Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7959">Vladimir Orlić</a>

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije ja sam svakako u potpunosti saglasan sa stavovima koje su narodni poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu izneli danas, a tiču se različitih izazova u energetskom sektoru i tiču se različitih potreba, konkretno u oblasti energetske politike.

Javio sam se da kažem još nekoliko stvari za koje smatram da su važne, a važne su zato što se neposredno tiču Narodne skupštine kao institucije i što se neposredno tiču nas kao narodnih poslanika i nema niko pozvaniji, mislim da se tim pitanjima bavi, od samih narodnih poslanika.

Koliko god se uporno trudili, oni koji su izgleda sebi dodelili ničim izazvani ulogu da oni budu sudije, da oni budu neki arbitri koji odlučuju o kojim temama smeju, o kojim ne smeju da govore narodni poslanici ako slučajno govore koliko dugo, koliko glasno, na koji način i kojim rečima, dakle kolikog god oni smatrali da oni treba da odlučuju o tim pitanjima nekako ipak smatramo, mi narodni poslanici, da mi treba da se bavimo pre svega Narodnom skupštinom i pitanjima koje mi ovde pokrećemo.

Vezano je za ono o čemu ste govorili malopre i vi, poštovane kolege, a tiče se hajke koju sprovodi tzv. "otvoreni parlament", odnosno nevladina organizacija CRTA kojoj taj otvoreni parlament pripada, čiji je sastavni deo. Hajka koja se vodi na sve narodne poslanike koji se usuđuju da glasno zastupaju onu politiku koju smo mi od strane građana, naroda u ovoj zemlji, izabrani da zastupamo.

Ukoliko se samo usudimo, ukoliko se drznemo da na bilo koji način uzmemo u zaštitu predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu ili ljude koji su de fakto i danas je to potpuno jasno svakom u ovoj zemlji ugroženi, baš zbog toga što je Srbija danas tu gde jeste zahvaljujući Aleksandru Vučiću i što je mnogima izgleda neprihvatljivo da Srbija bude snažna, uspešna zemlja, da bude ubedljivo najbolja u regionu po bilo kom parametru koji uzmete, što mnogi smatraju da Srbija mora da bude poniznija, da bude mnogo skromnija u svojim rezultatima, da ne štrči i kad god glavu dignemo iznad vode u koju su nas gurali i bivši režim i kojekakvi njihovi strani mentori, kad god nos promolimo da nešto od vazduha udahnemo, gledaju pošto-poto da nam glavu gurnu nazad dole. Kada se mi tome suprotstavimo na bilo koji način onda treba i narodni poslanici da budu predmet hajke i svega onoga divnog što su nam pokazali da jedino umeju da nam poruče, pruže i požele ovi kojekakvi.

Danas su u nizu različitih prijava za navodno kršenje kodeksa pridodali optužbu protiv predsednika naše poslaničke grupe, dr Aleksandra Martinovića. Ovaj otvoreni parlament i ova CRTA. Pokazaću vam šta su napisali, šta tvrde i kako to izgleda.

Objavili su da je zbog optužbi, da su CRTA i ta "Inicijativa", taj otvoreni parlament, kao i svi koji traže odgovornost vlasti, znači dobri neki ljudi koji prosto tako traže neku odgovornost i ništa drugo u životu ne rade, pokušali državni udar i zbog pozivanja na mržnju i nasilje, pazite to, zbog pozivanja na mržnju i nasilje protiv svih koji kritički misle, znači protiv tih nekih divnih ljudi koji eto slobodnog su duha i nešto kritički misle - podneli smo prijavu protiv Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS Srbija.

Tu su onda okačili jedan video, dakle neki materijal, neki klip kako se to danas kaže, koji su iskrojili time što su isekli par rečenica iz uvodnog dela izlaganja Aleksandra Martinovića, izgovorenog ovde juče i nekoliko rečenica sa samog kraja. Od njih su napravili konstrukciju da mi pozivamo na mržnju, mi pozivamo na nasilje. Dostavili su čak i prijavu, neću da komentarišem koliko pismenu, to sada nije toliko važno, u kojoj kažu da je tim govorom, tim rečima Aleksandar Martinović direktno pozivao na nasilje protiv, zamislite, njih, svih tih slobodnih umova koji tako slobodno misle i slobodno kritikuju.

Da bi bilo potpuno jasno narodu o čemu je tačno reč, ja ovde imam stenobelešku sa zasedanja i to što su oni stavili u taj svoj video klip ja mogu tačno da vam pročitam, da vam kažem koje su to navodno sporne reči Aleksandra Martinovića, a to su reči: "Da Aleksandru Vučiću preti opasnost od onih koji sebe smatraju tzv. proevropskom i prodemokratskom opozicijom. Tu su i pojedine nevladine organizacije kao što su CRTA i otvoreni parlament i čitav niz drugih". Dakle, ovi pomenuti i njima je sporno da se oni dovode u kontekst bilo kakav sa proevropskom i prodemokratskom opozicijom, pa ćemo sada malo da vidimo zašto je to tako.

