To da govorite fantazije, to ste rekli vi sami, to nisam rekao ja. Ovo da je memorandum neobavezujući, pa to su, kao što sam već napomenuo, rekli ovi izvori ideološki bliski vašem Bastaću i vama, koji pišu za ove skaradne nedeljnike u kojima govore sve najgore što mogu da smisle na račun i Aleksandra Vučića i SNS i naših predstavnika u Vladi Srbije.

Dakle, ako se sa njima slažete, a rekao bih na osnovu ovih izlaganja da se slažete, onda izvolite složite se i u ovom segmentu. Mislim da to nije ništa strašno, to kaže i vaš poslanik. Dakle, gospodin Bojić govori ove stvari o kojima sam govorio ja malopre. Ako ne verujete meni, verujte sebi.

Što se tiče toga šta je bilo u Hrvatskoj, moram da vam priznam da je veoma simpatično. Poznajući ili misleći da poznajem šta misli SRS o Hrvatskoj, ja bih očekivao da se bi obradujete ako je tamo bilo nekih problema, bez obzira da li je u to umešan „Behtel“ ili neko drugi, a vi se nađoste tužni zbog toga što je „Behtel“ napravio neki proglem Hrvatskoj. Nisam znao da ste u tom smislu korigovali stavove, ali nek to bude najmanje važno.

Šta je malo važnije za ljude kojih se to neposredno tiče i čiji novac neposredno ide u džepove Đilasovih funkcionera zahvaljujući vašoj saradnji na Starom Gradu? Važno je da uz ovo četvoro ljudi o kojima sam već govorio, ljudi znaju da je Nikola Suknjajić koji vodi opštinski odbor, sada da li je to Jeremićeva Stranka ili Đilasov savez, to ni oni sami ne mogu da se dogovore, na Rakovici, preko firme, opet „Rispekt legal“ dobio 733.198,00 dinara. Svaka čast. Dakle, narodne pare iz budžeta opštine na privatnu firmu, a iz privatne firme ponovo Đilasovom, odnosno Jeremićevom funkcioneru. Fanstastičan potez.

Nikola Ljuština, koji radi u komunalnom odeljenje, ponovo opptine Stari Grad, po istom obrascu preko firme „Rispekt legal“ 507.000,00 dinara, nešto više. Svaka čast, skromno moram da priznam u odnosu na ovih prethodnih 730 Suknjajićevih, ovo je malo skromnije. Branislav Vuković, odbornik ponovo, bilo ih je već nekoliko, u opštini Stari Grad i ponovo Đilasova Stranka slobode i pravde, preko firme „Rispekt legal“ 845.000,00 i nešto više dinara, a preko firme „Kodeks“, dakle, on je sada u grupi onih koje sam već čitao, koji primaju preko obe firme, 890.900,00, skoro 891.000,00 dinara.

Time što ovakve aktivnosti podržavate, činite mogućim i u njima učestvujete, mislim da na najbolji mogući način pokazujete šta mislite o valjanom odnosu prema narodnim parama i prema odgovornosti bilo koje vrste. Ovo su dakle, fantastični rezultati i na njima još jednom čestitam.

To sada i ja pokušavam da objasnim. Taman koliko vam verujem da ste nešto mnogo tužni što je „Behtel“ napravio neki belaj u Hrvatskoj, toliko vam verujem i za ove priče o 200, 300 miliona itd, ni manje ni više.

Što se tiče priče o Požegi, interesantno mi je uvek da zapravo slučaj koji je živi dokaz da za nas nema nezaštićenih, nedodirljivih i da kod nas partijska pripadnost ništa ne znači, smatrate primerom situacije koja nama u nekom smislu ne odgovara. Ne, nama zapravo veoma odgovara da se zna da kod nas politička pripadnost ne znači ništa. Postoji odgovornost prema narodnim parama, kako sam rekao, jeste, tako sam rekao, ili ne postoji. Mi je, kao što vidite, pokazujemo. Ukazujemo i da je neminovno da do sličnog raspleta dođe i na opštini Stari grad.

Znate, kada dođe budžetska inspekcija pa utvrdi ove probleme o kojima ja govorim, to je onda ozbiljno. Baš kao što je to primetio i Vojislav Šešelj, u raspravi sa mnom on je rekao – mi ćemo to prihvatiti i priznati kada utvrdi budžetska inspekcija. E, pa čestitam, utvrdila je. Ako želite da nastavite da podržavate ta aktivnosti, onda to činiti veoma svesno i učestvujete u nečemu što je sporno i ozbiljno u isto vreme, po rečima vašega lidera. Ništa više ja ne govorim sada.

Šta je utvrdila budžetska inspekcija? Utvrdila je da je od 2016. godine do danas, preko ove dve kompanije o kojima sam vam pričao, privatne firme sa kojima Bastać radi na crno i krčmi novac građana Starog grada, preko 200 miliona dinara na ovaj način je isisan. Preko 200 miliona! Ako me pitate kakve to veze ima sa projektovanim minimalcem u Srbiji, ima velike. Vidite, kad su ovakvi Bastaći vladali celom Srbijom, ne kažem da je bilo svuda uz vašu pomoć, bilo je u Beogradu kao što je sada na Starom gradu, možda nije na mnogo drugih mesta, ali kada su oni vladali Srbijom bilo je nemoguće da minimalac kao danas iznosi više od 30.000 dinara. Znate koliki je bio u njihovo vreme? Otprilike dvostruko niži. Bilo je nemoguće da bilo ko ozbiljno kaže, kao što mi danas kažemo – ne brinite se ništa, biće minimalna zarada i 37.000. Napravićemo mi i to, tako što ćemo da radimo strpljivo, da radimo marljivo, da se odnosimo domaćinski i da štedimo. Pa, kada smo sa 16.000 njihovih došli na preko 30.000, ne brinite, podići ćemo i to u godini pred nama, u godini nakon nje i nastavićemo da radimo tako da uvek samo u plus ide.

Ovi koji preko kodeks „Rojala“, „Rispekt legala“ i ostalih bogova i dan danas stotine miliona narodnih para prebacuju u sopstvene džepove, kao što su ovih desetoro o kojima sam vam pričao, ali kao što je, primera radi, i Ana Folgić, odbornik u Opštini Stari grad, nju vam nisam pominjao do sada, a opet iz Đilasove stranke, preko kodeksa 564.000 dinara i malo više, a preko „Rispekt legala“ 800.000 dinara i malo više. Dakle, ako su to rezultati koji treba da pokazuju domaćinski odnos, mogu samo da vam čestitam na tim rezultatima, fantastičnu ste stvar napravili time što ste ovo podržali i što svesno učestvujete u kriminalu koji može da se završi ne kao nekakva Požega, nego kao nešto što Srbija još videla nije, jer ovakve poput Bastaća koje vi tamo na vlasti držite ja mislim da u Srbiji niko nije mogao ni da sanja, a kamoli da vidi u praksi.

Dosta je tu neistina, naravno, a mnoge smo već i demantovali ovde. Ali, kada se već priča o Kruševcu, kad se već priča o Vrnjačkoj Banji, budite bar korektni, pa priznajte da će upravo ti gradovi, između ostalih, dobiti autoput zahvaljujući ovom programu koji smo mi osmislili i za koji smo uspeli da obezbedimo sredstva tamo gde ih nikada nije moglo biti dok su se kojekakvi Bastaći, Đilasi i slični, koje sada podržavate, pitali za to kako će da idu narodne pare i na šta će da se troše.

Dakle, sada upravo ti ljudi, da, raduju se prilici da imaju za dve godine ili nešto više moderan put, auto-put, kvalitetan da uz njega dobiju i odgovarajuću telekomunikacionu infrastrukturu, čemu može da se smeje samo onaj koji ne razume koliko je to važno. I jedno i drugo, naravno omogućava da sutra tamo bude i više posle, da bude i više investicija i da se poveže još mnogo mesta, i Ćićevac i Trstenik i nastavite niz sami dalje.

I Koridor 10 i Koridor 11 da budu povezani međusobno. I kada neko kaže mi protestujemo jer nismo zadovoljni kako se finansira i koliko košta auto-put koji vi radite, ili auto-putevi koje radimo. Da li to znači da će ih bojkotuje, da neće da se vozi i da se ne vozi već sada, auto-putem „Miloš Veliki“, da neće da se vozi i da se ne vozi već sada novoizgrađenim delovima Koridora 10, ni na južnom kraku ni na istočnom kraku. Pa, će sutra tako isto da bojkotuje i ovaj Moravski koridor ili onaj Šumadijski koji treba da poveže centralnu Srbiju sve sa istokom.

