Gospođo Gajić, da li me slušate?

Ne slušate me.

Pustio sam vas, gospođo Gajić, da pričate šta god hoćete, ali je već prešlo preko dva minuta i više odavno.

Znači, gospođo Gajić, ukazujete na to da li je neko nekome replicirao, vi sad to radite kroz povredu Poslovnika…
(Gorica Gajić: Zašto? Zato što sam rekla istinu?)
…ali samo da vam kažem dve ili tri stvari.
Ako može samo da prestane galama u sali sa obe strane.
(Veroljub Arsić: Lažove!)
Znači, gospođo Gajić, kada vi dajete neke primedbe bilo na tok sednice ili na način kako se organizuju, a to se tiče i tema i šta ste dobili od materijala i sve ostalo, onda ja na te vaše primedbe odgovaram, ništa logičnije, ništa prirodnije, a ne brine vas to, nego vi sad ponovo pokušavate da dodatno još nešto kažete. Nema potrebe da pokušavate da promenite odvratan utisak koji je ostavljen tokom one poslednje sednice koju smo imali na temu Kosova i Metohije. Krivicom vas i voljom vašom, jer ste vi od te sednice napravili ono kako je izgledala kada ste došli sa onim krpama, banerima, najodvratnijim uvredama i lažima se ostrvili na predsednika svoje zemlje.
Odgovaram vam na vaše ukazivanje povrede Poslovnika i ako vas ne zanima odgovor, nemojte onda da ga tražite.
Vi ste se zaleteli da linčujete predsednika Srbije, vi ste učinili da se stide ljudi koji su gledali.
(Gorica Gajić: To nije istina.)
Nemojte da vičete sa mesta.
Dakle, potpuno mirnim tonom vam govorim svima. To što ste napravili tada da vas zbog toga ljudi ne doživljavaju na baš najlepši i najpozitivniji način, pa to je logično i to mislite da ćete da promeniti sada što ćete da nam prepričavate šta je bilo, kako je bilo. Svi smo mi bili ovde, koliko i vi, slušali svojim ušima, gledali svojim očima, i o čemu je govorio predsednik Srbije, a i kako ste se ponašali vi sa druge strane, i kako ste se ponašali vi.
(Gorica Gajić: To je vaša interpretacija.)
Tako je.
I što se tiče Saveta Evrope, ali i svega drugoga, i šta ste činili da nema naših državnih interesa i da nema Srbije na Kosovu i Metohiji u vreme kada ste bili dužni da se o tome starate i da to čuvate, vi radili sve suprotno.
(Gorica Gajić: Mi?)
Tako je, vi.
(Gorica Gajić: Šta sam radila?)
To što ste sada čuli. Ako hoćete da se izjasnimo o članu 100, možemo…
(Gorica Gajić: Da.)
…ali je potpuno jasno svima i šta je bilo i na prošloj sednici i na pretprošloj, a bogami i šta je bilo u vreme kada ste imali odgovornost da se starate o Kosovu i Metohiji i Srbiji, a vi radili sve suprotno, rečima šefa vaše poslaničke grupe, predsednika stranke, radili čak i ono što vam nisu tražili, radili da se strancima umilite i dodvorite.
(Gorica Gajić: Mi?)
Vi, vi. Pitajte predsednika vaše stranke kada dođe, pošto sada nije tu, kao i obično nije tu. Pitajte ga na šta je mislio kada je to objašnjavao. To je rekao vezano za puštanje 1.800 terorista UČK. Uradili to da, kako je rekao, otoplimo odnose sa zapadom. Pitajte ga na šta je mislio kada je to rekao.
Izjasniće se Skupština. Hvala vam.
Reč ima Stefan Krkobabić.

Hvala vam.

Reč ima Sanja Jeftić Branković.

Hvala i vama.
Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Aleksandar Jovanović. Izvolite.

