Poslednja rečenica, koji su mu stranku lepo prodali i koji su sigurno podelili sa njim sopstvenu intimu, pa time saznali njegovu, Jeremić je bio tada član vladajuće stranke. Pa, kad ih čovek pogleda ovako sve zajedno i na gomili, moram da postavim ono pitanje, da li je razlog za ovu havariju to što je Đilas gledao rejtinge stranaka ili što je Pacoli ljut jer 11 povlačenje priznanja stupilo na snagu. Hvala vam.

Član 104.

I tih 90-ih godina, prema sopstvenom priznanju, ovi koji su danas samo ostaci ostataka, bednih ostataka, moram da primetim, Demokratske stranke…

… postali su žuto preduzeće.

Sačekaću ja, gospodine predsedavajući, a vi mi nadoknadite vreme.

Dakle, tih 90-ih godina opredelili su se da bez para za njih… (Isključen mikrofon.)

Hvala, još jednom.
Dakle, tih 90-ih godina koje su pominjali, vezano za član 104, još jednom, tadašnja Demokratska stranka postala je, po sopstvenom priznanju, žuto preduzeće. I nije prvi put da su oni zaključili, ove godine, da je taj novac najvažnija stvar koja ih zanima i da tu nikakve priče o vrednostima nema. Ali, ove godine je nekako posebno interesantno i upečatljivo.
Sećate se, možda, februara ove godine? Sukobili su se negde ispod Studentskog parka neki pripadnici Demokratske stranke, evo, vidim i Balša Božović je prisutan ovde među njima, sa jedne i sa druge strane ovi koje prepoznajete na fotografiji. Tada je izašlo u nekom njihovom časopisu, pod naslovom – Fašista sam, tim se dičim. Ti sa druge strane drže visoko podignute desnice i pozdravljaju Balšu Božovića, koji protiv njih ratuje na ulici.
Ovi su, i toga se Božović dobro seća, njemu i ostalima pevali, kako beše ono – Sudiće vam, sudiće vam omladina Zbora. Jel tako bilo?
Par meseci kasnije, Balša Božović stoji rame uz rame sa Obradovićem i ostalim pripadnicima omladine Zbora, dakle, ljudi koji su pisali o tome da je Zbor divna organizacija, da je Dimitrije LJotić veliki junak i veliki mislilac, a evo šta su o Balši Božoviću i ostalima pričali tog 5. oktobra 2000. godine. I nije to njihov prvi salto mortale.
Da ih novac najviše zanima, priznaju oni sami. Evo, na primer, baš ovog avgusta, predsednik opštinskog odbora DS u Rumi, čovek se zove Nenad Borović, priča o tome kako sve njih zajedno najviše zanima novac i kaže: „Treba da odgovaraju svi koji su zaključivali štetne ugovore po Demokratsku stranku, omogućili da se novac kroz zelenaške kamate od 13% na godišnjem nivou preliva u Đilasove džepove.“
E, sada su svi zajedno uz tog Đilasa. Dakle, i Obradović, koji je o njemu govorio sve najgore pre samo šest meseci, ali i ovi koje je on pljačkao. Dakle, svi zajedno misle da je Đilas pljačkaš.
Šta još kažu? Kažu – Đilas i Pajtić su lopurde. Dakle, smatraju da su lopurde, ali se udružuju zajedno i oko toga. Doveli su svi sami sebe u dužničko ropstvo, potpisali štetan ugovor sa Đilasovom firmom.
Toga ima, i ovim završavam gospodine predsedavajući, dame i gospodo koliko god hoćete. Ali, dok su tako na okupu, a znamo da ih ovo najviše zanima, ja moram da se vratim na osnovno pitanje – šta je učinilo da danas ustanu? Što Đilas koji ih sve plaća gleda rejting pa nije zadovoljan, ili Pacoli koji, možda, beše, isto nešto ovde plaća i nekog ovde plaća, nije zadovoljan zbog 11. povlačenja priznanja nezavisnosti tzv. Kosova?
(Balša Božović: Poslovnik. Poslovnik.)