Nešto nisam siguran da će da bojkotuju, jer pokazuje praksa. Oni koji tako mnogo pričaju vole da koriste blagodeti onoga što uspostavi ozbiljna i odgovorna vlast. Sećate se kako su pričali kako i sad pričaju sve najgore o demokratiji na izborima iz 2016. godine, ovi kojih u sali nema. Da li bojkotuju mandate? Nešto ne bi rekao. Da li bojkotuju blagajnu? Opet ne bih rekao. Da li bojkotuju na kvarno upisane troškove putovanja za sednice sve one silne, sednice na koje došli nisu? Pa, nešto ne bih rekao. E, isti ti što isto sada ovo govore što vi govorite o auto-putevima, voze se po tim autoputevima sve u šesnaest.

I mislim da je to dobar pokazatelj šta ko zaista realno misli. Može neko da ovde pred nama glumi da je strašno pogođen i da je ucveljen time što je neka šteta možda nastala negde u Hrvatskoj i Albaniji. Koliko je u tome neiskren, toliko je neiskren u osećanju šta zaista misli i koliko ceni što ova država danas ima veće plate, što ima veće penzije, što ima auto-puteve koje niko drugi nije bio u stanju da obezbedi i što danas stiže poruka, a samo ćete to uvek čuti od nas. Nije dovoljno, hoćemo još i napravićemo još i auto-puteva, ali većih plata i većih penzija.

Samo na sve to jednu stvar imam da dodam, vi u međuvremenu, ako možete pomozite, ako nećete ne morate, a bar prestanite da uzimate narodne pare po Starom gradu. Čuli ste, to je sramota u tim dimenzijama da je to prosto sramota.

Ako upućujete na to da je otvoren novi deo auto-puta „Miloš Veliki“ od Surčina do Obrenovca. U pravu ste, otvoren je. Završila ga ozbiljna država, uradila je ono o čemu su drugi samo pričali, a nikada niko nije ni bio blizu. Uradila.

Ako ste na tome želeli da čestitate, imate i na čemu. Ali ne treba da se pređe taj deo puta sat vremena kako ste upravo rekli, treba dosta manje, doduše, ja ne znam kakav stil vožnje vi preferirate, ne želim da ulazim u to, imate pravo da vozite sporije ako vam tako prija. Ali, da znate da je moguće stići od teritorije grada Beograda do grada Čačka i za manje od sat vremena i da se potpuno poštuju saobraćajni propisi i za manje od sat vremena. Ako vas zanima, baš iz centra grada, do Obrenovca koliko vam treba. Brat, bratu, sigurno više nego dva puta od onoga što ste vi rekli.

Ali, da se ne jurimo mi sad za pet ili deset minuta više ili manje, samo jednu stvar da zamolim, hajde budite pošteni pa uporedite tih sat vremena sa onim kako je bilo pre otvaranja tog auto-puta. Pa, kažite da je bolje bilo ići magistralom dva i po sata od Beograda do Čačka, da je to bilo bolje i lepše i da nije vredelo ulagati, tražiti načine i u tom traženju načina, da i angažovati naša preduzeća kao izvođače, angažovati i naš materijal prilikom izgradnje. Sve se to radi, ništa se ne brinite, sve se to radi.

Kažite da je bolje bilo onako po magistrali pa, klaj, klaj dva i po sata i to ako imate sreće, ako vas ne uhvati kolona autobusa ili kamiona, uz sav onaj rizik. A setite se koliko je to bilo opasno i šta je to značilo u ljudskim životima. Svako će vam pošten reći, ljudi ovo je odlično. Ovaj auto-put kakav imamo sada, uključujući i taj novi segment na kome ste pretpostavljam želeli da čestitate, koji povezuje Surčin i Obrenovac, pa to je odlično i tome svako može samo da se raduje.

Kažem vam jednu stvar, neće niko od tih ljudi o kojima govorite, koji žive duž trasa novih puteva reći da je bilo bolje ranije, jer ti ljudi bolje znaju, od svih nas ovde, kako je to izgledalo i kako izgleda sada. Kada dođu fabrike, a dolaze, između ostalog i zbog toga što negde odgovarajuću infrastrukturu imaju. Pa, znate koliko investitora, između ostalog prvo pita, a gde se nalazi najbliži auto-put u odnosu na tu lokaciju, a kakav je tu pristup između ostalog i komunikacione infrastrukture. Ti ljudi znaju koliko je to dragoceno i koliko nov posao koji dolazi sa novim putevima, tim ljudima znači. Nov posao podrazumeva i veći standard i veće prosečne plate.

Sada vam kažem prosečna je 500 evra, a idemo da to bude još, jer znamo nije dovoljno i dalje se teško živi, iako je kud i kamo bolje nego u Đilasovo i Tadićevo vreme, ali biće još veće plate, ali za one ljude za koje je alternativa bila nula, koji su platu imali nula jer posao nisu imali uopšte, za one ljude koji nisu imali put nikakav. Ovo što danas ima u Srbiji, pa to je toliko velika razlika da mogu da se samo kao ja nasmeju kad čujem da se nešto kao ražalostite zbog tuge u Hrvatskoj.

Stvaranje uslova da narod bolje živi, pa baš se time i bavimo. Znate šta je zanimljivo? Izgleda da se niko ne bavi sem nas.

Ako kažete da nije dobro da minimalna zarada, kao što je sada, bude preko 30.000 dinara, a jel bila ona od 16.000? Samo tu razliku da objasnite i da to razumemo. Nije dobro ovih preko 30.000, a bilo je valjda dobro onih 16.000 dinara ili da preračunate to u evre, pa da kažete koliko je bilo, a koliko je sada? Između ostalog, lako je, zato što je kurs stabilan godinama, već. Jel nije dobar stabilan kurs, a bio je onaj koji se menjao po 50%? Ili je prosto dovoljno reći, vi ukrali ovoliko i onoliko, a što za to dokaza nema nijednog, što smisla nema nikakvog, to nije važno, da svi imaju koristi, upravo se za to borimo i staramo mi.

Ove priče, leks specijalis, da se ne bi primenjivao onaj drugi zakon koji reguliše pitanje eksproprijacije, pa je sad to strašno. Evo, kao da slušam Balšu Božovića kad smo pričali o „Beogradu na vodi“ od reči do reči. Jel se slažete sada sa Balšom Božovićem, ne razumem vas više? Kada smo pričalo i „Beogradu na vodi“, a taj ste projekat ako ne grešim podržali i pristup prilikom realizacije ste podržali, oni pričali ovo što vi pričate danas. Da li smo imali posebne zakone kojim su regulisani oni projekti koji su projekti od strateškog interesa. Ne samo kada je reč o ovim koridorima ili o tom „Beogradu na vodi“, nego kada je i reč o gasovodu koji dolazi iz Ruske Federacije, da li smo na isti način uređivali pitanje kada je reč o „Smederevskoj železari“? Da li je moguće da sada odjednom više ne podržavate ništa od toga, da vam tu nešto kao konceptualno smeta?

Govorili su poslanici SRS u Evropi je malo drugačije. Pa, nije. Dakle, Evropa će da vam kaže - da mi tražimo da bude sve strogo, po tenderima, da znate u praski. I oni sami kada je reč o strateškim projektima rade na isti način kao što to regulišemo u Republici Srbiji mi. Kada je reč o projektu od strateške važnosti onda to podrazumeva da se uradi drugačije, da se direktno razgovara sa onim ko u tom projektu ima kapaciteta da učestvuje. To radi ceo moderan svet, to rade i u Evropi ako hoćete i van nje. I te stvari, koje ste do juče podržavali, a da se tiču i gasne infrastrukture i spasavanja „Železare“, ali i izgradnje grada Beograda u onom smislu i u onom smeru koji apsolutno nije bio moguć, sem u priči, u vreme vaših Đilasa i Bastaća, čudi me da od toga odustajete. Zbog čega? Zbog jedne skupštinske rasprave.

