Da, slušam vas. Samo kažite.

To sam čuo.

To sam sve čuo, nego je bilo nešto posle toga.

Pređite na član 104.

To su bili neprimereni izrazi?

Sve sam razumeo.
Sad ću i kratko da vam dam obrazloženje i da možemo da nastavimo.

Znači, što se tiče člana 100. sve je isto kao i svaki put. Govorite vi ili neko od vas, obratite se meni, a onda protestujete što dobijete odgovor. Što me onda uopšte pitate bilo šta? Što mi se obraćate na bilo koji način?

Znači, prestanite to da radite, ljudi.

Onda se bunite što ste čuli. Želite da čujete, ali ono što biste vi voleli da čujete, a ne ono što ja imam da kažem.

Mnogo mi je žao, Poslovnik nešto ne predviđa udovoljavanje vašim željama i snovima na taj način.

(Dragan Nikolić: Snovima?)

Snovima, tako je.

A, što se tiče člana 104, pa ne možete vi da replicirate sopstvenom poslaniku tako što ćete da dignete Poslovnik. Vi i nemate, po članu 104, pravo da govorite po Poslovniku nakon sopstvenog predstavnika grupe.

(Dragan Nikolić: Isključen mikrofon.)

Jeste li vi pravnik?

(Dragan Nikolić: Isključen mikrofon.)

Ako ste pravnik verujem da će vam biti razumljivo to što tamo piše, samo dajte, ljudi, pročitajte.

Pročitajte. Od avgusta do danas jel malo vremena prošlo?

Od avgusta do danas imate vreme da pročitate jedan član Poslovnika, kao što ste od septembra, to je malo kraće nego od avgusta, imali vremena da, kako ste tada obećavali, krenete iz kafića na Kosovo i Metohiju, pa, eto, ništa ne videsmo. Ni jedno, ni drugo.

Jel treba da se glasa za 100. ili za 104?

(Dragan Nikolić: Da.)

Za 100. treba, za 104. ne treba. Odlično.

Reč ima Veroljub Arsić.

(Zoran Zečević: Replika.)

Sačekajte. Rekao sam sačekajte.

Predstavnik predlagača, pa ćete dobiti reč.

(Narodni poslanici govore u glas.)

Dva minuta. Ako izazovete repliku, biće replika posle toga i završavamo.

Sad lepo sedite i uživajte u prvoj opomeni za danas.

Šta ste rekli, Zečeviću? Šta ste sada tako opasno i junački vikali? Ponovite da vas čujem. Kažite da vas čujemo. Šta ste rekli?

(Zoran Zečević: Postoji ustaška ideologija koja kaže da treba naterati Srbe na Srbe. Vi ste godinama radili na svim podelama srpskoga roda. Ne smemo dozvoliti da se delimo.)

Šta ste meni rekli? Ne šta pričate sami sa sobom, nego šta ste meni poslednje rekli, to sam vas pitao. Šta ste meni rekli poslednje?

(Zoran Zečević: Rekao sam da ste vi heroj, jer me prekidate pre isteka vremena.)

Zadovoljni ste, dobro, onom prvom opomenom. Jel vam ne treba druga? Nećete više. Dobro. Propade to herojstvo kao ono obećanje da krećete na Kosovo isto veče pre sedam meseci, da, da. Evo, već sedam meseci nikako to veče da vam dođe.

Znači, i dalje ste u tom kafiću, samo niste sigurni u kojoj ulici, da, da.

Što se tiče onih doskočica šta bi ko kako voleo i da ima neke veze sa Albancima, ne bi trebalo da imate neki problem sa nekim samo zato što pripada bilo kojoj etničkoj zajednici. Morate nešto da naučite. Ali, druga je stvar politika koju vodite i ono što ste radili u Narodnoj skupštini kada smo imali sednicu na temu Kosova i Metohije, što je to politika kojoj se najviše tog dana obradovao Aljbin Kurti. To bi trebalo da vas zabrine. Ne zbog toga što je on etničkim poreklom ovo ili ono, nego zbog toga što radi sve najgore protiv naroda kome vi valjda pripadate.