Takođe, tu se nalazi deo u kom se pominje vreća u koju su, po rečima Aleksandra Martinovića, rečima potpuno tačnim, jasnim i preciznim, svi oni strpali sami sebe, sami sebi odredili mesto i stavili se tamo. Citiram ja: "Zato treba imati u vidu da su se u istu vreću protiv Aleksandra Vučića strpali i Dragan Đilas i Marinika Tepić i pojedini tzv. intelektualci sa Beogradskog univerziteta i tzv. slobodni nezavisni novinari, i te kako zavisni od pojedinih stranih ambasada, pojedinih tajkuna, da su se u istu vreću stavili i oni koji iz inostranstva rade protiv Aleksandra Vučića i koji rade protiv Vlade Republike Srbije".

Ovo je strašno pogodilo CRTU, taj njihov otvoreni parlament, ali još jednom, to je sve isto i oni su se u ovom prepoznali. Dakle, u spisku na kom se nalaze Dragan Đilas, Marinika Tepić, pojedini tzv. "intelektualci" možda zbog toga što sebe smatraju intelektualcima pa su se prepoznali, mada ne znam koliko su sa Beogradskog univerziteta, nisam baš siguran, slobodni i nezavisni novinari, možda smatraju da su to, i te kako zavisni od pojedinih stranih ambasada. Možda je to momenat u kome je došlo do prepoznavanja, ja to ne znam, to oni znaju, zavisni od pojedinih tajkuna, možda je to momenat u kome je došlo do prepoznavanja, to oni najbolje znaju, ali po nešto znamo i mi ostali.

Raša Nedeljkov, tako se zove čovek koji se nalazi na čelu ove organizacije, našao je da se sablažnjava nad ovim rečima i da se potom pravi da mu ništa nije jasno i poručio meni lično - dajte dokaze za bilo kakvu vezu i za to što kažete sa skupštinske govornice.

Dakle, na temu veza između te organizacije i konkretno tog gospodina ja bih imao da prilažem i priložim ovo. Ovo je dame i gospodo kadar sa divljačkog, nasilnog juriša na zgradu predsedništva koji se odigrao u martu 2019. godine.

Sećate se svi tog besomučnog orgijanja razularene horde iz bivšeg režima, a kad kažem bivšeg režima, tu mislim na ova lepa lica koje vidite na ovoj slici, na Dragana Đilasa, na Vuka Jeremića, na Boška Obradovića, a između njih u prvom redu dok na ovoj fotografiji to vidite, lome ogradu ispred predsedništva u svom jurišu, da ulete tamo u zgradu u kojoj se nalazio predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Vidite i gospodina Rašu Nedeljkova, čoveka koji se danas pita kakva je to veza, u čemu je stvar, kada su oni to bilo koga ugrožavali, kakve veze oni imaju sa pripadnicima bivšeg režima, samozvanim proevropskim i samozvanim, znate već šta sve. Suštinski, tajkunskim i šta tu ima da nije jasno, jer niko ne zna kakve veze ima Dragan Đilas sa terminom "tajkunski". Neka pita ovog ovde, ovog trećeg na slici, Boška Obradovića. On je ne mali broj puta objašnjavao vezu između Dragana Đilasa i tajkuna, ali ni to ovde nije najvažnije. Važno je da se zna ko se pravi lud, ko se pravi nevešt. Da li je ovo bio čist akt nasilja? Jesu li na ovom protestu takođe lomili ruke i noge policajcima, kao što su radili pre nekoliko meseci pred Narodnom skupštinom ovde? Jesu li pokušavali da pregaze policajce onim kamionom u koji je lično upao Boško Obradović, evo ga ovaj ovde na ovoj slici pred tog Nedeljkova iz te CRTE i svih ostalih divnih lica sa ove slike. Jesu li tamo radile i flaše i noževi i znate šta sve?

Sada kažu nije im jasno kakve veze oni imaju sa bilo čim. Da ne bude da smo nedovoljno precizni, taj sa te slike koji traži da sa skupštinske govornice čuje za veze, Raša Nedeljkov, evo ga na sajtu te organizacije CRTA, na kom je, to je takođe njegova slika, to je taj čovek prikazan kao programski direktor. Dakle, programski direktor te organizacije. Vidite šta je ovde još zanimljivo, u rubrici, odnosno u ovom segmentu sajta u kom piše – naše inicijative, to su njihovi projekti, nalazi se „Istinomer“ i nalazi se „Otvoreni parlament“, dakle, da bude do kraja jasno zašto kažemo da je to jedno te isto, da su ista firma i da su to isti ljudi koji se nalaze jedni iza drugih.

I ako nas pita danas bilo ko, kakve veze imaju ovi ljudi sa svim onim stvarima o kojima mi govorimo ovih dana, hajde da u nekoliko rečenica samo, ne moramo sve da ponavljamo, da se samo podsetimo koliko to, kako kažu, nema veze jedno sa drugim. Jesu li upravo ljudi sa ove fotografije i njihovi najbliži saradnici aktivno učestvovali sve vreme u kampanji pokušaja da se relativizuje, pokušaj državnog udara, napad na Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, progon tih ljudi.

Pa, ko je otvoreno vodio kampanju svih ovih dana i juče i danas, i kad god hoćete, da se to relativizuje, da se kaže – ne vodi se iskrena i stvarna borba protiv organizovanog kriminala, sve je to laž, sve je to prevara, sve je to medijska simulacija. Ko se drznuo da tvrdi da nije prisluškivan Aleksandar Vučić i nisu prisluškivani članovi njegove porodice? Jel Marinika Tepić, iz firme ovog Dragana Đilasa, juče smo je slušali svi u ovoj zemlji? Jeste. Jel Gajić, onaj koji se lažno predstavljao godinama za navodnog predsednika Advokatske komore Beograda, a pošten i častan čovek taman koliko i njegov gazda Jeremić? Jel on iz firme ovog drugog čoveka ovde na slici?