Znate, prođe i ova sednica, baš kao što prođe i ovaj mandat, prođu i ove godine, pa posle nekog vremena, kad se ljudi okrenu unazad znate šta će da kažu za ove godine i ovo vreme? Kazaće - onda kada se Aleksandar Vučić stara o Srbiji, kada se SNS starala o Srbiji, tada su izgrađeni ti putevi, tada su porasle plate po 50% u proseku i nastavile da rastu posle 2019. godine, pa možda za neku godinu, još toliko postale veće, videćemo. Tada su stotine hiljada ljudi došle do posla, tada su firme u hiljadama u Srbiji stizale, tada je bilo vreme razvoja, tada je bilo vreme niske inflacije, stabilnog kursa i to će da budu sećanja ljudi na ovo doba danas.

Da li će ostati bilo šta od priča da je neki mafijaš krao pesak? Da vam budem potpuno iskren, u poređenju sa ovim stvarima o kojima pričam, u poređenju sa važnosti ovih stvari o kojima pričam, neće od toga ostati ni zrno peska na zrnu peska.

Uz sve to, samo jednu stvar da kažem na samom kraju. Postarajte se vi da tamo gde odgovornosti imate da je na najbolji mogući način iznesete, pa samo jednu malu stvar mi učinite, evo nekada bude na nivo lične usluge i lične molbe, postarajte se da na Starom gradu više ne bude lokalni budžet živi pesak za sve građana.

Mi se, vidim, ne razumemo iz samo jednog jedinog razloga, jer vi nećete da se razumemo. Mi sami kažemo – gospodo, niko ne tvrdi da je život u Srbiji lak, da je život u Srbiji današnjoj komfor. Mi kažemo znamo da je teško i znamo da mora da bude još bolje. I zato kažemo – da, mi ćemo i da radimo da bude još bolje, ali samo uvažite tu činjenicu da se sećamo kako je bilo, da smo od proseka 329, napravili u proseku 500 evra i da smo rekli da nećemo da se zaustavimo, da ćemo napraviti još. Svesni smo da to nije ono što može da čoveka, prosečnog građanina, ako hoćete da učinite srećnim, svakako nešto zadovoljnijim, možda i značajno zadovoljnijim nego što je bio, ali treba tu još mnogo da se radi. A ko će drugi taj posao da iznese? Ko će drugi da radi? Ja ne vidim nikog drugog u Srbiji da je pokazao da je u stanju da tu vrstu promene napravi. Oni koji su držali prosek na 329 evra, ni za šta marili nisu. Treba znati i steći poverenje građana, pobediti, pa na delu pokazati šta i kako umeš.

Kad pričamo o Starom gradu, e samo zbog toga govorim, neko će sutra reći – evo vam primera na kom se pokazalo ko, šta i koliko ume. Bojim se da ne bude loš primer, ne samo za one koji učestvuju tamo u lokalnoj vlasti, nego pre svega za narod koji to sve mora da trpi, zbog toga ja to pominjem.

Što se tiče ovoga kako Srbija treba da se kreće, tu je prisutan ministar. Ja sam ga lično čuo dva ili tri puta da kaže – plan ove države je da minimalna zarada ne stane na 30.000, koliko ste rekli da će biti za sedam dana, nego da nastavi da popuni ono što statistika prijavljuje kao minimalnu potrošačku korpu, da jedno drugim bude pokriveno, da tu odnos bude jedan prema jedan.

Da li se sećate, u ta „slavna“ vremena, kad je minimalna zarada bila dvostruko niža, kada je kurs divljao po 50% u odnosu na današnji, u ta slavna vremena kada je prosečna zarada bila 320 i neki evro, kolika je bila pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom? Evo, danas da vam kažem, 10% do 15% manje nego što je danas. I mislite da im je padalo na pamet da idu na to da se te mere sprovode da pokrivenost postigne potpuna? Nije ih bilo briga.

Ti ljudi, dakle još jednom, imenom i prezimenom, ljudi poput Dragana Đilasa, Buka Jeremića, Borisa Tadića, samo su na sebe mislili. Srbija tu primećuje osnovnu razliku jer hoće da radi dalje sa ljudima koji su pokazali da mogu da naprave auto-put, da mogu da dovedu investitora, da mogu da izgrade fabriku, da mogu da povećaju plate, da nastave da rade sve te stvari i da napredujemo dalje ili da se vrate u ono njihovo vreme. Šta mislite, šta će građani reći, između ostalog, šta će reći ovi na Starom gradu koji ovaj kriminal sa kodeksom gledaju svaki dan? Odgovor znate i vi.

Evo, da se i ja u pozitivnom smislu odazovem i da kažem da prihvatam predlog da rezimiramo današnju raspravu.

Dakle, šta smo zaključili? Pod jedan, da je bilo reč o javnom pozivu kada je reč o izboru strateškog partnera za Moravski koridor, javnom pozivu. Dakle, to je prvi zaključak.

Drugi zaključak, kada je o korupciji reč, mi usvajasmo zakone po kome se vrše postupci za brojne, između ostalog, i funkcionere i političke predstavnike i u tom smislu smo pokazali da nikakve zaštite kod nas u političkom smislu nema, da je kod nas reč isključivo o principima.

Pokazali smo, takođe, da kada se kaže - držite nekoga negde, a uhvaćen je na delu, apsolutno nema slučaja u Srbiji, nema ničega ni približno slučaju Marka Bastaća, koji je uhvaćen u nedelima, ne jednom nego mnogo puta. Između ostalog, to je utvrdila odgovarajuća budžetska inspekcija, kao što ste i pozivali da treba da se uradi. Između ostalog, uhvaćen je prilikom šverca deviza.

Između ostalog, ovih dana se izjasnio pred nadležnim organima za sve one optužbe da je neposredno organizovao reketiranje po opštini Stari Grad i iznude da je uzimao novac za nelegalnu granju.

Sve su to stvari koje ljudi u Srbiji jako dobro znaju. Znate već, uz prateći folklor u vidu navlačenja kesa na glavu, to su neke sitnice koje nisu previše važne, ali da neke ljude davite tamo i bijete ih satima, to su prateće metode uz sve ovo što sam vam objasnio.

Da nekoga držite na vlasti, pa ne znam šta da vam kažem? To su verovatno stvari sa kojima je teško živeti, a kamoli raditi, ali to nisu naši problemi. To su problemi onih koji takvu vlast i takve metode podržavaju.

Kada 37.000 dinara dostigne nivo minimalna zarada u Srbiji, a ja vam kažem to je nešto na čemu mi radimo, mi, a niko drugi, znamo šta će biti. Umesto čestitki sa druge strane, biće rečenica – ne valja to ništa, nije to dovoljno mi tražimo 50.000, ali jednu stvar shvatite, kada se o Srbiji, kao što je danas slučaj, staraju dobri, ozbiljni, odgovorni ljudi, ljudi koji svoj posao znaju da rade, a svoju zemlju vole, nema te zamerke za koju mi nećemo naći odgovor u smislu, evo, realizovano, postignuto, premašeno, idemo dalje.

Nekada će biti teško onima koji samo da kritikuju umeju da toliko više izmišljaju zamerke, da fantaziraju o njima koliko će, s druge strane, biti pozitivnih odgovora u smislu - napravljeno za narod ove zemlje, ostvareno za građane i kad je reč o fabrici i kad je reč o putu, i kada je reč o plati.

(Predsedavajući: Hvala.)

To je ono što pravi osnovnu razliku. Nas vodi ljubav i želja za rezultatom. One koje vodi priča, takvi nikada neće biti u prilici da mogu da razmišljaju o bilo čemu drugom, a kamoli da ga pokažu u praksi.

Dobro, znači neko ne zna koliko je novozaposlenih u toj fabrici koju ste sada spomenuli? Pa, da li znate da je puta dva, odnosno puta tri u odnosu na period kada su „Krušikom“, ali ne samo „Krušikom“, upravljale štetočine, da je prosečna plata sa 30 i nešto hiljada, danas dostigla preko 50.000 i koliko je bolje poslovanje kada se samo uporedi sa onim kako je stajao saldo na kraju godine – po minus više stotina miliona ili čak i u milijardama mereno na kraju godine u njihovo vreme, sa plus pola milijarde u prošloj godini ili plus čistom milijardom godinu iza nje? Dakle, to su stvari o kojima niko u ovoj sali ne bi smelo da ima problem da govori.

