Ništa vas nisam razumeo.
Ja ne dam da građani Srbije čuju vas, zato vam dajem reč, onda vi govorite šta god hoćete i ja vas time sprečio da šta?
Da li ste lično shvatili ovo što sam pročitao odluku da se 2008. godine Dverima dodeljuje milion za vaše tekuće troškove? To ste lično shvatili?
Ja se izvinjavam, nije trebalo da bude uvredljivo. Samo iznosim činjenice.
Neću ni da pitam da li treba da se glasa. Ovo je bilo potpuno bezveze.
Nećemo da primenimo član 103. sada ni na vas, ni na vašeg prethodnika, ali od sada ćemo da počnemo na sve. Mislim da je to korektno.
Povreda Poslovnika, Marina Raguš.
Izvolite.

Hvala vam.
Dobro, na isto smo ukazali.
Vi ste se javili za povredu pre nego što ste čuli moje obrazloženje, pa niste to mogli da znate, ali saglasan. Dakle, primenjivaćemo ta pravila ukoliko budemo išli na zloupotrebe Poslovnika u sali.
Reč ima potpredsednik Vlade.
Izvolite.

Dobro, dakle, vi ne priznajete da je bilo vaše vreme ovo kada ste dobijali milione od tajkuna preko "Kolubare" i kada ste puštali Kurtija i braću Mazreko da se dodvorite baš tim ambasadorima koje pominjete. To nije bilo vaše vreme. Odlično. Samo da li će to vreme ponovo da dođe i da li ćete sve to ponovo moći da radite, to će narod da odredi, nećete vi.
Reč im Veroljub Arsić, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Dobro gospodine Arsiću, razumeo sam ovo, to se odnosilo na Boška Obradovića, u stvari. Samo bilo je tu većih, onih kolektivnih zagrljaja, znate. Svi su se zajedno zagrlili sa Draganom Đilasom, prošle godine kada su pomislili da će neku vlast u Beogradu da prave. Svi zajedno, i ovi što kažu za sebe da su nešto levo, i ovi nešto desno, bez ikakvih problema, svi u jedan zajednički zagrljaj.
Pošto smo rekli da ćemo da primenjujemo 103. da, to ćemo da radimo, nikakav problem nije, pravo na repliku Marina Raguš.

Poslovnik.
Dejan Bulatović.

Što se tiče ovoga što ste rekli, saglasan sam samo nema veze njihovo dobacivanje sa članom 104. Oni to rade, nije bitno o čemu je reč i ko govori, ali bar se ovog puta ne zaleću u druge narodne poslanike da im prete, unose se u lice i pokušavaju da izazovu fizički sukob. Tako da, neki minimalan napredak beležimo.
Evo, Ćuti Jovanoviću se kaže zavezale noge zbog izbora koji dolaze, pa ne može da vam priđe.
Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Dva minuta, izvolite.

Dva minuta.
Dobro, znači, nije ono bio potpis Vojislava Koštunice, nije bio na vlasti DSS sa DS-om u vreme kada je pušten Kurti i braća Mazreku i ostali sa kojima ste izvoleli da nas informišete da ste jedna koalicija, da ćete zajedno na vlast i sa njima da oslobađate Kosovo, verovatno kao što ste oslobađali Kurtija. To ide jedno s drugim veoma.
Marina Raguš ima pravo na repliku.
Vidim još prijava, svi će dobiti reč. A ja sam zamolio da nam stigne ona fotografija kada ste svi zajedno u onom dvorištu sa Draganom Đilasom objavili da ćete da pravite vlast u Beogradu, da vidite ko je tu sve iz vaših partija.
Gospođo Raguš, izvolite.

Hvala vam, gospođo Raguš.
Evo, gospođo Stamenkovski, pošto ste pominjali da neko nešto laže. Vidite ovu sliku ovde, jer vas podseća ovo na nešto? Ovo su objavili ovi vaši tajkunski mediji pod naslovom „Konačno ujedinjeni“. Prošle godine, evo vam ga ovde Dragan Đilas i gde on stoji u sredini, a vidite oko njega. Ovde ste vi, odnosno ovi vaši predstavnici, mislim da je zamenik, vaš zamenik u poslaničkoj grupi, evo ga ovde stoji sa njim, to je inače ovaj čovek koji je nosio zastavu tzv. Kosova u ovoj sali i svi vi koji vičete evo vas, evo vas tu, evo vidite. Znači, konačno ujedinjeni hoće da uzmu Beograd, to rekli vi, to saopštio Dragan Đilas. Pa, čisto na temu da li je neko nešto slagao?
(Aleksandar Jovanović: Pa, kako te nije sramota? Ti si predsednik parlamenta.)
Evo, Ćuta Jovanović opet ima nešto da doda, ali dalje ga drže noge pošto se raduje ovim izborima koji slede, pa ne može da mrdne od klupe, a dobro je sve dok se ne penjete na klupu, dobro je Ćuto Jovanoviću dok se ne penjete na klupu, ostanite tu dole.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Rekli ste povreda Poslovnika, čuo sam?
Reč ima narodni poslanik Zoran Zečević.
Izvolite.

Zečeviću, opet preterujete.

Opet preterujete i opet koristite to da iznesete uvrede.
Dakle, dve stvari. Prvo, niko nije ničiju decu napadao, niti koristio za ne znam šta, nego čestitao, čestitao Zečeviću. Kada vi ustanete i kažete, lepa se stvar desila, neko je dobio prinovu u našim redovima i na tome vam svi čestitaju, nema baš mnogo smisla da onda ljudima to prebacujete. Što ste to onda uopšte govorili? Neću više o tome.
Kada je reč o obraćanju direktno, lično i uvredama, ljudi, vi druge ljude ovde optužujete, kažete nekom ovde da je nešto slagao. Onda, šta? Smeta vam kada čujete odgovor bilo kakav. Pa, ne može tako, nema nikakvog smisla. Kažete, lagali nešto? Niste bili sa Đilasom? Pokažemo vam, da, jeste, evo bili ste i ne samo da ste bili, nego ste nakon što je Đilas rekao da ste zajedno, onda vi stali za taj isti mikrofon, evo ga vaš predstavnik kako je posle Đilasa stao za taj isti mikrofon da saopšti da ste vi zajedno, da ćete sada da uzimate Beograd ili ne znam šta.
Dakle, ne možete na osnovu toga što ste radili, što je videla cela Srbija, što je zabeleženo, vi bilo koga da gledate u lice i da kažete – e, slagao si da se to desilo. Dakle, to ne može tako.
Ko je još hteo povredu Poslovnika?
(Predrag Marsenić: Ja sam hteo repliku.)
Na šta?
(Predrag Marsenić: Pominjanje stranke.)
To kada ja odgovaram njima nešto nemate repliku vi. Vi možete da imate svojih dvadeset minuta, nije to sporno.
Ko je hteo po prijavi za reč?
Reč ima Miroslav Aleksić.

Dao sam vama. Da li hoćete da govorite ili ne?

Da li hoćete da govorite ili ne želite?

Da, samo ima tu problem što nije to pitanje šta kažu neke novine, nego šta kaže zapisnik sa osnivačke skupštine fonda, Fonda za unapređenje resursa građana.
Evo, tu su i potpisi svi, imena sva i kaže osnivačka skupština tog fonda, neki generalni sekretar Miroslav Aleksić, a predsednik njegov tast. To kaže dokument, a ne novine.
Po Poslovniku, Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.