešto smeta vama.
(Boško Obradović: Samo ti radi svoj posao.)
I to što sad vičete iz klupe, šta mislite? To nikome ne smeta. Kao što sam rekao i vama i svima ostalima, to ponašanje koje pokazujete danas i koje gleda cela Srbija jeste slika o vama koju kreirate sami.
(Boško Obradović: Samo ti radi svoj posao.)
Tako da, nadam se da smo to konačno razjasnili.
Pravo na repliku.

Nemojte da vičete iz klupa. Sedite i saslušajte svi.

Narodni poslanici, nemojte da vičete iz klupa.

Puškiću i Obradoviću, sedite i ne vičite.

Hvala vam.
Dobiće reč svi koji su se prijavili.
Samo da vam kažem jednu stvar. To ponašanje da skočite sa mesta kada neko govori, da onda vičete, da mašete rukama, pretite, samo da vam skrenem pažnju, to je nasilje, to je nasilničko ponašanje. Mi na ovoj sednici govorimo valjda o tome koliko je to i takvo ponašanje loše. Poslednja je sednica na kojoj treba da se na taj način bilo ko ponaša.
Reč ima ministar Gašić.
Izvolite.

Povreda Poslovnika?
Daću vam reč, samo da obavestim sve da je podeljen materijal koji sam obećao malo pre da će biti dostavljen. Sada ću da se gorko nasmejem na svu muku, jer ne znam kome smo ga podelili, jer od ovih što se navodno bune protiv nasilja, na neke mitinge, protestuju, koliko ih ima u sali, šestoro narodnih poslanika? Eto, toliko o važnosti teme, sednice koja je uslov svih uslova itd. Ne znam da li je ovo uopšte neko zabeležio, da li je to kamera snimila? Šestoro. Svaka čast.
Povreda Poslovnika, Ivan Kostić.

Kostiću, šta sada radite? Da li opet držite govor ili vi zaista ukazujete na nešto što vam smeta?

Ide obrazloženje.
Dakle, kada predsednica Vlade citira vaše uvrede izrečene njoj, koje ste vi iz tih klupa, vi iz svojih usta uputili njoj na jednoj od prethodnih sednica, to jeste sramota, ali to je sramota onoga ko je to izgovorio. Dakle, vaša. Sada da ukazujete da se ne koristi primeren rečnik kada neko citira šta ste rekli, ne da ga uputi vama, nego samo da ukaže na to kakve ste odvratne reči izgovorili i vi ih uputili predsednici Vlade, a vi da kažete da nije lepo da se o tome govori, je malo više od licemerja. To je malo gore od toga ili drastično gore od toga. Na to ste vi hteli da ukažete, je li, ali i to je, kao i sve drugo, rekao sam to svima danas, pa da ponovim i vama, uvek slika koju o sebi kreirate sami i dobro je da to sve ljudi vide. Nije dobro što se dešava, ali da vide ko to radi, ko to jedini radi.
Da glasamo za član 107?
Ne treba.
Reč ima Tamara Milenković Kerković, povreda Poslovnika.

Izvinite, član 107. je upravo bio, Ivan Kostić.

Na član 107. je ukazao. Da li me razumete?