Kaže predstavnik Vuka Jeremića da nije čuo odgovore na neka svoja pitanja i opažanja data juče, a odgovarao i prisutni ministar i predstavnici naše poslaničke grupe.

Nije džabe rečeno – teško je dati odgovore nekome kome plata zavisi od toga da ih ne čuje. To nisam rekao ja, ali to je potpuno tačno. Šta je sve napričao, kaže – neće biti bolje time što su sada predviđena povećanja plata i penzija, i to pazite sada, plata 7% do 12%, a penzije već povećane 8% do 13%. Ako za njih, sreća za građane Srbije nije dobro, to je njihova privatna stvar, ali da tvrde da za građane nije dobro da imaju veću platu i veću penziju, pa mislim da će biti odlična stvar da i građani procene sutra kada ih opet budu ocenjivali. Na primer, na ovim lokalnim izborima na koje ne smeju da izađu, jer ne mogu ni listu da sastave ili na ovima gde će da izađu, ali će proći kao da listu nisu ni sastavili bez ikakvih problema. Ali, dakle, da nije za građane dobro, dobro i za njih, to je potpuno jasno. Oni sa građanima odavno nisu isto.

Kažu – rast nije dobar, 4,2 u plusu nije dobro, a onih njihovih minus 3,1 ili 3,6 potpuno svejedno, to je bilo dobro, je li tako? To će građani isto da ocene na ovim izborima na kojima nećete smeti ni da se pojavite.

Šta kažu dalje – pogrešna ekonomska politika. Već su ti geniji saopštili MMF-u da MMF pojma nema, već su saopštili Svetskoj banci da ni ona pojma nema, saopštili su i Evropskoj komisiji da ni oni ništa ne znaju. Samo ti veliki geniji, koji su u prahu i pepelu ostavili Srbiju, samo oni se u ekonomiju razumeju. Kažu – da se vrati poljoprivrednicima nešto, da se nešto poljoprivredi vrati. Evo, konkretno, ovaj genije može slobodno da vrati onaj čuveni traktor koji je dobio od tih programa namenjenih našoj poljoprivredi. Ako nešto treba da se vraća, uvek je dobrodošlo početi od sebe.

Kažu – predizborni budžeti, predizborni programi. Da su fascinirani izborima to je potpuno jasno, zna se šta njih ovde najviše plaši. Ali, pazite, kupovina glasova, prvo kategorija kupovine, mora da se raspravi direktno sa Vukom Jeremićem, on o tome najviše zna, da objasni on svojim saradnicima kako je kupljen, za koliko i za šta. Evo, u NJujorku, beše, saopštava da za raznorazne marifetluke sa svetskim kombinatorikama dobija silne milione, tako da korupciju promoviše, da je podstiče, a poslala ga država Srbija, a platila mu država Srbija da tamo negde državu predstavlja šta je uradio…

Nema problema, nastaviću se.

Ne znam da li je u tome učestvovala CIA koju ste pominjali, ali u onim Vikiliks depešama može svašta zanimljivo da se pročita, npr. o Vuku Jeremiću. Da znate vi, gospodine ministre, čega sve tamo ima, mi bismo mogli celu sednicu da pričamo o tome šta je ko radio i šta je ko pričao, ali pošto pričamo o tome kako se laže, baš u tim depešama piše kako se Jeremić stranim diplomatama hvalio da mora da laže narod ovde da kao nešto brani Kosova, a u stvari to je bilo za potrebe predizborne kampanje. To tamo piše, možda je i CIA u tome učestvovala, ne znam.

