Hvala.
(Radomir Lazović: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.

Jel vas uhvatila kamera?

Više vas ne hvata kamera? Šteta.
Dobro, gospodine Lazoviću. U prvoj rečenici kažete – sve što imam da kažem, to vas ne zanima, to nikog ne zanima, a onda mi minut objašnjavate kako vas mnogo zanima u stvari.
Pošto sami ne znate šta hoćete, ne znam ima li smisla da vas pitam hoćete li da se Skupština izjasni?
(Radomir Lazović: Ne.)
Nema smisla, vidim i ja. Ovo je bilo čisto da ubeležite tamo da ste se javili za reč. Dobro, dok vi smišljate šta hoćete i kako hoćete.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Po Poslovniku. Izvolite.

Samo trenutak, gospođo Kerković.

Ne, saslušajte me, molim vas.

Ne želite da čekate? Dobro.

Ne morate da čekate, ali moja je dužnost da vam kažem, član 104. reguliše pravo na repliku. Da je neko tražio repliku sa osnovom i da nije dobio mogućnost da replicira, ja bih razumeo da vi ukazujete na član 104. Pošto niste uopšte ukazivali na to, nego pokušavate da replicirate nekome kroz zloupotrebu Poslovnika, jasno mi je da to ne možemo da radimo tako.
(Tamara Milenković Kerković: Uključite mi mikrofon. Ne repliciram.)
Vidim šta radite, nikakvog smisla to nema sad što radite.
(Tamara Milenković Kerković: Ima smisla.)
Reč ima potpredsednik Vlade.

Zahvaljujem potpredsedniku Vlade na korektnom odgovoru.
Možemo da nastavimo dalje.
Reč ima Života Starčević.

Hvala vam.
Reč ima, Milica Đurđević Stamenkovski.

Samo da vam kažem, upravo ste govorili na nacionalnoj frekvenciji, pošto vidim da vas je to posebno brinulo, da znate da je to u redu.
Pravo na repliku.

Nadoknadio sam delom ono kada su vikali ovi iz Demokratske stranke.
Takođe, replika.

Hvala.

(Zaim Redžepović: Replika.)

Nisam razumeo osnov?

(Zaim Redžepović: Replika.)

Ne, ne, upravo je govorio predstavnik grup

(Zaim Redžepović: Onda Poslovnik.)

Poslovnik?

Hvala. Razumeo sam vas.
Ne smatram da sam u tom smislu pravila narušio.
Hvala, vidim da i vi ne tražite da se o tome glasa, ali šta da vam kažem, i to je takođe jedan od onih pokazatelja, govorili smo o tome već, navodne teške diktature i represije, što vidite. Govori kome šta padne na pamet. Ironija je da će posle isti ti da dođu i da kažu da nema dovoljno vremena da govore o svakoj temi, jer je zaboga, svaka za njih veoma važna itd, a onda, videli ste to tri puta danas od strane te grupacije, tri puta, znači, 18 i po minuta, 20 minuta, više od 20 minuta, pričaju o svemu osim o onome što je dnevni red, i uvek tako. I sad sve te priče znate napamet, i vi i ja i svi ostali ovde, ali uvek je tako. I to je pokazatelj te teške represije.
Reč ima potpredsednik Vlade Miloš Vučević.

Hvala vam.
Hoćete li vi?
Dva minuta.

Dva minuta.
Reč ima Milenko Jovanov, dva minuta.
Izvolite.