Hvala vam.
Reč ima Dragan Marković Palma. Izvolite.

Privodite kraju, molim vas.

Hvala vam.
Reč ima Nebojša Zelenović.

Reč ima predsednica Vlade.

Sve odgovori na vaše izlaganje, pomenuti nigde niste.
Vi, gospodine Cakiću, tek niste pomenuti. Niste sigurno.
(Nebojša Zelenović: Dva minuta, ne tražim pola sata.)
Sve ja vas razumem, samo osnova nema.
Što se tiče ovlašćenih predstavnika, da li još neko želi reč?
Prvo reč ima Zoran Zečević. Izvolite.

Samo jedna stvar pre nego što dam reč dalje, a vezano za ovo sa čim ste počeli u nameri da ili vodite sednicu ili odnose usmeravate. Ako ćete da pozivate bilo koga da uputi izvinjenje, prvo treba da pozovete poslaničku grupu Dveri da uputi izvinjenje, a ne da se njima izvinjava bilo ko. To je prva stvar.
Ono što su ti ljudi izgovorili to je ne samo bilo prosto, to je bio čist govor mržnje i vi ste to čuli. Za to vam ne treba mikrofon. Sede pored vas, pa ih zamolite da to urade.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Hvala.
(Ivana Parlić: Povreda Poslovnika!)
Po Poslovniku? Prijavite se.

Član niste rekli.

Niste.

Znači, kada hoćete da se javite za reč po Poslovniku, treba da počnete od toga, jer tako Poslovnik nalaže.

Molim?

Nećete ništa? Ako nećete ništa, član 103. stav 8. znate šta to znači.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Reč ima Srđan Milivojević, Demokratska stranka. Izvolite.

Dobro.
Kad sledeći put neko sa te strane bude rekao bilo šta na konto onoga da li se govori o temi dnevnog reda ili ne, podsetiću ih na ovo malopre. Preko 13 minuta samo jedna polu rečenica da ima veze sa budžetom i to je bilo pitanje – šta će nam budžet?
Pošto sam primetio da ste pod snažnim emocijama govorili, samo da vam skrenem pažnju. Kada ste pitali ko je za Rio Tinto, bila vam je podignuta ruka, da ne bude da sam ja kriv i za to.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.