Odlično. I šta ćemo sada da radimo?

Gospođo Manojlović, šta sada treba da uradimo po Poslovniku? Ne znate. Dotle niste stigli.

Pročitajte malo i to. To vam je malo kasnije u Poslovniku, nakon ovog člana o kome ste govorili, pa samo malo kasnije, pa pročitajte i to.

Da li treba da se glasa za član 27?

Glasaćemo.

Šta je još Poslovnik?

Evo da vam kažem gospodine Novakoviću, šta je obaveza poslanika.
Obaveza poslanika je da se u skladu sa onim što Poslovnik određuje na sednici pristojno ponašaju. Vi ste sve vreme dok je govorila ministarka koju ste sada pomenuli, iz te klupe vikali. Ne, vi ste vikali čim je počela da govori. Sada ponovo vičete dok ja govorim. I stalno radite jedno te isto ko god da govori, zato što ste poslanik, zato imate pravo da se ponašate tako. Pa neće biti. Nemate pravo da se ponašate tako. Taj vam Poslovnik ne daje to pravo. Prestanite da vičete.
Ja ću sada da uradim ono što je predložio vaš šef poslaničke grupe. Da li to želite? Sada se čudite. Sada više ništa ne želite, sada je sve uredu. Vidite kako umete da budete pristojni i da ne vičete. Opet ste zaboravili. Ajmo još jedna povreda Poslovnika i da završavamo.

To sve zavisi od vas. Imate do dva minuta, pa ako umete da ih iskoristite može.

Tih dva minuta je prošlo.
Znači, Poslovnik može da povredi samo onaj ko vodi sednicu. Ne mogu drugi, a vi govorite o svima drugima.
Pročitajte taj Poslovnik, u njemu samom stoji ovo što vam ja sada govorim. Samo tu.
(Tamara Milenković Kerković: Niste je opomenuli.)
Ali baš vas briga za Poslovnik. Očigledno, kao i ove druge.
Dobro, jel treba da se glasa? Pomenuli ste član 107.
(Tamara Milenković Kerković: Treba.)
Treba.
Završavamo sa tim.
Sada reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem.
Opet Poslovnik? Daću vam povredu Poslovnika. Ali samo da vam kažem, razgovarali smo o ovome mnogo puta na kolegijumu. Nikakvog smisla nema, da se vas javlja po deset i samo jedno te isto da vrtimo po povredi Poslovnika. Kad imate neki razlog da ukažete na jednu stvar, dve, razumem, ali ovo već nema nikakvog smisla.
Kao što vidite i sami, tolerišem sve što može. Evo, i Aleksandar Jovanović je prešao u poslaničke klupe tamo gde sedi SNS, verovatno sa namerom da provocira. Ne znam šta je razlog. Da li mu je neko opet seo na stolicu i sada nema gde da sedne? Šta može da bude razlog?
Kao što vidite, ne reagujemo na takve stvari, ali samo gledajte da bar neki minimum možemo da održimo.
Daću vam reč. Obrazložite.

Da, kao što vidite, posedali u klupe koje su za drugu poslaničku grupu. Vrlo zabavno.

Pre nego što mi objasnite šta je moj zadatak, da li vi znate da uvek vama navodno smeto neko s druge strane, njima smeta neko ko sedi tu oko vas i uvek sve isto?

Hvala vam, razumeo sam sve, ali sam vas zamolio da ne vrtimo uvek istu priču ukrug.

Kad imate nešto ozbiljno, nije problem, videli ste i sami.

Ja sam ometao ministarku? Nisam, gospođo. Reč jednu rekao nisam. Vi ste ostali pričali, družili ste, kao što vidite sami, ode i Aleksandar Jovanović u klupe druge poslaničke grupe, ja se pomerio nisam. Sedim ovde, slušam vas, vidim da se vi smejete i zabavno vam je sve to. Šta da vam kažem? Odavde gde ja trenutno sedim kad se pogleda, verujte da nije mnogo smešno. A Ćuta Jovanović galami gde god da sedne. Viče odatle gde je bio iza vas, sad prešao onamo i sad galami i odande.
Članovi 108. i 106, treba li da se glasa?
(Radmila Vasić: Ne treba.)
Ne treba. Hajmo dalje onda.
Znači, dva minuta Miroslav Aleksić. Ako bude izazvana bilo kakva replika, pružiću priliku i za to, ali u svakom slučaju će ovo da bude poslednji krug.
Izvolite.

Dobro, znači, dopalo vam se kada predsednik kaže ko je sve tu bio lopov i smatrate da to treba tužilac za organizovani kriminal da obradi. Ohrabrujete to. Više se ne smejete, Novakoviću. Dobro, dobro.
Reč ima Milenko Jovanov, dva minuta.
Izvolite.

I vi, Milivojeviću, imate poseban problem sa ovim temama? Vas ovo posebno pogađa, ovo kad se priča o lopovluku? Interesantno kako svaki put.
Reč ima Dubravka Đedović. Izvolite.

Nemojte da dobacujete više iz klupe.