Pa, divno društvo, divno društvo za CRTU i pravi ljudi da sa njima zajedno udarate na policajce, provaljujete ogradu i pokušavate da provalite u Predsedništvo Srbije i nije vam jasno kakve vi veze imate jedni sa drugima. Jesu li počeli svoju poslednju hajku na temu borbe države protiv organizovanog kriminala dilera droge, oni koji nam decu truju i narod uništavaju.

Kakve veze imaju ili nemaju ljudi sa ove fotografije sa tim? Ko se slikao sa zemunskim klanom i Japancem? Jel ovaj ovde na slici? Taj. A, kako beše, sa onim što su po 14 godina i više imali već odležanog staža u zatvorima zbog dilovanja droge upravo i sa kojekakvim drugim siledžijama, nasilnicima, svi imaju krivičnih prijava i već presuđenih dela više nego što smo mi svi zajedno ovde hleba pojeli u životu. Jel to ovaj četvrti ovde na slici, Boško Obradović? Koji je predvodio ovde rulju koja je premlaćivala narodne poslanike, koja je pokušala da ubije Marijana Rističevića, pa je to izgleda bilo malo, hajde malo da pokušamo još nekoga, jel tako? Izgleda ste naleteli na zid ljudi koji kažu – pa, ne može to tako u ovoj zemlji.

Sad vi nemate veze sa kriminalnim klanovima nijednim? Vi nemate veze sa dilerima droge? Pa, nije nego. Pa, nije nego. I vi niste učestvovali i ne učestvujete u sramnoj kampanji pokušaja da se diskredituje borba države protiv tih i takvih. Vi niste učestvovali u sramnim lažima da, navodno, niko ne prisluškuje Aleksandra Vučića, navodno, niko ne prisluškuje njegovu porodicu.

I našli ste se pozvani da reagujete, da pokažete neku solidarnost, valjda, šta li, zbog toga što je juče Srbiju potresla informacija koja je potekla od roditelja jednog od onih ljudi za koje se osnovano sumnja da su direktno žrtve, direktno, ako vam treba pravilna upotreba reči „direktno“ gospodo iz CRTE, ovo bi bilo to, dakle, koji su, izgleda, zaista likvidirani od strane Belivuka i tog klana.

Otac jednog od tih ljudi rekao je da je dobio poziv od Belivuka koji ga je usmerio na jednu redakciju. Usmerio na jednu redakciju. I to, gledajte slučaja, tako se, izgleda, zalomilo, baš redakciju onih koji su besomučno proganjali sina Aleksandra Vučića, godinama, ništa drugo radili nisu, ni za šta više služili nisu, nego samo da pokušaju da kriminalizuju tog mladića, da se stvori izgleda takav utisak da je on sam kriv za sve što mu se eventualno desi.

I onda nama neko kaže, kada branimo ljude u ovoj zemlji od tih i takvih pojava, da mi hoćemo nekoga da ugrozimo. Pa valjda čuvamo i valjda branimo od toga kada se nekome čini nepravda. Pa, valjda čuvamo i valjda branimo od toga kada se šuruje sa najgorim kriminalcima, kada se zloupotrebljavaju institucije ove zemlje, kada se koriste korumpirani delovi aparata državnog, koji nažalost postoje.

Niko od nas nije uperio prstom. To je rekao čovek o sudbini čijeg deteta je reč. Onda su došli da vode hajku ponovo protiv Aleksandra Vučića, protiv Aleksandra Vučića, on je navodno njih nepravedno za nešto optužio. Pa nije ih pomenuo. Pomenuo ih nije. Ni on, ni ja, ni bilo ko od nas. Ali znate šta je zanimljivo, dok pokušavaju od sebe žrtve da naprave, baš kao što pokušavaju ovi iz CRTE i „Otvorenog parlamenta“, pričama kako su navodno oni jadni progonjeni, a nikada im dlaka sa glave nije falila i ne treba i neće i dobro je što ih nikada nikad nije ni pitao, ni popreko pogledao ni kada su gazili druge ljude, ni kada su jurišali na institucije, ni kada su jurišali na Predsedništvo, Narodnu skupštinu, ništa im nije bilo.

Pušteni su da lepo sami pokazuju ko su, šta su i kakvi su, kakvi su im stavovi, kakvi su im metodi, kakav im je sistem vrednosti, jer je dobro da ljudi vide ko je sebi gde mesto odredio, gde se prepoznao, gde se našao, u kakvom društvu i tako je samo mnogo bolje za narod da razume šta se dešava ko je kakav i šta od koga mogu da očekuju. Da tu nema nikakvih ni nezavisnih, ni slobodnih, ni nevladinih, ni kakvih god hoćete, ponajmanje ima proevropskih, ponajmanje ima civilizovanih. Nego da se lepo vidi ko su, šta su i odakle su, pustili su ih svi, niko ih dirao nije, a oni kao hoće malo žrtve da izigravaju, pa kažu proganja ih zli Aleksandar Vučić, proganja ih njegov strašni režim i njegova odvratna poslanička grupa, narodni poslanici koji pripadaju poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić za našu decu.

