Izvolite.

Dakle, član 103. i ne tražite da se glasa? Dobro, ako vas interesuje obrazloženje, dao sam ga malo pre i Aleksiću i svima ostalima, ali hvala.
Po amandmanu? Izvolite.

Isto po amandmanu.

Hvala.
Reč ima ministar Martinović.

Bez vikanja, vidite da dajem reč svima.
Ne može vas pet da ustane i da tražite svi u isto vreme da govorite.
(Borislav Novaković: Opsovao je.)
(Ivana Parlić: Opsovao je poslanika.)
Samo sedite, prijavite se i dobiće reč svako ko hoće.
(Miroslav Aleksić: Dva puta me je opsovao.)
(Nekoliko poslanika opozicije prilazi stolu predsedavajućeg tražeći reč po povredi Poslovnika.)
Šta sad radite?
Ne može vas pet u isto vreme.
Siđite dole, nemate dozvolu da prilazite.
(Siniša Kovačević: Povreda Poslovnika.)
Jel možete da sednete i da mi kažete to što hoćete da mi kažete?
(Siniša Kovačević: Opsovao ga je vrlo ružno.)

Kovačeviću… Šta je sa vama, ljudi?
(Siniša Kovačević: Gospodine Martinoviću, to ne služi vama na čast kao intelektualcu i kao bivšem narodnom poslaniku. Morate da se izvinite.)
Pauza ponovo.
(Posle pauze.)

Da li se vraćate na mesto, da nastavimo sednicu ili ne?
(Siniša Kovačević: Sa zadovoljstvom ću se povući ako nastavite da vodite sednicu kako dolikuje.)
Vratite se sada lepo odmah svi na mesta.
(Stefan Jovanović: Kada budete poštovali ovaj dom.)
Kovačević za ono što je uradio zaslužio je opomenu.
(Miroslav Aleksić: Opsovao me je dva puta. Mora da se izvini.)
Da li treba još nekome? Ima li potrebe?
(Miroslav Aleksić: Da li je u redu da psuje ministar?)
Ako ste saglasni da nema potrebe, vratite se na mesta da bi bilo ko uopšte mogao da dobije reč.
Ljudi, vi ne možete ništa ni da govorite, ni da radite ako se tako ponašate.
Ko god ne bude želeo da se vrati na mesto, takođe mi stavlja do znanja da želi opomenu. Da se i oko toga razumemo, a vi kako god hoćete.
Novakoviću, hoćete vi da se vratite na mesto ili ne želite? Hoćete da stojite tu u tišini, da ne smetate drugima?
Pitam svakoga sad ponaosob. Hoćete da stojite tu da omogućite drugima da govore? Jel nećete da smetate drugima? Dobro.
Znači, u ovom trenutku, opomena Siniša Kovačević, a za druge ćemo da vidimo, ako nema potrebe, odlično, ali od vas zavisi, samo od vas zavisi.
Pravo na repliku, Dragan Marković.

Dao sam reč upravo.
Sedite, prijavite se, dobićete svi, ali dao sam reč, nemojte da smetate.
Vratiću vam vreme, gospodine Markoviću. Izvolite.

Hvala vam.
Bila je replika, tako da je vreme isteklo. Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, članove Studentskog parlamenta, koji prate deo ove današnje sednice sa galerije velike sale.
Pozdravljam cenjene goste.
Saglasno čl. 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda.
Po Poslovniku se javilo pet poslanika.
Pošto nisu svi u sistemu, kako se oslobađa koje mesto, prijavljivaćete se.
Prvo Puškić.

Pošto se meni obraćate, i sami kažete da nisam video, a nisam video, ne znam šta da pričamo dalje. Šta očekujete?

Treba li da se glasa?

Jesam.
Jel treba samo ili ne treba? To mi kažite.

Računamo da treba. Dobro. Izjasnićemo se.
Isto Poslovnik, Ivana Parlić.

Član?

Ne, ne, to je sad bilo.