Ako ne možete da govorite, ako vam smeta buka, možemo da nastavimo i kasnije.

Šta kažete, gospodine Ostrogonac, možete li da govorite ili?)
(Borislav Novaković: Replika. Imam pravo na repliku, Orliću. Imam pravo na repliku.)

Nemate dozvolu za prilaženje stolu, vratite se nazad.
(Borislav Novaković: Spominjao me je Jovanov.)

Vratite, se Novakoviću. Vratite se Novakoviću. Rekao sam vam šta da radite.
(Borislav Novaković: Spominjali su me i jedan i drugi.)
(Miroslav Aleksić: Vidite li Poslovnik, predsedniče?)

Zahvaljujem, gospodine Ostrogonac.
Pošto znate da ste sada vi prijavljeni, da li želite da govorite po prijavama za reč ili ćete da stojite tu, da ne bi ste posle tražili da vas čitam ponovo?
Da li želi Natan Albahari da govori? Da. Da li želi da govori, prosto, ako želi, samo treba da se prijavi za reč, sledeći je, daću mu reč? Ne želi. Dobro.
(Borislav Novaković: Replika.)
(Miroslav Aleksić: Ne možeš da se igraš ti ovde.)
(Borislav Novaković: Replika.)
Samo polako, onda sada određujem pauzu, pa ćemo da vidimo posle pauze ko želi da govori i ko će biti u sali itd.
(Borislav Novaković: Nema polako, replika.)
(Miroslav Aleksić: Po Poslovniku.)
(Borislav Novaković: Kad budeš dao repliku, nastavićemo da radimo, replika prvo.)
(Posle pauze.)

Povreda Poslovnika.

Gospođo Manojlović, odmah ćemo da rešimo sve dileme. Mada ste vi, pre svega, sada ovo iskoristili da uputite uvredu na račun potpredsednice koja je vodila sednicu prethodnih pet minuta.
(Tatjana Manojlović: Nije dala pravo na repliku.)
Dakle, otvorite one članove Poslovnika u kojima je precizno navedeno koje ponašanje se smatra neprihvatljivim, pa ćete da vidite da ne može svakakvo izražavanje baš po tom Poslovniku i da kad takvog izražavanja bude to jeste osnov da se primenjuje mera. Tako da, stvar je tu potpuno jasna. Vikanje, pre svega, kao takvo, nije nešto što je u skladu sa Poslovnikom, uvrede, pretnje i slične stvari, apsolutno nisu. Ako vi mislite da je to prihvatljiv model ponašanja, ne misle svi i ima pravo onaj ko sednicu vodi da na te stvari reaguje.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.) Izjasniće se.
Isto po Poslovniku.

Što se tiče bilo kakvih kazni, zamolite te koji sede pored vas, iz iste ste poslaničke grupe, da se ponašaju bar elementarno civilizovano, pa neće onda dobijati opomene ni od koga.
Da li želite da se izjasni Narodna skupština? Ne želite. Odlično.
Izvolite, isto.

Odmah da vam kažem, gospođo Milenković Kerković, da to o čemu vi sada govorite nikakve veze nema sa članom 108. Sa članom 108. apsolutno nikakve veze nema. Vi hoćete da, šta? Reklamirate da je vaša poslanička grupa primila neke goste ovde. Pa imate konferenciju za štampu u te svrhe. Znači, imate konferenciju za štampu u te svrhe.
Treba li da se glasa oko toga? Treba da se glasa. Dobro. Glasaćemo.
A i vi da znate, ako slučajno ne znate, mada ne verujem da ne znate, omogućila je Narodna skupština vašoj poslaničkoj grupi da primi goste koje ste želeli. Niste uskraćeni ni na koji način, naprotiv, sve vam je stavljeno na raspolaganje, primili ste goste, čini mi se da ste dobili prostoriju da održite sastanak. I toliko vam je strašno i toliko vam je teško svima, da svi imate na raspolaganju sve ono što nije mogao ni da sanja niko u vreme kad ste vi bili vlast i većina, niko nije mogao da sanja.
Reč ima Miloš Parandilović.

Dobro. Završilo se i tih pet minuta.
Ne znam šta vas zbunjuje na temu večnost, ali ovi datumi koji se menjaju u dva kratka zakona, to su promene za godinu dana, nije večnost, a onaj Ustav SAD menjan je samo koliko? Dvadeset sedam puta. To je negde promaklo.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Milivojević i Ćuta opet vi vičete i sada šta.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Replika? Pomenuo vas je?
Znači ovako, kada neko kaže u ovoj sali, samo ako hoćete da dozvolite, dakle, kada neko kaže iz ove sale, zaposleni u RTS, vi smatrate da imate pravo ne repliku.
(Tatjana Manojlović: Rekao je poslanica iz DS zaposlena na RTS.)
Dobro, jasno je svima nama ovde da u vašoj poslaničkoj grupi ima zaposlenih u RTS, ali vi nemate osnov za repliku kada neko kaže zaposleni u RTS, ali dobro i to nešto govori.
(Tatjana Manojlović: Pročitajte Poslovnik u njemu lepo piše…)
O tim ne slobodama na javnom medijskom servisu i ko je protežiran i ko je zastupljen dosta toga govori.
Idemo dalje.
Reč ima Milinka Nikolić. Izvolite.

Hvala vama.
Reč ima Vesna Nedović.

Hvala.
Reč ima Dragana Rakić.

Pre nego što dam reč dalje, da li ste vi to, gospođo Manojlović, hteli nešto vezano za nepridržavanje dnevnog reda? Niste? Ovo je bilo u skladu sa dnevnim redom sve ovaj put, ili ste mislili da su primedbe na račun RTS-a bile izrečene vama od strane vaše zamenice predsednika?
(Tatjana Manojlović: Ja još uvek nisam Dragan Bujošević.)
To ćete vas dve da raspravite.
Ali, uglavnom, ovo je bilo sve po dnevnom redu, vi ste zadovoljni?
Reč ima Milenko Jovanov.

Idemo dalje.
(Dragana Rakić: Replika.)
Reč ima Nataša Jovanović.
(Dragana Rakić: Replika, molim vas, spomenuo me je.)
Kad se kaže da neko zloupotrebljava decu vi se prepoznate i tražite repliku?
Dao sam reč dalje. Sedite.