Polako.
Ništa od toga što ste pročitali, a da se sadrži u članu 106. nije prekršeno, niti se dogodilo na taj način. Apsolutno ništa od toga.

Ne, sve sam vas razumeo, ali od onoga što piše u članu 106, slušajte me pažljivo šta vam govorim, nije se desilo ništa.
Vi sada možete da izmišljate dodatne razloge za svoje javljanje, ali potpuno je očigledno bespotrebno i bez razloga koje umete da objasnite.
Pošto je sada, uz moje obrazloženje i napor da vam ukažem da to što pročitate mora da ima veze sa onim na šta se pozivate, prošlo više više od dva minuta i mislim da je vama savršeno jasno zašto je ovo bilo potpuno besmisleno, ja predlažem da se vi izjasnite sada da li treba ili ne treba da glasamo o članu 106.
(Borko Puškić: Ne treba.)
Ne treba? Odlično.
I to smo uspeli da prevaziđemo.
(Gorica Gajić: Replika!)
Vi ste hteli repliku zbog pominjenja…
(Gorica Gajić: Bilo šta.)
Bilo šta? Ne može bilo šta.
Da li je bilo lično?
(Gorica Gajić: Miloš Francuz.)
Miloš Francuz? Vi ste se prepoznali u Miloš Francuz?
Izvolite.

Ja sam objasnio, gospođo Gajić, šta se desilo.

Ali vas to ne sprečava da govorite istinu.

Kažite onda istinu ko je optužio Anu Brnabić.

Nikakav problem. U ime svoje stranke i svoje poslaničke grupe vi kažite istinu - ko je u ovoj sali prvi put lažno optužio Anu Brnabić? Ko?

Nije čak ni on, ali znate i čuli ste da je to bila lažna optužba.

To je dva minuta.
Malopre ste upravo izgovorili, možda to niste svesno uradili, da ne vidite ništa sporno u tome da neko na taj način optuži, i to lažno, Anu Brnabić, a sada ste me pitali - pa, šta je problem, a onda ste, deset sekundi kasnije, rekli - ali, nemojte, molim vas, neko nama da uopšte pominje to kao temu, jer je to onda veliki problem i svaki put sve isto.
Dakle, sve ono što dozvoljavate sebi i to mnogo, mnogo gore na strašniji način i kada je čista laž u pitanju.
(Gorica Gajić: Mi ne optužujemo, govorimo istinu.)
To vam je, kao što vidite, i dan danas divno, nesporno. Sami pitate šta je tu onda problem, a reagujete kada neko vas suoči na sličnu temu, ali sa čistom istinom. Ako je to problem, to je onda nešto što je ipak do vas.
(Gorica Gajić: To nije problem.)
Biće da je ipak do vas.
(Tamara Milenkvić Kerković: Povreda Poslovnika.)
Samo polako, ja hoću da vam dam reč po Poslovniku, ali iza vas, iz vaše poslaničke grupe Puškić pokazuje da nećete.
Izvolite.

Znači, sada pričamo o nečemu što sam navodno ja uradio, a vezano je za Poslovnik. Koga sam napao ad hominem?

Kažite mi koga sam napao ad hominem?

Ne može Poslovnik za juče.

Da se razumemo, kada podignete taj Poslovnik mora da ima veze sa nekom povredom koja je neposredno učinjena. Ne može za juče, ne može za prekjuče, ne može za prošlu godinu. Nemojte da vičete iz klupe molim vas, vama to ne priliči, to više ovi drugi, znate.

Znam ja što ste se javili. Nije vam se dopalo što je Gorica Gajić rekla da je Boško Obradović ladno optužio Anu Brnabić, zbog toga ste se javili, a ja sam joj rekao da to nije kazao on. Jeste iz vaše grupe, iz te vaših grupacija, a vi se javili zbog toga da reagujete i sada vi kršite Poslovnik, odnosno kršio bih ja kada bih to dozvolio, ali ne mogu da dozvolim.

Jel treba da se glasa za ove članove koje ste naveli?

Ne treba. Odlično.

Hajde da završimo s tim.

Da pređemo na sledeći.

Na član 19. amandman su zajedno podneli poslanici Radosavljević, Stevanović i Vukajlović.

Da li neko od podnosilaca želi reč?

Izvolite.

Hvala.

Na član 19. amandman su zajedno podneli poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima Biljana Đorđević.

Na član 20. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović i Tomašević.
Reč ima Ivana Parlić.

Hajmo po amandmanu.

Šta piše u vašem amandmanu?