Sada oni štite jedni druge, navodno tako jadne i progonjene bez da ih je iko pipnuo, bez da im je bilo ko od nas reč rekao, a znate šta je zanimljivo, sami kažu stvari koje ih terete najviše i najgore. Pa dakle, čisto na temu ko je sa kim, koliko ima veze i ko koga brani.

Danas je, jutros na jednoj od televizija, reč je o televiziji „N1“ koja sigurno ne misli i ne govori ništa dobro ni o Aleksandru Vučiću, ni bilo kome od nas, u zajedničkom gostovanju gde je bio taj Gajić Jeremićev, dakle taj čovek koji takođe besramno tvrdi da niko nikoga nije prisluškivao, da niko nikoga nije progonio, da niko nikoga nije pokušao da ubije ovde. Učestvovao je sa novinarkom baš iz te redakcije sa kojom se sada solidarišu ovi koje kakvi nevladini i znate šta je tu zanimljivo. Ta je gospođa u jednom momentu izgovorila ove reči, pročitaću vam ih.

Dakle, na direktno pitanje – jesu li vaši izvori iz tih kriminalnih krugova ili nisu? Kaže – moram da istaknem, novinari, naročito novinari istraživačkih redakcija se viđaju sa različitim ljudima i iz policije i iz sveta kriminala itd. Sami rekli. Hoćemo mi sada da budemo krivi za to što ste vi sami rekli? Ono što je ljudima u ovoj zemlji odavno jasno, ali dobro je što ste rekli. Vaši su tzv. izvori iz otpadnika među pripadnicima policije i iz redova organizovanog kriminala.

Hoćete sada da se solidarišete dalje sa takvima, da objašnjavate kako pri tom nikakve veze nemate sa ovim što se dešava. Nek to bude vaš izbor, kao što je vaš izbor vajna gospodo bilo i sve drugo što ste radili, od čega pokušavate da se perete, ali baš zato što nam naive nikakve ne treba, nemojte da se pretvarate i da bilo kakve žrtve glumite. Niti je bilo ko pozvao da vam se nešto desi, niti vam je bilo ko pretio. Ono što je zaista rečeno mogu zaista i da ponovim i da se oko toga razumemo da nikakvog dalje foliranja ne bude, a da bude jasno i šta smo poručili, iza čega i dalje stojimo.

Aleksandar Martinović rekao je – šaljemo jasnu poruku i domaćoj i stranoj javnosti da ćemo sve te koji su sami sebe stavili u tu vreću da udaramo po vreći najsnažnije dok je ne pocepamo, dakle, da ćemo da ih raskrinkavamo, da ćemo da ih tresemo dok se ne pocepa ta vreća, dok svi iz nje ne poispadaju i dok se ne vidi crno na belo ko su, šta su, koji su se oko toga udružili, da im svakome lice vidimo, da im se svakome ime zna, baš zato da ne bude naivnih, da ne bude foliranja, da ne bude pretvaranja. Sami ste sebe tamo smestili. Svaka vam čast. Vaše pravo. I da birate društvo i da birate ciljeve u životu, pa i mete ako hoćete. Da crtate mete na nekome nije baš dobro. Sami tvrdite da ste do tog saznanja stigli, ali vi ste to odlučili, niko vam to nije nametnuo, niko vas na to nije naterao, sami ste to izabrali.

Naše je pravo da takve raskrinkavamo, da pocepamo tu njihovu vreću, da lepo svi zajedno iz nje ispadnu. Dobro je što se sami javljaju. Dobro je što već ispadaju. Znači da ovo što radimo ima smisla i već ima nekog efekta. Ali, ono što je izgleda suštinski najveći problem u rečima izgovorenim juče ovde, to je poruka Aleksandra Martinovića koji je rekao – obraćam se u ime cele poslaničke grupe, da nas čuje i domaća i međunarodna javnost, nećemo dozvoliti da bilo ko ugrozi bezbednost ni Republike Srbije, ni bilo kog njenog građanina, dakle bilo kog njenog građanina, to uključuje i vas koji se folirate i glumatate da ste nešto ugroženi. Ne. Štiteći državu, štiteći Srbiju, štitimo i vas, kao i sve ostale, a pogotovo ne Aleksandra Vučića koji je crno na belo glavna meta u svemu što se dešava ovih dana.

Ako očekujete od ljudi koji pripadaju poslaničkoj grupi koja nosi ime Aleksandra Vučića, od ljudi koji pripadaju poslaničkoj grupi „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, da rade nešto drugo od ovoga što je poručio Aleksandar Martinović, ljudi vaša su očekivanja u potpunosti nerealna. Da smo mi hteli da radimo nešto drugo, mi ne bismo bili ni u stranci kojoj pripadamo, ni na izbornoj listi koju predvodi Aleksandar Vučić, niti bi sedeli u poslaničkoj grupi koja nosi njegovo ime.