Ako ste hteli da pričamo o onome što se dešava, a vezano za našu namensku industriju, ako želite da pričate o kampanji koja se vodi protiv te namenske industrije, pa i tu je nama potpuno jasno o čemu je reč. Oni u čije vreme je po 140 miliona dolara bio ukupan izvoz namenske industrije, danas, kada je taj izvoz meren po 800 miliona dolara godišnje i više, hoće da kažu da danas stoji u industriji lošije nego u njihovo vreme i danas su spremni ne samo da besomučno lažu i prave direktnu štetu, da čak i sabotiraju buduće ugovore koje prave proizvođači iz ove zemlje za tuđi

interes, za interes onih koji su nama direktna konkurencija, nego su u stanju da bukvalno unište sve, i zarade tih ljudi o kojima sam govorio i u ovoj fabrici, ali i drugim fabrikama, da unište perspektivu ljudima u kojoj god hoćete delatnosti, da unište izvozne potencijale ove zemlje, da ugroze već napravljene rezultate. A zbog čega? Da bi oni opet malo bili na vlasti.

Sada ne znam šta mislite koga promovišete pričom o toj temi, ljude koji se za te stvari zalažu, koji su već pokazali da im nešto sveto nije i ništa važno nije, ljude poput Dragana Đilasa ili Marka Bastaća? Nisam siguran koliko je to pametan pristup, ali opet pravi razliku između onoga gde je samo priča i onoga gde je borba za rezultat. Nama je svako novo radno mesto vredan rezultat, svako povećanje zarade vredan rezultat. Svaki novi milion, desetina, a kamoli stotina miliona evra izvoza iz ove zemlje je vredan rezultat i te stvari mi ne samo da poštujemo, tim stvarima ćemo mi da se rukovodimo, jer to je ono što nas motiviše.

Dva ili tri minuta više ako je to suština ove rasprave koju sada imamo, uzmite ih slobodno na koji god hoćete način, ali gledajte da ga upotrebite tako da budete fer, korektni i pošteni prema onima koji za ovu zemlju rade i koji su uspeli nešto da obezbede. Pa, ako i treba da bude vaša poslednja, evo vam je unapred!

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, bukvalno onog dana kada je bivši režim krenuo sa besmislenim optužbama na račun sopstvene države da nema demokratskih uslova, da nema fer uslova zadržavanje izbora po najvišim standardima, bukvalnog onog dana kada su počeli sa sipanjem besomučnih laži kako već godinama, zamislite, ovde tih uslova nema, navodno, njima je rečeno - lažete samo sami sebe. Dakle, vi nesposobnjakovići, vi štetočine, samo sebe lažete i sebi dajete opravdanje unapred zašto na izbore nećete izaći, jer ste svesni da nikakve podrške nemate.

Da tu nikakve suštine nema bilo je potpuno jasno iz našeg odgovora koji je pored iznetih napomena glasio – nema tih izbornih uslova po kojima vi možete da pobedite listu koju predvodi Aleksandar Vučić. To je svima jasno, vama samima najjasnije i zbog toga nema tih izbornih uslova koje mi ne možemo da unapredimo i na sve smo zaista spremni, jer nemamo od čega da strahujemo. Jasno nam je da vas čeka samo težak poraz. To je bila prva razmena reči i mišljenja na ovu temu i pogledajte šta se dešavalo od tada do danas, dame i gospodo narodni poslanici.

Slušali smo sve i svašta, i o tome kakvi su uslovi vezano za funkcionersku kampanju i za navodne zloupotrebe javnih resursa i za navodno nepostupanje Agencije za borbu protiv korupcije, Saveta regulatornog tela za elektronske medije. O svemu i svačemu smo slušali, pa između ostalog i ovom Nadzornom odboru za koji smo mi rekli nikakav problem nije. Biće uspostavljen, evo, prvi put u poslednjih 20 godina, da vidite da nemamo od čega da strahujemo, da nemamo od čega da se ustručavamo, zbog čega da se snebivamo ni brinemo. Mi ćemo da uradimo to što vi nikada niste hteli, što nikada na pamet padalo nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, čulo se danas nekoliko puta, ali da ponovim, Nadzorni odbor o kom su pričali pripadnici bivšeg režima, sve pričajući najnotornije moguće gluposti, budalaštine o izbornim uslovima, nikada im na pamet palo nije da formiraju sami.

Imali su koliko prilika? Pa, sigurno nekoliko izbornih ciklusa i sve vreme imali su zakon, taj Nadzorni odbor, ali svaki put trudili su se da smisle odgovarajuće opravdanje zašto neće time da se bave, zašto neće da ga formiraju. Neko bi rekao i možda bi bio u pravu da taj Nadzorni odbor možda nije imao prevelike moći i da je bio formiran svaki put, ne bi mogao da kažnjava, pa je pitanje koliko bi mogao da reguliše odnose tokom izborne kampanje, ali ne može niko da kaže da nisu najbedniji mogući licemeri oni koji ga nijednom nisu formirali, a onda su se našli pametni da nekoliko godina unazad počnu na sva usta da viču - ne može da se održi nijedan izborni ciklus bez Nadzornog odbora, a da bude demokratski. Neće da priznaju, kažu, rezultate tih izbora ako budu održani bez Nadzornog odbora, jer to nije u duhu sa odgovarajućim evropskim standardima.

Nijedan jedini put, još jednom, taj odbor formirali nisu. Kako su se odnosili prema tom pitanju, dobro je što smo se podsetili danas. Govorile su o tome neke kolege.

Između ostalog, nekoliko godina unazad, bilo je to, čini mi se, 2007. godine, na direktan poziv čuvenog sektora nevladinih organizacija, u vreme kada je DS sa svojim kooperantima, sa svojim zavisnim preduzećima činila većinu, nevladine organizacije obrate se njima sa apelom da se formira Nadzorni odbor i ovi im najzvaničnije moguće kažu - nema nikakve potrebe za tim, jer mi sada imamo Agenciju za borbu protiv korupcije, mi sada imamo RRA i oni se vode najvišim mogućim standardima i oni regulišu ta pitanja, taj Nadzorni odbor je potpuno prevaziđena stvar. To bude, kad beše, gospođo Vacić, 2007. ili 2008. godine. Ne prođe mnogo godina od tada i isti ti počnu da se naveliko okupljaju i kažu… Pročitaću vam šta su govorili 2016. godine: „Zahteva se formiranje Nadzornog odbora, u skladu sa zakonom, jer je to garancija za obezbeđivanje uslova za poštene izbore“.

Godine 2016. uoči tadašnjih parlamentarnih izbora, a iz par razloga je važno da se na te izbore vratimo i da se podsetimo kako su stvari izgledale tada, formiraju oni nekakvu komisiju svojih stranaka, tako su to tada krstili, za obezbeđivanje uslova za poštene izbore i okupe se – Nova stranka, to je Zoran Živković, Demokratska stranka, Pokret za preokret, to vam je Janko Veselinović, gospodine Rističeviću, Zajedno za Srbiju, to je ovaj Zelenović što je opet proglašen krivim od strane suda za utaju sredstava u vrednosti od pet miliona evra, Dušana Petrović Zelenović, tako je, Demokratska Stranka Srbije, Pokret „Dosta je bilo“, Radulović, ne znam da li još uvek mrda, SDA Sandžaka, Dveri, i oni su bili tamo, Nova srpska politička misao, to je Đorđe Vukadinović. Svi su se oni lepo okupili tada zajedno i na svojim kružocima slali saopštenja poput ovoga.

Pogledajte, ovo je članak od 08. februara 2016. godine. Kaže naslov: „Opozicija za izbore traži Nadzorni odbor“. Evo, ovo sad svako može da pronađe od svoje kuće ili sa svog telefona i da vidi da su se svi ovi koje sam pročitao se okupljali tada i pričali – neophodno je da se formira Nadzorni odbor, bez njega nema demokratskih izbor i pride još dodali da pozivaju da se ne koriste državni resursi u predizborne svrhe, pride još dodali da se zalažu za izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i na sve to Đorđe Vukadinović u zaključku kaže – vlasti bi odgovaralo da izađu u susret nekom od ovih zahteva, bar nekom, jer tako bi skinula svaku senku sumnje u moguću neregularnost izbora.

