Što vičete vi sada?

Još tri poslaničke grupe posle ovoga.

Vi ne. Pored. Ne. Poslovnik. Zbog čega.
Zbog toga što ste vikali da se general Lazarević dobrovoljno predao pa je sve u redu. To je sramota. Nemojte ništa više da kažete. Dovoljno ste rekli, vi Dveri i vi Zavetnici. Ko je rekao? Vi Zavetnici. General Lazarević dobrovoljno išao u Hag, pa je sve u redu. Ne treba ništa više da kažete. Vi imate dva minuta.

Sačekajte.
Predsednik Republike.

Vi insistirate po Poslovniku? Evo dobićete i vi i vi. Izvolite.

Ne, niste, jer to što ste vi radili, da vam odmah kažem gospođo Milenković Kerković, pružam vam obrazloženje, koje treba da vam dam po tom istom Poslovniku, koji ste podigli, ako vas to zanima. Ne zanima vas, dobro.

Pošto mene taj Poslovnik zanima, ja ću da uradim ono što on nalaže, i ovako da vam kažem, ako može bez vikanja.
Dakle, taj Poslovnik nalaže da se pruži obrazloženje kada neko ukaže na eventualnu povredu ili navodnu povredu. Ja to upravo sada radim.
To što ste vi radili ovde je zabranjeno tim istim Poslovnikom. Vi ste dolazili ovde, prilazili govornici bez ičijeg odobrenja, vikali, vrištali, urlali svi zajedno. Dakle, sve ono što ne sme po tom Poslovniku. Ometali ste sednicu, psovali. Da ne ponavljam sada ja u mikrofon vaše reči svih vas, pretnje i psovke koje ste izgovarali, najgroznije i najodvratnije.
Dakle, taj isti Poslovnik kaže da su sve te stvari zabranjene, neprihvatljive. Niste vi taj Poslovnik branili, vi ste radili nešto drugo, ali to što ste vi radili najbolje su ocenili i Srbi sa Kosova i Metohije. Čuli ste njihovu poruku vama, poruku da Kosovo nije Poslovnik, a dobro su ocenili i ovi što danas napuštaju vaše organizacije i podnose ostavke zbog vašeg sramnog ponašanja, nepoštovanja Narodne skupštine, nepoštovanja Kosova i Metohije.
Da li treba da se izjasni Skupština i pored svega ovoga?
(Tamara Milenković Kerković: Naravno. )
Izjasniće se Skupština.
Još vi.

Gospođo Đurđević Stamenkovski, vi ste se javili po Poslovniku.

Član 110. ste rekli?

Ne čujem šta pričate, jer je iza vas ovaj koji je rekao da se general Lazarević dobrovoljno predao u Hag.

Vaš narodni poslanik Zečević je to rekao.

Jeste čuli to? Da li ste čuli vašeg narodnog poslanika Zečevića?

Dakle, vi ste, gospođo Đurđević Stamenkovski, generala Lazarevića…

Dobro, pošto vičete.
Vi ste generala Lazarevića, zato što se on i njegovi borci nikada nisu predali, nagradili time, uvažili ga time, odali mu priznanje time što je vaš narodni poslanik Zečević, evo ga sedi čovek iza vas na 20 centimetara.
Obratite se vašem narodnom poslaniku Zečeviću, koji sedi iza vas na 20 centimetara, koji je rekao sramnu stvar, užasnu rečenicu je rekao. Rekao je – general Lazarević se dobrovoljno predao u Hag i to je onda pokazatelj da je valjda sve u redu.
Jel niste zadovoljni što je to rekao?
(Milica Đurđević Stamenkovski: Dajte mi reč.)
E njemu se obratite.
Da li hoćete da se Skupština izjasni oko ovog vašeg člana što ste rekli da ne znate da li je 100. ili 110?
(Milica Đurđević Stamenkovski: Vratite mi reč.)
Nećete.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Hoću reč.)
Marinika Tepić, izvolite.

Reč ima predsednik Republike.