Da smo drugačiji, mi ne bismo bili mi, mi bismo bili vi, ali tada od Srbije ne bi ostalo ništa. Ako je nešto naš zadatak, to je da zemlju, njen narod i budućnost za njenu decu sačuvamo, pa neka vam smeta koliko hoće. Za nas od toga važnijeg zadatka nema.
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Reč ima ministarka Maja Popović.
Hvala vama.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, Nevena Đurić.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici u skladu sa članom 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da donese akta sa dnevnog reda današnje sednice.
Nastavljamo sa prijavama za reč.
Prvi je, narodni poslanik, magistar Đorđe Kosanić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Misala Pramenković.
Izvolite.
Hvala vama.
Nisu svi narodni poslanici koji su se prijavili za reč trenutno u sali.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Hvala, gospodine Rističeviću, kao i uvek, na inspirativnom izlaganju.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Ukoliko neko sretne narodnog poslanika Glišića, neka ga podseti da se prijavio za reč, očekujemo ga u sali.
Reč ima mr. Slavenko Unković.
Imate reč. Preostalo vreme za poslaničku grupu tri i po minuta.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Hvala vama, gospodine Šukalo.
Sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nina Pavićević. Izvolite.
Zahvaljujem, gospođo Pavićević.
Poslednje izlaganje u ovom delu sednice, narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Ako mogu da vas umirim, autori tih reči koje su vas zabrinule su, koliko sam video, rešili da se jako brzo distanciraju i da od svojih reči pobegnu. Dakle, reč je o potpuno uobičajenom ponašanju za te ljude.
Sada određujem pauzu. Nastavljamo sa radom u 15.00 časova. Hvala svima.
(Posle pauze)
Hvala vam.

Biće dovoljno, dame i gospodo narodni poslanici, vremena da par reči podelimo mi koliko nas ima u Domu Narodne skupštine.

Svakako, mi koji pripadamo poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić - Za našu decu, čitavog ovog dana obraćamo se onim ljudima koji će jako brzo biti izabrani na važne funkcije u Republičkoj agenciji za telekomunikacije, u Agenciji za sprečavanje korupcije i ukazujemo na nešto što treba da imaju u vidu. Mnogo toga u Srbiji danas je politika.

Ako vam je u neku ruku logično, deluje da ima svoje obrazloženje zašto su to pitanja koja se tiču, primera radi, korupcije, treba da znaju ti ljudi koji će sutra početi da se staraju o važnim poslovima u ovoj državi da su to i one teme za koje možda ne biste pretpostavili, bar ne na prvi pogled, recimo, pitanja koja se tiču telekomunikacione infrastrukture. Znate jako dobro, i ta pitanja su danas u značajnoj meri politika, jer kada, primera radi, tajkunski mediji, tako se ispravno nazivaju, predstave kao kontraverzu da li neko sme ili ne sme da koristi zajedničku telekomunikacionu infrastrukturu i prave od toga političku priču i navodno ugrožavanje medija, kog nigde nema, apsolutno nigde nema u nečemu što je jedna normalna i klasična tržišna utakmica da bi za svoje gazde obezbedili neke dodatne razloge za ciku, vrisku i dreku kojom bi oni štitili sopstvene biznise i sopstveno bogaćenje, dakle, novac je uvek po sredi, novac i moć, onda vam je jasno da tu postoji snažna politička dimenzija da kojekakvi ljudi, poput Šolaka, Đilasa tu imaju svoj jasan interes i onda mora biti politika sve.

Kada smo već kod politike, glavno pitanje oko koga se danas vodi neka politička borba, odnosno koje predstavlja političku dilemu jeste odnos prema realnosti i to je u stvari suštinski jednostavno, jer kakva je realnost, nije teško da zaključimo ni kod nas da li je realnost, pa sigurno da jeste, da je Srbija danas suštinski potpuno drugačija država od one kakva je bila u doba tih tajkuna, tih lopova i onih kojih su im sasluživali? Suštinski drugačija, nabolje promenjena država. To je realnost i za to vam ne treba puno. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe, da pogledate u kakvoj državi živite, šta ta država danas ima, šta njen narod danas ima, a bilo je nekada potpuno nezamislivo. To vam je prava slika te realnosti.

Da li su realnost danas autoputevi na koje smo čekali decenijama, a svakako ih nije bilo u vreme tih tajkuna, koji su samo o svom džepu brinuli, uvek, pa i danas, i kada pričamo o korupciji, telekomunikacijama, medijima, njihovim biznisima, bilo čemu, pa da, to je suštinska razlika koja se u realnosti vidi? Da li je realnost da smo dočekali, recimo, te autoputeve, tek pojavom Aleksandra Vučića, tek stupanjem na veliku scenu one politike koju je taj čovek definisao, utemeljio, koju nas danas predvodi?

Da li je realnost da je to rezultat te politike? To svi danas u Srbiji znaju. Da li je realnost činjenica da mi imamo na stotine hiljada, ali bukvalno, na stotine hiljada više radnih mesta danas nego što je bilo u vreme tih tajkuna i tih lopova? Suštinska razlika i jasna realnost da je tako. Nekada su, da podsetim, stotine hiljada radnih mesta ljudi u ovoj zemlji gubili, gasilo se, nestajalo, preko noći nestajalo, jer niko nije imao o tome da vodi računa, o tome da brine, bili su zauzeti, kojekakvi Đilasi, Jeremići, ovi njihovi Šolaci i ostali, imali su značajnije prioritete, morali su da misle na te svoje pare, na tu svoju vlast, moć, 619 miliona evra, za koje smo svi čuli. Dakle, to je bio prioritet.