E, sada, vidite, ovih dana mi ne samo da završismo posao oko nekoliko od ovih stvari. Ne neke, nego sve ove koje sam pomenuo. Usvojismo ovde izmene i dopune različitih zakona kojima su regulisani i odgovarajuće finansiranje političkih aktivnosti i pitanje korišćenja državnih resursa u predizborne svrhe, a danas se bavimo i nadzornim odborom. Pa, valjda po rečima Đorđa Vukadinovića mi smo otklonili sve sumnje u regularnost izbornog procesa.

Naravno, svi znaju u ovoj zemlji da reč tih ljudi ne vredi ništa i da ovo danas oni sami ne priznaju da se ikada desilo, da danas oni uopšte ne drže do ovih stvari koje su izgovorili, jer zašto bi držali danas, kada nisu držali do ovih reči ni mesec dna nakon što su ovo kazali?

Mesec dana nakon što su ovo kazali bio je javni poziv da se formira Nadzorni odbor. Još tada za taj izborni ciklus, i hvala onima koji su na to podsetili, predsednica Skupštine Maja Gojković kaže – nema nikakvih problema, želite taj Nadzorni odbor, evo, dajte odmah zvanično šta su vaši predlozi.

Jedan tekst koji je izašao malo nakon ovog datuma kaže – do tog datuma niko nije dao svoj predlog. Ovi što su to tražili i na sva usta najavljivali da će dostaviti svoje predloge, čak je i DS najavila da će njihov kandidat biti Vesna Pešić za člana ovog Nadzornog odbora, zapamtite ovo ime, vratićemo se i na njega uskoro, nisu predložili nikog. Kažu neki, bio je posle možda jedan odgovor ukupno, možda dva, od kojih je jedan bio gospodin Marković Palma, koji je u odgovoru, prosto, rekao da nije zainteresovan i to je sve. Ali, to je njihov odnos prema onome što su tražili sami.

Što nikada nisu našli za shodno da formiraju u svoje vreme.? Pošto tada nisu za to marili, a što bi marili par godina kasnije? Da li je zbog toga izborni ciklus bio nedemokratski? Pa, sudeći po ponašanju tih ljudi, nešto ne bih rekao. Izađoše od ovih pročitanih svi na izbore. Neki su prošli bolje, neki lošije, ali svi izađoše na izbore. Pazite, sada, niko od njih nije imao ni najmanji problem da onog momenta kada je zaključio – aha, eto mene u mandatu, da uzme lepo, prijavi se ovde za poslaničku platu, jer su se gadili izbora bez nadzornog odbora, pričali su da će osetiti tu vrstu gađenja, bogami, prema poslaničkoj plati ne osetiše nikakvo gađenje, kao ni prema mogućnosti da uzimaju novac za naplatu putnih troškova, kao ni prema mogućnosti da brže – bolje uđu u razne skupštinske delegacije, da lepo putuju, kao ni prema mogućnosti da dobiju stan koji se plaća iz budžeta Narodne skupštine, poput Boška Obradovića. Sve su to lepo uzeli i zaboravili na priču o nadzornom odboru i bilo kakvim neregularnostima.

Čak i oni koji nisu na tim izborima prošli kako su očekivali, čak i oni su se složili da je tu bilo, pa izgleda, apsolutno sve u najboljem mogućem redu.

Borko Stefanović, tada još Borisav Stefanović, toliko je želeo na izbore 2016. godine, da je čovek ime promenio, promenio lične podatke samo da bi na te izbore izašao.

(Vojislav Šešelj: I pol promenio.)

Šta je još usput promenio ne znam, ali za ovo je utvrđeno da je promenio.

Završio je sa 0,94% osvojenih glasova, bio je strašno tužan i deprimiran. Rekao je da se možda više nikad neće podići sa poda kako je težak poraz preživeo, pitanje čak i da li je preživeo, ali njegove reči nakon 2016. godine osvojenih 0,95% glasova, glase ovako – ovi rezultati, misli na rezultate izbora iz 2016. godine, su realnost Srbije. E, danas nam je taj Borko Stefanović, koji je toliko želeo da izađe na te izbore, izašao na njih, ali je toliko želeo da je čak bio spreman i ime da promeni.

Drugi čovek u stranci Dragana Đilasa, drugi među najglasnijima koji kažu – nema slobode izbora godinama unazad. Evo, sedam ili osam godina unazad već nema slobodnih izbora. Pa, izgleda da se nešto promenilo. Neko je presaldumio u glavi. On je čovek 2016. godine mislio da su ti izbori ne samo regularni potpuno, nego su i oličenje realnosti Srbije.

Danas, kaže 2016. godine ništa valjalo nije. Taj čovek naravno, kao i Dragan Đilas i ostali iz te njegove stranke, ne znam ni kako se to tačno zove, mislim da je kolega Marković to ispravno nazvao strankom „slobode i prade“. Kažu da 2016. godine izbori nisu bili slobodni. Međutim, zbog toga što oni to tako misle ne odriče se niko od ovih poslanika koje su u međuvremenu kupili, ni od plate, ni od putnih troškova, a vala ni od stana koji plaća Skupština.

Nešto nisam primetio da je Marinika Tepić iz revolta uzela i pronašla drugi izvor finansiranja. Svi oni i dalje lepo dolaze na blagajnu redovno.

(Vojislav Šešelj: Čobanov.)

Čobanov, jel tako? Znam da se predstavlja kao Tepić, ne znam kako je stvarno.

U svakom slučaju, što važi za nju isto važi i za Boška Obradovića i njegove Dveri i za ove iz DS i za ovog iz nove srpske političke misli ili ovog „preokrenutog“. Ne on u stvari više nije u ovoj Skupštini, da li je tako? Dakle, sve ove što sam pročitao da su zamerali na regularnostima unapred, a zbog nadzornog odbora za sve važi isto. Svi oni su i dalje verni blagajni, i u tom smislu nemaju ništa da kažu kao zamerku na račun regularnosti, ali eto, prosipaju pamet naknadno. I ne bi to bilo toliko tragično da to, dame i gospodo, ne rade i danas.

Dakle, danas, 2019. godina, popeše se na glavu i Bogu i narodu pričom o nekih svojih šest zahteva i 42 preporuke koje pošto-poto moraju da budu ispunjene, inače bez toga izbori ne vrede pet para.

I, kad uzmete da pogledate šta su ti njihovi zahtevi na strani 4. pod naslovom „Nadzorni odbor“ oni traže, pazite sada, oni traže formiranje Nadzornog odbora, kao van upravnog tela za nadzor i ponašanje itd, prema odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Dakle, opet traže Nadzorni odbor i opet kažu - bez tog Nadzornog odbora nema demokratije i fer izbora. I šta se dešava? Evo, nas na sednici na kojoj mi odlučujemo o tome ko će biti članovi Nadzornog odbora.

Ne samo da smo bili ozbiljni kad smo rekli nikakav problem sa tim nemamo. Nemamo mi čega da se plašimo kad ste vi u pitanjum neradnici jedni. Započećemo proceduru, biće svako u prilici da da predlog, izabraće Narodna skupština te ljude na vreme. Čak smo i rekli, ako vas zanima kada, pre Nove godine, 19. decembar, gospodine Atlagiću, Gospodnje 2019. godine, opet je dan pre Nikoljdana, dakle, dovoljno pre Nove godine. I, kao što vidite sve se dešava baš kao što smo mi rekli, a oni nisu se udostojili čak ni svoj predlog da pošalju.

Dakle, ne samo da ih nema ovde, ne samo da jednu jedinu reč neće reći na temu Nadzornog odbora, a bio im je jedan od najvažnijih uslova na papiru barem, nego ni predlog čestiti poslali nisu. Zašto? Pa, to je svima više nego jasno.

Još jednom za one koji nisu razumeli, njima njihove vlastite reči ništa ne vrede, to pet para ne vredi. Ako nisu značile u momentu kad ih izgovaraju ili kada ih zapišu, a što bi im značile nešto danas?

Od svega ovoga što oni strpaše na ove papire, jedino što je zaista važno, to je on što se, dame i gospodo, nalazi među njihovim zahtevima pod rednim brojem jedan. Dakle, tu je suština stvari, a ovo sve ostalo, pusta dekoracija da bude više strana. Njihov zahtev pod rednim brojem jedan, dakle prioritetni zahtev je da se obaveže predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste, da ne učestvuje na izborima. To je među zahtevima.

