Da li možete da ne vičete sve vreme.

Gospodine, ministre, obratite se Skupštini i nemojte da se obazirete na dobacivanja.

Molim vas i vi Lazoviću nemojte da vičete.

Vi ćete dobiti repliku. Molim vas, Lazoviću da ne vičete. Koji put već danas?
(Radomir Lazović: Peti put.)
Peti put već vičete. Dobro, da li treba da primenjujemo mere ponovo?
Rakić je već došla do mere oduzimanja reči, nastavljate da se ponašate na isti način, a znate šta je sledeće. Šta će posle da bude, ko je kriv?
Znači, Zoran Lutovac ima pravo na repliku. Lazovića sam zamolio da ako može ne viče i da ne dobacuje. Pravo povreda Poslovnika, Zečević, pa onda vi, replika.

Gospodine Zečeviću, zato što idete dalje, znate i sami šta predviđa Poslovnik, nego vi nešto niste razumeli. Ministar jeste pominjao DS, a vi onda ustanete i kažete pominje nas i govori o nama. Toliko ste navikli na tu uzajamnu podršku sa DS, vi iz Zavetnika, da ste počeli da se poistovećujete. Vas nije pominjao niko, osim ako niste i formalno u DS.
(Zoran Zečević: Jesam.)
El jeste? Drago mi je zbog toga, ali ovlašćeni predstavnik te stranke ima pravo da reaguje, a ne vi. Rekao sam, Zoran Lutovac će dobiti reč i nemojte da vičete.
(Zoran Zečević: Pominje se opozicija, čuo sam uvrede i javio se po Poslovniku.)
Nema potrebe nikakve da vičete sada i vi.
(Zoran Zečević: Ne vičem ja.)
Rekao sam ja već i zelenima i ostalima, a isto važi i za vas.
Hajde ako možemo u nekom redu, u minimalno pristojnoj atmosferi da nastavimo dalje.
Gospodine Lutovac, izvolite.

Ni ministar Mali, ni bilo ko drugi od ministara nije psovao.

Nije psovao.

Dobro. Znači, već jednom na početku ovog popodnevnog dela zasedanja krenuli ste sa nekim insinuacijama na temu da je neko nešto strašno uradio i tražili od mene da pogledam snimak. Ja snimak pogledao i kažem takvih stvari nema.
I, sad vi opet pričate ne znam šta.
(Zoran Lutovac: Dajte mi da završim. Ne bih da citiram ono što sam čuo.)
Znači, ako hoćete da iskoristite još ovo malo vremena što je ostalo, možete, ali samo bih vas zamolio, uradite to na način koji je u skladu sa Poslovnikom i nekim elementarnim redom.

Dobro, ako pričamo o uvredama, vi ste sedeli, čini mi se, na 20 centimetara od Dragane Rakić. Da li ste čuli šta su uvrede?
(Zoran Lutovac: Nemojte da me isključujete, hoću da završim.)
Zasluženo je kažnjena za ono što je uradila, pa nastavila da radi dalje. I, šta sada treba ja da radim.
(Zoran Lutovac: Ja sam reč traži za nešto drugo, dajte mi da završim.)
Za to sam vam reč dao.
Što se tiče vašeg predloga da primenjujem mere dalje prema Dragani Rakić i ostalima koji to zasluže, prihvatam predlog uradiću tako. Do sada nisam, ako bude povoda uradiću tako.
(Zoran Lutovac: Da li mogu da završim sa ovim?)
Završili smo. Sledeći prijavljeni za reč je….
(Zoran Lutovac: Hoću da završim, vi ste pričali umesto mene.)
Ako možete gospodine Lutovac da ne vičete. Sledeći prijavljeni za reč je Miodrag Gavrilović, to je vaš poslanik.
Da li želite da mu dozvolite da govori.
(Zoran Lutovac: Zašto mi ne dozvoljavate da govorim? Zašto govorite umesto mene?)
Da li hoćete da dozvolite Miodragu Gavriloviću da govori?
Molim vas, prijavite se samo.

To je bilo vreme poslaničke grupe.
Prema prijavi za reč, Dragan Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima Marina Lipovac Tanasković.

Vreme je isteklo.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Zahvaljujem ministru.
Reč ima Lipovac Tanasković, dva minuta.
Izvolite.

Reč ima ministar Vesić.

Hvala vam, ali mislim da smo raspravili ovo oko kablova.
Nema potrebe više da raspravljamo o tome, čeka na reč Milica Nikolić.