Gavriloviću, opet vičete. Da li je malo pre rekla Parlić da nećete više agresiju i prostakluk. Pokažite da nećete. Sedite onda lepo i slušajte narodnog poslanika koji je dobio reč.

Izvinite gospodine Arsiću.

Dobro, da stalno bude bar jedan dežurni to razumem, ali da li mora cela poslanička grupa i Narodne stranke i Demokratske stranke da priča? Hajde, strpite se još malo. Nema još mnogo. Još par minuta samo.

Po Poslovniku, izvolite.

Hvala, gospodine Jovanov.
Pretpostavljam da nije moja greška što ne pratim razvojni put kadrova Demokratske stranke. Nisam to znao. Hvala.
Nećemo da se izjašnjavamo.
(Dragana Rakić: Replika.)
(Zoran Lutovac: Replika.)
Jedna stvar samo. Gospodine Lutovac, vi ste tu. Samo jedna stvar.
Rekli ste danas da ćete da mi dostavite snimak na kome se vidi kako navodno ministar psuje i rekao sam vam da će vrata moje kancelarije da vam budu otvorena celog dana da to dostavite. Upravo sam proverio. Od momenta kada ste rekli da ćete to da uradite prošlo je više sati. Dakle, pošto sam obećao da ću da saopštim šta ste uradili, sada saopštavam da niste dostavili ništa, nikakav snimak ni meni ovde, ni na kancelariju.
Dakle, obećao sam to, da čuju narodni poslanici i ljudi koji prenos gledaju. Slagali ste, naravno. To sam hteo da vam kažem.
I, pošto su svi danas dobili pravo na repliku, izvinjavam se gospodinu Arsiću, vama će ta mogućnost biti uskraćena.
Završavamo za danas.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova po spisku prijavljenih.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike Srbije, nastavljamo rad Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 165 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da su u sali prisutna 163 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ratko Nikolić i Radomir Lazović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, vršilac dužnosti Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini Milan Ravić i njihovi saradnici.
Nastavljamo razmatranje Izveštaja o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi na listi je narodni poslanik Žika Gojković. Imate reč.

Hvala vam, gospodine Gojkoviću.

Sledeći prijavljeni je Robert Kozma.

Reč ima predsednik Republike.

(Dalibor Šćekić: Ne znaš ni gde je Kosovo, sram te bilo.)

(Aleksandar Jovanović: Glasnije malo, ne čuje se ništa.)

(Dalibor Šćekić: Ćuti, bre, tamo.)

(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo.)

Ako možete i vi Ćuto Jovanoviću i vi Milivojeviću i svi ostali da se primirite, dao sam reč predsedniku Republike.

Čisti odgovori i vama, gospodine Gojkoviću, nikome ni ime ni stranka nisu pomenuti.
A što vi vičete Milivojeviću?
(Srđan Milivojević: Pomenuo je gospodina Kozmu.)
Vi vičete i kada govori zeleno-levi i kad govori Ćuta Jovanović i kad govore svi ostali. A što se sada derete?
(Srđan Milivojević: To je bezobrazno što branite Aleksandra Vučića.)
Da, da budete na naslovnim stranama danas, el tako? Pokazali ste se juče dovoljno i vi i svi ostali.
(Srđan Milivojević: I vi ste pokazali koliko ste kukavica i da ne znate da vodite sednicu.)
Pokazali ste se za celu sednicu, za oba dana, a da vam kažem iskreno i za sva vremena. I, treba da vas bude sramota.
(Srđan Milivojević: I vas.)
I na ovoj sednici i za sva vremena, teška sramota da vas bude.
Pošto smo to utvrdili sad možemo dalje.
Reč ima Milija Miletić.
Vi samo nastavite da divljate, da pokažete i Srbima sa Kosova i Metohije koji vas gledaju i juče i danas, ali i svima u ovoj zemlji da je to divljanje jedino što umete da pokažete u Narodnoj skupštini, a i van Narodne skupštine.
Dao sam reč, gospodinu, Miliji Miletiću.

Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima Ivan Kostić.

U jednoj rečenici ja samo da vam kažem, da ste me pošteno nasmejali, vi bolje od mene znate da li dobijam pozive ili ne dobijam i koliko. Preciznije informacije imate vi, očigledno, na tu temu.
Što se tiče ovih stvari, neću ja da polemišem sa vama sa ovog mesta. To kada vam se ne dopada neki moj stav, to ću ja iz klupe, nemojte da vičete. Upravo, saopštavam, neću odavde da odgovaram na polemike po mojim stavovima. Sačekajte čoveče, sedite lepo, sada ste govorili, sedite lepo, pristojno i mirno kao i svi drugi, sve je u redu, nego ono što ste pokušali da kažete da je neko drugi kriv za vaše jučerašnje ponašanje, ne nije.
I to da kažem i vama i svima koji gledaju, niti ja niti bilo ko odavde nije vas pozvao i rekao – dođite, pa divljajte. To ste radili sami svojom voljom, ako ste sada zbog toga nezadovoljni, to je ponovo samo vaš problem, ali ono je bila sramota juče što ste uradili.
Reč ima predsednik Republike.

Osnova za repliku nema. Imena nema. Poslaničke grupe nema.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Vi hoćete po Poslovniku?
(Boško Obradović: Postavljeno je nekoliko pitanja.)
Znači, vi nešto kažete, dobijete odgovor. Vi dobijete odgovor. Vi imate još prijava. Nemojte da vičete. Sve ovo može da se kaže lepo, šta god ko ima.
(Boško Obradović: Niko ne viče.)
Vičete, zato vam kažem.
Samo polako. Vi imate još prijava za reč. Koliko ja vidim vaša poslanička grupa vaša…
(Boško Obradović: Hoćete da pravimo kao juče? Možemo li normalno da radimo?)
Sve je u redu. Znači, imate još tri prijave za reč. Samo polako.
(Boško Obradović: Nema polako.)
Da li možete da ne vičete?
(Boško Obradović: Tražimo repliku, daj nam pravo repliku.)
Obradoviću, vičete, Obradoviću.
Vi hoćete po Poslovniku?
(Boško Obradović: Daj pravo na repliku.)
Nemojte da vičete.
(Boško Obradović: Niko ne viče.)
Vičete, dao sam reč po Poslovniku.
(Boško Obradović: Replike, tražili su replike, da. Nemoj da praviš probleme kao juče.)
Dobro, samo polako, znate da Poslovnik ima prednost. Samo polako. Vaša koleginica je dobila…
Nećete po Poslovniku?

Da isključim? Evo isključiću.
Izvinite gospođo Kerković, ne dozvoljava Boško Obradović. Isključujem.
(Boško Obradović: Daj pravo na repliku.)
Samo polako. Znači, vas sada isključujem jer je tražio vaš predsednik poslaničke grupe.
(Boško Obradović: Nemoj da se praviš lud.)
Zašto vičete vi)
(Boško Obradović: Ti si izazvao incident. Predsednik Republike ti kaže da daš repliku i ti ne daš.)
Zašto vičete, Obradoviću? Svojim poslanicima ne date da govore, svojim poslanicima.
(Boško Obradović: Evo da vidimo ko pravi probleme ovde.)

To je bila replika.
Reč ima predsednik.

Zahvaljujem.

Reč ima Hadži Milorad Stošić.

(Tamara Milenković Kerković: Povreda Poslovnika.)

Pa niste hteli. Dao sam vam malopre.

(Tamara Milenković Kerković: Kako nisam htela?)

Nemojte to da radite. Nema smisla. Stvarno nema smisla. Upravo sam dao reč čoveku, a malopre kada sam je dao vama, vi niste hteli i vaš šef poslaničke grupe je rekao da ne govorite. Stvarno nema smisla.

Nastavite, gospodine Stošiću.