Među preporukama pod rednim brojem jedan, dakle najvažnija od svih preporuka, da vidimo šta je tu. Neverovatno, ista stvar. Predsednik Republike da ne učestvuje ni na koji način u izbornoj kampanji na strani bilo koje izborne liste. Prioritet nad svim prioritetima i među zahtevima i među preporukama i među čemu god hoćete. To je on što njih zanima, a ovo da li će biti Nadzornog odbora ili neće, to je samo jedan dodatni pokazatelj kakvi su licemeri i lažovi u pitanju.

Dosađivali nam 2016. godine, ni predlog dali nisu. Dosađuju nam danas opet, ni predlog dali nisu. Naravno da njih ništa od toga ne zanima, a lepo smo im rekli, videćete vi, napravićemo mi taj Nadzorni odbor pa ćemo da kažemo i to ćemo sa pravom da kažemo, da smo prvi koji su to uradili u 20 godina unazad, pa ćemo da vidimo kada ćete sledeći put da se nađete pametni da pričate o tom Nadzornom odboru ponovo.

Evo predloga pred narodnim poslanicima. Dostavio…

(Vojislav Šešelj: Vidi se da si nekad bio radikal kako pričaš.)

Jel se vidi? Nije to slučajno.

Dakle, dostavio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, utvrdio je predlog baš onako kako zakon predviđa. Deset članova nadzornog odbora, od čega pet predlaže Vlada, pet predlažu poslaničke grupe. Da čuju ljudi i da razumeju, od ovih pet što dolaze na predlog narodnih predstavnika u ovoj skupštini imena su redom: Svetislav Goncić, dr Nikola Žutić, Branislav Klansček, Dragan Varagić, Ivana Radovanović.

Prvo ime i peto ime dolaze na predlog poslaničkih grupa koje čine parlamentarnu većinu. Dakle, dva od pet predloga, a tri od pet dolaze na predloge različitih opozicionih stranaka. Dakle, SRS, LDP, LSV, SDA, to je drugi predlog i treći predlog je SMS. Da se zna, tri od pet predloga koje dolaze iz Narodne skupštine direktno jesu predlozi opozicionih stranaka. Tek koliko da se vidi koliko ovde ima ili nema demokratije, koliko ima ili nema uvažavanja različitih poslaničkih grupa i različitih politika, odnosno predstavnika tih politika. Koliko ovde ima ili nema za nas razloga da oko bilo čega brinemo.

Mi naravno znamo da je izborni proces u ovoj zemlji po najboljim mogućim standardima, da je sto, ako ne i 500 puta bolji nego onaj što je bio kada su ga organizovali kojekakvi Đilasi, Tadići, Jeremići i ovi njihovi prateći „boškići“, ali da možemo da ga napravimo još boljim, što znači preciznijim, konkretnijim, transparentnijim, ako treba i bolje kontrolisanim, pa da sutra možemo da kažemo – vidite, obezbedili smo izborne uslove kakve u ovoj zemlji nikada niko nije hteo da pruži, nikada niko.

Kad to budemo govorili sutra, svi znaju u ovoj zemlji, govorićemo sa punim pravom jer će to biti istina. Kako odgovaraju ovi koji su sve ovo lepo tako tražili, a u stvari samo zamajavali što narod Srbije, a pre svega sami sebe, ljuti što je to tako, ljuti što smo pokazali da ih se ne plašimo ni najmanje i da smo spremni da ih do nogu porazimo i na proleće naredne godine? Neće više da čuju ne samo za nas i ne samo za Narodnu skupštinu, sa izuzetkom skupštinske blagajne, naravno, nego neće više da čuju ni za bilo kakav dijalog, pa ni za one posrednike u tom dijalogu koji dolaze iz Evropskog parlamenta.

Vesna Pešić, nesuđeni kandidat DS za člana Nadzornog odbora danas kaže, ljuta zbog razvoja događaja: „Nećemo da nam više posreduju“, da prostite, to su njene reči, nisu moje: „govna iz EU“. Tako oni imaju visoko mišljenje.

(Vojislav Šešelj: Ko je to rekao?)

Vesna Pešić.

(Vojislav Šešelj: Odlično je rekla.)

Imaju visoko mišljenje o ljudima koji dolaze iz Evropskog parlamenta, tako imaju visoko mišljenje o dijalogu koji se vodi u Narodnoj skupštini, o ovim unapređenjima izbornih uslova ili bilo čemu što se ne tiče direktno njihovog džepa.

Dame i gospodo narodni poslanici, i vi građani Srbije koji ovo gledate, da sumiramo, Narodna skupština će se izjasniti o ovim predlozima. Narodna skupština će formirati svoj Nadzorni odbor i ispunićemo time još jedan od uslova koje smo dogovorili mi, dakle politički akteri u ovoj zemlji, u neposrednom dijalogu. Time ćemo obezbediti dodatan dobar razlog da se kaže – ovi su izbori jasniji, čistiji i transparentniji, pa ako hoćete i slobodniji nego ikada ranije.

Srpska napredna stranka, koja sprovodi politiku Aleksandra Vučića, zbog te politike, zbog njenih rezultata, zbog uspeha koji su već napravljeni, ali zbog jasnog, preciznog plana da radi dalje, da se nikada ne zadovoljava onim što je postignuto, nego da razmišlja kako da napravi još više i još bolje, nada se da će ponovo zavredeti poverenje građana ove zemlje.

A, notorni lažovi, a ogrezli u kriminal i lopovluk, poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ovih njihovih pratećih Boškića, Borkića i ostalih, oni sami najbolje znaju da jedan jedini čestiti glas na izborima dobili ne bi, kao što ga dobiti neće. Tako da je za njih izaći na izbore ili ne izaći jedno te isto. Možda za neke od njih koji će zbog toga i definitivno finansijski propasti nije, ali to su problemi sa kojima će oni morati da žive.

Oni su izabrali da im gazda bude Đilas, pa neka razmišljaju o posledicama toga. Mi smo izabrali da nam najvažnija na svetu bude Srbija i sve ono što radimo i što ćemo raditi, biće rukovođeno upravo tim, a narod to zna da ceni. Narod je mnogo pametniji nego što ovi tajkuni misle. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.

(Vjerica Radeta: Ja sam htela po amandmanu.)

Ja se javljam po amandmanu kao i drugi.

(Vjerica Radeta: Ja sam se prva javila.)

Sve je u redu, razgovaraćemo svi.