Slažem se da laž ne valja i da ne treba verovati ljudima koji lažu. Zašto je to bitno? Pa, evo, baš na temu ovog korupcionaškog skandala u koji je do guše upleten Vuk Jeremić. Sećate se kada su se pojavile prve informacije. Ode on na televiziju pa počne da muca na pitanje da li ga je finansirala privatna kompanija iz Kine ili neki njen institut i on kaže – pa, jesu, i jedni i drugi. Prođe dva meseca, sad kaže – ma ne, nije me taj institut finansirao, prvi put u životu čujem za njih, nisam od njih ni dinara dobio. Onda ode izgleda u NJujork pa kaže – jeste, ja sam učestvovao u tome i primio sam pare za to i povezao sam, neke ste afričke zemlje pominjali maločas. Jeste li pominjali možda Čad i Ugandu, pošto vam Vuk Jeremić sa njima ima izgleda odlično iskustvo? Kaže – ja sam povezivao ove ljude koji su tamo kompromitovali, koji su ucenjivali, koji su davali novac nelegalno stečen za raznorazne biznis varijante i nelegalnu trgovinu oružjem, nekim ljudima koji su predstavljali i Čad i Ugandu i Senegal itd. Sve je to lepo priznao. Ako se mi pitamo ko laže i zašto, onda je tu potpuno jasno, laže se kada je u pitanju nečija koža i laže se kada je u pitanju veliki novac.

Na samom kraju, kako se posluje? Ti ljudi najbolje znaju kako su poslovali, jedni o drugima najbolje znaju.

Sećate se onomad kada je Dragan Đilas rekao da je sramota da Vuk Jeremić potroši sedam i po miliona evra za jednu godinu u NJujorku, kako mu je ovaj odgovorio? Kaže – pa, nije to sramota, ali sve i da je tačno, ja bih mogao da kažem da mi 60 godina možemo da budemo u NJujorku za cenu jednog mosta na Adi, i to bez pristupnih saobraćajnica. Koliko to dođe kad se pomnoži i šta je to nama Jeremić rekao Đilasu? Beše 420 miliona bez pristupnih saobraćajnica. Verujem da je imao dobru informaciju, jer, još jednom, oni se najbolje znaju, iako je, naravno, reč o lažovima u ovom slučaju.

Razumemo mi da je nekima teško da pročitaj materijal koji su dobili za ovu sednicu, ali šteta je što bar toliko ne budu prisutni u sali da saslušaju izlaganja ostalih, jer njima bi moglo biti korisno. Da su bili tu kojim slučajem tokom današnjeg dana, čuli bi da je upravo ovlašćeni predstavnik značajne stranke koja sedi sa njihove strane sale počeo svoje izlaganje rečima - naravno da smo pročitali budžet, naravno da smo imali dovoljno vremena. Ja sam sklon da verujem da čovek to kaže sa dobrim razlogom, tako da i broj amandmana koji je stigao sigurno je pokazatelj da su ljudi nešto čitali, pa su onda nešto i predlagali da se menja. Ne bi valjda podnosili sve to onako napamet?

Mnogo važnije od toga, penzije već sada jesu veće između 8 i 13% u odnosu na ono stanje iz 2014. godine. Nije to nešto što se čeka. Nije to nešto što treba da se desi. To se već dogodilo i to može da se proveri apsolutnim iznosima. Nikakav problem tu nema.

To nije stvar zbog koje bilo ko treba da se izvinjava. Naprotiv, to je dobro i ako je nekome zaista stalo do toga šta je za građane dobro, šta je za penzionere dobro, pa tome bi trebalo da se obraduje onako kao čovek i da kaže – evo baš je lepo što će sada ti ljudi imati više.

To nije bilo sve. Da podsetim samo da je u više navrata bilo jednokratne pomoći. Prva sledeća podrška, da je tako nazovemo, kućnom budžetu penzionera biće sutra, 3.000 dinara dobiće svaki.

Danas je, o tome je bilo reči ovde, obeleženo otvaranje novog pogona u Zrenjaninu. U stotinama novih radnih mesta 90.000 je neto prosečna zarada. Pre neki dan bilo je u Kuli. Dakle, na sedam ili na 15 dana različiti delovi države nove pogone dobijaju. Sve to imamo zapravo zahvaljujući tome što se dobro, pametno i odgovorno postupa, a imamo budžet koji je sa deficitom planiranim od 0,5 ili 0,4%. Da li to ikada može da se uporedi sa recimo čuvenih Đilasović 20% u Beogradu? Neće moći nikada.

