To tek po Poslovniku ne može nikako. To šta je bilo juče to smo svi videli u direktnom prenosu. To po Poslovniku ne može nikako, ali razumeo sam malopre iz ovoga što je govorila predsednica vaše poslaničke grupe da je ono sramno ponašanje, da je ono divljačko ponašanje, vaše zaletanje ovamo, gde vam svakako nije mesto, šta god vi mislili, šta god vi pričali. Vaše mesto je tu gde su vaše poslaničke jedinice. Ako hoćete da govorite bilo kad tu su vaši mikrofoni.
Ono što ste uradili juče, ono strašno i užasno što ste uradili juče i što vam je sramota za vjek vjekova, i zbog čega, koliko vidim i ljudi neki vas napuštaju danas, to ste rekli da je veliko nacionalno okupljanje. To se tako zove. E, video sam kako je veliko okupljanje, pa sada zbog toga što se okupljate tako da vas ima, vidim značajno manje, vi o tome pričate ovde osam minuta, a o Kosovu i Metohiji minut i po, do dva, eventualno. Toliko je to bilo okupljeno.
Idemo dalje.
Reč ima predsednik Republike.
Izvolite.

Po kom osnovu vi iza? Samo da vidim što ste se vi javili?
(Dragan Nikolić: Ja sam spomenut.)
Ne, pomenuti niste.
Znači, vi odustajete? Dobro.
Samo polako, sve vas vidim. Samo da utvrdimo ko se javio po kom osnovu, da vidimo ima li nekog prioriteta.
Vi ste hteli po Poslovniku?
(Borko Stefanović: Da.)
Dobro. Onda prvo vi.

Nisam samo ovo na kraju čuo. Dakle, ne mora Skupština da se izjasni?
(Borko Stefanović: Da.)
Dobro. Znači, sve ste ovo rekli da biste to izgovorili. Ne treba vam obrazloženje ili hoćete obrazloženje?
Dobro, ako ne treba Skupština da se izjasni, neće i ne mora.
Samo obratite pažnju na to šta se dešava, kako se ti narodni poslanici obraćaju drugim narodnim poslanicima. Obratite pažnju na to kako se ponašaju.
Nikada nikoga nisam pitao, da se ja bar sećam, šta ti sada imaš da kažeš. Ne, ja sam pitao za osnov po kom se javlja, kao što sam pitao vas i dobili ste reč. Da li je tako? Upravo ste govorili i vidite kako nikakvih problema nema.
Znači, ovo ostalo nije bilo po Poslovniku ništa.
Sada replika.

To bi bilo dva minuta.

Vi ste hteli isto?
(Dejan Bulatović: Da.)
Dobro.
Ajde da čujemo i vas.
Samo jedna stvar na temu ovog ponašanja. Psovke juče dok ste divljali i zaletali se svi zajedno na predsednika Republike jesu izgovorene. Čulo se. Ima i snimaka na kojima se čuje.
Nećete verovati, na nekom snimku se čuje i ženski glas kako kaže – gađaću ga cipelom. Eto, to je bilo juče. Može da se čuje i da se vidi.
Ne kažem ko je, samo kažem da se čuje.
Vi imate dva minuta.

Hvala. Sve smo čuli.
Reč ima predsednik Republike.

Možemo dalje. Izvolite.

Gospođo Milenković Kerković, sada…

Samo polako. Gospođo Milenković Kerković, ali zašto sada vi replicirate nešto na čitav dan?

Dobro, pošto vas apsolutno ne zanima da ovo uradimo onako kako je red i kako Poslovnik nalaže…

(Tamara Milenković Kerković: Ne možete da me sprečavate da pričam.)

Ne moram uopšte, ne moram uopšte. Ja, kao što vidite, neću da primenjujem mere kada ovakve stvari radite. Ovo je zloupotreba najobičnija, ali nema razloga to da radite.

(Tamara Milenković Kerković: Vi zloupotrebljavate.)

Samo vam kažem lepo da nema razloga to da radite. Imate vreme ovlašćenog, govoriće predsednik vaše poslaničke grupe i n ikakvog razloga nema da ovo radite.

Reč ima Ljubinko Đurković.

Reč ima Šaip Kamberi.

Pet minuta.

Istekla je prijava od pet minuta ako ste završili rečenicu.

Hvala.

Hvala vam.
Poslovnik?
Evo, Poslovnik.