Gospodine, Jovanoviću što mi sad to govorite.
(Aleksandar Jovanović: Nemojte da me prekidate.)
Nemojte da vičete.
Što mi sada to govorite?
(Aleksandar Jovanović: Nemojte više da me prekidate. Kradete vreme.)
Ovo sada namerno radite. Samo sedite, nemate dozvolu da prilazite. Vratite se na svoje mesto.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem na vas. Ne možete tako da se ponašate.)
Gore se prijavljujete za reč. Gore vam uključujem mikrofon i gore možete da govorite.
(Aleksandar Jovanović: Nemojte to više da radite.)
Vratite se tamo, pa se ponovo prijavite.
Nemojte da vičete, da govorite u glas sa mnom.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem.)
Vratite se gore pa se ponovo prijavite i nastavićete.
Gospodine Jovanoviću zbog narušavanja reda na sednici, izričem vam prvu opomenu za danas. Vaša se jedinica nalazi tu i sa tog mesta možete da govorite, ne ovde, ne odavde, ne sa bilo kog drugog mesta u sali, sa tog.
(Aleksandar Jovanović: Nećete mi krasti vreme, ne možete to da radite.)
Dakle, ono što sam krenuo da govorim vama, pre nego što ste teatralno sišli ovde, da vičete ponovo nešto i da pretite.
Nemojte da govorite te stvari meni, ne znam šta je ideja, da me uvredite, nema smisla, nećete to postići, ali nije stvar u tome, vi ljudi, tražite posle od mene da ja vodim računa da li se govori o amandmanu. A kako vi govorite o amandmanu, za koji ste se javili sada da nešto kažete? Tako što meni pričate neke stvari, misleći da ćete da me uvredite. Kakve to veze ima sa bilo čime, sa elementarnim pravilima, elementarnim obzirima.
(Aleksandar Jovanović: Hajde dajte mi reč.)
Uključiću ja vama jedinicu, nije to nikakav problem, hajde samo pokušajte da govorite makar minimalno korektno. Evo, čuli ste, govore i drugi šta oni smatraju da treba da se kaže, i da to nikakve veze sa amandmanom nema, u ovoj lokalnoj samoupravi ovo, ono i ono.
Jeste se prijavili ponovo? Hoćete da govorite lepo?
(Nebojša Cakić: Pa, nemojte da pretite sad vi. Na šta ovo liči?)
Nemojte, Cakiću sada da vičete vi.

Ali, koji god osnov da koristite javili ste se za raspravu o amandmanu koji je u raspravi.

Sada ponovo izazivate replike.
Gospodine Jovanoviću, ne možemo tako. Slušajte, kad se javite za raspravu po amandmanu, onda o tom amandmanu govorite. Kao što vidite, maksimalno sam tolerantan, dozvoljavam vam da izlazite iz okvira teme, ali nemojte to da zloupotrebljavate onda, da koristite za iznošenje uvreda na račun ni drugih narodnih poslanika ni ljudi koji nisu trenutno u sali.
Poslednji pokušaj gospodine Jovanoviću, pa ću onda da vidim da li neko zaista želi po amandmanu. Ljudi čekaju na reč, hoće da govore.
Prijavite se ponovo.

Dobro, Jovanoviću, pošto ste se obratili meni, vezano za to pitanje, koje vidim, veoma vam je važno, znate šta je najmerodavniji pokazatelj rejtinga? Izbori i taj narod koji ste pomuneli sada, znate šta je rekao na izborima, na biračkom mestu u Nedeljicama, samo 20 nešto puta više glasova dobila izborna lista Aleksandra Vučića, nego vi. Samo toliko. To vam je odgovor za rejting i iza koga stoji narod, pošto ste me to pitali.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Hvala.
Pravo na repliku, dva minuta, Marko Atlagić.

Sada vi.
Kažem opet unapred svima, biće poslednji krug, pa da vodite računa.

Samo polako svi.
Hvala vam na pozivu, a za to gde su, kako ste rekli, deset kutija sa potpisima, čuo sam vas kada ste rekli - kod Orlića su u kabinetu.
Vi ste u tom kabinetu bili i to ne jednom, nego više puta, pa ih niste videli tamo. Da li je tako?
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)
A niste ih videli tamo? E dobro. Znači, svesno ste govorili nešto što znate da je neistina. Dobro.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Hvala vam.
Mislim da jeste u pravu. Nisam brojao, ali više puta je bio nego vi kao predstavnici najbrojnije poslaničke grupe kod mene u Kabinetu.
(Aleksandar Jovanović: Tražim potpise koje ste pokrali.)
Nemojte da vičete, gospodine Jovanoviću.
Znam da ste zadovoljni, jer ste svaki put bili lepo primljeni, a nakon toga govorili neistine šta vi sumnjate da se tamo nalaze neke kutije i tako dalje, a znate i sami da ništa slično niste videli.
Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Strahinja Erac, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Reč ima Marko Ristić.

Hvala vam.
Po amandmanu, Srđan Milivojević.

Milivojeviću, možemo li po amandmanu?

Nije to amandman.
Hoćete li da vam kažem šta je amandman?

Nećete po amandmanu?

Evo, ja ću da pripomognem.
Znači, pošto je ovo reč o amandmanu koji je podnela poslanička grupa Zavetnika, reč je o predlogu da se promeni naziv predloga zakona.
(Srđan Milivojević: Pa, što ste me prekinuli?)
Da vam pomognem, da vidite o čemu se radi.
Znači, nije stvar u tome da vi govorite nešto šire od onoga što je zaista eksplicitno napisano u amandmanu, ali gledajte da to bar nekog smisla ima.
Ovde pitate narodne poslanike kako se zove ono, kako se zove ono. Zamislite neko od njih da pita vas ko je napisao „Pokondirenu tikvu“. Šta bi onda bilo i u šta bi se pretvorila ova sednica sada?
Sve je u redu. Znači, možete da govorite, imate vreme, a samo gledajte da to bude bar minimalno korektno i da bar nekog smisla ima.

Ma, ne, samo mi objasnite kakve veze ima sa amandmanom?

Vi stvarno ne čujete kada se oglasi zvono.