LJudi, jednu stvar morate da shvatite. Ono što se očima vidi i ono što se u novčaniku oseća to je razlika za koju građane nikada niko da slaže neće moći. Vremenom, sa ovakvim postupanjem videće se ta razlika sve jače, budite sigurni.

Baš je onako potpuno neprikladno reći ovde da je policija SNS-ova i da je vojska SNS-ova, baš u potpunosti.

Dakle, da se neko ne identifikuje sa našom vojskom iz ličnih, partijskih razlika, nek bude njegova stvar, možda i zbog toga što ne može da prepozna sebe i svoja viđenja prema vojsci, odnosu prema vojsci, onaj koji politički predstavlja ljude koji su vojsku samo znali da upropaste, samo da je devastiraju, da uništavaju njena sredstva, a danas kada se ta sredstva nabavljaju, kada stojimo značajno bolje, dakle, svakako bolje nego u njihovo vreme, da tu ne može da se identifikuje.

Policija služi da zaštiti građane ove zemlje, sve građane. Policija to i radi i to nema nikakve veze sa političkom pripadnošću.

Kad govore o nekakvom izmišljenom državnom represivnom aparatu, zaboravljaju, u stvari ne zaboravljaju, prave se samo da zaboravljaju, da je kad se desila ona strašna stvar Borku Stefanoviću, policajac, pazite, policajac, njega spasao, da se policajac postavio između njega i napadača i primio udarac, da je policajac te ljude posle identifikovao, da su zahvaljujući tom policajcu u roku od 90 minuta ti ljudi privedeni. I ne mogu da se sete, a i to se samo prave da ne mogu da se sete, kako se, nažalost, 2008. godine pokazivao državni aparat, da li možda represivno ili nekako drugačije ovde na trgu Republike, na koliko, na 500 metara odavde. Setite se postupanja onda prema građanima ove zemlje. Jedan je to, nažalost, poražavajuće, glavom platio. A, uporedite to sa ovim ponašanjem policije danas. Jel to onda nešto stranački, jel to SNS-ovo? Pa, neće biti.

Vi ste, gospodine ministre, čitali, pa evo proverite. Da li ja grešim kada kažem da je u milijardama, ali milijardama, ukupno veća vrednost budžeta i za poljoprivredu i za zdravlje i za zaštitu životne sredine i za prosvetu? Za sve to ima para. Za sve to naravno da ima para zato što se danas u ovoj zemlji ozbiljno radi, zato što se ne troši ni za Đilasov džep, ni za Jeremićev džep, ni za sve one koje su oni posle dalje finansirali, distribuirajući niz lanac, kako ga je Đilas samo lepo objasnio, kako to funkcioniše odozgo na dole svakome po malo.

Još jedna rečenica. Nemojte samo da se pitanjem Vojvodine bavimo danas na način na koji ste to radili prethodnih dana, da stvar kojom Srbija treba da ponosi, stotinu godina prisajedinjenja, nazivate falsifikatom i nečim lošim. Vojvodina je izabrala svoju sudbinu, narod Srbije je na nju ponosan, kao što je ponosan i na sve druge rezultate koje branimo i danas.

Kažu odnos SNS prema poštenim ljudima zaposlenima u vojsci i policiji ogleda se kroz smanjenje plata. Gospodine ministre, koliko ste puta vi na ovoj sednici to izgovorili, da li ste vi to brojali, ja nisam uspeo, verujte, da se za vojsku, policiju planira povećanje plata, od koliko, 12%.

(Siniša Mali: Devet posto.)

Dakle, za prosvetu 9%, a za vojsku i policiju 9%. Da li je to smanjenje? Ako treba da bude veće, čuli ste za koliko posto, i za vojsku i za policiju i za prosvetu. Da li je to smanjenje?