Samo molim vas da vreme koje sada koristim, merite kroz vreme poslaničke grupe.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo još uvek na amandmanu odbora, ja sam želeo da iskoristim priliku da pokažem da je recimo ovaj amandman jedan dobar dokaz da nisu tačni navodi koji su inače bili izgovoreni tokom ove rasprave, a koji su išli u smeru, eto, napravljen je neki predlog, koji sada niko ne sme ni da pipne i ništa tu ne može da se promeni i nema nikakvog smisla predlagati amandmane, zato što ništa ne može da se menja.
Kao što vidite, naravno da može i naravno da smo bili u pravu mi kada smo govorili da je Narodna skupština ta koja se pita i da će ovo rešenje, baš kao i svako drugo, biti u skladu sa onim što odluče narodni poslanici. Ovaj amandman vam je živi dokaz da je to upravo tako, kao što uvek i jeste, jer drugačije ni biti ne može.
Drago mi je što vidim da postoji konsenzus u sali da je to tako.
Amandmani govore neke stvari, recimo i onaj prethodni, koji je ovde u Narodnu skupštinu došao na predlog jednog od predstavnika bivšeg režima. Mnogo stvari govori, znate, između ostalog činjenice, da šalju amandmane u skladu sa onim što su zahtevi, ovih dana aktuelni zahtevi, određenih nevladinih organizacija, a koja prepisuju predstavnici bivšeg režima i onda ih predaju na pisarnicu. To je takođe vrlo dobar odgovor na pitanje ko se i kako odnosi prema ovom predlogu zakona i prema čitavoj ideji da se unapredi dodatno naš izborni proces.
Kao što vidite, nisu na mestu bilo kakve zamerke na naš račun. Ako idu u smeru, eto, nešto traže nevladine organizacije i sve što se traži sa njihove strane vi morate da prihvatate. Istina je potpuno drugačija. Mi podržavamo stav da ono što prosto nema smisla, ne treba da bude sastavni deo zakona, kao što se primetili, dame i gospodo narodni poslanici, neće ni biti. To što predstavnici bivšeg režima te stvari prihvataju i šalju, ali bez uspeha, mislim da dovoljno govori kakva je čija uloga u čitavom ovom procesu.
Drugo, činjenica da nije bilo nikoga da te amandmane ovde obrazloži i brani. Dakle, predstavnici bivšeg režima, da još jednom čuju građani Srbije, ne učestvuju uopšte u raspravi koja se tiče svega onoga na šta na sva usta vrište mesecima već, po raznoraznim medijima što domaćim, što stranim, evo i u Evropski parlament su stigli da tamo kukaju i plaču. Ne valja izborna atmosfera, nisu dobri izborni uslovi, ne valjaju zakoni koje su oni usvajali, postoji problem funkcionerske kampanje, postoji problem zloupotrebe resursa i znate već milion i jednu stvar koju su izmišljali i lagali.
Evo, sada, mi usvajamo zakone kojima se u potpunosti eliminišu slabosti njihovih zakona na te teme, na teme funkcionerske kampanje, na teme javnih resursa, a njih nema. Njih nema, što vam govori, dame i gospodo narodni poslanici, i vi građani Srbije koji ovo pratite, da oni zapravo sve vreme samo besmislice pričaju, koještarije izgovaraju i besomučno lažu. Njih apsolutno ne zanima bilo kakvo unapređenje izbornog procesa, oni sami ne veruju u te stvari koje izgovaraju, jer da veruju došli bi ovde da ih brane i zastupaju. Da veruju, ne bi samo ostavljali na pisarnicu, pa onda od nje trčali brže bolje na blagajnu da uzmu šta može od novca za ovaj mesec, pa pravac napolje ka nekom kafiću ili gde već provode vreme. U Narodnoj skupštini vreme ne provode. Sami znaju, njihove su reči potpuno prazne, potpuno šuplje, potpuno beznačajne. Da je drugačije, ovde bi te reči izgovarali kada treba da se mišljenje razmeni i da se argumenti suoče. Dakle, to takođe govore određeni amandmani.
Što se tiče napomena koje smo mi čuli danas, da su predlozi zakona formirani u skladu sa pritiscima OEBS-a koji je valjda nevladina organizacija. Moram da podsetim, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju nije nikakva NVO, kako se to popularno kaže, to je jedna međuvladina organizacija, broji značajan broj članica i ona je formirana u skladu sa Poveljom UN. U tim članicama, među njima nalaze se evropske zemlje, zemlje Azije, centralne Azije pre svega, Kavkaskog regiona, Severne Amerike, Ruska Federacija naravno članica je organizacije OEBS, baš kao i razne druge zemlje.
Hoću da kažem da sa njima razmenjivati mišljenja, to znači razmenjivati mišljenja sa relevantnim i kompetentnim sagovornicima koji se tim procesima bave u čitavom svetu. Nema tu ništa sporno i tu nije ništa NVO, kako je ovde neko pokušao da sugeriše. Nije ponižavajuće za zemlju, naprotiv mi sve vreme govorimo.
Mi se ponosimo nivoom demokratije i sloboda, koju smo ustanovili i pokazujemo spremnost da ga uvek podignemo za još nešto više. Da uvek možemo da kažemo mi smo ti koji su omogućili da izborni proces bude značajno bolji nego što je bio 2012. godine, 2008. godine, evo, sledeće da obezbedimo da bude i još bolji nego što je sada, jer u takvim uslovima mi možemo samo dobrom rezultatu da se nadamo. Nema, dakle, tu ništa ponižavajuće.
Ali, da vam kažem nešto ko pokušava da ponižava. Između ostalog, bivši režim svojim sramnim nastupom u Evropskom parlamentu juče. On može da ponizi samo sebe. Dakle, nikog drugog ponizili nisu ni Dragan Đilas, ni Nebojša Zelenović, ni ovi anonimni predstavnici DS i svi drugi koji su pred praznom salom juče tri sata, samo besomučno lagali, klevetali, opanjkavali Aleksandra Vučića, Vladu Srbije, parlamentarnu većinu, sopstvenu državu. Dakle, da se razumemo, sopstvenu državu, izgovarali potpune besmislice i budalaštine, navodno ljudi hoće da se ubiju danas zato što su im plate veće nego u njegovo vreme. Pored toga što pričaju gluposti, kao neko uzeo, pa danas sebi reže vene ovde pred Narodnom skupštinom, ne sete se da kažu koliko je manja plata bila u njihovo vreme, pa da vidimo jel tada neko možda pokušao da se povredi.
Ne kažu da izmišljaju i ovde afere, pokušavajući nešto da stave na dušu Aleksandru Vučiću, članovima njegove porodice i onda sami posle svoje gluposti moraju da pojedu, da negiraju i da priznaju da su lagali, poput onog Aleksića, koji je sam rekao sve što sam ja, Aleksić izgovarao nedeljama o Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice to su laži. To je Aleksić praktično priznao onog momenta kada je kazao, ko, to što je Aleksić rekao pošalje tužilaštvu, taj vrši lažno prijavljivanje. Aleksić, priznao da je lažovčina, ali se nisu pohvalili koliko mi je poznato u Evropskom parlamentu propustili su to da urade, da ako će da pričamo o vezama sa narko klanovima u ovoj zemlji na bilo koji način. Oni sami te veze imaju najbolje mogući. Ko se slika i hvali prijateljstvom ili rodbinskim odnosima, ne znam šta je od toga u pitanju, nije ni važno šta je u pitanju sa dilerima, evo vam na slici ovde jedan diler. Dakle, dvojicu ljudi vidite, jedan je Đilas, nisam na njega mislio nego ovaj pored njega je diler, osuđeni diler, tako je, čovek uhvaćen sa dva i po kilograma ili tri ozbiljne droge, droge koja ima vrednost, koja se meri stotinama hiljada evra i kome je Dragan Đilas bio veoma blizak nije to krio, nije se čak ni ustručavao da ga posećuje, da mu nosi ručak i koje kakve druge ponude.
Dakle, ovim prijateljstvima oni se, koliko nam je poznato nisu hvalili u Evropskom parlamentu i šteta je što nisu tim ljudima bi objasnili malo preciznije s kim razgovaraju i koga su doveli i sijaset drugih stvari, naravno demantovale su institucije, ali su sa svoje strane naše ocene da je reč o notornim besmislicama potvrđivali njihovi prijatelji i njihovi izbori.
Kad kažem iz Brkićevog opskurnog magazina „Tabloid“, gluposti prepričavaju. Evo, danas, baš jutros je ovo izašlo, sam Brkić kaže u svom tekstu, pa jeste to su sve moje gluposti i moje laži i to što pričaju Dragan Đilas, Marinika Tepić, Boško Obradović i ostali. Evo, danas nam kaže Brkić, to je sve Brkić smislio i to je sve Brkić pričao pre dve, tri, četiri godine. Ako nekome u Srbiji nije jasno, a ja verujem da je svima jasno, onda danas nešto jasnije, ali šteta što ne ponesu ove dokaze da se pohvale, da se podiče u Evropskom parlamentu, da njima dodatno objasne koje su ljude i kakve su ljude pozvali da blate Srbiju, da o svojoj državi izgovaraju sve najgnusnije i najodvratnije i o predsedniku sopstvene države, da bude malo jasnije o kom je ljudskom kvalitetu reč kada pričamo o Đilasu, o Zelenoviću i ostalima koji pripadaju tom njihovom taboru.
Šta misle predstavnici Evropskog parlamenta? Šta ko da vam kaže? Nas ne opterećuje u toj meri u kojoj bi neki voleli da se to dešava, da li su oni rekli da su izbrojali. Srbija je sa svoje strane realizovala, ne znam 20%, 30% dogovorenih unapređenja, ne utiče na činjenicu dame i gospodo, da, a ovo je istina što ću sada da vam kažem o svemu onome što mi pratimo, a verujte da pratimo precizno. Na dan sutrašnji Srbija će imati realizovani u potpunosti 60% svega o čemu smo mi pričali svih ovih meseci, a sve preostalo biće duboko u fazi realizacije. Dakle, biće nula aktivnosti i za koje će neko moći da kaže da progresa nema i da ne radimo ono što smo rekli da nemamo nikakav problem sa tim da uradimo. E, to je prava istina. Da li su to razumeli svi u Evropskom parlamentu ili nisu? Nikakav problem nemamo sa tim da im na te stvari dodatno objasnimo.
Ali, oko jedne stvari da se razumemo definitivno, mi ovo radimo zato što nam je interes da imamo najbolje izborne uslove, zato što nam interes da sutra možemo s punim pravom da kažemo – da li vidite da su svi lagali. Da smo bili u stanju da izađemo u susret po svakom aspektu izbornog procesa i da ga unapredimo da bude stotinu puta, dve stotine puta bolji nego u njihovo vreme, jer danas niko ne sme jednu jedinu reč da kaže, da je nešto u našem izbornom postupku sporno.
A oni? Oni će samo da se bave onim što jedino umeju, jedino znaju, između ostalog nastaviće da lažu, nastaviće da se druže sa dokazanim, osuđenim švercerima droge. Nastaviće da se bave budalaštinama, verovatno novim pokušajima da rasturaju institucije, da razbijaju Narodnu skupštinu. Sutra će koliko vidim da ponovo opsedaju javni medijski servis, ali time će najbolje da govore o sebi, o tome šta je njihova jedina politička ponuda i o tome koliko zapravo vrede u političkom, ali i svakom drugom smislu. To je dobro da ljudi vide, da ljudi razumeju. Upravo zato što su naši ljudi mudri ljudi, njih ne mogu prevariti ni na koji način, oni dobro vide i dobro razumeju da su obični lopovi sa svojim huliganskim metodama, sa svojim nasiljem, rušenjem, pretnjama ubistvima, ljudi koji nisu vredni ni jednog jedinog čestitog glasa.
Upravo zato što to naš narod dobro vidi i dobro razume ova se zemlja promenila drastično. Ovo više nije lična prćija nijednog Đilasa, nijednog Šolaka, nijednog Miškovića, ovo je zemlja koja je rešila da vodi računa o sebi. Oni će svoje nezajažljive potrebe, sopstvenu pohlepu morati da zadovoljavaju na nekom drugom mestu. Ovo je zemlja koja je rešila da živi. Hvala vam.