Ako pričamo o tome ko čega treba da se stidi, vi bi te svoje politike i svojih postupaka i svog odnosa prema državi Srbiji trebalo da se stidite. Znači, to što raduje Kurtija, to je nešto čega bi poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije trebalo da se stidi. Jesmo li to razjasnili sada?

Pravo na repliku ima Milenko Jovanov.

Gospodine Jovanov, mislim da sam sada razumeo. Malopre je grupa meni ukazivala na ovu gestikulaciju koju ste sada opisali. Ja to nisam video. Zečeviću, jeste li to stvarno radili? Stvarno takve stvari radite tokom sednice? I na taj način gestikulirate prema narodnim poslanicima s druge strane? Za tako nešto sigurno ću da izričem opomene, i to da znate. Sigurno ću da izričem opomene. Dogodilo se da to nisam video. Čuo sam da reaguju narodni poslanici, nisam razumeo na šta. Ali nemojte više nikada da vam padne na pamet da nešto tako radite.
Izvolite, po Poslovniku.

Kažite koji član je u pitanju, pa se obraćajte meni.

Šta ste rekli? Član 104?

Imate pravo da ukažete na svaki član na koji želite.

Odmah ću da vam odgovorim, nemam nikakav problem.
Jeste, sramota je da se na taj način gestikulira, i ovo što je radio vaš narodni poslanik, a što su primetili poslanici koji sede sa suprotne strane. Šta mi sad govorite? Lepo je da se na taj način gestikulira, ali nije lepo da to neko primeti. Znači, sramota je, jeste sramota. I vi treba sa svojim poslanikom, Zečevićem, evo ga tu sedi ispred vas, da razgovarate o tome i da mu kažete da je to sramotno ponašanje. Šta to znači? Narodni poslanik, da ne komentarišem od koga sve stariji čovek ovde, da to pokazuje koleginicama sa suprotne strane sale, jeste sramota, ogromna sramota.
Znate u čemu je problem? To je pre svega vaša sramota, ne onih ljudi koje vređate na taj način pokazujući im te skaredne stvari, nego vas koji to radite.
Član 104. sa tim baš nikakve veze nema, jer član 104. reguliše pravo na repliku. Član 27. govori o tome ko vodi sednicu, a to sam ja, a ne vi i ovi vaši koji sedam meseci sede u istom kafiću, a kad se prevare nekad pa dođu u Skupštinu, onda takve odvratne, banalne i nepristojne stvari pokazuju koleginicama.
Jel treba da se glasa za to? (Da)
Da vidimo onda ko je sledeći i može li da bude pristojnije od toga što rade Zavetnici?
Reč ima Predrag Marsenić. Otišao je.
Da li želi reč Snežana Paunović? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospođo Paunović.
Što se tiče ovoga što ste kazali meni, u pravu ste. Jeste blago, ali, kako da vam kažem, sve bi bilo blago i sve je blago ako pogledate šta Poslovnik predviđa.
Šta god od toga da uradite nakon što neko od narodnih poslanika ili druge narodne poslanike u Skupštini Srbije nazove ustašama, što je uradio Zečević, ili uputi onakav odvratan gest, uvredljiv, nemam reči da vam objasnim kakvim ga smatram, koleginicama. Šta god da uradite po Poslovniku, preblago je, ali, pre svega, sve to govori o Zečeviću, njegovoj partiji, grupi, kako god hoćete, a ne o onima koje je na taj način vređa, tako da nekada je i bolje da ljudi vide svojim očima svakoga šta ima da pokaže o sebi u punom sjaju, a da je loše za Narodnu skupštinu jeste, ali zna se zahvaljujući kome.
Gospođo Milenković Kerković, samo da vam kažem, ja sam naknadno obavešten da ste vi rotirali mesta sa Borkom Puškićem, tako da ono što sam vas pročitao smatraćemo da je pročitan Borko Puškić, a vi sada možete da govorite.
Preostalo vreme poslaničke grupe je sedam minuta i trideset četiri sekunde.
Izvolite.