Dakle, dokle više da se nekim verbalnim kamuflaža bavimo, potpuno besmislenim temama na potpuno pogrešan način. Hajde da pričamo o onome šta piše. Još kažu, najveća zamerka Fiskalnog saveta je što će sada tamo neki represivni režim dodatno da se osnaži. Pa, nije. Pročitajte kako su napisali. Evo, vam mišljenje, ako je neko zaboravio kod kuće. Tu piše.

Najveći problem, i to pazite, problem po njihovom viđenju, pod znacima navoda, problem je što su suviše velika povećanja plata. Ne za vojsku, za policiju, nego sva povećanja koja su predviđena, a jesu predviđena, niko to ne krije, pa kažemo to sa ponosom. Kažu, mnogo su velika povećanja. Fiskalni savet kaže da treba da budu manja povećanja plata.

Da li se sa tim slažu oni koji hoće opet da reklamiraju da je mišljenje Fiskalnog saveta – vjeruju za nas? Da li su se sa tim slagali kada je Fiskalni savet tražio da smanjenje 2014. godine bude veće? Nešto se ne sećam, nešto ne bih rekao. Da li su se slagali sa Fiskalnim savetom kada je tražio da značajnije poskupi struja, nego što jeste u bilo kom trenutku? Nešto ne bih rekao.

Reč je o ljudima koji ne znaju, ali zaista ne znaju šta misle i šta je za njih kriterijum za ispravno. Dakle, ako su u stanju da za de fakto povećanje i za vojsku, i za policiju, i za prosvetu, i za mnoge druge kažu da je smanjenje, šta drugo da dodam.

Jednu stvar sam zamolio i zamoliću opet - nemojte da se bavite pitanjem Vojvodine na neozbiljan i neodgovoran način, na način koji ljude uznemirava. Dovoljno je što je pre nekoliko meseci održan onaj neki naučni skup na koji su svi ti vajni, zabrinuti za sve i svašta uredno poslali svako po svog predstavnika da tamo izglasaju neki zaključak, kako ono beše - izgubili su se istorijski razlozi da Vojvodina bude deo Srbije. Nemojte tim stvarima da se bavite. Ne zbog vas. Vama su građani Vojvodine rekli šta o vama misle i gde se politički nalazite. Nemojte zbog dobrobiti ljudi u ovoj zemlji, ako ste i malo u stanju i dalje da razmišljate u okviru tog kriterijuma.

Član 107. i pitanje dostojanstva.

Videli ste, gospodine Arsiću, nego razumete i vi da je bio pun sistem, a vezano za ono što je Boško Obradović, ovaj koordinator svih poslanika, Dragana Đilasa i tog njihovog saveza za temeljno uništavanje Srbije, rekao ovde.

Smatram da je pitanje dostojanstva kada se javi ovde čovek i priča potpune nebuloze, npr. o tajkunu Miškoviću i objašnjava nam kako je fasciniran temom nekih kampanja, pa mu se priviđaju. Što je fasciniran temom kampanja, to razumem. U tri opštine, od četiri, u koliko će biti izbori ovog decembra, njegov, Đilasov, Jeremićev, Obradovićev i savez „žutog preduzeća“, je li tako, neće ni da se pojavi. A zašto neće? Jer ne mogu da skupe dva potpisa da negde listu podnesu, a kamoli da dobiju neki glas na tim izborima. Ali, da se ne brinu, neće biti nikakve razlike u efektu u te tri opštine u kojima se ni pojaviti neće, i u ovoj četvrtoj, jer u četvrtoj, u Lučanima, znaju građani jako dobro da su iz svi zajedno opustošili temeljno, kako god su samo umeli i mogli, u vreme kada su žarili i palili, pa i tom opštinom, da su bar 2.000, brat bratu, ljudi bez posla ostavili. I tamo će da prođu isto kao ovamo gde se i ne pojavljuju.