Vrlo kratko, gospodine Rističeviću.

Dakle, pominjući Evropski parlament juče, e dakle, na ovo sam ja ukazivao.

Dakle, ako su pričali o svojim lažima nešto na temu saradnje, navodne saradnje narko - klanova sa današnjom Vladom Srbije ili sa predsednikom Republike i njegovom porodicom. Ovo je trebalo da pomene.

Dakle, ovo je ovde čovek koji se, ako ne grešim, zove Milan Dabović. On je šurak ili bivši šurak ili prijatelj, ne znam šta je, ali očigledno veoma blizak čovek Dragana Đilasa. I samo kažem da je šteta što nisu svoje reči, svoje laži potkrepili sa nečim što je istina, a istina je da su ova dva čoveka ne samo bliski, nego najbliži mogući, kao što vidite sa ove fotografije. I mi, kao ozbiljni ljudi, nećemo da kažemo – sigurno je Đilas dao pare ovom Daboviću, ali možemo da pitamo – ko je dao pare ovom Daboviću? Da li postoji neki dovoljno imućan čovek iz njegovog okruženja, kako god se zvao, koji je u stanju da robu vrednu više stotina hiljada evra, a dva i po kilograma kokaina sa kojima je uhvaćen Dabović toliko vredi, finansira?

Kao što znamo, ova priča ima svoj nastavak. Sam Đilas i njegovi poslušnici, već nedeljama vrše besomučnu kapanju protiv jednog policajca, protiv čoveka imenom i prezimenom, ali znate kog? Policajca koji je lično ovog Dabovića uhvatio sa dva i po kilograma opojne droge. Dakle, onog čoveka koji je svojim rukama sprečio da se ta droga nađe na ulici da truje našu decu, a ovog Dabovića, Đilasovog prijatelja poslao iza rešetaka, protiv njega Đilas i Đilasovo okruženje vode besomučnu hajku, pa možda to upućuje na neke dublje i dalje veze, možda ne, meni govori što god.

Pošto ste spomenuli Kominternu, ti metodi, u pravu ste, prisutni su i danas, tzv. čistoća opozicije iz ugla Đilasa, Zelenovića i ostalih njihovih, Brkića i dveraša, danas se pokazuje isključivo u smislu – ili radiš ono što ti Đilas kaže, pa onda ne smeš ni da uđeš u Narodnu skupštinu, nogo pokušavaš da je zapališ, da je rasturiš, da li pokušavaš da vešalima i testerama presuđuješ Aleksandru Vučiću i ljudima koji su članovi SNS, ili to ne radiš. Oni su u tom smislu, gospodine Rističeviću, neka vrsta nove Kominterne, a ja bih rekao pravi sledbenici ideologije i sistema vrednosti Envera Hodže.

Taj čovek za kog ste pitali, koji je nama pretio slanjem u logore zove se Slobodan Georgijev. Dakle, reč je o jednom velikom novinarskom imenu. Čuli ste za njega sigurno. On je šef onog BIRN-a ili KRIK-a. Ne znam, ja ih stalno mešam, meni je to sve isto.

(Marijan Rističević: Liči na Černozemskog.)

Da, liči na tog Černozemskog, tako je. Samo nije isto ime.

Dakle, reč je o čoveku koji je apsolutno na liniji ovih ljudi o kojima mi pričamo sada i on je, da se pohvali valjda koliko je pametan i koliko je hrabar, javno okačio na one društvene mreže, one njihove Tvitere, poruku, video snimak, na kom prikazuje članove SNS, naše aktiviste i sebe kako izgovara u mikrofon – ma, sve ćemo mi vas u logore. Dakle, on i ovi njegovi će nas u logore.

Inače, do guše je čovek upleten u ove laži Milovana Brkića i njegovog tabloida koje danas, kao što vidite, i Milovan Brkić sa ponosom priznaje kao svoje čedo, a da li je ukupno 2,5 kilograma opojne droge, koji su pronađeni kod ovog šuraka, vi kažete bivšeg šuraka, ja nisam siguran, Dragana Đilasa, cela količina, ja to zaista ne znam da vam kažem, ali znam da vam kažem da je znakovito, kako bi rekli neki, angažovanje Dragana Đilasa i njegovog okruženja na temu progona jednog časnog policajca koji je ovog narko-dilera lišio slobode.

Meni to štošta govori, između ostalog da postoji i obrazac u toj bahatosti, u spremnosti da se odmazda prema dobrom, pristojnom čoveku vrši bez ikakvog razumevanja, sažaljenja, bez ikakve emocije, ako hoćete, samo ako se na bilo koji način zamerio Draganu Đilasu.

Nije ovo njegov prvi progon policajaca. Sećate se sigurno situacije kada je jedan takođe častan policajac, zamislite, šta uradio, zamislite, kakvu grešku u životu napravio - zaustavio njegovo veličanstvo Đilas Dragana, u to vreme direktora kancelarije Borisa Tadića, zbog toga što nije poštovao saobraćajne propise, kretao se, čini mi se, žutom trakom. Zzbog toga što ga je zaustavio, kao što bi svakog drugog, bilo koji policajac, kao što bi bilo koga od nas bilo koji policajac zaustavio i tražio dokumente, ovaj Đilas mu je prvo pretio da će ostati bez posla, onda intervenisao, tad je bio velika vlast u zemlji, sećate se toga, kod nadređenih tog poštenog čoveka i uspeo da mu zagorča život, da se postara da ovaj strada na poslu i ništa mu nije značilo što je ovaj prosto…

Evo, završavam.
… radio svoj posao, držao se propisa, držao se zakona, a pri tome imao kod kuće i trudnu suprugu.
Dakle, kad su u stanju da na taj način uništavaju živote svakome ko im se zameri, pa makar samo, prosto, ljudi poštovali zakon i radili svoj posao, jasno vam je onda zašto je Srbija ličila na ono na šta je ličila u njihovo vreme i što je možda još važnije da mi znamo danas i da se podsećamo stalno na šta bi ličila naša voljena zemlja ako ponovo ovakvim kriminalcima u ruke padne.