Mnogo je, zaista mnogo je primera suštinske razlike koje pokazuju koliko se ova zemlja dramatično promenila na bolje. Postoji ta vrsta realnosti očigledna svima. Postoji i potreba onih koji žele da oni budu na mestu Aleksandra Vučića, ali prosto nisu tome dorasli, i nema šanse da se to dogodi, ako se pita narod, onako kako treba da se pita u demokratskom, civilizovanom društvu, da se na izborima izjasni.

Postoji njihova potreba da tu realnost negiraju na svaku temu, na svaki mogući i nemogući način. Suštinska razlika vidi se i u tome što je država danas potpuno jasno suštinski opredeljena da ne dozvoli ni korupciju ni na najnižem, ni na najvišem nivou, da ne dozvoli da ovde cveta kriminal na bilo kom nivou. Suštinska razlika se danas vidi u jednoj realnosti koja pokazuje odnos države danas prema ljudima koji su se u kriminal upustili. Realnost pokazuje odnos države prema tim ljudima time što su ti ljudi poslati iza rešetaka. To je vrlo jednostavan, jasan i čist odgovor na pitanje kakav je odnos države danas prema kriminalcima, prema mafijašima, prema onima koji se usuđuju da kradu, ali i da ubijaju.

Setite se samo kako je to izgledalo u vreme kada su takvi bili sastavni deo države, kad su bili ne samo partneri, oni koji su tada bili na vlasti, bivšeg režima, svakako, nego su im bili i najbolji prijatelji, bili su im najvažniji investitori. Danas ljudi koji su učestovali nekada u tom bivšem režimu javno govore da su bivši režim, njegovi Đilasi, Jeremići i ostali, dovodili ljude poput Šarića da ovde budu najveći investitori, da im budu najznačajniji doprinos razvoju ekonomije, zamislite kom i kakvom.

Danas opet postoji potreba tih ljudi da negiraju realnost, jednu čistu, jasnu, svima razumljivu činjenicu, da se država sa takvima obračunava, da tu kompromisa nema, i da ono što mi stalno ponavljamo, danas se jasno vidi, potpuno je jasno da je to velika istina, nema onih koji su povlašćeni u toj borbi, zaštićeni od zakona, ako su se o taj zakon ogrešili, nema. To vidite svakoga dana na osnovu toga ko su ljudi koji su predmet interesovanja nadležnih organa. Tu je reč o jasnom odnosu prema zakonu, prema državi, prema narodu kom ta država pripada. I tu ništa nejasno nema.

Što se tiče onih koji imaju potrebu da tu realnost negiraju, oni su, naravno, do guše umešani u one stvari koje su danas predmet interesovanja nadležnih organa. I vidite kako se pipci te hobotnice svakog dana pokazuju, ali bukvalno svakoga dana, da ti mafijaši koji su poslati iza rešetaka su imali svakako svoje saradnike u okviru državnog aparata na različitim nivoima, pa ni ti nisu pošteđeni. I oni su danas predmet interesovanja nadležnih organa. I kao što su se odmetnuti delovi policije sa takvima udruživali, tako su učestovali u nezakonitom prisluškivanju Aleksandra Vučića, članova njegove porodice. Tako su ti odmetnuti delovi policije sarađivali sa ovim kojekakvim nazovi medijima, koji nikakvu drugu svrhu u svojim životima nemaju, do u pokušaju da vode hajku, naravno, hajku laži i najobičnijih kleveta protiv Aleksandra Vučića, članova njegove porodice i svi su pipci, svi su sastavni delovi te iste hobotnice. I ti su učestovali u fizičkom progonu članova porodice Vučić. Ti su jedni drugima slali fotografije, laži prodavali kao informacije, predstavljali najvrednije i najvažnije takozvane izvore informacija i sarađivali sa ljudima kod kojih su pronađene snajperske puške, snajperske puške namenjene Aleksandru Vučiću, čoveku koji je lično rat mafiji objavio.

Tu se jasan odnos države i Aleksandra Vučića, koji se na čelu te državi nalazi, vidi. Dakle, svakome tačno onako kako je zaslužio i prema slovu zakona. I svakoga dana vi vidite nove dokaze te vrste saradnje, te vrste ortačkih odnosa među različitim pipcima hobotnice.

Pominjali smo danas i te raznorazne medije. Puno toga su ljudi danas rekli. Ono što je zanimljivo, to je da te medije nije optužio, mada bi oni svakako voleli da to prikažu kao da jeste, nije ih optužio Aleksandar Vučić, nije ih ni pomenuo jednom jedinom rečju. Naravno, vi ste pravili tamo svoje naslove u kojima optužujete njega za nekakav navodni progon, ali nije vas doveo u vezu sa pohapšenim mafijašima Aleksandar Vučić. To je uradio otac jedne od žrtava tog kriminalnog klana, jedan roditelj.

Zanimljivo je, pored toga što ste se prepoznali u rečima – tajkunski mediji koji vode besomučnu hajku protiv jedne porodice zasnovane na čistim lažima i pokušajima da čestite ljude kriminalizujete, zanimljivo je da ste se prepoznali, pa znate ko su ti koji to rade, znato to sami, sami ste osetili da je reč baš o vama.