Što se Miškovića tiče, ne mogu da se setim kada je taj čovek, beše, postao predmet interesovanja nadležnih organa. Nekako se ispostavlja baš u vreme kada je Aleksandar Vučić, koga smisliti ne možete, dobio priliku da se stara o ovoj zemlji. Nije u vreme Dragana Đilasa. Jel znate šta je radio Miroslav Mišković sa Draganom Đilasom, koji vas je tada finansirao, vas iz Dveri, između ostalog, a ove iz Demokratske stranke je malo i pljačkao dok ih je vodio? Tada je Mišković imao zajednički biznis sa Đilasom. Ako vas zanima bilo šta na temu Miškovića, pa pitajte Đilasa. Niko to ne zna bolje od Đilasa jer su, beše, zajedno ta dvojica velikana, tih velikih ktitora, dobročinitelja, držali novine, bili zajedno u novinskom biznisu. Taj Mišković je posle priznao, a Đilas i dan-danas negira. Ali, vidite šta, priznaju ovi ostali. Nekako im se omakne, pa kažu. Pitajte Tadića koji je to priznao javno. „Da“, kaže, „znali smo da su Đilas i Mišković bili poslovni saradnici i partneri“. Pitajte, pa nek vam objasne.

Još rečenicu, gospodine Arsiću.

U isto vreme, ako hoćete rijalitijima da se bavite, pitajte Đilasa za to ko je uveo rijalitije, ko je decu ostavljao bez onoga što im pripada zbog rijalitija i pitajte onog vašeg Lepomira, on je verovatno i lep, a i mudar i toliko politički važan kao vi, a u rijalitije se razume skoro isto tako dobro kao vi. Hvala lepo.

Hvala, gospođo predsednice.

Član 107. i pitanje dostojanstva Narodne skupštine i zbog ponovo notornih neistina koje smo slušali iz usta poslanika Aleksića, ali i zbog potpuno neprihvatljivog odnosa prema predstavnicima Vlade. Našao je čovek za shodno da ovde bukvalno proziva imenom i prezimenom ministre i pita gde je otišao taj i taj, zašto nije tu. To je apsolutno neprihvatljivo, jer svi mi kao narodni poslanici dobijamo lepo i uredno ko su predstavnici Vlade. To je mogao da pročita i to zna, ali nije hteo to da uvaži. Ali, potpuno je neprihvatljivo da se na taj način odnosi prema ljudima koji su mu politički protivnici, a ne nađe za shodno da pogleda oko sebe. Gde su narodni poslanici Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i njima sličnih? Gde su? Pogledajte samo taj boks gde sedi on. Gde su iza Aleksića bilo ko? Tamo što ih ima troje, četvoro, hajde to i da uvažimo, ali gde su i na ovoj sednici i na bilo kojoj?

Znamo naravno, i ne bi to niko ni zamerio da imaju neke političke tribine poput ove što će sada da bude u šest sati. Ali, šta je problem tu? Ne da idu gde god hoće, široko im polje, nego što će tamo da ponove gnusne laži i gnusne optužbe na račun Aleksandra Vučića i SNS, da su krivi za nešto što se dogodilo Borku Stefanoviću, to im je tema tribine, a neće naći za shodno, neće naći za potrebno da elementarno poštenu stvar kažu, da je Stefanovića spasao policajac, predstavnik države, o kojoj govorite sve najgore, koju olajavate na sva usta.

Nećete naći za shodno da ponovite tamo, da kažete ljudima, da je u roku od 90 minuta identifikovano svako od tri lica koja su učestvovala u tome, i da je ta zla država, koju ne volite, koju ne podnosite i mrzite, zato što Aleksandra Vučića mrzite, to rešila za 90 minuta.

Pa, budite pošteni, tamo kažite, da ste 15 dana branili u vreme kada je ubijen Ranko Panić, a stradao pod čizmom kojom su komandovali i Đilas, i Jeremić i Obradović i ostali, da ste tada 15 branili da se zna za sudbinu čoveka. Sada kada je neko napadnu, i nije važno kome pripada, za 90 minuta se rešava ono što je bilo neprijatno, neprihvatljivo, završavam i poslednja rečenica.(isključen mikrofon)