Evo, po onome što ste prvo rekli meni, ja sam izgleda pogrešno razumeo.
(Aleksandar Jovanović: Siđite dole, pa se sa mnom raspravljajte.)
A što vičete, Jovanoviću? Što mi se obraćate i što me pitate bilo šta, ako posle toga vičete i nećete da čujete odgovor?
(Aleksandar Jovanović: Siđite u klupe, pa se sa mnom raspravljajte.)
A, vi biste hteli vi da vičete, vi da govorite, a onda i da urlate, a ostali svi da ćute, je li? Vi da tako postavljate pitanja, a ostali da ne odgovaraju ništa. To biste hteli, jel?
Dakle, i za vas isto važi. Isto ste pristojni kao Ćuta Jovanović.
(Aleksandar Jovanović: Sa kim se vi raspravljate? Sami sa sobom?)
Dakle, ono prvo što ste rekli meni, ja sam izgleda pogrešno razumeo da ste vi bili nešto zabrinuti, da ste tokom tih, koliko ste izbrojali, 40, 50 dana, dok smo mi ostali imali sednice odbora, bavili se procedurama, kadrovskim pitanjima, imali više javnih slušanja itd, da ste se vi dosađivali. A sada sam razumeo, iz nastavka vaše priče, da je vama bilo veoma zabavno tih 40-ak dana. Znači, pogrešno sam razumeo to.
Vidim i razumeo sam zašto vam je bilo zabavno. To što ste rekli, u Žagubici ste bili, video sam ja to, bilo je na snimku, prenosila je skupštinska služba, jel, beše, na toj sednici vam je gospođa Nikolić iz vaše poslaničke grupe rekla, zvanično, da je donela vinjak. Zato je bilo sve ostalo onako živopisno i zabavno kao što ste i opisali. Jel, tako? Dobro.
(Radomir Lazović: Šta je bre ovo? Na šta ovo liči? Kakve su to uvrede? Hajde siđi dole pa pričaj? )
Pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.
Svo će dobiti priliku naravno, kao što znate poslovnici imaju prednost. Ko hoće prvo po poslovniku. Vi, izvolite.

Hvala. Evo izjašnjavamo se odmah.
Dakle, što se tiče člana 100. isto kao i prethodni put, samo je to radila ova druga grupa, ili ne znam da li je druga grupa ili ste ista, ne mogu više da ispratim
ko je gde prešao. Dakle, kada uputite primedbu bilo koju meni, kad se neko ko govori obrati meni, logično je valjda da dobije odgovor od mene, neće valjda od vas.
Da je isti kao Jovanović Ćuta, rekao sam Zavetnicima, oni su vikali, bar je po meni, po mom uverenju ono vikanje dolazilo iz njihove klupe, kada sam to izgovorio. Nisam tada mislio na vas, ako vi nećete da vičete, naravno na vas neće da se odnosi.
Treba li da glasamo?
(Danijela Nestorović: Da.)
Dobro, glasamo.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović

Samo da li može bez vikanja. Sada vi meni kažite u čemu sam ja povredio Poslovnik?

U kom vređanju tačno Lazoviću?

Vidi se sve Lazoviću. Hvala vam puno što ste podsetili Narodnu skupštinu da se sve vidi i ovo vaše vikanje se sada videlo.
Zanimljivo, nijedan primer niste imali, čak ni jednu reč da kažete, da je predstavljala govor mržnje ili da je predstavljala uvredu. Pozvao sam vas, kažite šta je bilo sporno, rekli ste, nemate šta. I, šta je onda sve ovo što radite, performans najobičniji, predstava najobičnija. Hoćete da glasamo za član 107, 108. da nastavimo tu predstavu kako ste započeli. Nećete. U redu.
Replike.
Jovanović, jeste li vi hteli repliku?
Dobro, samo da se dogovorimo, vi sami odredite ko će dobiti prednost, Milinka Nikolić i Aleksandar Jovanović su u sistemu. Ko će prvi da govori po pravu na repliku.
Hoćete vi Milinka.

Hvala vam gospođo Nikolić. To je bilo dva minuta.

Dobro, samo polako, ne mogu sada svi, jer čeka još od prvog kruga Veroljub Arsić, čeka i Aleksandar Jovanović. Dobiće priliku, ali ako možemo da ne širimo priču, meni je samo važno da je sve u redu. Vi ste potvrdili da niko ništa nije slagao, da li je tako? Znači, kada smo rekli da je ono piće doneto, bilo je tako, vi ste to potvrdili, sve je u redu. Niko nikoga, a to mi je važno, zbog Lazovićevih optužbi, nije ni vređao, ni ne znam kakve stvari govorio, zaista se dogodilo onako kako sam rekao. Da li je tako? Jeste. Hvala vam na tome.

Dakle, samo sam to hteo da utvrdim i ništa više. Vi ste korektni i hvala vam što ste na taj način govorili i ovo potvrdili.

Reč ima Veroljub Arsić, pa Aleksandar Jovanović, ako ne izazove dalje replike, to će biti kraj, a ako izazove, može da dobije odgovor jedan i to će onda biti kraj.

Izvolite, prvo vi.

Reč ima Aleksandar Jovanović.

Hvala.
Kao što smo rekli, ima osnova za repliku i biće jedna.
Gospodine Jovanov, izvolite.