Kako to da ste 28. februara vi isti navodno bili na strani roditelja žrtava tog klana? I tada ste objavljivali naslove poput – nemojte slučajno da se javno prikazuju dokazi o nedelima pohapšene grupe Belivuk – Miljković. Zašto? Zato što ste navodno vi zabrinuti za roditelje žrtava. A, danas kada roditelj jedne od žrtava kaže – nas je lično Belivuk uputio na Krik i u odgovoru na pitanje novinara – a jel to znači da je u njih imao poverenje, taj roditelj odgovara – da, u njih je imao poverenje, kako sada više niste na strani roditelja? Kako sada ne kažete – treba zaštiti tog čoveka, ispitati njegove navode? Ne, sad ste očigledno na strani onih za koje biste najviše voleli da nas ubedite da ništa nisu krivi.

Postoji ta snažna potreba, to je danas potpuno tačno ovde i objašnjeno, da se sve ovo relativizuje. Vidite, isti oni koji su tvrdili – neće biti borbe protiv organizovanog kriminala, pa ih je realnost demantovala, isti ti tvrde – ma nisu ti ljudi koji su pohapšeni ništa praktično specijalno ni krivi. I nije tačno, preteruje se kad se kaže da su oni spremili snajpersku pušku za Aleksandra Vučića. I to su u stvari tamo pre neki navijači, neki momci koji su možda eto malo nezgodnog karaktera, ali nisu navodno oni to što im se stavlja na teret. Ali, samo nemojte nikako da prikažete da ljudi vide da su bili u stanju da druge ljude brutalno ubiju, da ih ubiju na način koji je toliko zverski da je ljudima nezamisliv, da nisu mogli svojim očima da veruju kada se to prikazalo na televiziji. Niste hteli da to ljudima prikažemo jer vam kvari relativizaciju i tezu da to nije ništa specijalno.

Ti isti koji to pokušavaju da relativizuju na taj način, relativizuju i sve ostalo, ali lepo je što svojim postupcima svakog dana pokazuju koga štite, kakve štite. Među takvima danas je i Marinika Tepić, može li na direktniji, jasniji način, pokazala koga štiti i na čijoj se strani nalazi u celoj ovoj priči. Ne samo da ni njoj, ni njenom gazdi Đilasu, ni ostalima nije na pamet padalo da kažu – svaka čast državi koja hladnokrvne ubice, koja zveri najobičnije sklanja sa ulica, šalje ih iza rešetaka, ne, sad ste krenuli sa pričom – ma sve je ovo izmišljeno, sve je farsa i ništa nije stvarno.

Kažu i ubeđuju nas da nije bilo ni nezakonitog prisluškivanja predsednika Republike, članova njegove najuže porodice koje je dokumentovano, dokazano i predato tužilaštvu. Da su u pravu valjda oni koji su u tome učestvovali, pa svi redom na poligrafu popadali. Niste mogli na bolji način da nam saopštite da te ljude branite, niste mogli jasnije da nam stavite do znanja da su vam to saveznici sve vreme. Nije da nismo znali, ali da iz vaših usta dođe dobro je i korisno, jer će tako narod stvari bolje da razume i biće sve mnogo jasnije. I ti koje kakvi „krikovi“, kako god se zvali, što su se sami prepoznali, znaju oni najbolje zbog čega i u čemu, ne treba im u tome pomagati ni na koji način.

Oni su učestvovali u kampanji pokušaja da satanizuju porodicu Aleksandra Vučića, oni niko drugi. Jel tako bilo sve vreme? E, vidite danas mi dobijamo iz prve ruke informaciju, o tome govori doskorašnji advokat jednog od vođa pohapšenog klana, Darka Eleza, da je taj čovek pred njim i pred policijom usred policijske ustanove u kojoj se nalazio pretio naglas Aleksandru Vučiću i Vučićevoj deci. Vidite kako se svakoga dana dodatno potvrđuje ko sa kim deli iste tzv. vrednosti, ali i iste metode, ima iste ciljeve i, što se dobro vidi, ko kome gde i na koji način pripada.

Čemu sve ovo treba da služi? Tome da vi zadovoljite svoju potrebu da realnost ignorišete, ali ste i te kako dobro svesni. I onu stvar koja vas u vezi sa tom realnošću najviše boli - da Aleksandar Vučić ima jasnu, nedvosmislenu podršku ubedljive većine ljudi u ovoj zemlji, jer koliko god se vi nadali da je drugačije u ovoj zemlji ubedljivu većinu čine dobri i čestiti, mudri ljudi koje ne možete da prevarite, koje ne možete da naterate da zaborave ko ste i šta ste vi i kakvi ste bili i šta ste tom narodu uradili i šta ste ovoj nesrećnoj zemlji pravili onda kada ste se vi pitali, koje ne možete da naterate da vas takve podrže i da ponovo požele da im radite sve ono što ste radili svojevremeno, ali ovoga puta još gore i da im sve ono što smo napravili, što smo obezbedili u potpunosti oduzmete, da im uništite, razorite, da budućnost njihovoj deci ponovo usisate i u svoje džepove večito nezasite natrpate.

Ne možete ljude na taj način da prevarite, baš zbog toga što su mnogo pametniji nego što mislite, što mnogo bolje pamte i mnogo bolje razumeju i što ovu suštinsku razliku između Srbije danas i one kakva je nekada bila jasno vide. Baš zbog toga što snažno podržavaju Aleksandra Vučića, njegovu politiku znaju koliko je vredna i šta nam je obezbedila, znaju koliko je vredna i šta će još dobro da nam obezbedi u budućnosti.

