Da li možete samo da sednete, da ne vičete?
(Aleksandar Jovanović: Kako te nije sramota, truješ ovde ljude deset godina, Atlagiću? Da li vi možete da urazumite, gospodina Atlagića?)
Samo da ne vičete, treba da dam reč ponovo Marini Raguš.
Ne može ni jednom da počne da govori, zbog vas.
(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo. Kako te nije sramota?)
Jovanoviću, Jovanoviću, hajde dozvolite.
Daću vam od vremena grupe, gospođo Raguš.

Gospodine Gojkoviću, vi ste hteli po amandmanu ili po Poslovniku?
Po Poslovniku. Uvek povreda Poslovnika ima prednost. Ali, da vam kažem unapred, svi možete dalje od vremena za raspravu, svog, ko želi i kako želi.
Povreda Poslovnika.

Hvala, gospodine Gojkoviću.
Prvo, da, saglasan sam da jedni drugima treba da se obraćamo sa uvažavanjem, to nije sporno. Ako je bilo direktnih uvreda izrečenih i upućenih gospođi Raguš, svakako ste i tu u pravu, to pre svega govori o onome ko takve reči koristi, apsolutno ništa ni o gospođi Raguš ni o drugima u ovoj sali.
Ako smatrate da je načinjen propust sa moje strane što na to nisam reagovao oštrije, možda je nešto meni promaklo, možda je procena u tom trenutku bila neadekvatna, može Skupština da se izjasni, ako želite. (Ne)
Hvala vam i na tome. Ali, svakako, i po ovom pitanju i po svakom drugom. Reči koje ljudi koriste, uvrede, pa čak i govor mržnje koji ste pomenuli, imali smo ga više puta i na ovoj sednici, pre svega govori o onima koji takve reči koriste.
Po amandmanu? Izvolite.

Pošto ste na samom početku pitali mene da li je govor mržnje da je neko slatkorečiv. Nije uopšte o tome reč. Ja sam imao na umu odvratne stvari upućene Ani Brnabić prethodnih dana, nisam tada bio tu, ali čuo sam i grozne stvari upućene potpredsednicama Narodne skupštine. Na to sam mislio kada kažem – slušali smo užasne primere čistog govora mržnje i na ovoj sednici koja je u toku.
Narodni poslanik koji je govorio pre vas je ukazao na povredu Poslovnika. On je smatrao da je govor mržnje kada se nekome obratite i kažete da je odgovoran za, šta je bilo, 10.000 smrti, nešto tako. Na to se odnosilo.
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
Izvolite.

Nemojte da dobacujete. Dozvolite da govori gospođa Raguš.

Reč ima Aleksandar Jovanović, vreme grupe.

Reč ima Marina Raguš. Izvolite.

Dajem vam reč, znači, ima još manje od minut po oba osnova.
Gospodine Cakiću, vi nećete? Dobro.

To bi bilo to.
Znači, vreme poslaničke grupe i vreme ovlašćenog predstavnika, sve ste iskoristili, oba osnova.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu?
Gospođo Raguš, izvolite.

Nema više. Rekao sam vam da osnova više nema ni jednog, ni drugog. Tek kada dođe na red neki amandman. Do tada nema.
(Aleksandar Jovanović: Evo, može amandman.)
Kada dođe na red.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Šulkić.
(Srđan Milivojević: Ja sam se javio za reč.)
Vi imate na član 5.
Sve smo pročitali na član 5.
Na član 5. smo pročitali sve amandmane.
Reč ima Dejan Šulkić.
Izvolite.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Hvala.
Samo da ne bi bilo nesporazuma, Srđan Milivojević amandman na član 5. nije imao. To znate. Na član 6. ima. To čitam sledeće. Pošto je bilo pitanje za član 5, tu smo imali samo tri amandmana, ni jedan nije bio Srđana Milivojevića. Sada čitam.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Izvolite.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.
Reč ima Ivan Kostić.