Znate, dakle, da je to realnost i zbog te realnosti vi da ga pobedite, Aleksandra Vučića da pobedite politički ne možete nikako. Jel zbog toga mislite da imate pravo da pokušate na neki drugi način tako što ćete fizički da ga uklonite, tako što ćete ponovo pokušati nasiljem da zauzmete vlast, da sebi prigrabite moć da dođete do još para? Vraćamo se na početak. Ta moć i te pare su izgleda jedino što vas pokreće. Tu ste žestoko pogrešili. Ubedljiva većina ljudi u ovoj zemlji to da dozvoli jednostavno neće. I najmanje su važni ovi tzv. otvoreni parlamenti koji imaju svoju potrebu verovatno da dobiju svoje mesto u televizijskom prenosu i da se o njima govori.

Te kojekakve nevladine organizacije koje su rame uz rame i sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, fašistom Obradovićem i ostalima stajali u prvom redu ispred zgrade predsedništva kada su zajednički lomili ogradu i pokušavali da provale u tu zgradu i dočepaju se Aleksandra Vučića, potpuno su jasne svima, ništa tu novo za nas nema, ništa što nismo znali. I oni su se odavno opredelili, nisu oni nikakav servis parlamentarni, oni su najobičnija politička platforma tih tajkuna koje sve vreme bezuspešno brane.

Realnost shvataju i oni. Između njihovih nezrelih, nerealnih i neljudskih ambicija i onoga što je uspeo da obezbedi ovoj zemlji Aleksandar Vučić nalazi se i kompletan narod u ovoj zemlji. Ti ljudi neće da dozvole da ono što smo napravili dobro vi uništite. Stajati među tim ljudima dobrim i poštenim danas velika je čast i privilegija. Biti u poslaničkoj grupi koja nosi ime Aleksandra Vučića, to znači da budete među prvima u tim redovima.

Pošto smo završili sa pričama na temu šta ko misli o nama i da može slobodno sve zajedno da nas potpiše. Biti u poslaničkoj grupi, da znate, velika je čast, velika je privilegija i velika je odgovornost, jer to znači, ne samo zastupati najbolju politiku, politiku koja je obezbedila da danas budućnost za decu u ovoj zemlji postoji i dala sebi za zadatak da tu budućnost dalje gradi. To znači braniti sve ono što je napravio Aleksandar Vučić i što je ta politika danas utemeljila.

To znači, dame i gospodo, iskreno voleti državu, raditi za nju i zbog toga smo se obratili onim ljudima koji će već nakon glasanja biti pozvani da se o toj istoj državi staraju. Biće vam, gospodo, potrebno za to dosta mudrosti, dosta znanja, dosta strpljenja, na osnovu svega što se dešava, što čujete i vidite, jasno vam je i puno hrabrosti. Da znate, da je te hrabrosti manjkalo na prvom mestu Aleksandru Vučiću, a onda i svima koji uz njega ponosno stoje, ništa od Srbije bilo ne bi. Je li neka dilema ili nije dilema da li smo spremni da tu hrabrost pokažemo i sutra? Za nas sa ove strane, budite potpuno uvereni, nikakve tu dileme nema. Hvala vam najlepše.
Zahvaljujem se, profesore Atlagiću.
Pošto ste se u delu obraćanja i meni obratili, da vam u svega u dve rečenice kažem, ne treba zaista čovek da se brine zbog toga da li neke postupke protiv njega hoće da pokrene neka CRTA ili kako ste već imenovali ljude koji su tu radili. Suština je u odnosu tih ljudi prema onim pitanjima koje vi smatrate važnim.
Njihovi su pogledi potpuno drugačiji. Njihov odnos prema različitim nacionalnim pitanjima mislim da se najbolje vidi u saopštenju koje su dali pre nekoliko dana gde zvanično kažu da je njima, znate, bilo neprijatno kada je Aleksandar Martinović ovde govorio o srpskim žrtvama. Njima je velika neprijatnost da se o tome govori, da se za to zna, a najveća neprijatnost im je bio dug i glasan aplauz koji je dobio, koji je zaslužio Aleksandar Martinović tom prilikom. U istom tekstu kažu da im je bilo neprijatno dok su slušali dug i glasan aplauz koji je dobio Gaga Antonijević zbog toga što je došao ovde i zbog toga što je izgleda pre svega, a u tome je problem, film poput „Dare iz Jasenovca“ snimljen, što se to dogodilo sada i što cela Srbija zna da iza tog projekta lično stajao predsednik Republike, Aleksandar Vučić. To su pokazatelji njihovog odnosa prema tim važnim nacionalnim pitanjima.
Kada takvi ljudi imaju neku zamerku na vaš rad ili rad bilo koga drugog, mislim da ni za koga od nas u stvari nije loše. A prema svojim zakletvama koje daju kao narodni poslanici, svako ima neki svoj odnos i pokazuje taj odnos. Ovi bivši narodni poslanici iz nekadašnjeg režima, pokazali su svoj odnos prema toj zakletvi i ovoj Skupštini svojim pokušajima da ovu Skupštinu ponovo zapale. Mislim da to dovoljno govori o svakome.
Sledeći prijavljeni za reč, narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Reč ima dr Muamer Bačevac.
Izvolite.